Napomena: Nije mi namera da ovim textom potpaljujem vatru i raspravu kao sto je izazvao u proslom broju text "Hard Core za pocetnike". Text je bio planiran za prosli broj ali se iz objektivnih razloga nije nasao tamo vec ovde sada. Pisao ga je Darko Ninkov iz ex magazina Nova Barselona. Naravno ako reakcija postoji rado cu je uvsrtiti u sledeci broj. A sad text,...

Ono sto najvise zbunjuje u vezi sa punkom je upornost kojom se vec dve i po decenije po zidovima ispisuje "PUNK'S NOT DEAD" i konzervira njegov izvorni oblik. Vremenska distanca nam omogucava pregled transformacija i razmatranje smisla opstanka ovog verovatno najznacajnijeg i najautenticnijeg fenomena rock'n'rolla.

Period njujorskog CBGB-a '74.-'76. (The Ramones, Television, Talking Heads, Patty Smith...) predstavlja punk u najcistijem obliku-detinjski iskren, najmanje svestan sebe, najmanje ometan medijima. Najtezi deo posla-predstavljanje novog pokreta javnosti, njegovo podizanje na globalni nivo, zavrsno oblikovanje, prenosenje sa ulica na ravan mita-obavili su Malcolm McLaren i Sex Pistols (engleski period '76.-'78.). Iako se ovde pojavljuju prvi kompromisi i sazrevanje svesti o sopstvenoj vaznosti, oni su-a narocito Sid Vicious-dali grandiozan oblik prici koju su zapoceli besperspektivni momci u Njujorku (u tom trenutku verovatno iznenadjeni razmerama koje je poprimila njihova tvorevina). Overdose Sida Viciousa predstavlja tacku kojom se zavrsava i savrseno zaokruzuje legenda. Dalja desavanja mogu se svesti na dve struje:
1.) malobrojna-ne istice punk obelezja i prihvata samo srz ove filozofije, njen deo koji je sposoban i vredan da prezivi i razvija ga dalje, menjajuci formu do neprepoznatljivosti (Clash iz reggae faze, P.I.L., Hüsker Dü, kod nas uslovno Disciplina kicme, Supernaut, Partibrejkers i dr.);
2.) glavna struja-i dalje zivi u drugoj polovini '70-tih, odbija da nauci vise od tri rifa i po svemu sudeci, nastoji da neprestano izvodi ispocetka pozorisnu predstavu zasnovanu na istorijskim dogadjajima iz '77. sa sve kostimografijom i podeljenim ulogama. S obzirom da je sve manje publike koja ovo i dalje podnosi, sok, kao najvazniji segment punk pokreta, ne samo da je nestao, vec je pretvoren u grotesku i sazaljenje.

Zasluge punka su ogromne: jednom zauvek pokazao je da rock'n'roll zeli da ostane samo rock'n'roll, odnosno povukao je ostru granicu izmedju impulsivne energije bez mnogo umeca (Amerika) i umetnicki doteranih formi (Evropa). Sa druge strane definisao je filozofiju koja ce uvek ostati tu negde kao koristan podsetnik i to ne samo muzicarima. Dve-tri godine punka u pubertetskoj fazi nikome se ne mogu zameriti (cak je na neki nacin logicno i pozeljno), ali sta cemo sa G.B.H., The Ramones, Green Day, sa Goblinima, K.B.O., Ivanom Glisicem?

Naime, ako se slozimo da punk kao eksplozija nepatvorene i nekanalisane energije cini nestabilno i burno jedinjenje, jasno je da se nezadovoljstvo i revolt moraju taloziti godinama, pa i decenijama da bi zatim sagoreli u trenutku. 20 godina posle CBGB-a, u Seattleu nastao je grunge-ovog puta Amerika je ispunila sve uslove da po prvi put odgaji do kraja autetnticni punk. Ali i grunge je vrlo brzo dobio svoju tacku u obliku metka 1994. Svaki pokusaj ozivljavanja punka izmedju ovakva dva prirodna talasa, svako konzerviranje proslosti i anemicno odrzavanje u zivotu otupljuje njegovu ostricu i rasipa energiju. (Svaki pokret je najopasniji kada je najmasovniji-kada privuce gomilu; medjutim, odmah zatim, gomila ga pretvara u modni trend.)

Iznecemo ovde jos samo nekoliko cinjenica koje ce pojasniti problem.
Tako energicnu i autenticnu stvar kao sto je punk, mogla je da iznedri samo niza klasa. Ali ona, buduci vrlo pokretljiva, agilna i uslovno receno kreativna, retko ponavlja stvari, bilo u vremenu ili prostoru. Za to postoje dva razloga: neinformisanost i autenticnost. Zato je jasno da je sirenje punka po svetu, a zatim njegovo ponavljanje izvrsila srednja klasa (u kojoj je na pocetku vidjen jedan od glavnih neprijatelja, jedna od glavnih meta). Niza klasa, otvorena ka buducnosti, razpolozena za promene, a nezainteresovana za grandiozne forme, stvorila je punk i odmah otisla dalje, gubeci interesovanje onog trenutka kada su preuzele vise klase i pocele da mu oduzimaju smisao pretvarajuci ga u sve protiv cega se borio.

Danas, pankerivise lice na potomke hipika '60-tih ili cine jedan od fancy trendova ponasanja i oblacenja. Citaju i pisu svoje knjige, izdaju fanzine na internetu, drze se cesto pateticnih fraza, prazne idelogije, tolernacije i uniformnosti.

(Kod nas je punk '80-tih dosao kao izraz manje ili vise blazirane dece srednje klase (niza nije ni znala sta se desava u Engeskoj). '90-tih je zaziveo kao jedna od reakcija iste one dece obrazovane i informisane, ali sada i obespravljene srednje klase na gigantski, retko autohtoni, diesel pokret u Srbiji.)

Da se ova tekovina ne bi dalje pretvarala u institucionalizovano utociste nezadovoljnih, ali bezopasnih mediokriteta, pustite punk da pociva u miru!

Darko Ninkov (Nova Bareslona)