Matija Bećković - Govor u Kučima

Уредник: koen

[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6435
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Matija Bećković - Govor u Kučima

Порукаод vuk » 25 Сеп 2005, 13:17

(Govor u Kučima na Danima Marka Miljanova, za vrijeme agresije NATO na Jugoslaviju - 16. 05.1999.)

NAŠA KRV ĆE IM PRED BOGOM DOSADITI


Braćo i sestre Kuči. Evo me prvi put u Kučima, na poziv KUD-a koje nosi ime Marka Miljanova, a poodavno sam želio da dođem da se poklonim i vama i ovim grobovima i ovim krševima i ovim senima koje priziremo na njima. Odista ste mogli pozvati i dostojnijega i pozvanijega, ali niste obaveznijega da se odazove, i zahvalnijega što ste ga se setili baš u ovim vremenima. Nazvao sam vas braćom i sestrama ne samo što je to običaj među Srbima, nego i po onoj odluci donijetoj u Rovcima ima 200 godina, da se muški Kuči imaju smatrati braćom, a ženske sestrama. Ova strašna ura, ovaj polom, ovo mesto, narod Marka Miljanova, zaslužuju visočiju, dublju i zasnovaniju reč od one koju ću ja danas ovde reći. Ali na moju žalosnu utehu možda danas i nemamo nikoga ko bi imao znanja, morala i pameti da je kaže. Proteći će mnogo vode, dok saznamo istinu o ovim događajima, čije smo žrtve više nego učesnici. Biću najbliži istini ako kažem da je ovo nova poara Kuča, samo što su Kuči postali sva srpska zemlja i što je pod nož stavljen sav srpski narod. I kao što su se Kuči sklonili ispred Turaka u onu pećinu ponad Male rijeke, tako se u pećinu sklanja srpski narod, a pećina je postala svaka pojata u najdaljoj zabiti i najslavnije građevine u najvećim gradovima. U te pećine nas je ugnao, na pragu XXI veka usred Evrope, ognjem i mačem, najmoćniji i najkulturniji silnik i države sveta. Do te pećine nas je dovela naša istorijska sudbina. Ta pećina je ishod svih naših stradanja i bojevanja. Rezultat i ostvarenje naših nada i snova. Ta pećina je plaćena, ne sa dve užice, nego sa okeanom krvi srpskoga naroda. I kao što su Kuči nekada gledali kako oganj u koji su bacana deca ima zelenu boju, u tu boju, tog plamena, još jednom se uverava srpski narod čiju decu gore bombama NATO pakta. I kao što su se Kuči kad im je nestalo džebane branili kotlovima i santračcima, kablovima i vaganima, dubinama i komatima hljeba, tako srpski narod tim istim oružjem gađa i obara sa svog neba avione najmoćnijeg vojnog saveza sveta. Ali za razliku od turskih vremena kad su se Kučima u nevolji našli Rovčani, i odveli ih u Rovca, danas ni Kuči ni Rovčani, ni svi Srbi zajedno, posle mora krvi prosute za pravdu i slobodu, na celom svetu nemaju ni svoje Rovčane koji bi im pritekli u pomoć, ni svoja Rovca da bi sklonili glavu. Kao Kuč mrem prilično srećan, a kao Srbin nesrećan i nezadovoljan, oporuka je Marka Miljanova. Danas bi umro nesrećniji kao Kuč i kao Srbin a ponajviše kao čovek. I ovo se tebe ponajviše tiče mladi Kuču, da i ovo opišeš ako se budeš rodio. Da smiješ i umiješ istinu govoriti. Primeri čojstva i junaštva stali su u jednu knjigu, a za primere nečoveštva mala je i čitava biblioteka. Pa ipak, kao da ne verujemo u ono što gledamo svojim očima i plaćamo svojom sudbinom i životima. Nemamo kome da pokažemo svoji rane. Nagone nas da krijemo tuđu sramotu. Ono što se danas događa Srbima, mrlja je na obrazu čovečanstva. Sramota ljudskog roda. Ko je mogao pomisliti da će doći dan da sklanjamo krstove i jevanđelja ispred pomame hrišćanskog naroda i najcivilizovanijih država sveta. Ko je mogao u snu sniti da će poluvekovni trijumf najgorih đaka, smeniti trijumf najgorih ljudi. Da će san o Americi nestati sa propašću komunizma. Da će se Kominterna preseliti u Vašington. Da će Bler postati Todor Živkov, Širak Čaušesku a Havel Husak. Da će slavni Zapad na srpskoj zemlji naložiti sav svoj moralni prestiž, a taj prestiž nije bio u sili i oružju. Umesto da je svi vole Amerika je izabrala da je se svi boje. I to je početak i njenog kraja. Mi nismo mogli birati. Bolje je i ovo nego da smo se poklali među sobom. Iako smo birali od to dvoje, dobro smo izabrali. Kao što bi i od ove pogibije bila najgora ona da smo poginuli obrazom. Idi sine Turčinu na megdan, radija sam bez tebe jednoga no da tako na sramotu živiš. Ta je reč i ovoga puta odlučila našu sudbinu. Na ponos i diku Marka Miljanova. I kao što je pre dve hiljade godina, sve skočilo na jednoga, kličući - raspni ga, raspni, nešto slično se događa danas sa Srbima. I kao što je snaga jedinca sveta bila u njegovoj nevinosti, u osećanju da strada na pravdi Boga, najveća je snaga srpskog naroda. Zar je nekome nešto skrivila srpska zemlja. Zar su krivci i njeni putevi i mostovi. Njene sirote udžerice i najljepše građevine. Njene voćke i vinogradi. Ja ne znam drugoga naroda osim srpskoga koji nije nikad mrzeo drugoga niti pak danas mrzi koga. Da li je Albanija prvi put u svojoj istoriji na pravoj strani kako misle njeni vođi, ili se NATO pakt našao na pogrešnoj. U Kučima Marka Miljanova nećemo prećutati ni reč koju dugujemo istini i Albancima. I Albanci su u ovom ratu žrtvovani, samo nas unazađuju i uništavaju otvoreno, a njih unesrećuju i raskućuju onako kako ih tobož brane.
I kad je prva bomba pala na Kosovo, bilo je lako znati da će druga pasti na Lovćen. Lovćen je Ararat isplivao iz kosovskog potopa. I da su htjeli Lovćen ovoga puta da poštede i preskoče, ono kamenje bi da ume govoriti vapilo, nemojte nas nagrditi da nam to ne učinite. Marko Miljanov je bio samostalan u govoru, otvorena lica i jezika. Skoro će sto godina od kada je umro, a ni jedan dan nije bio mrtav. Niti će umreti dok je srpskoga jezika. Sebe je prećutao, a nama ostavio da o njemu govorimo. Onako kako je on govorio drugima. Nije se bunio samo protiv tuđih, nego i protiv svoga gospodara. Zato je postao razvojvoda, proglašen izdajnikom, ludakom, sahranjen bez vojnih počasti. Zato je njegova posmrtna slava veća od one koju je doživeo za života. Među primerima čojstva i junaštva, najslavniji primer je postao on sam, a njegovo ime vremenom postalo zbirno ime naših moralnih podviga. Kad ću ako ne sad. I gde ću ako ne ovde, reći i ovo. Kad sam i sam poput vojvode Marka počeo nešto brkati po karti i objavio knjigu - Reče mi jedan čoek - čuo sam da je kazao neki Kuč: "šta bi tek napisao da je Kuč kad je ovo napisao kao Rovčanin ". I gde bih drugo nego u Kučima, kao Rovčanin kazao ono što je nekada znao svaki čobanin. Srbi su jedini slovenski narod koji je imao dve države, Srbiju i Crnu Goru. U proteklih pola veka Crna Gora prvi put u svojoj istoriji nije bila srpska država. I danas ceo svet vidi kako se Srbi ne boje živog i moćnog NATO pakta, ali ih je strah od mrtve Kominterne. I sve smeju slobodno reći sem da su Srbi.
Kad sam već počeo, da kažem i ovo. Držim da su vam poznata moja politička uverenja. Sada mogu da dodam što je davno rekao jedan Rovčanin. Ako gabelji podignu barjak da brane ovu zemlju, ja ću biti sa njima. Mada danas neprijatelja ne vidimo od oblaka, znamo, naša krv će mu pred Bogom dosaditi. I da završim. U svakom Golijatu, makar ima atomsku bombu i nevidljive avione, i bio sila nad silama, živi strah od Davidove praćke. A tih praćki i tih Davida biće dok je ovog kamenja, dok budu postojale Srbija i Crna Gora.

[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable