vrati se na sadrzaj arhiva root@hc-zin.cjb.net

Punk u modi - moda u punku


Nekada ulična moda, a sada moda pojedinih potkulturnih grupa, poseduje odredjene konstante, utemeljene generacijski. I danas postoje dve velike kompanije koje su dale bitan doprinos formiranju stila ovakvih grupacija. Naravno, u pitanju su “Dr. Martens” i “Alpha Industries”, dva dugogodišnja snadbevača crnih čizmi sa metalnim vrhom, tj. “spitfajer”, odnosno “vijetnam” jakni. Smatra se da su ova tri odevna predmeta simboli agresivnog odevanja, mada to, naravno više nisu (uglavnom), ali su svakako odolela diktatu mode (sto je i teško, i retko, i pohvalno).

“Martinke” su u subkulturu uveli skinheadsi (engl. “boot boys”), ali one su postojale mnogo ranije. Prve “martinke” iz 1945. napravljene su kao ortopedske cipele (a za to su zaslužna dva lekara, Marten (logicno) i Funk (nelogicno)), koje su bile čvrste da bi mogle da odrzavaju povređenu nogu.

Godine 1958. su vec uveliko bile na trzistu. Tada je otvorena i fabrika u Northermton Shayeru. Vec 1. aprila 1960. ove cipele vise nisu bile patent, vec moderne cipele modne kuce “Dr. Martens”. Proboj na tržište pospešili si “skinsi” , koji u početku predstavljali pokret radničke klase bez naci-ideje. Metalni vrh (koji je bio otvoren) je ubrzo bio proglašen oružjem te je fabrika bila prinuđena da ga sakrije ispod kože vrha čizme (kakve su i danas). Iz Londonskih predgradja martinke su se osamdesetih proširile na ceo svet. To je, naravno pospešila punk subkultura koja je njima izražavala umetnost, kao i sve što je propagirala. Neizbežne zihernadle, žileti, i ostale beznačajne stvari koje su tada postale umetnost bile su deo punkerske mode. To je bilo “odevanje suprostavljanja” i imalo je za cilj da šokira. Gledanje na svet na jedan novi (“zabrinjavajuće” lucidan) način terajući druge na isto (“blud” ili!?) dovelo je do korišćenja svega estetski neprihvaćenog, od lanaca sa WC šolja do jezivih kvazi-piercinga.


Nastojeći da “oprirodi” sve što je neupotrebljivo, vulgarno i ružno, punk se suprostavio tokovima mode. U tome je prefinjenost i estetika same suštine punk odevanja. Punk sukobljava mišljenja o modi, o stilu, odbacujući sve što se smatra lepim. To se dešava i sa frizurama (panjković&sons, sve je već odavno provaljeno, ne trudite se!), kroz poznate čirokane i različite boje kose. Neko vreme punk je bio i zvanična moda, od anti-omladine (hoću reći, matoraca) osuđivana kao prokleta (ni manje ni vise kao prokleta…). Naravno, punk omladina je izabrala i pomenute cokule. U to vreme, sada već rasistički nastrojeni skinheadsi činili su brojnu i ne toliko maštovitu (u odevanju) potkulturu, bili su obrijanih glava, sa tregerima, podvijenim pantalonama… Oni su, takodje prvi, uveli još jednu, i danas rasprostranjenu, novinu u svet osamdesetih. Sa spoljne strane zelene, crne ili plave, sa unutrašnje narandžaste, “spitfajer” jakne. Ove jakne su nastale kao vojnički model MA-1 još davne 1940. u fabrici koja ih i danas proizvodi. Prvi su je nosili piloti novonastalih mlaznih aviona. Skinheadsi, a ubrzo i druge potkulturne grupe su izabrale baš ovu jaknu zato što je mogla da se nabavi za male pare, na vojnim otpadima. Ona je podsećala na vojsku i izražavala je muskulaturu tela, ističući je. I vijetnamka (military model M-65) je na sličan način (rat sa Vijetnamom, ratni otpadi..) ušla u modu.

Danas se, sve navedeno, manje ili više, vezuje za muzičke stilove. Punkeri sa WC lancima su retka pojava, ali su suštinski detalji više nego česti. I danas su to odlike punka (mada manje extremne) kombinovane sa nekim novim bitnim obeležjima koja propagiraju sve što je nekomercijalno, a koja, ne baš uspešno bivaju korišćena u komercijalne svrhe.

Danas se ovaj styling kombinuje sa kasnije nastalim stilovima (skate, npr.) i nekim drugim, slicnim vrstama muzike, koji je kod nekih drugih potkulturnih grupa pogresno shvacen , sto je samo deo neiformisanosti.

i..…Nemam snage da komentarišem današnje “urbane” modne zahteve.

Vera Majstorovic

vrati se na sadrzaj
arhiva