Укида се, руши се, нема га више

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Укида се, руши се, нема га више

Порукаод Viktorija Vi » 16 Мар 2019, 12:12

Сведоци смо, све чешће, нестанка неких културних добара и симбола једног времена.
Нека овај топик послужи да их се овде сетимо и подсетимо људе на оно што смо имали а што су људи којима култура, традиција, историја, чист ваздух, вода и остале лепоте овог света ништа не значе.

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Укида се, руши се, нема га више

Порукаод Viktorija Vi » 16 Мар 2019, 12:19

РАСТУРАЦИЈА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА

За разлику од већег дела 20. века када је политика махом била дефинисана економским и идеолошким питањима, ово столеће указује да то више није тако.
Наиме, кључне теме које у 21. веку одређују доминантне политике налазе се у непосредној вези са идентитетима – етничким, културним, верским, расним и другим.
Питање редефинисања постојећих и успостављања савремених идентитета, које се налази у нераскидивој вези са феноменом наслеђа, доводи нас до теме овог осврта која се односи на његову девастацију, дислокацију, промену функције или потпуно уништавање.

Пре него што изнесемо стручни став у вези са најновијим случајем уништавања културног наслеђа који се односи на најављено рушење објеката у улицама Ресавској и Мишарској вреди се подсетити неколико недавних примера који су у јавности изазвали неверицу и шок.

Подсетимо се здања салона намештаја Симпо у близини Главне железничке станице које је сравњено са земљом након што је Завод за заштиту споменика културе града Београда донео решење о укидању заштите овог културног добра.
Завод је у овом случају применио до сада непознату методу старања о баштини која би се могла дефинисати као: ,,Мало те штитим, а мало те и не штитим", и све то у зависности од (претпостављамо) захтева инвеститора.
Тиме је уведена нова појава по којој културна добра могу сама од себе да изгубе споменичка својства, након чега бивају препуштена на милост и немилост булдожерима.

Нешто слично се догодило и са кућом у Тополској улици која од стране Завода, упркос јасним споменичким својствима, није стављана под заштиту како би била порушена до темеља. Тек након јавног протеста грађана, Завод је читав "Крунски венац", у оквиру кога се налазило и то здање, ставио под заштиту.

Наредна ,,стручна" иновација односи се на технику заштите јавних споменика њиховим фарбањем у црвено.
Завод нас је пре пар месеци ,,обрадовао" фарбањем Возаровог крста (који се налази у делу града који носи назив Црвени крст) у дречавоцрвену боју. Тек након што су се усијале друштвене мреже, из Завода је објашњено како је ,,фарбање у црвену боју био само један од поступака рестаурације" (!).

И таман када смо помислили да би после очекиваног фарбања читавог Црвеног крста у црвено требало да уследи и молерисање Зеленог венца у зелено, Плавог моста у плаво или Белих Вода у бело, сазнали смо, авај, да се консолидација вештачког камена, гле чуда, врши безбојним консолидантима.
И тако остадосмо без згодне прилике да нам Београд постане Шаренград.

Наредна и до сада, такође, непозната техника заштите наслеђа назива се ,,адекватно затрпавање" (!).
Тој техници били су изложени остаци Стамбол капије који су откопани током текуће реконструкције Трга Републике. Разлог за то налази се у чињеници да је за потребе ове реконструкције злосрећна Стамбол капија привремено постала Виртембершка иако се ради о истом објекту који је, услед интервенција претрпљених од стране окупационих власти (аустријске и османске), мењао име.

Елем, након молерисања и ,,адекватног затрпавања" културних добара показало се да је наредни и унапређени степен заштите – њихово рушење.

И ту долазимо до два здања у Ресавској и Мишарској улици која чине део амбијенталне целине Источни Врачар која се налази под двоструком заштитом закона и то као културно добро (антички Сингидунум) и добро под претходном заштитом (амбијентална целина Источни Врачар).
Објекат у Мишарској 3 је подигнит крајем 19. века и носи одлике академског стила карактеристичне за тај период.
Кућа министра Петра Велимировића (у Ресавској 25) подигнута је 1908. године по пројекту једног од најзначајнијих српских архитеката, Јована Илкића (аутора пројекта Дома Народне скупштине, куће Крсмановића на Теразијама, итд.). Илкић је кућу пројектовао у духу сецесије, не одричући се академске форме и композиције, али уводећи сецесијске декоративне елементе на фасаду.

Директорка Завода недавно је донела акт о мерама техничке заштите којим је, кршећи управо Закон о културним добрима, дала сагласност за рушење тих објеката који су њиме и заштићени.
Овај чин директорке Завода с правом је изазвао незадовољство у јавности пошто се ради о томе да је, кршећи закон, руководилац установе за заштиту културног наслеђа дао сагласност за његово потпуно уништење. Другим речима, ради се о својеврсном симболичком и стварном самоукидању важне установе културе.

Решење за излаз из ове противзаконите ситуације је да (а) директорка поништи претходно донети акт или да, уколико то не учини, (б) буде позвана на одговорност од стране оснивача установе, а то је Град Београд.

Такође, индикативно је и да су на спорном акту наведена имена пет стручњака Завода чијих потписа на том документу једноставно нема. Стога, пре свега, ти стручњаци, као и сви други запослени у тој установи, јавности дугују информацију у вези са тиме да ли су сагласни са овим кршењем закона.

Истовремено, на потезу је и Секретаријат за културу од кога сви с правом очекујемо да обезбеди пуно спровођење закона и заштити угрожену баштину на коју су овим актом упућени булдожери.

Коначно, свима нама остаје да покушамо да одговоримо на питање како смо од конзервације и рестаурације културних добара дошли до њиховог фарбања у црвено, "адекватног затрпавања" и "растурације", како је пре пар дана на друштвеним мрежама црнохуморно приметио један наш суграђанин."

Недељник "Време", 14. март 2019.
Ауторски текст Дејана Ристића

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Укида се, руши се, нема га више

Порукаод Viktorija Vi » 16 Мар 2019, 12:25

УКИДА СЕ МУЗЕЈ ВАЗДУХОПЛОВСТВА

Музеј ваздухопловства биће укинут, а права, обавезе, имовину и архивску грађу те установе преузеће Министарство одбране Србије, објавила је данашња Политика.

Лист се позива на одлуку Владе Србије да укине тај музеј јер „потребе за делатношћу установе могу да се задовоље на рационалнији и ефикаснији начин“.

„Музеј ваздухопловства донецће финансијски извештај, односно биланс стања на дан 15. марта 2019. године и у складу са могуцћностима измирицће постојец́е обавезе према добављачима, извршицће наплату потраживања од поверилаца, пренос преосталих ликвидних финансијских средстава на рачун Министарства одбране“, пише у одлуци владе.

Додаје се да министарство има обавезу да чува музејску намену те установе као споменика културе Београда.

Министарство одбране цће, према наводима листа, преузети запослене у Музеју ваздухопловства у складу са „прописима који регулише пријем у службу професионалних припадника Војске Србије“.
https://cdn1.img.rs.sputniknews.com/ima ... 160830.jpg


Ево једног старог, дивног чланка о том музеју:
http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/o_nama.php?jez=src

"Шта је то што посетиоце доводи у изложбене дворане Музеја?

Анкете показују да су то поред модерног здања и велика вредност и разноврсност изложених оригиналних летелица, авиомотора, ваздухопловног наоружања, макета, али и бројни експонати и документација који на уверљив начин сведоче о развоју националног и светског ваздухопловства током двадесетог века.

"Већ на улазу у главну изложбену етажу посетиоце сачекује авион архаичног изгледа који је крајем 1909. и почетком 1910. године конструисао и изградио пионир ваздухопловства Суботичанин Иван Сарић.

"Пажњу затим привлачи двокрилни ловац "њепор" којим су српски пилоти летели на Солунском фронту 1916-1918, и низ немачких, енглеских, руских школских и извиђачких авиона, окачених о таваницу који сведоче о развоју ваздухопловне технике у времену између два светска рата.

Стручњаци, међутим, сматрају да највећу вредност колекције Музеја представља збирка изложених ловаца и ловаца-бомбардера међу којима се налазе примерци немачког "месершмита МЕ-109", енглеских харикена и спитфајера, руских јаковљева ЈАК-3 и иљушина ИЛ-2, и америчког Б-47 тандерболта, којима треба придодати и немачки фокевулф 190, руски ЈАК-9П и једини у свету сачувани примерак италијанског ловца "Фиат Г-50", који се сада налазе у депоима Музеја.

Сви ови авиони имали су кључну улогу у судбоносним биткама вођеним у Европи, Африци и Азији, али су ратовали и у саставу југословенских борбених јединица..."

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Укида се, руши се, нема га више

Порукаод Viktorija Vi » 16 Мар 2019, 12:33

Гардош у Земуну:

Ових дана пнеуматским чекићима срушене зидине тврђаве из 9. века

Слика: Драгољуб Замуровић
Прилози
Zamurovic, Gardos, zidine iz 9. veka.jpg
Zamurovic, Gardos, zidine iz 9. veka.jpg (142.01 KiB) Прегледано 3119 пута

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Укида се, руши се, нема га више

Порукаод Viktorija Vi » 16 Мар 2019, 12:40

Срушено Велико степениште на Калемегдану

"Одмах по предаји Београдске тврђаве (1867) кнез Михаило Обреновић је прионуо да се Калемегдан уреди у велики парк. Прво засађивање Калемегдана извршено је између 1873-1875... Главна савска алеја отпочела је да се уређује 1886. и већи део борова, који се и данас налазе на савској ивици (!), засађен је у то доба..."

"Из старог Београда" - Живорад П. Јовановић

*

"Велико степениште на Калемегдану, саграђено је 1928. године у склопу уређења Савског шеталишта, по пројекту Александра Крстића, једног од пионира пејсажне архитектуре у нас и представљало је један од симбола Београда. Данас је потпуно срушено, јер Весић тако реновира.
Пре неки дан сам, игром случаја, последњи пут сишао низ оригиналне степенице и чињеница је да су биле у лошем стању, да су неки степеници били окрњени, или поломљени. У свакаком случају била је могућа и рестаурација, јер се овде више не ради само о естетици и практичној примени овог степеништа, већ и о историјском и уметичком објекту старом скоро један век. Међутим, Весић реновира, тако што све сруши и онда прави ново. Кад бисте му дали могућност да се позабави степеништем на чувеном Шпанском тргу у Риму, он би и њега порушио, па направио ново.
Узгред, ускоро ће бити срушен и део каменог зида који читавом дужином ограђује плато Савског шеталишта од стрме падине што се спушта ка доњем граду. Јер, гондола..."

Војислав Тодоровић
*
"Великог степеништа на Калемегдану више нема. Изграђено је 1928, према пројекту инжињера хортикултуре Александра Крстића, првог српског вртног дизајнера и пејзажног архитекте. То степениште више не постоји. Уништено је. Срушено. Разорено. Разбијено. Полупано. Безумници који воде овај град и државу, оставили су још један потпис своје бахате, неписмене, плиткоумне диктатуре. Под окриљем реконструкције, ушли су на Калемегдан са моторним тестерама, багерима и хидрауличним чекићима. Стари платан, неми сведок оба светска рата, чувар тајни оних што су одрастали, љубили се и старили на овој тврђави, више никада неће озеленети. Убили су га, раскомадали мучки - брже, јаче, боље! На његовом месту дићи ће конструкцију за ваздушни трамвај звани гондола, који ће превозити оне што нису нашли гаће у Рајићевој, схоппинг центру надвијеним над Библиотеком, право до Ушће мола, да тамо реше круцијално питање дупета.
А степениште? Изградиће градски оци још старије и лепше. Не сумњам у стручност и посвећеност оних који у рестаурацију улазе маљем.
Била сам на Акропољу неколико пута. Гледала сам реконструкцију. Задивљујућа је пажња којом годинама, под врелим атинским сунцем, Грци чувају и обнављају спомен колевци европске културе и демократије. Не видех тамо ни гондолу, ни паркинг, ни киоск, ни тезгу са кич сувенирима, ни сладолед на точење. Сваки пут, дотичући углачан бели камен Акропоља, осећала сам неки чудан унутрашњи немир. По том истом камену, вековима пре мене, корачали су Сократ, Платон, Аристотел ... Есхил, Софокле, Еурипид... Само је ветар с мора реметио свечану тишину тренутка. Вучић, Весић, Радојчић, Мали, Михајловићка, Брнабићка ... не би им требало три године да храм богиње Атине учине атрактивним за бугарске туристе и огаде га свима осталима. Да се ја питам, увела бих острацизам и не бих жалила да десеткујем цреп с мог крова, да на њега урежем имена свих оних који су својим чињењем или нечињењем заслужили прогонство. Али доћи ће дан када ће ти исти потрпати своју брендирану градеробу у кофере и похрлити млазњацима пут својих тајних рачуна, до неког Кипра, Москве или неких других Малдива. Нама ће остати Славија без Туцовића, с фонтаном која пева, Цветни трг без цвећа опточен белим мермером у гробљанском стилу, Београд на води и славине без воде за жедне, кошутњачка шума без шуме, али са вештачком стеном, Фрушка гора без горе, Калемегдан без тврђаве, али са гондолом... И да, јарболи на које ћемо моћи да се 'бесимо о трошку пензионог фонда.
П.С. Нећу да будем малициозна, али сварно не знам шта ће нам гондола и пасарела, кад је планирано отварање фабрике летећих аутомобила. Једино можда због наплате Бус плуса."

Ана Пејовић

Фотографија степеништа пре него што је срушено: Драгољуб Замуровић

Фотографија срушеног степеништа: са интернета
Прилози
Sruseno stepeniste.jpg
Sruseno stepeniste.jpg (117.74 KiB) Прегледано 3118 пута
Zamurovic, Stepeniste na Kalemegdanu.jpg
Zamurovic, Stepeniste na Kalemegdanu.jpg (195.43 KiB) Прегледано 3119 пута

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Укида се, руши се, нема га више

Порукаод Viktorija Vi » 16 Мар 2019, 12:49

Последњи поздрав дрвету које смо толико волели


Прошло је више од осам месеци од кад је скупштина Београда усвојила план о изградњи гондоле између Ушћа и Калемегдана. Кад су нам саопштавали вест да ћемо добити ново превозно средство преко Саве, тешко 15 милиона евра, нису нам објаснили како ће је правити, а ми, да право кажемо, нисмо ни питали. Пустили смо да раде оно што желе, како год желе и ко нам је сад крив?

Ко је крив што је на Калемегдану јуче посечено дрво које је било један од симбола овог парка? И што је за њим пало неколико десетина здравих стабала на Ушћу, а тек ће да их падне у наредним данима. Чак 150. Ко је крив осим нас јер ко ће уместо нас да поставља питања и ставља вето на градске одлуке кад су штетне и погубне, кад се самим Београђанима никако не свиђају, а ово треба да је и даље наш град?

Имам страшне вести за вас, људи - закаснили смо. Оде дрвеће на Калишу, на Ушћу, у Цара Душана... Знам да знате, видех на Тwиттеру. Тамо се и бунимо, а у стварном животу ћутимо. Тако смо низ воду пустили и Савски насип, бедем нашег града, а тек то ће нас скупо коштати. И сетићемо се да је требало реаговати кад, као сад, већ буде касно. И нико нам неће бити крив, али боже мој, овде се ионако све брзо заборави.

Данас се наставља сеча на Ушћу, а ускоро иду ка Тврђави. Имају ли дозволу да скрнаве зидове старе вековима и ако да, како и зашто? Нисмо обавештени, а нисмо ни питали. Бар не ван Тwиттера. И нико нам други није крив.

Радови на изградњи Гондоле, која је сврстана међу капиталне инвестиције, требало би да почну до краја године. А "поглед са висине" на престоницу коштаће око 15 милиона евра - две трећине из државне касе, а остатак плаћа Град. Најављена је као туристичка атракција која ће превозити око 3.000 особа на сат у оба смера, за око пет минута, јер ће имати 25 кабина и возиће 20 километара на сат.

"Уместо да чувамо и да негујемо оно што имамо, у овом случају један велики парк, ми га уништавамо зарад једне инвестиције и једног пројекта који је апсолутно непотребан. Значи, изградићемо гондолу која у самом свом пројекту каже да је упитно да ли ће се економски исплатити. И ми смо оштро против овог пројекта", навео је Добрица Веселиновић из Иницијативе "Не давимо Београд".

Због чињенице да је међу овим највише здравих стабала, акцији која се у парку код Ушћа спроводи оштро се противе и у Регулаторном институту за заштиту животне средине, пише Н1. Кажу - низ институција у Граду Београду требало је претходно да да мишљење - од Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове до стручне комисије о утицају пројекта на животну средину.

"У Граду Београду, који је град који пати од проблема загађења ваздуха коме недостају зелене површине, сећи 150 стабала - заиста је потребно дати озбиљно оправдање и разлоге због чега је такав чин неопходан. Ја бих подсетио да се Град Београд недавно најавио да ће се кандидовати за зелену престоницу Европе, можда је ово један од добрих начина и промотивних активности којима може да се прикаже", каже Мирко Поповић из Регулаторног института за обновљиве изворе енергије и заштиту животне средине, РЕРИ.

Извор: https://noizz.rs/kontra/poslednji-pozdrav-drvetu-koje-smo-toliko-voleli/jvrlv01?fbclid=IwAR3iSC7LsDjRIWrF33GkjqIFnoqaqxTqoS8iJ549j350ZFQewcznn4uob9o

Фотографија са интернета:
Прилози
Poseceno drvo.jpg
Poseceno drvo.jpg (75.86 KiB) Прегледано 3117 пута

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Укида се, руши се, нема га више

Порукаод Viktorija Vi » 19 Мар 2019, 19:35

Цветни трг, локомотива, чесма Мехмед - пађе Соколовића
Прилози
Lokomotiva.jpg
Lokomotiva.jpg (69.5 KiB) Прегледано 3113 пута
Cesma.jpg
Cesma.jpg (73.74 KiB) Прегледано 3113 пута
Cvetni trg.jpg
Cvetni trg.jpg (69.06 KiB) Прегледано 3113 пута

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Укида се, руши се, нема га више

Порукаод Viktorija Vi » 19 Мар 2019, 19:38

Савамала, Скадарлија, Славија
Прилози
Slavija.jpg
Slavija.jpg (66.61 KiB) Прегледано 3113 пута
Skadarlija.jpg
Skadarlija.jpg (84.6 KiB) Прегледано 3113 пута
Savamala.jpg
Savamala.jpg (74 KiB) Прегледано 3113 пута

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Укида се, руши се, нема га више

Порукаод Viktorija Vi » 19 Мар 2019, 19:42

Икарус, Зграда магацина (Симпо), Трг републике
Прилози
Trg republike.jpg
Trg republike.jpg (77.46 KiB) Прегледано 3113 пута
Magacin.jpg
Magacin.jpg (69.22 KiB) Прегледано 3113 пута
Ikarus.jpg
Ikarus.jpg (70.68 KiB) Прегледано 3113 пута

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Укида се, руши се, нема га више

Порукаод Viktorija Vi » 19 Мар 2019, 19:46

Музеј ваздухопловства, Гардош, дрво
Прилози
Muzej vazduhoplovstva.jpg
Muzej vazduhoplovstva.jpg (79.64 KiB) Прегледано 3113 пута
Gardos.jpg
Gardos.jpg (67.26 KiB) Прегледано 3113 пута
Drvo.jpg
Drvo.jpg (72.43 KiB) Прегледано 3113 пута

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Укида се, руши се, нема га више

Порукаод Viktorija Vi » 19 Мар 2019, 19:48

Главна железничка станица
Прилози
Grad pustinja.jpg
Grad pustinja.jpg (43.87 KiB) Прегледано 3113 пута
Zeleznicko sluzbeno mesto.jpg
Zeleznicko sluzbeno mesto.jpg (68.99 KiB) Прегледано 3113 пута
Glavna zel. stanica.jpg
Glavna zel. stanica.jpg (70.89 KiB) Прегледано 3113 пута

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Укида се, руши се, нема га више

Порукаод Viktorija Vi » 24 Мар 2019, 08:23

Дневник заблуда: Мрак прописа

У народу преовлађују осећај немоћи и свест да живимо у времену гажења цивилизацијских норми и тоталне деградације урбаног живота

На пољу архитектуре и урбанизма, у Србији годинама није остварен помак у јачању институција за борбу против кршења закона. По правилу, урбанистички планови се не примењују или се спроводе селективно, а за то нико не одговара. У народу преовлађују осећај немоћи и свест да живимо у времену гажења цивилизацијских норми и тоталне деградације урбаног живота. Чувени архитекта Ле Корбизје давно је рекао да су зграде машине за становање, а данашње градове могуће је парафразирати као “машине за прављење новца”. Јер, урбанизам више не служи становницима, већ је средство малобројних за стицање богатства. У том процесу улози су велики, а грађанин је само нужно зло на путу моћника тржишта некретнина према личном благостању. У борби за профитом, закони су само препреке које треба уклонити.

Све више је примера кршења урбанистичких прописа, а у томе учествују и најодговорније државне институције. Недавно је објављено да је директорка “Завода за рушење споменика” одобрила грађевинској мафији да зида у заштићеној зони у центру Београда. Ради се о рушењу два непокретна културна добра у центру града. На месту под заштиту стављене Палате Пере Велимировића из 1908. у Ресавској 25 и вредне куће стила академизма са краја 19. века у Мишарској 3, биће саграђене вишеспратнице. Поражавајуће је да је дозволе за рушење ових споменика културе издала лично директорка Завода за заштиту споменика културе Београда Оливера Вучковић, без пратећег образложења које по правилу приређује стручна служба ове институције.

На простору Београдске тврђаве у току је припрема за градњу гондоле која ће спајати Калемегданску терасу са парком Ушће на Новом Београду. Посечена су сва стабла, па и она заштићена, која су се нашла на будућој траси. И у овом случају, “заборављен” је закон садржан у Генералном урбанистичком плану Београда из 2016. у којем дословно пише: “Забрањује се постављање далековода, жичаних сајли за алтернативни превоз и рекреацију, нарочито у подручју Београдске тврђаве и у њеним ширим визуелним и акватериторијалним обухватима.”

Посетиоци недавног ФЕСТ-а били су шокирани обимом девастације Велике дворане Дома синдиката, комплекса заштићеног и проглашеног спомеником културе. Ова јединствена зграда саграђена је по пројекту архитекте Бранка Петричића 1947. у духу аутентичног и данас поново актуелног соцреализма, под утицајима касног модернизма. Многи се сећају изванредног амбијента врхунски дизајниране Велике дворане у префињеним светлим тоновима, са плитким лучним, ребрастим сводовима и јединственим оргуљама у региону. Нажалост, аутентичан ентеријер је уништен, оргуља више нема, све површине су обојене у одбојну црну боју, а на зидове су приковане сирове даске, упропастивши јединствен дух некадашње сале, због које је и заштићена као културно добро.

Слободан Малдини

Преузето са: http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0.487.html:784477-%D0%94%D0%9D%D0%95%D0%92%D0%9D%D0%98%D0%9A-%D0%97%D0%90%D0%91%D0%9B%D0%A3%D0%94%D0%90-%D0%9C%D1%80%D0%B0%D0%BA-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0?fbclid=IwAR3K702Nz-655ScKCpIDPEI4MrXtfsALQLFMQqbScw_8R_gqCEJUM3rxfd0

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Укида се, руши се, нема га више

Порукаод Viktorija Vi » 28 Мар 2019, 21:49

Срушена управна зграда Икаруса, некадашње фабрике авиона и једна од најстаријих зграда на Новом Београду

У новобеоградском Блоку 9а срушена зграда Икаруса, некадашње фабрике авиона. Можда то не би ни била тако велика вест у Београду, где напредњаци руше све што им падне под руку, да није реч о згради изузетне архитектонске и историјске вредности, а чију лепоту више нећемо бити у прилица да видимо. Осим на старим фотографијама.

Зграда Икаруса тако је јуче отишла у историју, а на њеном месту нићи ће нека нова стаклена скаламерија, која се ем неће уклапати у околину, ем ће служити само да својим власницима донесе брзу зараду.

Уместо овог вредног дела историје Београда, више година затрпаван и већ загушен блок 9а, добиће још једну стамбену зграду.

Град кранова јуче је појео своју историју.

Наиме, срушена је бивша управна зграда фабрике авиона "Икарус", једне од најстаријих зграда на Новом Београду.

Уместо овог вредног дела историје Београда, више година затрпаван и већ загушен блок 9а, добиће још једну стамбену зграду, а "инвеститор" додатну зараду.

Блок 9а већ 3 године води битку за очување блока. Икарус јесте пао, али удружени станари блока 9а успели су да избаце из џепа "инвеститора" пар стотина квадрата стамбеног простора и очувају пољану за фудбал.

Управна зграда фабрике авиона „Икарус“ у Београду била је једна од највелелепнијих грађевина на Новом Београду. На улазу у зграду налазила се спомен-плоча посвећена "друговима из Икаруса који су дали своје животе од 1941 до 1945. године".

Ова зграда, која се налази на самој граници између Земуна и Новог Београда у Грмшијевој улици представљала је пример индустријске архитектуре између два рата.

Град Београд је и упркос бројним апелима одобрио њено рушење, које је обављено јуче.

На овом месту нићи ће вишеспратница, а фоторафије и снимци њеног рушења и кратера који је остао за овом велелепном грађевином ту су да нас подсете на оно што је ту некад било, и отишло у неповрат.

На несрећу, данас смо сведоци фрапантног урушавања културног наслеђа, највише видљивог на плану архитектуре.

Напори ради очувања нашег наслеђа су витална веза са културним, образовним, естетским, инспирацијским тековинама - свиме што нас чини оним што заиста јесмо. Неговање културног наслеђа чува идентитет друштва и због тога је приоритет сваке културне политике. А уништење наслеђа уједно представља разарање највиших вредности и тековина заједнице. На несрећу, данас смо сведоци фрапантног урушавања културног наслеђа, највише видљивог на плану архитектуре.

Скоро две године од рушења барака у београдској Савамали, безазлен “случај Херцеговачка” и даље представља предмет интересовања медија. Али постоји бојазан да ће друго, значајније рушење, проћи мање запажено. Иако је 2015. Комисија за урбанизам Београда заузела став да треба сачувати историјски вредну управну зграду прве српске фабрике авиона “Икарус” у новобеоградској Грамшијевој улици, недавно је издата грађевинска дозвола за рушење ове изузетно значајне зграде. Оно што савезници нису успели да униште током бомбардовања 1944. биће срушено због приватног интереса. На месту управне зграде “Икарус” биће саграђени стамбено-пословни садржаји. Али шта представља зграда “Икарус”.

Комплекс “Икарус” је била фабрика авиона у којој је до Другог светског рата произведено чак 477 летелица, развијено девет прототипова авиона домаће конструкције и осам типова на основу купљених лиценци. После рата, ту је произведено око 12 типова авиона, што говори о тадашњој снази наше авио-индустрије. Ову архитектонски и скулпторски вредну зграду пројектовао је познати земунски архитекта, аустријски ђак Фрањо Јенч (1867-1967), аутор велелепних земунских палата стила сецесије које граду дају препознатљив историјски карактер. Јенч је објекат “Икарус” пројектовао у код нас ретко виђеном арт-деко стилу, софистицираних спољашњости и ентеријера, што га чини јединственим у нашој архитектури. Изнад улаза, налази се драгоцен рељеф Икара у лету. Али ко руши вредан архитектонски споменик и због чега?

На позивном конкурсу затвореног типа за решење стамбено-пословног објекта на месту културног споменика управне зграде “Икарус”, прва награда је додељена тиму професора Архитектонског факултета у Београду на челу са деканом факултета, професором Владаном Ђокићем. Уместо да пажљиво гради репутацију и штити углед Архитектонског факултета, вођа ауторског тима декан Ђокић је због опскурног интереса инвеститора заложио углед академске институције на чијем челу се налази, ради изградње тривијалног, архитектонски потпросечног, безидејног објекта виђене естетике, на месту срушеног јединственог споменика националног културног наслеђа. Начињена штета је немерљива и ненадокнадива. Још теже пада сазнање да је учињена од представника “елите” српске архитектуре, оних који би требало да буду на првој линији чувања и одбране наших културних вредности.

Преузето са сајта: http://www.nspm.rs/hronika/beograd-srusena-upravna-zgrada-ikarusa-nekadasnje-fabrike-aviona-i-jedne-od-najstarijih-zgrada-na-novom-beogradu.html?fbclid=IwAR2hHvMLYlIH6-31EHLYIIY-W1drFb8ejYCWqgrrFlyYZACu7pX7xdUfBu0

Слика