Matija Bećković - Intervju II

Уредник: koen

[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6435
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Matija Bećković - Intervju II

Порукаод vuk » 25 Сеп 2005, 13:20

(Intervju u Glasu Crnogoraca, 10.11.2000. - razgovarao Zoran Bogavac)
МATIJA BEĆKOVIĆ


Čim je upaljeno svetlo u Srbiji, Crna Gora je izašla na videlo i dospela na dnevni red. Zatečena je na delu u prilično nedoličnom položaju

Pred našim pogledima zamućenim, nekima od razočaranja, većini od oduševljenja, dogodio se jedan istorijski rasplet: Kako ste Vi učestvovali u njemu, kako ste ga doživjeli, kako bi ste ga komentarisali?
Na miting sam došao sa jedne sahrane na kojoj niko nije plakao, a s mitinga otišao plačući. Tek sam na CNN video šta se dogodilo. Sutradan sam Patrijarhu na Vračaru rekao da bi možda trebalo dve-tri ampule suzavca baciti i ispred grobljanskih kapela ne bi li neko pustio suzu, ne bi li se održao onaj običaj koji izumire. Još jednom se pokazalo da nijedan narod ne postoji uvek nego samo ponekad. Takav slučaj je i sa Srbima koji su 25. septembra i 5. oktobra pokazali ne samo da postoje, nego i da sve znaju i da ništa nisu zaboravili. I u tom času kad ih je čitav svet bio otpisao i prežalio, a njima samima se činilo da su se zaputili ka sopstvenom nestajanju. Nadam se da tih dana nije samo jedna vlast zamenjena drugom, već da se desilo nešto važnije, dublje i sudbonosnije. Da se desilo sada ono što je trebalo da se desi pre deset godina. I kada bi se događaji mogli antidatirati, premestio bih ih u devedesete godine, kao da protekle decenije nije ni bilo. Pošto je to nemoguće valjalo bi da to vreme nadoknadimo, da stignemo sami sebe, koračajući koracima dugim ne deset nego pedeset godina.
Dok ste se spuštali helikopterom na Trebinje, osvijetljenom suncem i svjetlošću Dučićevog povratka, jedan od kolega iz „Glasa Crnogorca” uzdahnuo je - dao bi kaže, godinu dana života samo da je mogao da čuje šta ste, u helikopteru razgovarali Vi i predsednik Koštunica.
Ne verujem da se naš razgovor na nebu mnogo razlikovao od razgovora koji su u istom času vodili Hercegovci i Crnogorci na zemlji idući peške na opanke planinskim puteljcima ka Trebinju. Nijedan čobanin toga dana nije imao važnijega posla nego da o svom trošku, na poziv svoje savesti ode da dočeka prah Jovana Dučića. Nije bilo neopravdanih izostanaka.
Neki amerikanski mediji, zamjerajući Koštunici što je sletio na trebinjsku Crkvinu, opisali su tu manifestaciju kao „događaj prepun nacionalnog naboja”. Da li ste osjećali taj naboj dok ste govorili nad odrom neraspadautog Dučića?
Visoki američki zvaničnik posredovao je da presednik Koppunica najpre ode u Sarajevo pa tek onda u Trebinje. Kada mu je rečeno da je tome smetnja liturgija koja počinje ujutru u osam sati pitaoje zašto liturgija ne počne posle ručka ili uveče. Na kraju je radoznalog diplomatu zanimalo iz koje zemlje je prenesen Jovan Dučić... Novoj Gračanici i Dučićevom povratku obradovala se svaka travka u Hercegovini. Da se to vidi potrudilo se sunce koje tih dana nije uvodilo restrikcije ni grejalo po grupama. Tri dana je sav onaj silni svet sunce obasjavalo spolja, a Gračanica i Dučić iznutra. Ko ne zna da je grob najstarija svetinja i da je religija groba postojala i kad nikakve druge nije bilo - tu ne može ništa razumeti. Grob je prvi hram, a grobna crkva hram nad hramom. Prva lobanja je Adamova a Adam nema nacionalnost. Kost je Bog, u nju se kunemo, u nju verujemo, a ta vera je najživlja u Crnoj Gori i Herce-govini. Možda smo ponajviše ostali Hrišćani po važnosti koja se pridaje poslednjem danu i sahrani. U dve eparhije u kojima vladaju dva ćivota nije mogao drukčije izgledati ni povratak Jovana Dučića.
Vodeći ljudi danas aktuelne crnogorske vlasti, uključujući i trenutnog „gospodara Crne Gore i brda” gospara Đukanovića, nijesu se pojavili ni na dočeku Dučićevih zemnih ostataka, na aerodromu Podgorica, ni na bdeniju u hramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, ni na pomenu u Nikšićkom hramu Svetog Vasilija Ostroškog. Kome će počast da odaju, ako im je mrsko da je odaju pokojnom Dučiću? No zato su se slikali nad grobom nekog svog ustrijeljenog mafijaša, gde je bajalice čitao Raspop Dedeića.
Neko je zamerio episkopu Atanasiju što nije zvao Dedeićevu suprugu, ako je već zaobišao Dedeića. To je jedina primedba koju sam čuo, ako je i to istina.
Sto trideset i kusur „crnogorskih intelektualaca” liznuše mastiljavu olovku, i sročiše svoj potpis ispod apela svom prešjedniku, da odcijepi Crnu Goru, ne časeći ni časa, jer će, kako potpisaše, uskoro biti kasno! Čitajući taj spisak teško se izbjeglo utisku da su se mnogi potpisali, samo da bi strini i tetki, podnijeli pod nos dokaz da se, eto i oni, crnogorski intelektualci - nekima nijesu kod kuće u to poverovali čak ni kad su tvrdili da su članovi dvije akademije nauka, em crnogorske em dukljanske.
Šteta što je takav važan zahtev ostao nepoznat javnosti izvan Crne Gore. Siguran sam da za taj istorijski dokument u ovako presudnom času u Srbiji niko nije čuo. Bojati se da bi tako bilo i da se otcepe. Ako se potsetimo nekih ranijih proglašenja slobodne i nezavisne Crne Gore sigurno je da bi i ovoga puta takvu odluku primili mirno svi osim Crnogoraca. Istina, kad god se Crnogorci pobiju među sobom one druge proglase i nekim drugim narodom. Time zavaravaju samo sebe.
Sa Crkvina ovjenčanih novom crkvom hercegovačkom Gračanicom kao da nam je pogled bježao put Lovćena, vrha koji je odavno, bez svoje crkve, bosoglav?
Za razliku od turskih vremena kada su crkve letele s brda na brdo u naše vreme izgleda lete i brda. Meni se učinilo da se iznad Trebinja nije pojavila Gračanica nego se premestao Lovćen. Ko sumnja može se osvedočiti i svojim očima.
Trebalo je da padne Milošević, pa da oni koji imaju oči da vide i uvi da čuju, shvate kako je, uprkos demokratskoj retorici režim u Crnoj Gori „sličan ali ni nalik” Miloševićevom?
Čim je upaljeno svetlo u Srbiji, Crna Gora je izašla na videlo i dospela na dnevni red. Zatečena je na delu u prilično nedoličnom položaju. Više niko ne može sprečita da se otpečati i taj koverat i sruši i taj tabu. Čim su se čule prve primedbe na račun crnogorskih vlasti objavljene u opozicionoj štampi u Beogradu to je nazvano „anticrnogorskom histerijom”. A što već deceniju u Crnoj Gori izlaze dnevnici i nedeljnici čiji je jedini sadržaj mržnja prema Srbima i Srbiji to nisu ni primetili... Tome se ne treba čuditi ako znamo da je Pavelić došao do Drine, a Tito stigao i još je tamo u Velje Duboko.
Mediji u Crnoj Gori prvo su svi po komandi oslovljavali Vojislava Koštunicu kao „takozvanog predsjednika”, zatim su istog dana, kao postrojeni prešli na neutralnu formulaciju „doktor”, pa su iz te svoje „ordinacije”, kao izliječeni istog dana počelj da ga oslovljavaju kao predsjednika?
Kako da ga priznaju kad je Koštunica dobio četiri puta više glasova nego što Crna Gora ima stanovnika. To je već samo po sebi uvredljivo. I još je u Crnoj Gori na onakvim izborima i pod onakvim uslovima dobio pride 6.000 glasova. To nije normalno. A ne znam šta će mu levor i na koga bi jedan „Crnogorac” pucao ako ne na onog ko bi se usudio da napomene kako u Srbiji ima onoliko nevažećih glasova koliko Crna Gora birača... Kad se kaže 20% ili 80% niko ne zna koliko je sve to zajedno.
Otac montenegrinsko-dukljanske nacije nije mogao da uzdrži svoje žaljenje za Miloševićem (iako ga je napadao na arcima papira zbog kojeg su tri šume pošjekli) napisavši kako je Milošević „samo obačan diktator”, ali bio nacionalista, dočim je Koštunica „gori” - taj je nacionalista.
Srbofreničari će pod Koštunicom zakutati za Miloševićem.
Kako to da niko ne vidi kako je danas na javnoj sceni Crne Gore, ispod sve providnijih i sve odrpanijih velova demokratskih fraza, zapravo jedan šovinizam prepun mržnje prema svemu što je srpsko i iz Srbije?
Crna Gora je izgleda dala orginalni doprinos i ovim fenomenima. Imam mišljenja da su „Crnogorci” najbolji dokaz kako može postojati nacionalizam bez nacije i šovinizam prema sopstvenoj naciji. To je kvintisenca šovinizma a bez nas se ne bi znalo za tu pojavu. Samoponižavanje doživljavaju kao osvetu, a polemiku sa ogledalom kao raspravu sa nekim drugim...
Šta će Matija Bećković reći ako njegovi Crnogorci sjutra, na referendumu, izglasaju svoju nezavisnost od Srbije, a zavisnost od svih ostalih?
Ne znam kako bi se mogli odvojiti više nego što su odvojeni i šta bi mogli da odvoje što već nisu odvojili. Ono što je moje u Crnoj Gori nosim sa sobom i od toga me ne mogu odvojiti. Mene tamo najčešće prekonosiraju ministri kulture, prosvete, informacija, a čujem da su većinom iz Kolašina, a neki su mi rođaci pa se nemam čemu čuditi. U svakom slučaju država nije ni privatno ni partijsko pitanje. I kad se već upotrebljava sintagma Srbi i Crnogorci, najviše opravdanja ima da se ta sintagma zvanično upotrebljava u Crnoj Gori. Ili nigde. Ovako ispada da u Crnoj Gori Srba nema. A to im je ipak previše.
Neko reče kako bi, prije odlaska pred glasačke kutije, na tom eventualvom referendumu, Crnogorci prvo trebalo, svako da svrati do svog groblja - na konsultacije sa đedovima i prađedovima?
Oni koji imaju đedove i grobove oni su i za zajedničku državu. Možda ih je tamo lakše i prebrojiti.
Čulo se mnogo puta da je Srbija ovih dana bila porobila Crnu Goru, i da je to učinila pomoću nekakvog „sedmog bataljona”. Bar da je bio prvi... A i 1918, „porobi” je jedan srpski bataljon?
Verujem da su u tim bataleonima većina Crnogorci a siguran sam da njima komanduju. Pričam napamet, nemam o tome nikakvih informacija. Ali mora da je tako, kako bi moglo biti drukčije.
Srbija se zaklinje u devedesetak godina tradicije svoje „Politike”. A Crna Gora i Crnogorci, koji, na riječima drže do svoje tradicije više od Srbijanaca, ne haju što „Glas Crnogorca”, jedva ponovo pokrenut, treba da prestane sa izlažanjem 127 godina poslije štampanja prvog broja.
Tako, nije to slučajno, kriju sramotu da su u slobodnoj Crnoj Gori prvi ured-nici „Glasa Crnogorca” bili okupatori poput Sime Popovića, Sime Matavulja, Laze Kostića... bruka.
Da li bi sadašnju Jugoslaviju spasilo kad bi se njena prestonica, iz Beograda, preselila na Cetinje, kako je to svojevermeno predlagao sadašlji gradonačelnik Beograda?
Srbiju je rasturanje Jugoslavije koštalo koliko i njeno stvaranje. Ne verujem da je ikome stalo da stvara neku treću Jugoslaviju ni da se tako zove zajednica Srbije i Crne Gore. Mali je razlog što i jedna i druga imaju istu zastavu, a kad su zajedno uzmu treću... Još manje razumem šta će i kakva je to nezavisna Crna Gora koja nudi Srbiji zajedničku valutu, vojsku i spoljne poslove? Zbog čega su države nezavisne ako ne zbog to troje? A Cetinje je grehota spominjati. Što se tiče Crnogoraca koji žive u Beogradu, a zalažu se za nezavisnu Crnu Goru, bilo bi prirodno da se tamo i presele. Nema smisla da usreće druge, a sebe da ostave u izgnanstvu.
Ako Srbija krene da se otcjepljuje od Crne Gore čime ćemo je mi, Crnogorci spriječiti? Da li je dovoljno ubjedljivo da im kažemo kako se to ne važi jer smo se mi prvi sjetili?
Srbiji su postavljeni uslovi. Ako ih ne ispuni nek vidi šta će, gde će se školovati i ko će je hraniti i što je najvažnije: gde će letovati.
Da li ste zabrinuti zato šta će ostati od srpske knjižepnosti ako joj neovisna Crna Gora „otme” sve književiike koji su „od dolje” sišli za Srbiju?
Crna Gora je zahvalna i za opisivanje. I za istraživanje. I za izbore i referendume. Kome je stalo do istine - ona je idealna. I da sve bude i čisto i jasno i da dugo ne traje. Da se svi izjasne preko televizije. Krajnje je vreme da počnu ozbiljni razgovori. Bolje je zapaliti jednu sveću nego godinama psovati mrak. Za dve trećine mozga ljudi još ne znaju čemu služe, a kod nas često ni za ceo.
Ovih dana Crnogorsko pozorište ijekaviziralo je Kišov dramski tekst, i to nazvalo „zanimljivom intervencijom” na Kišovom jeziku? Smije li se stati samo na tome?
Sigurno je neko uočio da je Kiš preveden na gotovo sve jezike. Pa ako je već neprevodiv na crnogorski da se prevede bar na ijekavski.
Ako u Ujedinjenim nacijama Džrna Gora i Srbija ne budu dobili dvije stolice, ko će kome sjedeti u krilu?
Sedenje je oder pri ležanju, a ležanje opuč pri spavanju.
Recite nam stih ili strofu koje ste poslednje napisali?
„Tužno li je tamo doći
ko je prije dolazio
a ko nije bio prije
lako mu se veseliti”.

[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable