Opet knjige

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29617
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 11 Мар 2019, 21:40

Достојевски-Приповетке.pdf
https://www66.zippyshare.com/v/kHMCXVZo/file.html

Ф. М. Достоевски-Дневник писателя 1873..pdf
https://www31.zippyshare.com/v/JOyvxkbB/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29617
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 12 Мар 2019, 14:06

Слика

anton pavlovic cehov - sabrana dela_01.pdf
https://www76.zippyshare.com/v/KXpHBIWS/file.html
anton pavlovic cehov - sabrana dela_02.pdf
https://www86.zippyshare.com/v/ZwqwYLUD/file.html
anton pavlovic cehov - sabrana dela_03.pdf
https://www76.zippyshare.com/v/pRgtbR2B/file.html
anton pavlovic cehov - sabrana dela_04.pdf
https://www86.zippyshare.com/v/IwCvOFGr/file.html
anton pavlovic cehov - sabrana dela_05.pdf
https://www86.zippyshare.com/v/bqfMMBGK/file.html
anton pavlovic cehov - sabrana dela_06.pdf
https://www76.zippyshare.com/v/7A3ZEfNA/file.html
anton pavlovic cehov - sabrana dela_07.pdf
https://www86.zippyshare.com/v/QOFAuVjz/file.html
anton pavlovic cehov - sabrana dela_08.pdf
https://www86.zippyshare.com/v/i13UixQm/file.html
anton pavlovic cehov - sabrana dela_09.pdf
https://www86.zippyshare.com/v/MepGD6Ut/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29617
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 12 Мар 2019, 14:15

Слика

Galeb (rus. Чайка) je drama Antona Pavloviča Čehova koja se smatra jednom od četiri njegove najbolje predstave. Napisana je 1895, a prvi put izvedena 1896. godine. Drama prikazuje romantične i intelektualne konflikte četiri lika: naivne Nine, Irine Arkadine - glumice pred penzijom, njenog sina dramaturga Konstantina Trepljeva i poznatog pisca Trigorina. Kao i ostale Čehovljeve predstave, i Galeb ima ansamblsku podelu uloga, likovi su veoma različiti sa ubedljivim psihološkim crtama.
Njeno prvo izvođenje bio je potpuni promašaj. Glumica Vera Komisarževskaja bila je toliko iznenađena hladnim reakcijama publike, da je gotovo ostala bez glasa.


Anton Pavlovic Cehov - Galeb.pdf
https://www96.zippyshare.com/v/ZtXndncM/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29617
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 12 Мар 2019, 14:28

Слика
----------------
Višnjik (ruski: Вишнëвый сад) je posljednja drama koju je napisao ruski dramatičar Anton Čehov. Premijeru je imala u Moskovskog umjetničkom teatru 17. januara 1904 u režiji Konstantina Stanislavskog. Radnja drame prati nastojanje ruske plemkinje koja se s porodicom vratila na svoje imanje, koje uključuje višnjik iz naslova, a koje će biti prodano kako bi se otplatila hipoteka. Čehov je svoj komad zamislio kao komediju, ali je Stanislavski inzistirao na njenim tragičnim elementima.
---------------------------

Anton Pavlovic Cehov - Visnjik.pdf
https://www96.zippyshare.com/v/hEBxUSpN/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29617
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 12 Мар 2019, 14:33

Слика

Drama Tri sestre podijeljena je u četiri čina. Mjesto radnje je neki ruski provincijski grad, gdje živi obitelj Prozorov: sestre Olga, Maša i Irina, te brat Andrej. Doselili su se iz Moskve prije jedanaest godina zbog prekomande njihovog oca generala. Sestre Prozorov nikad se nisu navikle na provinciju i dalje čeznu za Moskvom, koja u njihovim očima jedina pruža životne perspektive.
Moskva - mjesto u koje su se sestre Prozorov htjele vratiti

Na početku prvog čina najmlađa sestre Irina slavi imendan, a ujedno je i godišnjica smrti generala Prozorova. Dolaze časnici na službi u gradu, stalni gosti u domu Prozorovih: poručnik barun Tusenbach, kapetan Soljoni i vojni liječnik Čebutikin. Premda bi zbog imendana trebala biti u slavljeničkom raspoloženju, Irina nije sretna, a ni njezine sestre. Najstarija Olga predaje u gimnaziji i umorna je od jednoličnosti svakodnevnice. Maša, koja ima dvadeset jednu godinu, jedina je od sestara udana, ali njezin muž, profesor Kuligin, pokazuje se drukčijim no što ga je ona zamišljala. Irina, nasuprot njima, smatra da rad može osmisliti njezin inače isprazan život. Barun Tusenbach uvodi u društvo potpukovnika Veršinjina, novog zapovjednika vojarne koji je stigao s obitelji. Veršinjin se u razgovoru prisjeća dana koje je u Moskvi provodio kod generala Prozorova. Dolazak Veršinjina iz Moskve kod sestara budi ponovnu želju za povratkom u Moskvu. Veršinjin upoznaje i brata Andreja koji želi biti znanstvenik i nada se da će dobiti posao na Moskovskom sveučilištu. Prvi čin završava dolaskom profesora Kuligina te djevojke Natalije Ivanove, kojoj Andrej izjavljuje ljubav i prosi je.

Između prvog i drugog čina protječe, dramski neprikazano, vrijeme od godinu dana. na početku drugoga čina nalazimo radikaliziranu situaciju s početka prvoga: za cijelu obitelj Prozorov ispunjenje njihovih želja i Moskva postaju svakim danom sve udaljeniji. Andrej i Natalija Ivanova su u braku i imaju sina, no Andrej je nezadovoljan brakom, a nije dobio ni željeno mjesto na sveučilištu, već radi kao činovnik u upravi kojom predsjeda Protopopov, trenutni ljubavnik njegove žene. Andrej se kocka i neprestano gubi. I Maša je vrlo nezadovoljna brakom, te prihvaća udvaranje potpukovnika Veršinjina. Irina je zaposlena kao telegrafistica na pošti i rad je ubija - ne želi više raditi. U nju su zaljubljeni i Tusenbach i Soljoni, koji, nakon što ga Irina odbije, prijeti da će ubiti svog suparnika. Drugi čin završava Irininim čeznutljivim usklicima: "U Moskvu ! U Moskvu ! U Moskvu !"

Mjesto radnje na početku trećaga čina je Irinina i Olgina soba poslije ponoći, dok je grad zahvaćen velikim požarom. U tom kaosu Veršinjin spašava svoje kćeri, Olga izlazi da pomogne nastradalima, Kuligin posvuda traži svoju ženu Mašu, a Irina je zadovoljna jer će morati pristati na brak s Tusenbachom. Odlučuje s njim otići u Moskvu. Andrej priznaje da je prokockao kuću, na što Olga napušta obitelj i sa sluškinjom odlazi živjeti u školski stan.

U četvrtom činu vojnici napuštaju grad i opraštaju se od sestara Prozorov, u turobnoj i mučnoj atmosferi. Irina doznaje da su Tusenbach i Soljoni ugovorili dvoboj, u kojem će Tusenbach uskoro smrtno stradati. Veršinjin se oprašta s Mašom. Drama završava monolozima triju sestara, koje one izgovaraju uz glazbu koja prati vojsku na odlaski iz grada: monolozi otkrivaju njihovu spoznaju o nemogućnosti da se u budućnosti dogodi išta dobroga i o osuđenosti na besmislen život.


Anton Pavlovic Cehov - Tri sestre.pdf
https://www50.zippyshare.com/v/oCp9LwYK/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29617
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 12 Мар 2019, 14:36

Слика


Ujak Vanja ili Ujka Vanja (рус. Дядя Ваня) je tragikomedija koju je napisao ruski pisac Anton Čehov. Prvi put je objavljena 1899, a prvo prikazivanje je bilo 1900. godine pod rukovodstvom Konstantina Stanislavskog

Prvi čin
Radnja počinje pred kućom, za stolom u letnjikovcu. Vreme dešavanja radnje je oko tri sata po podne. Upoznajemo se sa porodičnom atmosferom u kući ujka Vanje kao i sa likovima. O Astrovu saznajemo: u taj kraj je došao kao lekar pre deset godina. Nezadovoljan je životom, život ga je porazio:ništa ne želi, ništa mu ne treba i nikoga ne voli. Jedino voli prirodu, šume, i kritički gleda na ruskog čoveka i njegovu zaostalost. Ujka Vanja je nekada učio i radio, sada samo spava i jede, sav je potonuo u nerad i čamotinju, iako ima samo 47 godina.
O Serebrjakovu saznajemo da je bio profesor umetnosti, iako je ne poznaje najbolje. Sada je penzioner, tvrdica i pun neke zavisti. Oženio se mladom i lepom Jelenom koja čami pored njega, utrnulih čula i uspavanih želja. Svima njima život se pokazuje kao „dosadan, glup i prljav“. Odnose u kući karakterišu: mržnja, ljubomora, zavist i međusobna netrpeljivost koja stalno varira — javlja se slabijim i jačim intenzitetom. Suštinu tih odnosa najbolje će izraziti Jelena u jednoj rečenici, obraćajući se ujka Vanji: „Nesreća je u ovoj kući. Vaša mati ne voli nikoga osim svojih brošura i profesora; profesor je nervozan, meni ne veruje, vas se boji; Sonja se srdi na oca, srdi se na mene i ne govori sa mnom, evo, već dve nedelje; vi ne trpite moga muža i otvoreno prezirete svoju majku; ja nervozna, i danas sam dvadeset puta zaplakala... Nesreća je u ovoj kući“.
Drugi čin
Radnja se sada vezuje za unutrašnji prostor kuće Serebrjakova, a vreme dešavanja je pola jedan posle ponoći. Razgovaraju Jelena i Serebrjakov, a on se otkriva kao sujetan čovek koji voli uspeh i slavu: „Celoga života raditi za nauku, naviknuti se na svoj kabinet, na slušaonicu, na uvažene drugove - i odjednom, neočekivano, obresti se u ovoj kosturnici, viđati svaki dan glupe ljude, slušati beznačajne razgovore... Ja hoću da živim, ja volim uspeh, volim slavu, huk, a ovde - kao na robiji“. On je obuzet samo svojom ličnošću, pa je svuda ističe i traži od drugih da ga dvore i u svemu se saživljavaju sa njim. Jelena mu ugađa i saučestvuje u njegovim staračkim patnjama i bolovima. Sonja ne voli oca, Serebrjakova, i to postaje očigledno. Ujka Vanja nezadovoljan je sobom i svojim životom, ispoveda i sebe i svoj odnos prema Serebrjakovu, ali i svoju zaljubljenost u Jelenu. Astrov postaje dominantan lik u drami. Ovde se upoznajemo sa njegovim pogledom na život, na seljake, na inteligenciju, na vlastiti život i lepotu kao najdominantniji smisao svakog trajanja: „Ostareo sam, naradio se, iskvario, osećanja mi otupela, i čini mi se da se više ne bih mogao priljubiti uz čoveka. Ja nikoga ne volim i... neću voleti. Ono što me još zagreva, je lepota. Prema lepoti nisam ravnodušan“. Razgovor između Sonje i Jelene o Astrovu nagoveštava da je Sonja zaljubljena u njega, ali da taj isti Astrov nju ne primećuje. Njegova pažnja se ustremljuje prema Jeleni, kao što je i ujka Vanja okrenut njenoj lepoti. Međutim ni jednog trenutka ne razvija se zaplet nagoveštene ljubavi Vanja — Jelena ili Sonja — Astrov, niti pak dolazi do dublje veze između Astrova i Jelene, iako se ona interesuje za njega i u njemu vidi retkog čoveka, dostojnog ljubavi.
Treći čin
Soba i kućna atmosfera. Vreme dešavanja radnje je jedan sat posle podne, ali je dosta vremena prošlo, jer Jelena Andrejevna, u uvodnom razgovoru sa Sonjom kaže: „Već je septembar...". U tom istom razgovoru sa Jelenom neskriveno iskazuje ljubav prema Astrovu. Astrov i Jelena razgovaraju o seljacima, o uništavanju prirode i perspektivi trajanja, ali i o ljubavi Sonje prema Astrovu. Ne krijući, Astrov govori o svojoj ravnodušnosti prema Sonji, uz napomenu „da ja je poštujem“. Naravno, on je zainteresovan za Jeleninu lepotu, ali ne sa nekim posebnim poštovanjem, jer ta lepota nije kompleksna, nema onu unutrašnju punoću, nego je u izvesnom smislu i banalizovana. Jer, kako drugačije shvatiti ove reči: „Lepa, maljava kunice... Vama su potrebne žrtve! Evo, ja već mesec dana ništa ne radim, napustio sam sve, žudno tražim vas — i vama se to strašno dopada, strašno“... U završnom delu dolazi do dijaloga i sukoba između Serebrjakova i ujka Vanje. Serebrjakov, egoističan i gramziv, hteo bi da proda i razgradi posed ujka Vanje, na šta ujka Vanja reaguje nervozno, bučno i agresivno: puca iz pištolja na njega, ali se sve dobro završava. Treći čin deluje kao opšti brodolom: Serebrjakov nije uspeo da proda imanje i da se domogne novca; ujka Vanja puca u njega, ali ga ne ubija; Sonja gubi nadu da će se udati za Astrova, a zbliženje između Astrova i Jelene prestaje onog trenutka kada je i započelo.
Četvrti čin
Radnja ovog čina događa se uveče, u isti dan kad i radnja prethodnog čina. Soba ujka Vanje. Ujka Vanja se ispoveda: „Sramota me... Kako da proživim te godine? Šta da radim, čime da ih ispunim?.. Reci mi kako da počnem, od čega da počnem?“... Astrov iznosi svoje mišljenje: „Taj život je svojim trulim isparenjem otrovao našu krv i mi smo postali onako gadni kao i svi“. Opraštajući se od Jelene, kaže joj: „Zarazili ste nas svojim besposličenjem... Kad biste ostali, zgarište bi bilo ogromno“. Jelena i Serebrjakov odlaze. Odlazi i Astrov, a ujka Vanja i Sonja ostaju sami, sa zaključkom samih aktera da će se vratiti prvobitnom životu i odmoriti od svega.
Poslednja scena zapravo prikazuje stanje u kući pre dolaska Serebrjakova i Jelene Andrejevne: ukućani rade, svako svoj posao. Ipak, dolazak i odlazak gostiju poremetili su njihovu motivaciju: drama se završava uvođenjem hrišćanskog motiva trpljenja, zarad radosti u večnom životu. Pre spuštanja zavese, Sonja (između ostalog) kaže Vojnickom: „Jadni, jadni ujka Vanja, ti plačeš (Kroz suze). Ti u svom životu nisi znao za radosti, ali strpi se, ujka Vanja, strpi se... Odmorićemo se..."


Anton Pavlovic Cehov - Ujka Vanja.pdf
https://www69.zippyshare.com/v/7dImIKZc/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29617
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 12 Мар 2019, 14:40

Слика

Ivanov

Vi ste, dragi prijatelju, diplomirali tek prošle godine, još ste mladi i sveži, a meni je trideset pet godina. Imam pravo da vas savetujem. Ne ženite se ni Jevrejkom, ni psihopatkinjom, ni učenom ženom; izaberite nešto prosečno, sasvim obično, bez jakih boja, bez nepotrebnih zvukova. Uopšte udešavajte čitav život po šablonu. Što je pozadina bezbojnija i monotonija – to bolje. Dragi moj, ne ratujte sami protiv hiljada, ne borite se protiv vetrenjača, ne probijajte zid glavom… Neka vas bog sačuva od raznih racionalnih gazdinstava, od neobičnih škola, vatrenih govora… Uvucite se u svoju ljušturu i radite svoj mali, bogomdani posao… To je prijatnije, poštenije i korisnije po zdravlje. A život koji sam ja proživeo… kako je zamoran! Ah, kako je zamoran! … Koliko grešaka, nepravdi, koliko gluposti!

Anton Pavlovic Cehov - Ivanov.pdf
https://www96.zippyshare.com/v/pCKHz3Pb/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29617
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 12 Мар 2019, 14:40

Miroslav Josić-Višnjić

Слика

Izdavač: Filip Višnjić

Ovaj ugledni pripovedač i romansijer sačinio je osobenu i provokativnu antologiju srpske pripovetke u toku dva veka od Bogoboja Atanackovića do Mihajla Pantića. Knjiga je podeljena u dva odeljka. Prvi deo čini priređivačev lični izbor, a drugi predstavlja "antologiju antologija" u kojem su uvršteni pripovedači zastupljeni u više od sedam antologijskih izbora. Antologija je već izazvala veliku pažnju stručne i čitalačke javnosti i, kao i svako delo ove vrste, otvorila nove "sporove".

Iz predgovora priređivača:
"Znam da svi oni koji bolje od mene poznaju srpsku književnost mogu da kažu da postoji nekoliko dobrih antologija srpske lirike (Popovićeva ili Pavlovićeva, na primer), ali da niko do danas još nije napravio hvale vrednu antologiju srpske pripovetke (ili proze). A pripovetka pisana srpskim jezikom je, od sredine prošlog do kraja ovog krvavog veka, možda i najžilaviji žanr u našoj lepoj književnosti.
Svi najznačajniji srpski prozni pisci pisali su i pripovetke. A među njima ima i onih koji su jedino priče pisali (Laza Lazarević, Grigorije Božović ili Veljko Petrović, na primer). U ovom veku najviše ipak ima onih koji su, posle prvih značajnih pripovedačkih knjiga (Miodrag Bulatović, Antonije Isaković ili Danilo Nikolić, na primer), okrenuli se romanu, "velikoj maturi" svake književnosti."...


Antologija srpskih pripovedaca XIX i XX veka.pdf
https://www76.zippyshare.com/v/SRDkK5GM/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29617
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 15 Мар 2019, 20:52

Gotovo da i ne postoji osoba koja se ne sjeća vesele družine sastavljene od djevojčice Dorothy, njezinog psića Tota, Strašila, Limenog Drvosječe i Lava koja putuje prema Smaragdnom Gradu kako bi od velikog čarobnjaka Oza zatražila pomoć. Kada sam uronila u iščitavanje ove knjige, po prvi puta nakon dvadeset godina, kao da sam se vratila u školsku klupu trećeg razreda osnovne škole. Preda mnom su se stvorile slike Dorothynih cipelica, Zle Zapadne vještice i zelenila Smaragdnog Grada. Jedina je razlika bila u tome što sam sada ovu modernu bajku doživjela na sasvim nov način i shvatila zašto već više od stotinu godina ne silazi s ljestvica najboljih književnih djela svih vremena.

Слика

Lyman Frank Baum - Čarobnjak iz Oza.pdf
https://www101.zippyshare.com/v/i7j5oayb/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29617
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 18 Мар 2019, 15:15

-------------------------
Thomas Mann - Doktor Faustus.pdf
https://www31.zippyshare.com/v/ny2FJfA2/file.html
Thomas Mann - Smrt u Veneciji.pdf
https://www31.zippyshare.com/v/wWAsvzxw/file.html
Tomas Man - Ispovesti varalice Feliksa Krula.pdf
https://www31.zippyshare.com/v/EZOrISbz/file.html
Tomas Man. Pripovetke I - II.pdf
https://www31.zippyshare.com/v/OJQJXLgb/file.html
Tomas Man-Tonio Kreger.pdf
https://www31.zippyshare.com/v/1a49qz9R/file.html
Carobni breg – Tomas Man.pdf
https://www104.zippyshare.com/v/8RBPTsAV/file.html
Tomas-Man-Kraljevsko-visocanstvo.pdf
https://www104.zippyshare.com/v/QnQ0kpn2/file.html
Tomas-Man-Lota-u-Vajmaru.pdf
https://www104.zippyshare.com/v/PriGQ2Kr/file.html
Thomas Mann- Buddenbrookovi.pdf
https://www20.zippyshare.com/v/2hdUOUiv/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29617
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 18 Мар 2019, 16:03

Oscar Wilde - Važno je biti Ernest.pdf
https://www7.zippyshare.com/v/bkO3Pfk6/file.html
Oscar Wilde-Slika Doriana Graya.pdf
https://www7.zippyshare.com/v/2lkPR8tF/file.html
Oskar Vajld – Sretni princ i druge bajke.pdf
https://www7.zippyshare.com/v/jVS2VSP4/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29617
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 18 Мар 2019, 16:51

Galeb Džonatan Livingston - Richard Bach.pdf
https://www93.zippyshare.com/v/mXeBtg05/file.html
Ričard Bah - Let iznad oblaka.pdf
https://www93.zippyshare.com/v/9NRuJlR1/file.html
Richard Bach - Bijeg od sigurnosti.pdf
https://www93.zippyshare.com/v/u6oy7IUZ/file.html
Richard Bach - Most preko vječnosti.pdf
https://www93.zippyshare.com/v/v5BcUnl0/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29617
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 18 Мар 2019, 18:02

Roman "Djeca albatrosa" nema prave radnje, nego na tragu nadrealističkog pisma istražuje ljude i događaje upisane u pariški vremenik: tu su i Henry Miller, i Anaïsin autoritarni otac, i feminilni rođak Eduardo Sánchez...
Prvi dio romana, "Zapečaćena soba", referira se na Anaïsinu kuću s jednim prozorom koji je vječno zatvoren. Sobe zapravo nema, riječ je o metafori kojom autorica upućuje na svoj dnevnik kao prostor pohranjenih priča. Jer to je unutarnji svijet, odslik izvanjskoga i maketa stvarnosti posredovane tekstovima, a ona je Djuna, plesačica koja čeka ljubav i sluša razne glasove iz prošlosti i sadašnjosti. Ples je njena komunikacija sa svijetom, put kojim mladići dolaze do nje... Lica ljubavi. Širenje obzora. Sve su to stanja koja je teško opisati riječima svakodnevnoga govora. Stoga pripovjedačica poseže za pjesničkim slikama i svoja iskustva iz sfere senzualnosti opisuje uz pomoć univerzalnih pjesničkih simbola i intermedijalnih citata. Korijen “posebnosti” nekih osoba stvara fosforescencija koja, kako tumači Djuna, dolazi iz magičnog svijeta djetinjstva. Kamo to svjetlo kasnije odlazi? Sja li to iz njihovih tijela supstanca vjere kao fosforescencija iz albatrosa?
Drugi dio romana, naslovljen "Kavana", događa se na javnome mjestu, u lokalu, središtu društvenog života međuratnoga Pariza. Slikar Jay najjača je figura maloga, zatvorenoga “kružoka” kojemu pripadaju nepostojana Sabina, bezvoljna Lillian i inspirativna Djuna. Sve tri žene u vezi su sa slikarom i svaka je na svoj način ovisna o njegovoj pažnji, s time da je Djuna ipak slobodnija od svojih prijateljica jer je “više od žene”, kako kaže Jay, čija je inačica vatreni Henry Miller. No ono što je zajedničko junacima s bogatim “unutarnjim krajolicima” jest trauma iz djetinjstva, od koje je počeo bijeg u prostor neobuzdane mašte. Kod Anaïs Nin, odnosno njene “ispostave” Djune – to je incest...

Anais Nin-Djeca albatrosa.pdf
https://www82.zippyshare.com/v/jjDxelG9/file.html

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29617
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 18 Мар 2019, 18:02

„Prve priče objavljene u Americi u kojima se žena potpuno prepušta slavljenju seksualnosti... Razdragan prikaz erotske mašte.“
New York Times Book Review

Anais Nin je pre pedeset godina izmislila ženski jezik za izražavanje seksualnosti. To je učinila za bogatog naručioca po ceni od jednog dolara po strani. Venerina delta, napisana zavodljivim, erotskim i bogatim jezikom, otkriva Anais Nin kao ženu – i pisca –ispred svog vremena.

„Čitljivo i uverljivo... bogat i snažan stil... poput najboljih uglađenih francuskih erotskih pisaca.“
Los Angeles Times


Слика

Anais-Nin-Venerina-delta.pdf
https://www82.zippyshare.com/v/1xRxYITv/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29617
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 19 Мар 2019, 13:05

Džejms Metju Bari

Слика

Ser Džejms Metju Bari (1860-1937), škotski dramaturg i romanopisac, svetsku slavu stekao je zahvaljujući knjizi Petar Pan. Karijeru je započeo kao novinar u Notingemu, da bi se osamdesetih godina XIX veka posvetio pisanju knjiga. Njegovi prvi romani, Auld Licht Idylls (1888), A Window in Thrums (1889) i The Little Minister (1891), poznatiji kao Thums romani, postigli su veliki uspeh. Postom su usletili Tommy romani – Sentimental Tommy (1896) i Tommy and Grizel (1902) – koji sadrže tematske i pripovedne elemente koji će u potpunosti biti razrađeni u knjizi o Petru Panu. Svoje najpoznatije delo o dečaku koji ne želi da odraste, prvobitno je napisao u dramskoj formi (prvo izvođenje drame Petar Pan bilo je 27. decembra 1904. godine), da bi ga kasnije pretočio u roman. Godine 1929. Dž. M. Bari autorska prava za Petra Pana prepisao je dečijoj bolnici u ulici Ormond.
Beri je potekao iz radničke porodice. Otac Dejvid Bari je bio tkač, a majčin otac kamenorezac. Metju je odrastao u mnogočlanoj porodici kao deveto dete od desetoro mališana. Pre udaje za Dejvida Barija, njegova majka Margaret Ogilvi bila je pripadnik sekte Old Lights. Mnogi likovi u Džejmsovoj literaturi preuzeti su upravo iz priča koje mu je majka pripovedala u detinjstvu.
Kada je imao sedam godina poginuo mu je dve godine stariji brat Dejvid. Budući da je Dejvid bio majčin miljenik Džejms se preoblačio u garderobu svog starijeg brata kako bi utešio majku koja je pala u depresiju. Izuzetna vezanost majke i sina rodila se upravo tih godina, a nakon majčine smrti (1896) Džejms je napisao prelepu Margaretinu biografiju.
Nakon što je završio univerzitet Bari se praznih džepova preselio u London, gde je nastavio da se bavi novinarskim radom što mu je bio osnovni izvor prihoda.
Danas se gotovo sa sigurnošću može reći da je Bari lik Petra Pana napisao na osnovu Pitera Dejvisa (1897-1960) i njegove mnogobrojne braće. Ovi dečaci bili su deca njegovih najboljih prijatelja Artura i Silvije Dejvis. Silvija je bila ćerka njegovog prijatelja romanopisca Džorda di Morijera.
Godine 1909. Meri Bari je ostavila Džejmsa zbog pisca Gilberta Kenona i tako se njihov brak okončao.
Kada su preminuli Artur i Silvija Dejvis, Beri je postao zakonski staratelj pet mališana, ali se nikada nije tako ponašao, već kao stariji brat.
Džorž, jedan od dečaka je poginuo u I svetskom ratu, Majkl se za vreme pohađanja Oksforda udavio. Majklova smrt je Barija duboko pogodila. Piter je postao uspešni izdavač. 1960. je izvršio samoubistvo.
Lik Vendi je napisao u sećanje na svoju majku.

--------------------
Слика

„Sva deca, osim jednog deteta, rastu.“ Tako počinje najpoznatiji i najčarobniji roman za decu – Petar Pan.
Vendi, Džon i Majkl Darling žive mirno sa svojim roditeljima u uglednom delu Londona. Jedino što ih izdvaja od ostalih porodica jeste njihova dadilja, naime ona je pas, Nana.
A onda, jedne noći u njihov dečji svet dolazi Petar Pan i odvodi ih u Nedođiju, zemlju iz mašte. Ko je to dete koje neće da odraste? A ti, da li ti želiš da porasteš? Da li odrasli umeju da nađu put za Nedođiju?
Duhovitim, lepršavim i inteligentnim jezikom Bari nas vodi kroz neslućene avanture i večni svet mašte.

James Matthew Barrie - Petar Pan (1).pdf
https://www82.zippyshare.com/v/b8iKfEVc/file.html
Џемс Метју Бари-Петар Пан и Венди 2.pdf
https://www82.zippyshare.com/v/v9LWlyUJ/file.html
Слика