Miroslav Antić

[MustraBecka]

_________________

[MustraBecka]

_________________

[MustraBecka]

_________________

[MustraBecka]

_________________

[... kolibri ...]

Bolest


Volim te kao sveži beli zalogaj seljačkog znoja i truda
i dana jesenjih na crnoj popucaloj ravnici.
Proći će proleće kao san razbarušen i čudan
što liči crvenoj ptici.

Doleteće i odleteti danas sva cvetanja
bićemo i meki i okoreli, i u radost i u setu ćemo zaroniti.
Izgaziću tvrdim usnama tvoja ramena detinja,
a zvezde će zvoniti ... zvoniti ...

Ima u nama prostranstvo za koje ne znamo.
Izgubićemo se u njemu i opet dohvatiti.
Ima u nama srce, u krpe smeha i plača vezano.
Kako ćemo se iz sebe vratiti ?

Proći će proleća ... Ona nose tragove i cvrkutanja.
Ona nose mir od kog se ruke ježe.
Mir. Samo malo mira, malo kiša, šaputanja,
tamo gde se nebo za njive zakiva i veže.

Mir radi budućih nemira, radi ludovanja,
na uzglavlju od tvojih toplih detinjih šaka,
pa da dugo zvazdama mašem i odzvanjam
prepun kikota i cvetnih naramaka.

Volim te. Eto. A nebo je u proleće plavo
kao nešto čega se nikad setiti neću.
Ništa ... Samo crvene ptice nad glavom uzleću ...
_________________
... tek kada poletimo, shvatimo zasto ptice pevaju ...

[MustraBecka]

Prorocanstvo

Ne osecati hladnocu,
ni munje koje grme
i s vriskom paraju nebo.
Nasmejan, otici mirno.
Pretociti se u vodu,
u vazduh,
u zemlju,
u sume,
ovakve jedne noci
pod maglom neprozirnom.
I onda:
ziveti prostran.
Biti do kraja sveta
sve sto se doseci moze.
Nikada ne ostati mali.
Biti miris i boja,
biti tisina u vetru,
i biti okean zvezda
sto se u vecnost pali.


Autobiografija

U obicnom sam sebe uhvatio,
pa nikad nisam to sakrivao.
Bar sam posteno kiriju platio
na ovom svetu sto sam ziveo.
Mozda sam nekome jad iscelio
i nekom u zenice sjaj namamio.
I u komsiluk zvezde doselio.
U prozor svitanja uramio.
Ako mi zivot krila skrati
i sneg u oko pocne da veje,
znam, bar se necu pokajati
sto sam umeo da se smejem.
_________________

[MustraBecka]

Dnevnik

1.

Stvari koje su snaznije od tebe, jake su, jer
samo ti ih vidis kao jake. Zauzdaj konja, posta-
ce krotak i veran.
Zajazi potok i bice sluga vodenici.
Podigni krov nad glavom, i sta ti mogu mecave,
pljuskovi ili sunce.

Stvari koje su krhkije od tebe, slabe su, jer ih
samo ti vidis kao nejake. Zazari grumen uglja,
dobices vatru. Zasej u zemlju zrno zita,
rodice hlebovi.
Izmisli sopstveni horoskop i neka sve na svetu
bude rodjeno u tvom znaku.

Sta vredi da budes zabelezen u zvezdama, ako
te niko nije procitao na zemlji.

2.

Skupljacu neobicnih stvari, nek drugi skupljaju
znacke i marke. Nek drugi skupljaju slicice
fudbalera.
Ti skupljaj dane, casove i trenutke.

Utemeljivacu nove maste, ne daj nikom na
svetu da odredjuje tvoju sudbinu. Ne daj
im da ti udare zig horoskopa.
To je jedina azbuka koju te molim da naucis.

Znam da bi bili potrebni dugi nizovi godina
da neko shvati pozlatu nasih zenica, dok
zmurimo ovako. Jedino ti mi mozes ispu-
niti ti zelju da budes nesto vece i od
samog zivog bica:
da budes licnost u bezlicnosti covecanstva.

3.

Izbaci srednje slovo iz svog imena. Navuci
sebe na sebe i budi sam sebi sin, sine moj.
Samo u Talmudu stoji ime oca uz ime sina. Samo
na firmama stoji ime oca uz sina.

Kad se u mome plemenu rodi dete, kaze se:
"Daj boze da bude bolji od svojih roditelja."
Zar nije Buda rekao: "Ono sto zaista jesmo,
proizvod smo sopstvenog razmisljanja."
I Haksli: "Samo jedan kutak svemira mozes
popraviti. Taj kutak si ti sam."

Sve su to razni putevi da se dodje do licnosti.
Tako nas uce mudraci, koji su uvek
bili deca. Jer imali su svoj znak.
I sve se radjalo u tom znaku. I jos uvek se
radja, mada su oni odavno minuli.

4.

Ovako sam to cuo: "Preci su nule onima, koji
im se na kraju pridruze kao nula.
Stanes li im na chelo, kao broj koji nesto vredi,
nule ce postati broj. Broj koji se ne da izbrojati
nijednom pamecu."

I jos jedno sam cuo: "Tradicija je divna stvar,
ali ne kad se od nje zivi, vec kad se ona stvara."

Ako ne vidis zvezde, upali baklje. Ako ne vidis
sunca, uvezi vatre u krug.
Ako ne vidis sarenilo, upali sebe i prskaj, kao
one sasave prskalice za Novu godinu.
Pobacaj pregrsti svitaca i makar fosfornom
svetloscu obasjaj tamu. Umori vec jednom
ljudima te noci sto ih umaraju.

5.

Nekad na svetu ziveo je car Darije. To je onaj
koji je bicevao more. Rvao se sa njim, kidao
na komade i davio ga. Mrcvario je okean da
se osveti prirodi, sto je izgubio jednu veliku
zivotnu bitku.
Danas ta bitka nikom nista ne znaci.

Mnoge ce stvari, koje su sada najvaznije, nekad
izgledati takodje besmislene. Ujutro pocinjes
da se boris. Nikad to nemoj ciniti sasvim oz-
biljno. Bori se kao i dosad: igraj se.
Mozda ces tako i poraze sutra videti kao po-
bede.

Evo i jedne vesti od Baruha Spinoze. Datum
1673. Poslednja poruka u liscu, u cast tvog
polaska u skolu:
"Radost je covekov prelaz od manjeg savrsen-
stva ka vecem." A u dnu, jedva sam prepo-
znao rukopis Ludviga Berna: "Misli u zivom
svetu, a zivi u izmisljenom."
_________________

[MustraBecka]

Himna

1.

Zaista nema teze stvari, nego da se rimuje strah
sa svetloscu. Ti nemoguce moras rimovati sa
mogucim.
Jos kod Defoa, u "Robinzonu", naucili smo da
je strah od opasnosti hiljadu puta gori nego
sama opasnost.

Nema na svetu teze stvari, nego da se rimuje
voda s vatrom. Pevas li vodu i vatru zajedno,
prete ti da ces biti udavljen. Pevas li vatru i
drvo zajedno, prete ti da ces biti spaljen. Pe-
vas li drvo i sekiru zajedno, prete ti da ces biti
posecen. Pevas li sekiru i nakovanj zajedno,
prete ti da ces biti smrvljen.

Sve medju sobom ima nekakve iskonske i opake
racune. Ali ti nemoguce moras rimovati
sa mogucim.

2.

Ne daj da te prevari pogresni vrach pogadjac,
lazljivi citac zvezda, koji od silnog gledanja
u ovozemaljske stvari, redje nego ti vidi nebo.

Koliko ja razumem, najveca je sloboda kad nisi
svestan da si slobodan. Ono sto osecas i kao
najmeksu svilu na sebi, znaj: znak je da si
obuhvacen.

Koliko ja razumem, najveca poezija je tre-
nutak kad nisi svestan pesme. I najveci je
zivot kad nisi svestan da zivis, nego mislis da
sanjas.

3.

Ne daj nijednoj knjizi, nijednim novinama, da
svojim presavijenim jezikom govore tvoju
sudbinu. Da prstima bez noktiju, prstima od
papira, beleze tvoje dane.
Niko sem tebe nema pravo da se mesa u tebe,
rodjeni moj.

Kazu: "Mora da se dogodi nesrecan slucaj, da
se kornjaca izvrne na ledja, da bi bar jednom
u zivotu, na kraju, mogla da ugleda nebo."

Ovo je srecan slucaj sto jedan otac i sin, lezeci
ovako na ledjima, vide kroz krov i kroz obla-
ke i kroz tamu, ove noci citavu vecnost u ne-
besima.

4.

Secas se onoga sto sam ti pisao iz Ura. Pre-
pisano sa rusevine: "Zivot je spor, kao oranje
pomocu igle, a smrt je brza, kao voda sto ne-
staje u pesku."

Ti sutra polazis u skolu i ucice te raznim azbu-
kama. Izaberi najduzu. Najtezu. Pronadji
takvu azbuku koju ces uciti uvek ponovo.
Azbuka sa milijardu milijardi znakova.

I neka u svakom od njih, kao rumena semenka,
bude po jedno tvoje malo srce.

Onda izidji u neko vedro vece, izidji ispod neba,
i tamo gde je najnize, gde dodiruje ljude, ovla-
zi osmehom kaziprst, zamoci ga u poljubac
i njime ostavi otisak na usni vasione.
_________________

[MustraBecka]

Vrteska

1.

Zasto se kaze: beli svet? Zasto se ne kaze: sedi
svet? Matori sedi svet.
Osedi misao vremena. Osede kalendari. Osede
drvoredi topola duz poljskih puteva.

Osede oci jezera i navuku se mrenama. Osede
ptice, kao da su rod magli i oblacima. Osedi
sunce i mesecina. I budu jednako sivi od
umora i dan i noc.

U takvom sedom svetu, sine moj, svako "do-
bro jutro" ne znaci uvek dobro jutro, kad
ga smrknu u prolazu, izgrcaju i iskaslju.
Videces kakav je to svet.

2.

Svemu ce probati da te iz knjiga nauce. Mozes
nauciti da izgovaras laz kao istinu. Da
izrazavas kako to dolikuje, ili da imitiras
zalost i srecu.
Da budes privrzen, ili na izgled privrzen. Da
budes hrabar, ili na izgled hrabar. Da budes
iskreno ili pritvorno zadovoljan malim.

Da sebe cenis toliko koliko se zrtvujes. Da imas
sazaljenja, ili da nemas milosti.
Naucice te da budes cak i pomalo darovit, tek
da bi kunjajuci proziveo svoj vek.

Sve se, sine moj, moze nauciti iz knjiga, osim
cetiri stvari. Osim vrline nadanja, vestine ve-
rovanja, vizionarstva buducnosti i umetnosti
strpljenja.

3.
Jovam Popovic kaze u knjizi "Ples nad praz-
ninom" na listu kikindske jabuke, 1926:
"I onda, umre nam majka. I mislis: ne moze
se preboleti. Ali nauci covek. Nauci se
da zivi bez ruku i bez ociju. A kad se
srce smrzne, lepo se zivi i bez srca. A kad
se dusa ugusi, lepo se zivi i bez duse. Mno-
gi su mrtvi vec davno pre svoje smrti,
a mozda su bas takvi i najsrecniji."

U zamenu za to, nudim ti najveca vrata, koja
vode u nemoguce. Vodopad nikad ponovo
nece biti izvor. Ni orao - zumance.
Moruna nikad vise nece ponovo biti ikra.
Covek je jedina stvar i stvar na svetu, koji se
moze vratiti u detinjstvo.

Pise u knjigama mudrosti: "I pahulja je kadra
da izbrusi oblutak, ako je vodi ruka deteta."
_________________

[MustraBecka]

Ljuljaska

1.
Ovako sam to cuo. Valjda od Parandovskog.
Taj Poljak divno poznaje sve nase nedoumice.
"Ne misli gotovim mislima i ne osecaj gotovim
osecanjima."

Ima i takvih, koji nisu ni pokusali da budu vidje-
ni na raznim mestima u jednom istom trenutku,
onako kako mi to umemo. Niti da budu nevidlji-
vi, shvatas li?
Zamisli takav svet.

Oni ne uce ljubav na sebi, vec na drugima.
Oni govore misao, a retko misle govor. Cha-
raju vatre tudjim rukama i svecom traze sun-
ce. Mrezama vade vodu.
I ne postuju pitanja koja sebi jos nikad nisu
postavili.

2.

Umesto da se potrude da razumeju i nerazumlji-
vo, da vide i nevidljivo i cuju i ono sto je
nemo,
da prolaze kroz zidove kao kroz godisnja doba,
kao kroz blizu i daleko, onako kako mi to
umemo,

umesto da izvade crtez iz knjige, da ga stave
u dlan i odvedu u setnju, ili da nacrtaju na
ruci sat i da to bude tacno vreme njihovoga
zivota,
evo sta oni rade:

cim pocne novi dan trce da kupe novine i tra-
ze u njima horoskop. Traze da vide sudbinu.
Veruju prorocanstvu znaka u kojem su
rodjeni.
A odrasli su, uglavnom, odacu ti i to, rodjeni sa-
mo jednom i samo jedanput zive i samo je-
danput ce umreti.
Sad vidis kakav je to svet.

3.

Horoskop, kazu, to je slika neba u casu kad
si stvoren. U kakvom casu, kad si ti stvaran
u svim casovima? I onda, jednog dana,
neko ti objasni da si Bik ili Rak. Saznas da
si Skorpija ili Strelac.
Ali to vise nije igra. To je ozbiljno.

Ima li icega goreg, ako vise ne umes da se igras
ni ozbiljnog? "Bedni razume" - kaze Galen
- "od nas si uzeo dokaze. Sad smisljas kako
ces njima da nas oboris."

Iako ne licis na Ovna, raspored tvojih zvezda
odredio je tako i to je tvoja sudbina.
Ima li iceg goreg, ako ne umes vise da se igras
bar svoje sudbine? "Zvezde tvoje sudbine
ne nalaze se u vasioni, nego u tvojim grudi-
ma." - porucuje ti Shiler.

4.

Proslost je sramno dopisivati, tako svi to
rade, od istorije do uspomena. "Ko laze"
- kaze Kornej - taj mora da ima dobro
pamcenje."
Ima li iceg goreg, ako ne umes vise da se
igras ni starim lazima?

Ni sadasnjosti se nista ne moze dodati, jer
oprezna je i vreba. Jedino ostaje bu-
ducnost.
Sebe cuti, to nije unutrasnji glas u coveku,
nego razgovor vekova koji dolaze. Zato sa-
njari lete i pisu istoriju buducnosti vec danas.

Nema za njih zemljine teze i nema umora.
Oni su mostovi nad ponorima. Oni su usam-
ljenici koji pasu vetar i svetlost na vrhovima
planina.
I opkoracuju vreme.
_________________

[MustraBecka]

Mogucnosti

1.

Stavis li tezak teret na pleca, hodaces posrcuci
celo jutro. Ako ga odbacis, odleprsaces
stopalima.
Isto je tako i sa tezinom saznavanja.

Gomila prolecnih paukova se grohotom smejala
dok je, nosena vetrom, slusala kinesku
poslovicu: "Samo strpljenje i vreme pretvaraju
dudovo lishce u svilu."
Pa evo, rekose oni, mi svakog trena mozemo
isplesti toliko niti da prekrijemo nebo.

Kako objasniti prolecnim paucima da nije
vazno plesti i ukrasavati vazduh lepotom
svoga tkanja? Vazna je upotreba niti.
Jos nisam nosio kosulju od paukove svile.

2.

Zato ja vise verujem jednoj svilenoj bubi i
strpljivom Heraklitu koji misle da ljudi
ogromna znanja nalaze u malim svetovima,
a zaborave traze u vecem i zajednickom.
I verujem Francuzima. List je cak iz Normandije.
Datum 1726: "I sitne kise jedu velike puteve."

Zasto se kaze: beskorisno i korisno? Zasto
se kaze: usplahireno i spokojno? Kao sto
postoji ponasanje coveka, sine moj,
tako postoji i ponasanje njegovih misli.

Rado bih nesto dodao Aristotelu. Recimo
da je rekao: "Mudrost je jedina nauka koja
se bavi mudroscu, a ne naukom".
I onda bih ga i pod ovo potpisao, jer mi je
potrebna i takva razglednica: "Ljubav
je jedina umetnost koja se bavi ljubavlju
a ne umetnoscu".

3.

Kjerkegor kaze: "Nema nikakvog Ovde i
Tamo. Postoji samo nekakvo Svuda i
Nigde".
A stari dobri momak Ricard Bak dopisao je
ispod toga nesto potpuno suprotno.
Obojica su u pravu.

Ovako kaze Bak: "Kad bi nam prijateljstvo
zavisilo od vremena i zavisilo od prostora,
savladavsi ih, mi bismo upropastili nase
druzenje.
Savladamo li prostor, ostaje samo Ovde.
Savladamo li vreme, ostaje samo Sada.
I zar ti se ne cini da cemo se nas dvojica
na tom cudesnom putu izmedju Sada i
Ovde ipak ponekad sretati?"

Sad shvatas, sine moj, da cu morati da ti
objasnim neke stvari.
_________________

[MustraBecka]

Miroslav Antic, “Kad sam bio garav”

U ona tako divna i daleka vremena kad sam bio decak, imao sam u osnovnoj skoli druga Mileta Petrovica, malog buljookog Ciganina koga su zvali Mile Glupavi, ili kako se to na ciganskom kaze Mile Dileja. Mnogi Cigani zovu se Nikolici, Petrovici ili Jovanovici, mnogi se i danas zovu Mile, ali onaj moj drug, onakav Mile Dileja, nikad se vise nece roditi.
Ubili su ga Nemci u Drugom svetskom ratu, 1942. godine, i sad lezi negde ka selu Jabuci, kod Panceva, u velikoj zajednickoj grobnici Jevreja, Roma i Srba. Ponekad tamo odem, zapalim svecu i placem.
Cudan je bio taj moj drug Mile Dileja. Secam se, iako najmanji, sedeo je uvek u poslednjoj klupi, kao da nekom smeta, kao da je nesto drugo nego ostala deca. Tukli su ga svi redom bez razloga, prosto zato sto je Ciganin.
Kad god neko nesto ukrade, Mile je dobijao batine ni kriv ni duzan. A vladalo je i verovanje da je urokljiv, zbog zrikavih ociju, i da se nocu druzi sa djavolima.
Jednog dana, kad je sve to prevrsilo meru, premestio sam Mileta kraj sebe u prvu klupu i potukao se zbog njega do krvi. Proglasio sam ga za svog druga. Pravio sam se da sam i ja zrikav kad smo plasili drugu decu. Naucio me je ciganski, pa smo nas dvojica govorili nesto sto niko ne razume i bili vazni i tajanstveni. Bio sam dosta nezan decak, plavokos, kukavica, ali odjednom se u meni probudio neki djavo i ja sam tukao sve redom, cak i one najjace. Poceo je da krade zbog mene gumice, bojice, uzine, olovke... i donosio mi je sa nekom cudnom psecom vernoscu. Imao sam zbog toga mnogo neprilika, jer morao sam sve te stvari posle krisom da vracam, sto je ponekad mnogo teze nego da se ukrade.
Mile Dileja je bio najveci pesnik koga sam poznavao u detinjstvu. Mnogo je lagao. Izmisljao je za mene ciganske pesme na vec poznate melodije, preradjivao na licu mesta one stare, koje je slusao od svoje bake i mame, i dugo smo, danima i danima, kao u nekoj cudnoj groznici govorili o neobicnim svetovima bilja i zivotinja, o zlom duhu Cohanu sto jede decu, o snovima i kletvama, o cergama i skitnjama, i gorko i seretski, i tuzno i bezobrazno.
Jednog dana rekao mi je svoju tajnu: zato je los djak, sto on ne moze da misli, a da ne peva. Kad bi mogao, rekao je, da otpeva sve svoje lekcije, i zemljopis, i poznavanje prirode, i matematiku, ali da sve to izvrne kako se njemu cini da je lepse, bio bi najbolji djak u razredu.
Jednog dana dosao je rat. Doslo je strasno Cohano koga se plase i deca i odrasli Cigani. Probajte, ako ne verujete: to je nesto u krvi. Cudno. Idite u neku cigansku kucu i kad dete u kolevci place, dete koje ne zna ni da govori, plasite ga baba-Rogom, plasite ga djavolom, plasite ga cime god hocete. Vristace i dalje. Ali ako mu kazete, gledajuci ga u oci:
-Mir! Ide Cohano!
Dete ce okrenuti glavu, najeziti se i zaspati.
Tog dana, kad je bio taj rat, u kucama u Garavom sokaku u Pancevu dvadeset dana neprekidno su gorele svece, jer vlada verovanje da se Cohano boji svetlosti, posto je duh mraka i smrti.
-Cohano jede svece-kazu oni. –Palite zato jednu na drugu, da se produzi svetlost...
Moj Mile morao je da nosi na ruci zutu traku. Tako su Nemci odredili. Zuta traka znacila je da on nije covek, nego Ciganin i da svako moze da ga ubije kad hoce.
Bio je na smrt preplasen. Vodio sam ga kuci iz skole, uzimao od njega traku i stavljao na svoj rukav. Cuvam je i danas za uspomenu. I jednu belu, iz zloglasnog logora Dahau, na kojoj pise: Srbin. To je uspomena na drugog jednog, meni dragog coveka, koji nije iz ove, nego iz neke druge, mnogo tuznije knjige.
Mileta su jednog dana odveli sa grupom Cigana i streljali. A ja sam ostao ziv. Cuvam onu staru zutu traku, presovanu u jednoj knjizi, kao sto deca u spomenarima cuvaju neki, samo njima dragi, presovani cvet.
I odem ponekad u kafanu da se druzim s Ciganima.
Placem i teram ih da sviraju Miletove pesme. Oni kazu da to ne postoji. Da reci tako ne idu. A ja znam da idu bas tako, pa jos ponesto i sam izmisljam, na srpskom i ciganskom, i sad vec polako neke dobre bande, ako sto je Tugomirova, ili Janike Balaza, Zarkova, Dzanetova ili Milosa Nikolica iz Deronja, pevaju te pesme.
-Iz postovanja- kaze mi Steva basista. –Zao nam kad placete. Ako ne postoje pesme, izmislicemo ih za vas.
I ja, evo, vec godinama lutam i skupljam pesme starih Roma. Romi, to je isto sto i Cigani, njihovo pravo ime sa mnogo postovanja i casti, samo sto na ciganskom Romalen znaci i ljudi, i uvek se pise velikim slovima.
A Mile Dileja?
Ja, deco, u boga ne verujem. Ni u strasno Cohano. Ali ako ga negde ima, onda ga molim da tamo, u tom svetu mraka, korenja i tisine kupi mom Miletu Dileji plisani sesir.
Uvek ga je tako mnogo zeleo.

30. april 1973.
_________________

[MustraBecka]

Miroslav Antic, “Svinjski repovi”

Sa dva kilograma svinjskih repova Djordje se vratio u Futog. Ima dana kad se vratio praznih ruku a kod kuce ceka sestoro gladne dece, jedna umorna mati i jedan nakrivo nasadjeni otac. Djordje svakog dana mora da zaradi hiljadu dinara, inace ce dobiti batine.
Djordje Dundjerski. Mladi “pregalac” i “glava porodice”. Ucenik treceg razreda osnovne skole u Futogu.
Djordje prosi po Novom Sadu. To zna i njegova uciteljica i mali drugovi. Drugi razred je zavrsio sa odlicnim. U skoli i dalje stoji sasvim pristojno. Ima dva pametna oka. Ume da popije koktu na eks, a da ne trepne. Ume i da se nasali, ali gorko. Ume i da se zabrine, ali sve nekako ispadne kroz osmeh.
Imam pred sobom svrcu kome je porodica natovarila na pleca brigu o hiljadarki dnevno. Gurnite na ulicu nekog odraslog coveka i naredite mu da svaki dan donese po hiljadu dinara, pa cete videti da je to uzasan posao. A to ide godinama. I to ce jos ici godinama.
Deca se zovu Snezana, Vlada, Dragan, Zdravko, Zoran i Mileva. Vlada je najmladji: tek se rodio.
Kao i svako dete, Djordje ima svoje snove. Zeleo bi da postane sofer ili kauboj.
-Tako bih mogao- kaze- da putujem. Da odem daleko. Da dobijam dnevnice i prestanem da prosim.
-Zar ti nije zao- pitam- da ostavis decu?
-Potrpao bih ja i njih u kamion i odveo.
I verujem da bi to i ucinio. Jer bivalo je dana kad isprosi samo za hleb.
Nosim ga- prica mi- gledam ga, a hleb vruc, mek, a ja gladan, pa ipak ne strpnem ni mrvu. Prvo njih nahranim...
Inace, najveci dan je kad se skupi nesto para za svinjske repove. To smo nekako uredili, dao sam mu novac i on je otisao da se brine o deci. Ja sam posle toga sedeo i bilo me je sramota kao da sam ja licno i privatno pravio i podesavao ovaj svet.
Razmisljao sam kako da mu se pomogne.
Razmisljao sam kako da se pomogne onom decaku na Tvardjavi koji spava sa dva psa, jer su ga majka i ocuh oterali od kuce. Jede sa psima hotelske pomije. Oni ga nocu greju. Jova Soldatovic, Mica, sta znam ko, poklone mu dzemperic, kaput, neki dinar...
I nekako mi se ucinilo, djavo ga zna zasto, da Djordju, da svoj toj takvoj deci ne treba pomagati, nego ih razumeti i udesiti da dospeju bar do sutrasnjeg dana. Treba pomagati nasoj deci. Onim lepo ocesljanim, pametnim, mirisavim bucama namrstenim na margarin- jer, zaboga, oni jedu samo puter; namrstenim na mleko-jer, zaboga, oni piju samo kakao; namrstenim na novo odelo- jer, zaboga, neko ima lepse, modernije, cak iz Italije.
Treba pomagati nasoj razmazenoj deci, nasoj za zivot nesposobnoj deci, nasim maminim i tatinim mazama.
Djordja treba uvazavati i pokoniti se pred paketicem svinjskih repova koji dele sedmoro gladnih malisana, jednom nedeljno ili nijednom nedeljno.
Nema u meni nikakve pakosti. Nikakvog zla. Ne mogu da optuzim drustvo sto mu ne pomaze, jer tata je zemljoradnik, a majka radnica u “27. martu”.
Jednostavno, rastuzen sam zbog nas i zgadjen, nesrecan nekako posramljeno. Zaboli nas zub, pa mislimo da je to najveca briga zemljine kugle. Iskljuce nam struju cetiri sata, a mi proklinjemo sve, od Nikole Tesle do “Elektrovojvodine”. Sve neke ogromne brige oko nas: prosao tako neki mamlaz, pa mi oljustio farbu sa leve strane haube...
Lepo mamino nece da pojede rucak, duri se.
Lepo tatino zatrpano gomilom igracaka place zato sto nema jos dve gomile igracaka.
Djordje grabi peske u Futog sa hlebom ispod ruke.
Onaj malisan na Tvrdjavi jede pomije.
A mi prolazimo kroz taj svet kao coravi, i ne primecujemo ni jedne ni druge. Te, koji ce nas sutra zameniti. Te koje grdimo sto su mladi, kao da su oni odlucivali hoce li ce se roditi.
I dodje mi, ruku na srce, da onako siroko pljunem na dobra stara vremena u ime svih onih novih, kojima srljamo u susret kao da ce sama od sebe biti napravljena.
Nemam u ovom zapisu ni pocetak ni kraj. Iznosim ga kao prilog za razmisljanje. Ako neko nesto smisli, bicu mu zahvalan. Ako ne smisli-opet lepo.

16. novembar 1969.
_________________

[MustraBecka]

Saputnici
Znam; sve se neće na jedan osmeh svesti
znam: neće svima jednako biti sunca
na istoj cesti uvek će se uplesti
trag povratnika sa stopama begunca
hodaće oba u jednom istom smeru
tegleći svaki svoju drukčiju veru
pa i mi tako, jedan uz drugog, nemo
po istoj cesti teglimo živote i dane
i uporedo, rame uz rame idemo
i lagaćemo kako se razumemo
sve dok na kraju ne stignemo
tim istim pravcem na dve suprotne
strane.
_________________

[MustraBecka]

Mogućnosti
Staviš li težak teret na pleća, hodaćeš posrćući
celo jutro. Ako ga odbaciš, odlepršaćeš
stopalima.
Isto je tako i sa težinom saznavanja.
Gomila prolećnih paukova se grohotom smejala
dok je, nošena vetrom, slušala kinesku
poslovicu: »Samo strpljenje i vreme pretvaraju
dudovo lišće u svilu«.
Pa evo, rekoše oni, mi svakog trena možemo
isplesti toliko niti da prekrijemo nebo.
Kako objasniti prolećnim paucima da nije
važno plesti i ukrašavati vazduh lepotom
svoga tkanja? Važna je upotreba nti.
Još nisam nosio košulju od paukove svile.
Zato ja više verujem jednoj svilenoj bubi i
strpljivom Heraklitu koji misle da ljudi
ogromna znanja nalaze u malim svetovima,
a zaborave traže u većem i zajedničkom.
I verujem Francuzima. List je čak iz Normandije.
Datum 1726: "I sitne kiše jedu velike puteve".
Zašto se kaže: beskorisno i korisno? Zašto
se kaže: usplahireno i spokojno? Kao što
postoji ponašanje čoveka, sine moj,
tako postoji i ponašanje njegovih misli.
Rado bih nešto dodao Aristotelu. Recimo
da je rekao: »Mudrost je jedina nauka koja
se bavi mudrošću, a ne naukom".
I onda bih ga i pod ovo potpisao, jer mi je
58
potrebna i takva razglednica: »Ljubav
je jedina umetnost koja se bavi ljubavlju
a ne umetnošću".
Kjerkegor kaže: »Nema nikakvog Ovde i
Tamo. Postoji samo nekakvo Svuda i
Nigde«.
A stari dobri momak Ričard Bak dopisao je
ispod toga nešto potpuno suprotno.
Obojica su u pravu.
Ovako kaže Bak: »Kad bi nam prijateljstvo
zavisilo od vremena i zavisilo od prostora,
savladavši ih, mi bismo upropastili naše
druženje.
Savladamo li prostor, ostaje samo Ovde.
Savladamo li vreme, ostaje samo Sada.
I zar ti se ne čini da ćemo se nas dvojica
na tom čudesnom putu između Sada i
Ovde ipak ponekad sretati?"
Sad shvataš, sine moj, da ću morati da ti
objasnim neke stvari.
_________________