vrati se na sadrzaj arhiva [email protected]

Krug Osam

       
piše Branko Radaković

Krug osam (Circle of Eight) je film pun kontrasta, metafora i nelogičnih dešavanja koju veže samo jedna asocijativna nit koja drži na okupu organizovani haos neverovatnih situacija kako film ne bi potonuo u apsolutni apsurd, a ta jedna nit je dovoljna da nas uzbudi i tera da film pogledamo sa strogom pažnjom. Dok ga gledamo, on nas konstantno inspiriše da razmišljamo o tome šta će se dalje desiti. Svaki inteligentan gledaoc neće ni pokušati da rastumači određene nelogičnosti, iako će ga kopkati da to uradi. Sama radnja filma zapravo nije ni važna. Nigde ni ne postoji pravilo da delo treba uvek razumeti, da ono mora da poseduje logiku po svaku cenu. Umetnost je upravo tu da krši pravila ukoliko ona postoje, a ovaj film je prekršio neke utvrđene norme koje nameću pravilo kako se treba stvarati film. Klišee je odavno razbio i Dejvid Linč (David Lynch), a njegov stil može se naslutiti ovde. Njega, autor ovog filma ne kopira, već dok gledamo Krug osam mi možemo osetiti istu onu snagu Linčove hrabrosti kojom on slobodno eksperimentiše u svakom mogućem pogledu ali sa ukusom. Zbog toga je ovo ostvarenje izuzetno važno i originalno. Autor sa ovim filmom otvara puno mogućnosti i ukazuje na puteve kojim se može ići dalje u domenu horora jer je ovo horor koji ne poseduje klasične otrcane horor trikove.
Početak filma je sasvim običan, čak su i kadrovi poprilično dugi, čak toliko da pomislimo da   je Krug osam monoton ali to je samo početna varka i uvertira za kasniji dinamičan tok dešavanja.
  Glavna junakinja Džesika (Jessica) dolazi da živi u zgradi zvanoj ''Dante'' i tamo nailazi na gomilu neobičnih komšija koji na prvi pogled izgledaju navalentno ali gostoprimljivo i toplo. Džesiku oni ne interesuju jer ona želi da bude sama ali će je ipak zainteresovati mladić umetničkog senzibiliteta Evan (Evan) sa kojim će putovati kroz lavirinte same zgrade i sopstvene psihe.
Za Krug osam se može reći da razbija i klišee ljubavnih scena u kadrovima u kojima je Džesika u strastvenom zagrljaju sa Evanom, dok pored njih počinje da gori stan. Fraza koju izgovara Evan: ''Uvek sam te voleo'', u trenucima kada shvataju da nemaju šanse da se izvuku iz sobe i da će izgoreti, deluje sasvim drugačije u ambijentu i atmosferi kakvom odiše ovaj mističan film i više nije patetična fraza koju možemo da vidimo u svakoj dosadnoj sapunici, već dobija jednu sasvim drugačiju dimenziju. Ta rečenica dobija novi život i novi smisao. Krug osam aludira i na čuvene i već dosadne priče o ukletim kućama jer pokazaće se da u zgradi ''Dante'' ne žive duhovi, iako gledaoce može ovaj film u određenom delu naterati na  pomisao da su oni glavni negativci. U ovom filmu ima puno ironičnih poigravanja sa određenim filmskim žanrovima koji su već odavno isforsirani ali ih i dalje iscrpljuju nekreativne filmske kreature zarad novca.
Savršena ideja je sprovedena u savršeno delo.

vrati se na sadrzaj
      arhiva