Jovan Jovanovic Zmaj

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Anne Maria
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 338
Придружен: 07 Нов 2005, 05:15
Место: Vilin grad

Jovan Jovanovic Zmaj

Порукаод Anne Maria » 14 Дец 2005, 21:46



JOVAN JOVANOVIC - ZMAJ

KAZI MI, KAZI

Kazi mi, kazi,
kako da te zovem,
kazi mi kakvo
ime da ti dam -
hoci li reci:
diko ili snago,
ili cu lane,
ili moje blago.

Hocu li duso,
ili moje drago -
kazi mi kakvo
ime da ti dam!

Sve su to mila
imena i lepa,
kojim Srbin
svome zlatu tepa.
al' ja bih proveo,
citav jedan vek,
trazeci lepse,
dicnije i sladje,
milije ime,
sto jos ne cu svet,
da njim nazovem
moj rumeni cvet.

TIHO NOCI

Tiho, noci,
moje sunce spava,
za glavom joj
od bisera grana,
a na grani
k'o da nesto
bruji -
to su pali
sicani slavuji.

Zice predu
iz svilenog
glasa,
otkali joj
duvak do
pojasa.

Pokrili joj
i lice i grudi -
da se moje
Sunce ne probudi.

Корисников грб
Anatema
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2555
Придружен: 01 Окт 2004, 16:25
Место: Underworld

Порукаод Anatema » 14 Дец 2005, 23:05

Negdašnjem prijatelju

Da ti Bog da mnogo ljeta,
A što više s otim bolje,
I dukata pusta zlata,
Da te puno zadovolje!
Al' ja vidim jednog starca,
U dubini daljnih dana,
Seda kosa, borno celo,
Proslost mu je puna rana.
Na štapiću ide, kleca,
Jad ga tišti, jad golemi;
Za njim trče mala deca,
On ih moli: Oprost'te mi!
Oči su mu pune suza,
Reči su mu pune jada,
On se seća doba snage,
On se seća doba mlada.
On se seća doba rada,
Što ga grešno, podlo strati,
Što se više nikad, nikad,
Nikad, - ne povrati.
Obilazi crkve, porte,
Groblja stara, groblja nova,
Iste senka oproštenja
Od pepela, od grobova.
Kud god ide, zlato daje,
Za listove neke stare,
Drkćućom rukom ih dere,
Oči su mu razazare.
"Mila deco, mili Srbi,
Oh, idite putem pravim, -
Mladost moju, kletvu moju,
Ne mogu da zaboravim!"
Слика

Корисников грб
Anatema
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2555
Придружен: 01 Окт 2004, 16:25
Место: Underworld

Порукаод Anatema » 14 Дец 2005, 23:06

Brankova želja

Ja poznadoh što nesam poznav'o,
Prvi sanak ja sam već odspav'o,
Prvi sanak grobovanja moga,
Prvi sanak mira večitoga.
- Preletela letom vrh meneka
Polovina polovine veka,
A ja ležim u dalekom kraju,
U tuđini, tuđem zavičaju.
Što to trese moje ledne grudi?
- Trošni pep'o lako se ne budi.
Kanda bruje topovi sa strane
Gde sam mlade prozivov'o dane.
Il' se ruši, il' se nešto zida,
Il' baš raja okove raskida?
Sviće l' zora one sreće lepe
Za kom srca i u grobu strepe?
Kliče l' vila iz srbinskih gora?
Je l' već ora koja doći mora?
Jeste, jeste - boj se ljuti zače,
Markov topuz iz mora iskače,
Srbin diže mača plamenoga
Na Turčina, na dušmana svoga.
Skotija se besomučno strvi,
A moj Srbin neće žalit' krvi;
Krv će teći potokom i rekom
Gde se suze roniše lelekom;
Krv će teći preko srpskih strana,
Al' će suza biti ubrisana;
Poleteće veliko i malo,
Da odbrani što se srpsko zvalo;
Zaigraće kolo vitezova,
Divna slika mojih mladih snova,
Što sam negda tako zeljno ček'o, -
- A moj pep'o da je na daleko!
A kad bude, pa ti muka mine,
Kad sloboda kao sunce sine,
Kad se krvca opere studencem,
A junaci ovenčaju vencem,
Srpske zemlje okite se mirom,
Srpska deca ružom i šimširom,
Srpske mome strukom ruzmarina,
Srpska majka kad zagrli sina, -
Kad se sunce na škole osme'ne,
Haj, na škole i darove njene;
Mudre knjige kad polete letom,
Da Srbina izjednače s svetom;
Kad zapeva Ravijojla vila:
"Sad je java što sam nekad snila!"
- Zar ni onda, kad se meti stiže,
Kosti moje da ne dođu bliže!
Tuđa raka ledena je raka,
Tuđa zemlja nikad nije laka,
U daljini mučno li se leska,
Tuđina je i mrtvacu teška.
Haj, Srbine, a moj živi brate,
Zadrkćem se kad pomislim na te!
Srpska momo, sele moja mila,
Ti mi nesi groba ni vidila,
Ta ni groba, ni na grobu cveta -
Tuđa noga po njemu se šeta.
Srpski doli, puni rajska cara,
Srpske gore, željo moja stara,
I potoci što žubore tudi,
mrtvo srce još za vama žudi, -
Za potokom , za zelenim lugom,
Za slavujem, mojim starim drugom,
I za poljem rasnim i zelenim,
I za lipom, za mirisom njenim,
Za pesmama što se tuda ore,
Što se ore od gore do gore!
Stražilovo, divno Stražilovo,
Ja sam tebe u zvezdice kov'o,
Tebi pev'o, o tebi sam snev'o,
Al' od tebe nešto i zahtev'o:
Kad me smrtca otrgne od ljudi,
Da me primiš ti u tvoje grudi!
Zar ti nikad nije na um palo
Što si negda Branku obećalo?
Srbe brate, i Srpkinje sele,
Kojima se jošte danče bele,
Rastav'te me sa ovom daljinom,
Moje kosti operite vinom,
Pa ih nos'te našem zavičaju,
Zavičaju, mom negdašnjem raju.
Prenes'te ih, braćo moja mila,
Pored onog ubavog Belila,
Kroz Karlovce, gde sam mladost prov'o,
Pa na ono mirno Stražilovo;
Tu još jednu staru otpevajte,
Tu mi, braćo, kosti zakopajte,
Tu bih mrtav prava mira dost'o -
- Srbadijo, ne bilo ti prosto!
Слика

Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6418
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina

Порукаод vuk » 18 Дец 2005, 13:33

PESMA O PESMI

Kad se ono s prva greha
Nebo naoblaci
Te morase ljudi
Iz raja izaci, -
Ko kad sivi soko slomi
Svoje desno krilo,
Tako im je gorko,
Tako tesko bilo.

Jedan drugog bolno gleda:
"Ovako se zivet ne da!
Ta mi kanda nismo ljudi;
Prazna srca, prazne grudi, -
U praznini muke s’ jate,
-Zar nas kletve dotle prate?
Il’ ce ocaj da nas strati
Ili cemo podivljati!"



Na taj vapaj, na te glase

Tvorac sveta smilova se:
- "Ja dosudih vasem grehu
Tezak deo,
Al’ da tako tezak bude,
Nisam hteo,
Sidji dole, kceri moja
Najmilija!"
A kci sidje, - to je bila
Poezija.
I na zemlji ko da novo
Sunce sinu,
Te razvedri praznu tminu,
Pustolinu.

Gde je bola, gde je jada,
- Pesma blazi;
Gde se klone, gde se pada,
- Pesma snazi;
Gde su ljudi dobre cudi,
- Pesma s’ ori;
Sto ne mozes drukce reci
- Pesma zbori;
Gde utehe nema druge,
- Pesma stize;
A gde sumnja sve obori,
- Pesma dize.

Evo majke kod kolevke
Ceda tija,
Cedo spava, a majka ga
Pesmom njija.
Pesma miri lepse nego
Cvece majsko,
A sto pesma cedu zeli,
To je – rajsko.

Eno crkve, bozja hrama,
Pun je sveta;
Verni poju, pesma s’ dize
Kroz kubeta.

Gde god crkve, svud se taki
Glas razleze,
To pojanje slabe stvore
S bogom veze.

Nad mrtvacem pesma place:
-"Svjati boze!"
A iz groba nadi nicu
Pa se mnoze.

Ta i grob je tek kolevka
Boljeg danja,
- I zvona su samo pesme
Pouzdanja.

Evo svati, opet pesme
- Divni dani!
Pesma s’ peva mladoj nevi,
"Biser-grani".

Pesma trese pred mladence
Rosno cvece,
Dovarava, docarava
Rajske srece.

Eno ratar s' teskim trudom
Ore rado;
Eno pastir u samoci
Javi stado.

Eno moba slozno pregla,
Slozno radi; -
Trude, patnje i samocu
Pesma sladi.

Suzna majka sina ceka
Izdaleka;
A i sinak o njoj sneva
Pa popeva.

Pesma ide kroz svet ceo,
Ne mori se;
"Mila mati, bog ce dati,
Nadaj mi se!"


Pod stoletnim hrastom sedi
Guslar stari,
Proslost vraca, duse krepi,
Srca zari.

Haj, sto Srbin jos se drzi
Kraj svih zala, -
Pesma ga je odrzala,
Njojzi hvala!

Gde je bola, gde je jada,
- Pesma blazi;
Gde se klone, gde se pada,
- Pesma snazi;

Gde su ljudi dobre cudi,
- Pesma s’ ori;
Sto ne mozes drukce reci,
- Pesma zbori;

Gde utehe nema druge,
- Pesma stize;
A gde sumnja sve obori,
- Pesma dize.


Jer u pesmi nema mrznje,
LJUBAV vlada,
U pesmi je cvetak vere,
Melem NADA

Ko ne shvati pesma sta je,
sta li moze,
Za njega si zaman cerku
Poslo, boze!

Dok o rajskoj sreci sneva
Dusa zivlja,
On ce, kletnik, da se sladi
Il’ podivlja.

Neguj pesmu, njom ces skrotit
Ljuta tigra, -
Ali pesma ne sme biti
Pusta igra.

Pesma mora biti sveta,
Biti cista,
Bas ko zvezda u visini
Sto se blista.

Mora biti bogodana,
Plemenita,
Mora biti obasjana,
Istinita,

Mora teci iz dubine
Srca zdrava, -
Takva pesma sve osvaja,
Pokorava.



***

Takvu pesmu, gaji, neguj
Dok te traje!
Ne skrnav' je laznom dusom,
- Svetinja je!

Progonite l’ takve pesme,
Ciste, svete, -
Zbogom, sreco, - zbogom, nade, -
Zbogom, svete!

1881 Jovan Jovanovic Zmaj


Svetli grobovi

Bejaste li, braco moja mlada,
Da l' bejaste vi na groblju kada,
Aj, na groblju, na golemu!
- Ta uvek smo mi na njemu!
Groblje j' zemlja kom se hodi,
Groblje j' voda kom se brodi,
Groblje, vrti i gradine;
Groblja, brda i doline;
Svaka j' stopa
Grob do groba.
Groblje j' spomen doba sviju;
Groblje, knjige sto se stiju; -
Povesnica svih zemalja,
Starostavnik cara, kralja,
I citulja visih slika,
Izbranika, mucenika,
Od pocetka, pamtiveka;
Sve j' to groblje -
Al je i kolevka.



Nema broja, ni imena,
U visinu zvezdam' svima,
Kamo l' broja i spomena
U zemljici grobovima!
Milione progutala j' tama,
Crna tama mnogih tisucleca,
Niko ih se vise i ne seca...
- Na pogdekom uvek gori sveca!
Il' je sveca, il' je ime svetlo,
Il' su dela koja se ne gase,
Pa redove nedoglednog groblja
Svojom zrakom krase.
Ti grobovi, stari, novi, oni sjaju
Svakom narastaju -
Kad se umlje u proslost udubi,
U tamnini da se ne izgubi;
Kad se pustis u davnine svete,
U davnine i svete i klete,
Da ti mis'o puta ne pomete.
To su vatre doglasnice,
Pruzajuc' se iz daljnih eona,
U povorci onoj dugoj,
Dosvetljujuc jedna drugoj,
Strujom koja napred leti,
Tezec samo jednoj meti.
Pa se tako svetle mlazi-
Pa se vide svetli trazi
Jednog duha raznih doba,
Duha kome nema groba.
- U grob samo srusi kosti,
Strese pep'o koj' mu smeta
Brzem buju visa leta
K uzvisenoj buducnosti.


Ko s' osvrne da pogledi
Bistrim okom i pogledom
Na grobove ove svetle,
- Povesnice dugim redom, -
Mora cuti kako j' zivo,
Kroz vekove, kroz maglinu,
Ded unuku, otac sinu,
Borac borcu dovikiv'o:
"Gde ja stadoh - ti ces poci!"
"Sto ne mogah - ti ces moci!"
"Kud ja nisam - ti ces doci!"
"Sto ja poceh - ti produzi!"
"Jos smo duzni - ti oduzi!" -
To su zbori, to su glasi,
Kojima se proslost krasi,
Sto prodiru kroz svet mracni
Sa grobova onih zracni',
Spajajuci gromkom jekom,
I bozanskom silom nekom,
Spajajuci vek sa vekom
I coveka sa covekom.


Oko svakog svetlog groba
-Bas ka' gore oko zvezda-
Povesnica prica ovo:
Hvatalo se neko kolo,
Kolo mlado, kolo novo,
Novo cvece, stabla stara;
Duse ciste, srca mlada,
Naslednici sveta zara; -
Tu se sleg'o zivot mladi
Da se s grobom razgovara.
"I ti pade, dragi brate!"
- "Nisam, deco, vas dok traje!"
"Je l' ti borba bila teska?"
"Pokusajte, milina je!"
"Sta si hteo? Kud si pos'o?"
- "Tamo gde se stici mora!"
"Zar je vera tako jaka?"
- "Uvek jaca od zlotvora!"
"Malo nas je koj' bi smeli!"
- Al' vas jaka sila krece!"
"Zar ko moze stici celi?"
- "Ko posumnja, nikad nece!" -
"A ko behu oni divi,
Koji su te napred zvali,
Koji su te ojacali,
Koji su ti krila dali?"-
- To bejahu ideali!
Bez njih nema vise leta
Nad oblakom mraka gusta;
Bez njih bi se malaksalo,
Bez njih bi se brzo palo,
Svet bi bio grob bez cveta,
Zivot prazan, - mladost pusta!"

Oko svakog svetlog groba
Prikuplj'o se zivot novi,
Naslednici svetog zara,
Kupili se sokolovi,
Pijuc' dusom svetle zrake-
Jest, tako je, braco draga,
Ti grobovi nisu rake,
Vec kolevke novih snaga!

I vam je, jaoj, pao
Stegonosa dicnog stega-
Al' je sin'o grobak novi:
Vi stojite oko njega.
Tu pogleda brat na brata,
P'onda gore, p'onda u se,
Grudi drkcu, usta cute,
Ali duse razumu se.
Da l' to snaga nice nova?
Daruj, Boze, blagoslova,
Da vas zdruzi bratska sloga,
Zavetnike koji s' kupe
Oko groba Djurinoga!

Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6418
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina

Порукаод vuk » 07 Јан 2006, 13:38

Razgovor sa srcem

Kakvi tebe, crce,
tajni jadi lome,
ti me cesto molis
pokloni me kome!

Ta u mojim grudima,
pakost te ne slama,
u vinu te kupam
lezis na pesmama.

Na to meni srce :
"Dobro j' meni tudi,
al' bi vreme bilo
da promenim grudi.

Zdruzice se sreca
da me tamo prati,
odakle cu tebi
novu srecu slati.

Ta znas li kad grli
svako zlato svoje,
znas sli kako te boli
samovanje tvoje!"

Tako moje srce
cesto mi se moli
a ja cu mu reci:
"Utoli, utoli!"

Znades li gde na svetu
andjelsku priliku,
andjela po dusi,
andjela po liku.

Pune oci zara,
puna usta slasti,
mirisava nedra
puna bujne strasti.

Milo cedo, kome
u pogledu pise
da ni samo ne zna
za cime uzdise.

Sto bi znalo carne
ne sklopiti oci,
grleci , ljubeci
tri bozje noci.

A cetvrte kad bi
leglo da pociva,
moliko bi boga
da o meni sniva.

Sto bi osecalo
da ga ljubim jako,
a ljubit me znalo
bar upolak tako.

Sto bi u radosti
sa mnom suze lilo -
hej, koje bi moje,
samo moje bilo."

Tako ja mom srcu
zborim vise puti,
a ono zadrsce,
snuzdi se - pa cuti.

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 21 Јул 2009, 09:34

Ciganin hvali svoga konja

Gledaš, je li, moga konja,
Gospodaru stari?
Ne znaš je li konj il' ptica
Lastavica?
Skidaj naočari -
Ne možeš se nagledati,
Već hajde pazari!
Ti još pitaš za Putalja
Da li valja!
Nemaj brige!
Da ne valja, ne bi bio
On kod Cige,
Ne možeš ga u carevoj
Naći štali -
Samo Ciga što ne ume
Da ga hvali.

Da ga pospe suvim zlatom
Ko ne štedi,
Još i onda jedan dukat
Više vredi.

Ako imaš, jede seno,
zob i slamu,
Ako nemaš, on ne ište,
Ne treba mu.
Nemoj da mu gledaš zube,
Moj golube,
Ni ja mu ih nisam gledo,
Nemoj ni ti -
Taj ne može ostariti.
- Što ga duže teraš, kume,
Sve je mlađi,
Pa de sad mu
Para nađi!

A što pitaš: hoće l' moći
Kakav jendek da preskoči,
Jendek, jendek - kakav jendek!
Taj se nije još rodio
Koj' on nije preskočio -
Preskoči ga tako lako
Kao da je pile neko,
I to uzduž, ne popreko.

Ja ga jašem bez sedla -
Sedlasta mu leđa.
- Za pasoš ga ne pitaj,
Jer - to njega vređa.

Idi, kume, idi, idi -
Još me pitaš: kako vidi?
To je da se pripoveda:

Vidi ostrag ko i spreda,
Vidi noću ko na danu,
A na danu ko u noći -
Takve su mu oči.

A što pitaš, moj prijane,
Ima l' mane -
pa zato ga i prodajem,
Moj prijane,
Jerbo nema mane -
Takvi konji nisu za nas,
za Cigane.

A brzina kakva mu je?
Malko j' brži od oluje.
Sad ćeš čuti,
Kazaću ti:
Jednom sam se iz Erduta
Vraćo s puta.
Mada nas je pljusak vijo,
On se nije umorio.
Munja sevne, a on rže -
Pljusak brzo, a on brže;
Pljusak pišman na mog hata,
Pa ga hvata,
A Putalj ga preko gleda,
Pa se ne da.
Pljusak leti da polije -
Tek što nije!
Kad stigosmo pod šatora,
U ciganski dvorac lep,
Na mom konju sve je suvo,
Pokiso mu samo
- Rep.
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 21 Јул 2009, 09:35

Mali Jova

Mali Jova jedio se
Što je tako mali;
Popeo se na stolicu
Pa se visok hvali.

Jedio se mali Jova
Što nema brkova;
Nagario nausnice:
¨Sad sam čika Jova!¨

Mali Jova silom htede
Da je čovek stari,
Pa metnuo preko nosa
Neke naočari.

Od kudelje napravio
Dugu sedu bradu,
A ogrno dedin prsluk
Da ga ne poznadu.

P' onda reče: ¨Poč mi dajte
Vi, koji ste mali!¨
A drugovi kad videše -
Svi ga ismejali.

Mali Jova pokunji se
Od srama i stida;
A evo ti starog dede,
Pa mu prsluk skida.

¨Dole Jovo, sa stolice,
Skidaj naočari,
Utri brke, skini bradu -
Ti još nisi stari!

Svašta ima svoje vreme,
Onda lepo liči,
Što j' od Boga kome dato,
Nek se time diči!¨
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 21 Јул 2009, 09:36

Djulici

Pola srce, pola kamen-
To sam bio ja;
Pola studen, pola plamen
Krvca moja sva.

Ti si kamen naucila
Ljubit, goreti,
A srcu mi dade krila,
Srce odleti.

Odletelo nebu, raju,
Bogu, svetlosti,
Vecnoj zori, vecnom maju,
Vecnoj radosti.

Da izbere dvoma nama
Kutak ubavi,
Mirno mesto medj zvezdama
Nasoj ljubavi.

Jos se moli bogu tamo,
Blag da oprosti,
Sto cu ljubit tebe samo
Cele vecnosti.
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 21 Јул 2009, 09:37

Iz "Djulica" XV


Tebi, cvete, tebi pevam -
ta ja dosad nisam pevo,
ti si mene raspevala,
sto je tvoje, tebi evo.

I dosad sam volo sunce,
sto me istom sad ogreva,
volelo mi srce slavlja,
koga sad tek razumeva.

Voleo sam srpstvo milo
vecima nego sama sebe,
al' sad mi je stomilije
jer u njemu nadjoh tebe.

Sve sto god sam dosad volo,
tim sam samo tebe snevo,
tebi cvete, tebi pevam -
ta ja dosad nisam pevo .

Svet ce citat pesme moje,
sto u ovom nizu stoje
a ti blago, cedo drago,
ako imas kad,
ako imas za njih volje
jer za tebe imam bolje,
imam lepse i cistije,
mirisnije rumenije,
providnije i svetlije,
imam sladje i neznije,
sto im ne znam ime dati,
sto ce noci u samoci,
da ih dusa dusi prati -
te s'ne dadu ispevati.
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 21 Јул 2009, 09:38

Đulići XIV


Ljubim li te... il' me sanak vara,
što te udilj uza me dočara;
ljubim li te... il' me duša vara,
što se udilj s tobom razgovara;

ljubim li te... il' me bezum ganja,
nemam vida, nemam osećanja;
ljubim li te... il' ljubavi nije -
što se grli, to su same zmije;

ljubim li te... ili mene nema,
ili tebe, - nas ni jedno nema;
ljubim li te... ili nema sveta,
nema sunca, ni rose, ni cveta,

već sve tmina što je pak'o mesi,
a po tmini vitlaju se besi,
a međ njima prabesina spava -
moju ljubav u snu izmišljava.
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 21 Јул 2009, 09:39

Đulići XXXIII

Tijo noći,
Moje sunce spava;
Za glavom joj
od bisera grana,
A na grani
K'o da nešto bruji,
To su pali
Sićani slavuji;
Žice predu
Od svilena glasa,
Otkali joj
Duvak do pojasa,
Pokrili joj
I lice i grudi
Da se moje
Sunce ne probudi.
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 21 Јул 2009, 09:40

Đulići uveoci IV



Pođem, klecnem, idem, zastajavam,
šetalicu satu zadržavam;
jurim, bežim ka' očajnik kleti,
zborim reči, reči bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"

Vičem bogu: Ona je još mlada!
Vičem pravdi: Ona se još nada!
Anđelima: vi joj srca znate!
Vičem zemlji: Ona nije za te!
Niotkuda nema mi odjeka -
vičem sebi: Zar joj nemaš leka!...
Idem, stanem, ka' očajnik kleti,
opet zborim reči bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"

Idem, stanem, pa mi klone glava
nad kolevkom gde nam čedo spava.
Čedo s' budi pa me gleda nemo;
gledamo se pa se zaplačemo;
pa i njemu, ka' očajnik kleti,
zborim reči, reči bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 21 Јул 2009, 09:41

Mali konjanik

Điha, điha, četir' noge,
Sve četiri krute!
Điha, điha, mi idemo
Na daleke pute!

Sedlo mi je od marame,
Uzda od kanapa,
A bič mi je od očina
Prebijena štapa.

Rago jedna, baš si lena -
Zar te nije sram?
Al' kad nećeš ti da skačeš,
Ja ću cupkat sam.
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 21 Јул 2009, 09:43

Pačija škola

¨Jeste l' čuli, kumo,
- Verujte, bez šale -
Otvara se škola
Za pačiće male.¨

Tako je i bilo,
- Verujte, bez šale -
Otvorila s' škola
Za pačiće male.

Svi pačići došli,
Na skamijam' stoje;
Stari patak metno
Naočare svoje.

Sve ih je upiso
U katalog male,
Pa ih je prozivo,
- Verujte, bez šale.

Pa se onda šeto
S ozbiljnošću krutom;
Učio ih, učio
I knjigom i prutom.

Učio ih, učio
Od srede do petka,
Al' se nisu odmakli
Dalje od početka.

Nije bilo uspeha
Učiteljskom trudu,
Cela muka njegova
Ostade zaludu.

Ništa više ne nauči
Pačurlija ta,
Nego što je i pre znala:
Ga, ga, gaga, ga!
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 21 Јул 2009, 09:43

Stara baka

Godine su mnoge,
A leđa nejaka,
Godine su teške -
Zgurila se baka.

Ali ipak voli
I pesmu i šalu,
Uvek ima priču
Za dečicu malu.

Kad je deca sretnu,
U ruku je ljube,
A ona se smeši:
¨Hvala ti, golube!¨

Pa se onda smeste
Ispod brsne zove,
Pa poteku priče
Sve nove i nove.

Zamiriše zova
Od sunčeva zraka -
Uživaju deca,
Uživa i baka.
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.