vrati se na sadrzaj arhiva [email protected]

Intervju Nitkov [ilegalne emocije, cold trinity, flexipunk radioshow, alone...]

       
sa Nikolom razgovarao Nenad

Polazna tačka za ovaj vju sa Nitkolom Vitkovićem su bile Ilegalne Emocije ali se priča nekako proširila na još neke srodne teme. Počinjemo sa copi pejstom biografije sa njihove zvanične stranice ilegalneemocije.coldtrinity.com. Po Nikolinim rečima to je tekst kojim su se predstavljali pre dosta godina i danas sigurno ne bi pisali tako...no ipak...

ilegalne emocije nastaju pod idejom prezasićenosti onim što smo dotad radili [alone +   i'm] i okupiranosti tadašnjom muzičkom senzacijom - elektrokleš muzikom. početna misao bila je napraviti što iritantniju muziku, poput laveža pasa, koja bi svojom sirovošću digla mrtve [i žive] iz njihovog sna. izrevoltarani stavom domaće publike, koji se graničio sa inertnošću zombija i uspavanošću lepotica iz bajki, rešili smo da iskalimo sav svoj unutarnji bes upravo na istoj. otud i ideja da našu muziku zaodenemo u pank i elektro, kao nešto što nam je sudbinski nametnuto.

još od prvih proba pokazali smo velik entuzijazam, što je i bilo krunisano našom prvom svirkom 30. maja 2004. u velikom klubu na akademiji. od tog perioda, publika nas pamti kao izvođače eksplicitnih tekstova i elektronske škripe, minimalistički upakovanih u naše pesme. emituju nas u emsiji idemo na mars [b92], gde smo čak jednom, u toku leta, bili 1. na domaćoj top listi sa pesmom don't let it go away.

ono što najbolje karakteriše našu muziku, odnosno naš bend, jeste spajanje nekih naizgled ekstremnih pojava: mi volimo bez ljubavi, šalimo se kroz patetiku i trudimo da budemo fensi iako smo u suštini vagabonderi. razigrani na stejdžu, pevamo vam stihove, ponekad vulgarne, provokativne, ali u svakom slučaju, smislene. cilj nam je da kroz njih nametnemo slobodu izbora, različitosti i da vam se požalimo zbog tako brojnih nesretnih ljubavnih iskustava.

danas su "legalne" samo one emocije koje su kontrolisane, bilo spoljnim sistemima ili još opasnijim, unutrašnjim, nevidljivo ugrađenim sistemima samokontrole. ali mi, iz nekog razloga, nikada nismo uspeli da se zadovoljimo sa tim secondhand emocijama i substitutima [rodoljublje umesto ljubavi]... zato smo bend nazvali po našoj pesmi illegal emotions. takođe smatramo da je u ovom trenutku jako važno praviti što neprijatniju muziku jer je komformizam muzičara i slušalaca doveo svetsku muzičku scenu u stanje kritične stabilnosti u kojem je nemoguće načiniti umetnički progresivan korak pre demoliranja postojećih crowdpleasing standarda koji su, uzgred, muziku otuđili ne samo čoveka već i od muzike same. kunst je postao technik.

vremenom, svirajući na akademiji [decembar 2004, februar 2005, mart 2005] okupili smo potencijalnu publiku koja intuitivno grize mamac naših ideja i potrudili se da što više ljudi sazna za nas. čestim gostovanjima na nekim radio stanicama [b92, venus] i tv-u [metropolis, 3k, politika] učini smo još jedan pozitivan korak u promovisanju našeg zvuka.

HC: Ilegalne Emocije su nastale iako ste imali svoje “paralelne” bendove tada. Šta vam je to “falilo” u dotadašnjem izrazu pa se javlja potreba za formiranjem novog entiteta? U čemu se razlikuju IE i vaši drugi projekti?
nitkov: uvek sam puno drzao do konceptualne i stilske doslednosti bendova. pesme ilegalnih emocija se nikako ne bi ukopile u smisao alone-a [moj stari individualisticki projekt] ili i'm-a [tamarin stari elektro bend]. otud - novi bend.

HC: Suština vašeg benda je provokacija. Samim ponašanjem na bini, zvukom, pa i tekstovima. Koliko je ta provokacija uspešna?
nitkov: stvarno? drago mi je da nas bend ima sustinu, ja za to nisam znao. zapravo, mi smo napravili bend da bismo iritirali ljude, onako iskreno-sadisticki, a ne da bi smo ih provocirali. upravo obrnuto - mi smo bili isprovocirani mrtvilom klupske i elektronske muzike. godinama unazad, klupski elektro je zvucao kao da ga prave samo konformirana deca iz bogatih porodica, nezainteresovana za bilo kakav iskorak iz crowdpleasinga. jadni sintisajzeri u rukama tih mediokriteta... kao kada bi svemirski brod vezao lancem za zemlju u basti i koristio ga da u njemu sadis cvece. dakle, mi nismo provokacija nego reakcija. e sad, dal je tu nesto provokativno, nemam pojma.

HC: O čemu govore tekstovi?
nitkov: tamaraaa? nema je. ona ce ti dati odgovor iz prve ruke, al izgleda nekom drugom prilikom.

HC: Kako je bilo sada na svirci u Nišu?
nitkov: meni do jaja.

HC: Sa kakvim se sve komentarima susrećete na koncertima?
nitkov: omiljeni mi je bio jedan raspad koji je bio u totalnom delirijumu celi koncert, na ko zna cemu, improvizovao nekakve rituale ili je mozda vezbao karate, cak je i tamaru isterao sa bine za par pesama... a onda na kraju koncerta mi prisao i mirno srocio sasvim lucidnu i ozbiljnu negativnu kritiku sa kojom sam se slozio.

HC: Nama često prebace kako nam je muzika bezlična, hladna, mračna i da to zapravo nije ni muzika nego kompjuteri koji sviraju “tuc-tuc-bam-tup”. Traže živu muziku (“živ bubanj…”). Kako zapravo ljudima objasniti da ovakva muzika verovatno najbolje i opisuje današnje,… upravo bezlično, hladno i mračno društvo… Po čemu su ti ljudi “življi i sa više duha” od mašina koje mi koristimo?
nitkov: ne vidim zasto bih ikoga ubedivao u bilo sta takvo. ne zato sto sam samozadovoljan u svojim stavovima, niti zato sto se borba protiv vetrenjaca ne isplati, niti zato sto mislim da je glupo pricati o muzici [nikako!], nego zato sto nisam "misionar", niti treba da to budem.

HC: Iako postojite više godina, iza sebe nemate neko dugosvirajuće izdanje iako pesme postoje. Sem promo singla “About” i pojavljivanja na kompilacijama nisam imao prilike da naiđem na druga izdanja. Zašto je to tako i zar ne mislite da je vreme za jedan album?
nitkov: imali smo i mini-album split sa margita je mrtva - six sexy songs, a nedavno smo objavili 7" singl 'sans folie' u kernkrachovoj ediciji hertzschnitt-100. sve su to stare stvari, i priznajem, krivi smo i lenji smo sto nismo objavili album. materijala zapravo imamo za skoro dva albuma, samo treba se iscimati...

     

HC: Šta je sa Cold Trinity kolektivom i sajtom?
nitkov: ko sto vidis, rade :) samo u drugacijem rezimu. nekada smo donosili sitne novosti na svakih par dana. sada donosimo jako krupne novosti, u velikim razmacima. ali tako je i bolje, zar ne?
update 1. maja: danas smo na zasedanju sedam sekretara svetog trojstva zakljucili da su razmaci izmedu novosti na cold trinity sajtu toliki da smo ponekad cesce uplacivali hostovanje domena nego sto smo ga uopste koristili! u hladnoj kongresnoj dvorani sedam sekretara zavladao je tajac koji, osim zujanjem muha sto obletahu napete glave, dugo nicim nije bio prekidan. spontani dobrovoljni predlog da uplatimo novu turu hostinga nije usledio, tako da ce izgleda coldtrinity.com ostati offline do daljnjeg. sto rece margita "dali je ovo kraj jedne ere?".

HC: Kompilacija “Vulgarni optimizam” je bila oproštajna za čitav jedan talas bendova. Ostali ste samo vi, Kinovia, i da ne nabrajam dalje… nekako imam utisak da opet i ovi preživeli bendovi su slabo aktivni. Možeš li mi reći nešto više, ko je danas aktivan…
nitkov: ma slobodno nabrajaj dalje, jer mi nismo ni postojali [zvanicno] u vreme te kompilacije; mi smo definitivno post-optimisti :) . kompilacija vulgarni optimizam, kao i cela cold trinity etiketa, imala je ambiciju da zabelezi 'ovde i sada'. tek danas mozemo da uocimo transformaciju koja nam se desavala. mnogi projekti su odumrli kao suho lisce, ali je to bilo neophodno da bi stabla [tj ljudi] danas cvetali: blame, alone, margita je mrtva, a tu su negde i videododir...

HC: Jesu li danas ovakvi (industrial, noise, dark electro isl) bendovi pa i koncerti u našoj zemlji više na nivou incidenta?
nitkov: bili su na nivou incidenta do dvehiljaditih. danas ih ima kolko oces.
nisu svi u istom fazonu, ali mnogi se i dalje trude da budu 'pioniri iz undergrounda'. mislim da ce i za 10 godina, kad [recimo, lupam hipoteticki] covenant budu svirali turneju po balkanu, biti onih koji pokusavaju da narodu otkriju, popularizuju, pa cak i objasnjavaju front242, joy division i laibach. ah, romantican je taj arhetip underground junaka koji se do poslednjeg daha bori da "izgura scenu", pa makar 30 godina prekasno. zbog takvog "viseg cilja" bi trebalo da im oprostimo nespretna [da ne kazem "niska"] sredstva, kao sto je invazija samo-reklamirajuceg spema po internetu, koji svojom napadnoscu najcesce odbije i uvredi inteligenciju pripadnika upravo onih podkultura koje bi mogle biti potencijalna publika.
samo pitam se, sta je uopste to sto takvi ambiciozni bendovi pokusavaju da postignu? dal zele da osvoje medijski prostor za sebe? dal zele da njihov muzicki zanr slusaju mnogo sire mase ne go sto ga slusa danas? dal zele da zarade da bi mogli da uloze u kvalitetnu opremu i produkciju svojih bendova? dal prosto smatraju da zasluzuju da budu hajp? sta im to nedostaje?
evo odgovora. oni traze publiku; oni traze popularnost; oni traze blagostanje scene; oni traze potvrdu kvaliteta... i sve ostale stvari koje su svesni da nece tek tako dobiti, ali ih bas zbog toga traze. jer kad ostanu uskraceni za sve te stvari, njihova razocaranost ima tezinu, i oni se u tajnom samozadovoljstvu mogu povuci natrag na marginu. takav 'opstanak na  margini' ih odrzava u neprekidnom stanju lamentiranja nad svojom sudbinom, koje im pak sluzi kao beskrajni izgovor za diletantizam, za lenjost i za nizak kvalitet svega sto rade. i da bude jasno: ovde nikako ne govorim samo o pojedinim domacim industrial bendovima, nego i o muzicarima iz mnogo sireg 'alternativnog' kruga.
evo kako funkcionise taj zacarani krug: 1. bend ne dobija nikakvu podrsku / 2. bend nastavlja da funkcionise diletantski, iovako je to samo za krug prijatelja / 3. diletantski 'proizvod' [koncert, net izdanje #847615, spot...] sluzi kao autenticni dokaz nepostojanja nikakve podrske, na osnovu cega bend trazi podrsku / 1. bend ne dobija nikakvu podrsku / itd.
mislim da je ovo enciklopedijski primer bekstva od odrastanja. iako je po sredi psiholoski problem, njegovo postojanje ne trebamo zameriti individuama nego sredini u kojoj su/smo odrastali, jer nas nije naucila da uporiste trazimo u sopstvenom radu, a licno ispunjenje u kvalitetu tog rada, vec nas je ucila da ove stvari uvek trazimo sa strane, spolja, i pritom da ih nikad ne dobijemo.
sta je potrebno da bi nam neko pruzio podrsku? [po uslovom da nam nije drugar, ili stranac koji takode baza po 'trzistu razmene podrske' pa nam je slican] prvo je potrebno da pokazemo kvalitet. sto znaci da bendovi koji su u ovom zacaranom krugu treba sami da ga raskinu. a da bi to uspeli, morace da stvore ono sto sustinski nedostaje: 'prekomernost talenta'. to je ono jedinstveno zrnce neceg novog koje umetnik stvara i povrh svih ogranicenja i oskudica, prosto zato sto mora da stvori to sto ima u sebi [ako ima]. budimo realni: danas nas nista ne kosta da, umesto lose, pravimo dobru muziku. a to je elementarno, bez toga - dovidenja.
videcemo. oni bendovi kojima se to vise svida ce nastaviti da kao diletanti 'grade scenu' doveka [industrial, indie, stagod]. ali nek ne ocekuju od publike nikakav diletanski entuzijazam. to vise nije ni entuzijazam ni optimizam, to je samo vulgarno. ako se neko osetio prozvan ovime sto sam rekao - to je za njegovo dobro :D

vrlina koja je danasnjoj umetnickoj sceni u srbiji najpotrebnija je - [verovali ili ne svojim usima i ocima] - patriotizam. ali patriotizam potpuno nove vrste, suprotne popularnom auto-degradirajucem patriotizmu: ne trebaju nama ni veliki srbi ni tr00 underground entuzijasti, koji velicaju i podrzavaju sve ono sto je 'nase' i pruzaju beskrajnu podrsku. naprotiv, oni su stetocine! nama trebaju ljudi koji ce da kazu "ovo je sranje" kada im neko pokaze sranje. "ovo je glupo" kada cuju nesto glupo. "ovo je isprazno" kada cuju nesto sto nema poentu, bez obzira dal je to nesto "nase", ili "tr00", ili srpsko. i koji ce, naravno, po istom kriterijumu vrednovati svoj sopstveni rad, pre nego sto razmisle dal uopste treba da ga objave.
dok se takvi ne pojave, nastavice se ova zalosna parada ljudi u carevim novim odelima koji dosipaju vodu u okean, i pritom se u njemu dave.

HC: Šta mislite o mogućnostima i ograničenjima stvaranja ovakvog zvuka u Srbiji? Koliko vam je ovaj ambijent ograničavajući, a koliko inspirišući?
nitkov: jedan interesantan paradoks: electroclash [a sa njime i electropunk] je odavno usao u mejsntrim. taj zvuk je sveprisutan i dostupan, za razliku od recimo industriala, koji nikada nije bio ni izdaleka tako popularan. ocekivalo bi se da ce broj bendova koji kod nas sviraju ove zanrove biti u proporciji sa njihovom [ne]popularnoscu, ali upravo je obrnuto! - electroclash bendove kod nas bih mogao navesti na prste, dok bi mi za nabrajanje industrial bendova bili potebni prsti bar petoro ljudi, mozda cak i nozni. posto trendovi cesto stizu u srbiju tek 10 godina nakon njihovog zamiranja u inostranstvu, cinik u meni ce ovaj paradoks protumaciti kao dokaz da industrial zanrovi konacno vise ne umeju nista novo da kazu, dok electro-clash-punk mozda jos uvek ima sansu da donese nesto uzbudljivo. bilo bi lepo da nova dekada pocne sa procvatom domacih electro clash punk pop bendova, kakvu je beli svet imao pocetkom protekle dekade.

vrati se na sadrzaj
      arhiva