Humanitarna misija Radmile Mićić

Bez ustručavanja! Samo hrabro!

Уредници: nevenkagaragic, Moderatori

[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
Корисников грб
Kordun
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 548
Придружен: 23 Јун 2008, 05:51
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Humanitarna misija Radmile Mićić

Порукаод Kordun » 21 Апр 2009, 20:46


Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8573
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод zara » 21 Апр 2009, 21:03


Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 14 Јун 2009, 21:42

Topla, ljudska, iz srca..dozivljena o Vaskrsu 2009 godine, traje u meni istim zarom i do danasnjeg dana..

"Sam dozivljaj biti na Kosmetu je uzvisen i nezaboravan, satkan od najdragocenije svile, kojom je previjena najbolnija rana" ..



O Vaskrsu 2009.godine uz blagoslov njegovog preosvestnestva, vladike Rasko-Prizrenskog, gospodina Artemija a uz pomoc protinice Svetlane Stevic, obisla sam Kosovsko Pomoravlje i Novo Brdo. Podelila sam dar od 16.000 evra koji je sakupljen u srpskoj zajednici u Kanadi.



Kapnula je suza radosti u nemastinu, bolest, jad...

Ovo je prica o mnogobrojnim kosmetskim rana.

I pokusaju da se bol bar na tren ublazi.



U Chaglavici, tik uz glavni put koji spaja Pristinu i Gracanicu postoji stala.

Na kapiji od kovanog gvozdja je ugradjena volujskska glava. Kako i prilici stali.



A u stali zivi porodica Milatovic. Prognani iz Ajvalije, Borislav i Gordana sa cerkom Tanjom i destogodisnjom unukom vec 5 godina zive u stali.

Da, dobro ste procitali, Milatovici zive u stali



Tek sto se rodila 1999. godine, Zorica je ostala bez tate. Nestao, kao i hiljade Srba na Kosmetu.

U martu 2004. godine Milatovici su proterani iz svog stana iz Ajvalije kod Gracanice.

Majka Tanja je dozivela nervni slom.

Stigli su u Chaglavicu. Smestili su ih u stalu.

Nema prozora, struje, vode, vazduha...

Samo mrak, nemastina, glad i snovi..i bolest.



Zorica mi je recitovala pesmu o svojim snovima o maloj sobi i jos manjoj lutki. O cesmi kroz koju tece voda..i nikad ne prestaje.

Milatovice je snasla golema tragedija, beda, jad, bolest.

Ali ljudskost i dostojanstvo nisu izgubili. I u stali ostadose ljudi.


Kako da vam ispricam pricu o ustima punim zemlje?



O decijim ustima punim zemlje jer nema hleba.

Da, dobro ste procitali, usta puna zemlje.

Devojcica Andjela Garcic (1,5) iz sela Mogila, Kosovsko Pomoravlje, jela je zemlju kad sam usla u dvoriste uoci Vaskrsa, u subotu 18.aprila 2009. godine.



Naviknuta na bacanje i nepotrebno zapadnajcko trosenje, na tren sam pomislila da je dete jelo cokoladu.

"Ne zemlju je jelo, od glad" rekla mi je majka Dosta.

Nemo sam gledala u petoro dece Garcica koja su bila bosa, gladna, uplasena. Nije bilo zagora, smeha i igranja.

Prazan stomak se ne smeje i ne raduje. Nema bezbriznosti.

Ovo detinjstvo ne poznaje cokoladu.



Sutradan sam srela Dr.Zvonka Stasevica, neurologa, u Gracanici i ispricala sam pricu o ustima punim zemlje.

"To je uobicajena pojava zbog nedostatka minerala" objasnio mi je.



Nisam sigurna da mi je i danas jasno da li bas tako mora da bude!?



Provela sam svoj godisnji odmor od tri ipo nedelje sa nasim narodom na Kosmetu. Kosovsko Pomoravlje, Novo Brdo, Klina, Prizren, Djakovica, Osojane, Vidanje, Hoca, Orahovac, Brestovik, Chaglavica, Gracanica, Gnjilane, Mogila, Binac, Klokot, Vitina, Kamenica, Decani, Devic, Arhangeli...

Umesto juznjackog sunca, grejala su me njihova ozarena lica.

Moj dolazak je za njih bio velika radost. I za mene. Obostrana.



"Zrno, zvao je iz miloste svoju najmanju cerku Milicu otac Djordje iz sela Binac, dodji da se slikamo sa gospodju iz Ameriku. Dosla da nas daruje za Veljikdan (Veliki Petak), e ima Boga pa nas pogledao".



Ne znam da li joj je bilo lepse ime Milica, ili nadimak Zrno, ili osmeh kojim me je docekala u dvoristu punom blata?

Saljem sliku da prosudite sami.



Djordje nije skrivao svoju radost zbog iznenadne posete i pomoci.

Grlio je suprugu i decu i ponavljao: "Ima Boga, vidis kako nas je pogledao na Veljikdan" govorio je Djordje



Njegovo ozareno lice je ogrejalo i moju ozeblu dusu.



Nije bilo vazno odakle sam dosla, ni moje ime..

Najvaznije je bilo da je bio Vasks i da sam im darovala parce hleba.

I komad dobrote koju sam ponela od svih vas iz Toronta.





"Braca i sestre iz Kanade vam salju skroman dar za Vaskrs. Ja verujem u dobrotu i zelim da i vi verujete u isto. Dobrota se gaji i prenosi. Pruzite ruku kad god mozete" ponavljala sam recenicu iz dana u dan.



I tako 70 puta, jer sam usla u 70 kuca. Ili ruina koje nece izdrzati sledecu zimu. Po kisi, blatu, neprohodnim putevima, a sve uz radost i cudjenje da je "dosla gospodja cak iz Ameriku, a ovi iz Beograd i ne znaju da smo jos zivi"...





U tim nazovi kucama zive deca, mnogobrojna...gladna, bolesna, bosa, neobucena...

U tim domovima zive roditelji koje je zivotni kamen samleo..

Nema hleba, struje, vode, grejanja...nemaju gde odu.



I dovde su jedva stigli. Proterani iz svojih kuca iz jednog dela Kosova, stigli su u ovaj deo Kosova jer nisu mogli do Srbije.. Opet neizvesnost, strah, opasnost.

Interno raseljena lica. Lica bez imena i prezimena.



U Izvoru zivi rudar Zoran Jovanovic. Interno raseljeno lice iz Novog Brda.

Smestio se sa decom, zenom i majkom u neciju davno napustenu i napuklu kucu.

Kuca od blata, pod od blata, put od blata.

"Nisam imao gde. Ili pod drvo, ili ovde" govori, i krsi prste.

Cerka Sladjana (12) nije zelela ni da nas pogleda: "Zar morate da me slikate? Zar nema neka siromasnija kuca u selo?"



"Neki novinari nas slikali. Deca joj se smeju u skolu sto smo sirotinja. Za decu je sirotinja sramota. Ovo je prvi put da nam je neko pruzio neku pomoc. Hvala Vam, mnogo Vam hvala" jedva je izgovarao Zoran..

Gledala sam ovog rudara koji je svojevremeno silazio u kop i nije plakao.



Suze ovog coveka se pomesala sa decijim ustima punim zemlje, sa mirisom stale...

Tudja kuca, vise ruina nego kuca, tesko bolesna zena, majka, cetvoro dece..I nemoc.



U svoje njive ne smeju da zalaze. Ne znaju da li ce se vratiti zivi.

U selu Grncar sve kapije se zakljucavaju u 6 sati uvece, bez obzira na godisnje doba. U svakom dvoristu najmanje po dva ogromna psa.

"Okruzeni smo sa svih strana. Kad zakljucamo kapiju, nese otvori do zore" govorili su.



Selo Klokot je poznato po krompiru, Ili je bar bilo. Dobra zemlja, dobar krompir.

Nisu imali kome da ga prodaju, istrulilo preko 20 tona ovog povrca.

"Uzalud smo kopali, sejali, radili, sve propalo. Molili smo drzavu da pomogne da se nekako krompir prveze i proda. Bud zasto, ali niko nas nije cuo" vise za sebe su govorili mestani.



Sest godina odlazim na Kosmet, i nikad mi nije bilo teze.



Prate me usta puna zemlje, prate me ugasle decije oci, muske suze, stala bez prozora...



"Sanjam komad vruceg 'leba", rekla mi je dvanaestogodisnja Sladjana iz Klokota.

"E cerko, ne da je vruc, neg' da ga ima za svi" cuo se slomljen majcin glas.



Od tada ja sanjam Zoricu, Zorana, Andjelu, Zrno…

I sva zrna sa Kosova od kojih bi nanizala najlepse djerdane. Da blistaju u tami pomracenih umova koji su ih osudili na glad i strah.



Ovo je prica o mrvi hleba i kapljici radosti.O svima nama.



O dobroti koja je za Vaskrs darovala toplinu i ukus hleba. To je bilo najmanje sto smo mogli da ucinimo.



Gledala sam na RTS-u spot u kojem Vladika Artemije moli dobre ljude da posalju SMS poruku za komad hleba u Kosovskom Pomoravlju.



Dobrota ima mnogo oblika, i nacina da se pokaze.

Ali nema kompromis. Dobrota se gaji i prenosi sa kolena na koleno.



Za spas drugih i spas svoje duse.



Srbija vec veoma dugo pesaci na putu ka Evropskoj uniji.

A put tvrd, posut ostrim kamenom, ucenjivacki, iscrpljujuci i jako dug..

Tesko ce Srbija podneti to dugo putovanje noseci na plecima i savesti gladnu decu.

Ni jedna savesa majka ne krece na dug i neizvestan put sa gladnom decom. Ne bi trebalo ni mati Srbija.



Ili ce ih nahraniti, ili ce im pomoci da se sama ishrane.


Kosovo je srce Srbije!
Radmila Micic

Слика
Анђела из Могиле

Слика
Зрно, дођи да се сликаш с тету


[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable