vrati se na sadrzaj arhiva [email protected]

Koncert Margita je mrtva, Ilegalne Emocije

       
bili videli: Sandra i Nenad

13.3.2010. klub Feedback, Niš, ulaz 200din
Koncerti ovakvih (elektro/industrial isl) bendova su i u Beogradu retkost, a u Nišu,... tek (ako se izuzmu „incidenti“ koje prirede Figurative Theatre i Third I). Margita je svirala poslednji put u ovom gradu pre skoro dve godine u vreme izlaska albuma „Do pobede“. I krajnje je vreme bilo da se te stvari čuju uživo. A Ilegalne Emocije su bile dodatno, i više nego prijatno iznenađenje. Još jedan zanimljiv podatak je da je pevačica Emocija zapravo iz Niša i ako se ne varam sa Mišom iz Margite je ranije bila u sastavu I’m. Tako da je ovo na neki način bio mali svojevrsni reunion. No, krenimo redom.

Margita je Mrtva postoji od neke 2003. i iza sebe ima gorepomenuti album, par split i singl izdanja. Jedan jako fin muzički entitet negde između svetova sint i fjučr popa, industrije i elektra. Muzički pitak, lirički na momente jako provokativan (stvar „People of Yugoslavia“ recimo), opsednut kožom, lancima, katancima, fetišima, naci i sado-mazo motivima. I te subote smo dobili upravo to, ni više ni manje. Čist zvuk (+), vokal provučen kroz efekte a ipak razumljiv (bar meni). Dovoljno dug nastup (oko 50tak minuta) kroz koji su Miša i Mekonin odsvirali dosta poznatih stvari uz par novih (ili bar nama nepoznatih). Falila je (dopustićete, omiljena nam) „Just do(minate) it“ i tu ide jedan (-), ha!

Ilegalne Emocije. Šta reći o bendu koji je napravio čovek koji več godinama drži ono što bi se moglo nazvati beogradska (pa i šire) elektro, industrial, whatever scena. Da, Nikola je oko sebe okupio finu ekipu u pod etiketom kolektiva Cold Trinity i u par godina izdali su nekoliko sjajnih izdanja, istina u malom tiražu ali dovoljno da iza sebe ostave neki trag pa i neko nasleđe. I onda iznenada, čitava ta scena (Blame, Apparatchik, Kalynda, Cue, Daizinghell, Alone,...) je u trenutku nestala oprostivši se kompilacijom „Vulgarni optimizam“. IE su jedni od retko-preživelih. Ali, nekako nikako da izdaju neko dugosvirajuće izdanje. I sve su u nekom andergraundu andergraunda. Ali, da ne bi sad kukali za nekim lepšim vremenima vratimo se u sadašnjost tj u ovaj 13. mart... I sad, kad imate ovako dobar bend koji dođe u vaš grad (a i u svom svira jako retko), ne otići bi bio neki 9. ili 10. smrtni greh. I sad, mnogo se očekuje ponekad, često se razočara ali su Emocije i prevazišle očekivanja... I zaista, retko kad bend čije pesme ne poznaješ (jer ko što rekoh izdanja nema, koncerata još manje) uspe da te pomeri. Te večeri su baš uspeli da prenesu tu neku svoju energiju. Elektro kleš-pank-treš-šta god uz meni preterano dobru i nekako seksipilnu boju i dikciju (jel se to tako kaže:)?) ženskog vokala. Cupkanje, skakanje i...

     


Margita je mrtva

Ilegalne Emocije

Na kraju, teško je izvesti neki zaključak. Kad malo bolje razmislim, ipak su nam oba imena lično draga, možda smo malo subjektivni ali... jbg čitate fanzin... Mi smo ovo doživeli kao svojevrsno oslobađanje, katarzu ili tako nešto... Sledeći put dođite i vi pa nam recite kako je vama bilo...

vrati se na sadrzaj
      arhiva