Proveri privatne poruke Proveri privatne poruke
Lista članova Lista članova FAQ - Često Postavljana Pitanja FAQ - Često Postavljana Pitanja
Korisničke grupe Korisničke grupe Profil Profil
Traži Traži Pristupi Pristupi Registruj se Registruj se
  :: Forumi Tvorca Grada :: forum

Johan Volfgang GETE

 
Napiši novu temu Odgovori na poruku  :: Forumi Tvorca Grada :: forum » Biblioteka
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2005
Poruke: 23307

PorukaPoslao: Pon Dec 01, 2008 7:20 pm    Naslov: Johan Volfgang GETE Odgovoriti sa citatom

(1749-1832)

Johann Wolfgang von Goethe, jedan od najvećih mislilaca zapadne kulture, rođen je 28. avgusta 1749. godine u Frankfurtu na Majni. Njegov otac Johann Caspar Goethe, prihvatio se podučavanja svog sina iz gotovo svih predmeta, dajući posebnu važnost filologiji, prenoseći sinu znanja iz latinskog, grčkog, francuskog i engleskog jezika. Uzimao je i časove plesa i jahanja. Geteova naročita pasija bilo je slikarstvo, a pozorištem je bio oduševlje, tako da je jedno vreme obavljao dužnost upravnika vajmarskog pozorišta. Studirao je pravne nauke u Lajpcigu od 1765. do 1768. godine, a studije nakon napravljene pauze nastavlja u Strasburgu, gde sreće Johanna Gotfrida Herdera koji u njemu budi interes za Šekspira i narodnu poeziju različitih naroda. Pokazivao je veliki interes za Englesku, Italijansku, Persijsku i Arapsku literaturu. Godine 1774. napisao je roman "Jadi mladog Vertera", koji mu donosi svetsku slavu, ali ne utiče na poboljšanje njegovih finansija, obzirom da se nisu poštovala autorska prava. Godine 1780. postaje slobodni zidar vajmarske lože Anna Amalia. Godine 1782. dobija plemićku titulu, i od tada svom imenu dodaje "von". Geteov boravak u Italiji doprinosi njegovom filosofskom razvoju. Njegov otac, koji je takođe u mladosti voleo putovanja, verujući u njihovu korisnost za mladog čoveka, podržavao je Getea da krene na ovaj put. Rad Joachima Winckelmanna u Geteu budi interes za klasičnu umetnost starih Grka i Rimljana. Zavoleo je pisanje Homera. Putuje i po Nemačkoj i Švajcarskoj i prijateljuje sa Fridrihom Šilerom u periodu od 1794. sve do Šilerove smrti 1805. godine. Gete je pokazivao veliko interesovanje za prirodne nauke. Autor je značajnih naučnih dela "Teorija boja" i "Morfologija". Dao je značajan doprinos razvoju teorije optike, teorije evolucije i lingvistige uopšte. Delom "Morfologija" utiče na Darvina i njegovu evolucionističku teoriju. Dramom "Faust", Gete doseže vrhove svetske literature. Negov poetski rad bio je model za čitav pokret u Nemačkoj poeziji, a njegovi stihovi inspirisali su mnoge kompozitore, između ostalih, Mocarta, Betovena, Šuberta i Berlioza. Zajedno sa Šilerom, predstavlja jednu od najvažnijih figura nemačkog klasičnog humanizma. Postao je obnovitelj lirike, drame, epa. romana i učenjak oštrog i dubokog uvida u strukturu i fenomene prirode. Preminuo je 22. marta 1832, u 82 godini života.

_________________
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2005
Poruke: 23307

PorukaPoslao: Pon Dec 01, 2008 7:23 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

GETE I LOV, esej

MNOGO ĆASKAO - MALO PUCAO

Nemački genijalni pesnik Gete, veoma je uvažavao srpske narodne pesme, koje je objavljivao Vuk Karadžić i bio je poslednji erudita iliti “sveznadar”, poput Leonarda Da Vinčija, koji se uspešno bavio različitim zahtevnim disciplinama duha. Bio je pesnik, mislilac, naučnik, biolog, političar, i to sa znatnim uspehom u svim ovim oblastima.
Gete pesnik. Gete ljubitelj prirode. Gete slikar. Gete putnik. Gete državnik. Sve ovo su poznate predstave o Geteu. Ali, Gete kao lovac? O tome se manje govorilo, jer je činjenica da je Gete bio lovac često potcenjivana od strane profesionalnih literarnih kritičara.
Iz Geteovih sopstvenih zapisa je jasno da se bavio, prvenstveno u svojim ranim vajmarskim godinama lovom, i to sa mnogo poleta, sa mnogo zadovoljstva, što nije prošlo bez uticaja na njegovo ukupno delo. Kako je Gete, kao pesnik i literata mogao da nađe vremena i za lov?
Pored svih interesovanja, bio je veoma pasionirani lovac. Naročito u svojoj mladosti. Odakle tolika ljubav Getea prema lovu i od kada potiče ta ljubav, nije baš poznato, ali je jasno da potiče iz njegove rane mladosti. Pitanje je da li je ovom ljubavlju zadojen još u roditeljskom domu ili na studijama u Lajpcigu ili Štrasburgu, ili na svojim mladalačkim izletima u prirodu?

Gete u Vajmaru

Izvesno je da je zapisano kako se dvadesetpetogodišnji Gete 1774. godine sreo sa princom Karl Augustom, kasnijim vojvodom od Saksonije, Vajmara i Ajzenaha.
Godinu dana nakon ovog susreta, mladi, tada osamnaestogodišnji Karl August, pozvao je Getea u lov. 7. novembra 1775. godine je Gete, na poziv Karla Augusta od Saksonije, Vajmara i Ajzenaha, došao u prestoni grad Vajmar. Mladi Gete je tek pobrao prve pesničke lovore, "Jadi mladog Vertera" su postigli velike uspehe, tako da je planirano da on postane družbenik i kulturni savetnik šest godina mlađem vojvodi.
U to vreme, bilo je uobičajeno da se vladari okružuju genijalnim ili na bilo koji drugi način izuzetnim mladim ljudima, koji bi trebalo da unesu kulturni i duhovni zamah u dosadni dvorski život. Ali Gete nije bio samo dvorski pesnik, nego je dogurao i do ministra i bio najprisniji prijatelj Karla Augusta.
Karl August (1757-1828) koji je dovođenjem Getea u svoj do tada dosadni prestoni grad, napravio od njega jedan od najzanimljivijih gradova toga doba, nije pokazao da je samo ljubitelj i poštovalac literature i reči, nego i da je hrabar čovek, pre svega pasionirani lovac koji je svakog dana tokom jeseni i zime odlazio u lov, provodeći slobodno vreme pretežno u prirodi. Tako nije izostalo, da i sam mladi pesnik, u okviru svog dvorskog života i službenih obaveza, upozna mnoge značajne ličnosti u lovovima, kojima se kasnije pridruživao sa velikim zadovoljstvom.
Tih godina je Gete lovio baš gospodski, često zajedno sa Karl Augustovim lovnicima u lovištima Vajmara i u šumama Tiringije. U lov se pretežno išlo na konjima. Smucali su se po stenju i kamenju često do mrklog mraka. Noćivali su i bivkovali na samom terenu u lovištu. Noćenje pod otvorenim nebom je bivalo po volji obojice prijatelja. O ovim lovovima se u Geteovim spisima često mogu naći zanimljivi opisi. Njegov dnevnik, koji je vodio u prvim vajmarskim godinama je izvanredan izvor podataka o njegovoj lovnoj delatnosti.

Gete u lovu

Geteov odnos prema Karlu Augustu je već prvih godina njihovog poznanstva bio veoma prisan, i u godinama 1776. i 1777. gotovo da nije bilo značajnijeg Karlovog lova u kome nije učestvovao i Gete.
U svom dnevniku 18. novembra 1776. godine Gete piše:"Želim da postanem lovac. To je tako lepo. Ceo dan provoditi u šumama slušajući poj ptica, razlikovati ih i znati kako se koja zove, gde im je gnezdo, kako nose jaja i kako izvode podmladak, kako hrane svoje ptiće."
U pismima svojim prijateljcama, često pominje koliko mu se dopada ovakav “divlji život”: "Sve to ima svog smisla i oštro jahanje i divlji lov."
U dnevniku za 1776. godinu često je zapisivano: "29. april Vajmar. Lov gonjenjem kod Troistedt". Ili: "24. jul. Ilmenau. U pogonu". Ili: "27. jul. Ilmenau. Potera u Saksoniji". Ili: "29 avgust. Vajmar. Lov sa princom Josipom".
U kasnijim godinama takođe nalazimo ovakve zapise. Za 17. avgust 1779. godine:"Vajmar. U lovu kod Triostedta. Divan dan sa Vedelom". Ili: "7. avgust 1781. Kampovao u planinama. Noć je bila lepa".
Gete, međutim, nije išao samo u društvene lovove, nego je veoma rado lovio sam ili sa drugom, u miru tražeći i prateći tragove divljači prikradajući joj se. O tim lovovima ima dosta zapisa u njegovom dnevniku. Da navedemo neke od njih: "28. jul 1776. Ilmenau. Rano se okupao. Uveče išao u lov traganjem (Puersch) kod Gabelbaha". Ili: "4.oktobar 1776. Vajmar. Ujutru u pola šest, lov prikradanjem. Vedel je već ulovio jednog deseterca. Fantastično jutro". Ili "26. septembar 1777. Wartburg. Predveče sam izašao sa Vencingom (dvorski lovac) u lov traganjem. Video tri grla divljači. Čuo kratko javljanje jelena sa suprotne padine".
Ni opasnih doživljaja nije manjkalo ovom knezu pesnika. Tako je 16. januara zapisao: "Vajmar. Rano jutro, lov gonjenjem na jahaćoj stazi. Polomio sam vrh koplja za divlje svinje u odbrani od vepra." Poznato je da se Gete odlično snalazio ne samo sa pisaćim perom, nego i sa kopljem za divlje svinje – Saufeder.
_________________
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2005
Poruke: 23307

PorukaPoslao: Pon Dec 01, 2008 7:24 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Lovački doživljaji Getea

Lovački doživljaji Getea su veoma raznoliki. Zna se da je učestvovao u lovu na pevajućeg velikog tetreba u Tirinškoj šumi, na mestu Vranina koliba. Zatim je učestvovao u sokolarenju, koristeći u lovu obučenog jastreba. Da za Getea nije uvek bio najvažniji ulovljeni plen, pokazuje sledeći zapis: "1. oktobar. Erfurt. Posle jela krećemo u lov. Mnogo smo se zabavljali u lovu, a malo smo pucali."
Najlepša lovišta Karla Augusta su se nalazila u Tirinškim šumama u okolini Ilmenaua. Tu je Gete bio čest gost. Imena lokacija iz ovog lovišta se često nalaze u njegovim zapisima vezanim za lov.
Između Ilmenaua i Šticerbaha leži uzvišenje Kikelhan (861 metar nad morem) na kome je Gete napisao svoju poznatu pesmu: "Preko svih visova je mir", koju je urezao u daščani zid ugljarske kolibe. U blizini Gabelbaha je 1783. godine je izgrađena jedna lovačka kuća u kojoj je Gete često noćivao.
U lovištu krupne divljači, nedaleko od Ajzenaha, Gete je lovio najmanje jednom godišnje. Tom prilikom je boravio u Wartburgu ili u lovačkom zamku Wilhelmsthal. Lovio je u mnogim lovištima krupne divljači, ali i u poljima oko Vajmara, kao i u "Božjoj bašti" na Ilmu, kada su bili cugovi divljih pataka.
Da Karl August i Gete nisu bili tužna braća, pokazuju i zabave koje su priređivali posle lovova, igrajući sa seoskim devojkama, smišljajući sitne pakosti i među sobom, izvrgavajući poruzi ugledne lokalne građane.

Lovački drugovi

Geteovi najmiliji lovački drugovi su pored Karla Augusta bili vajmarski nadšumar Oto Vedel, čija ga je rana smrt, 1794. godine, jako pogodila, Karl Sigmund Sekendorf, vajmarski horovođa, pisac i muzičar, koji je za mnoge Geteove pesme komponovao muziku, kao i njegov dugogodišnji prijatelj Karl Ludvig Knebel. U svojim razgovorima sa Ekermanom, pisanim 1828. godine, prikazuje se jedna romantična scena o opuštenoj večeri sa prijateljima, posle žestokog lovnog dana, koju nalazimo i u njegovim stihovima: "03. septembar 1783. Ilmenau: Na zgodnom mestu na steni izgradili smo malu kolibu i pokrili je jelovom šindrom, da bi imali suvo prenoćište. Ispred kolibe je gorelo nekoliko vatri, na kojima smo kuvali i pekli što je lovom dobijeno. Knebel, kome već tada lula nije bila hladna, nudio je okupljenom društvu suvomesnate specijalitete. Vinska flaša je išla od ruke do ruke. Sekenddorf se oslonio na jedno deblo i po svoj prilici, poetski sanjario. U maloj kolibi Karl August spava dubokim snom. Sedim sam ispred užarenog ugljevlja i viju mi se teške misli."

Lovno streljaštvo

Geteova mnogostranost se ogledala i u njegovom interesu za raznoliki lovački pribor, u koji svakako spadaju i lovačke puške onog vremena. Iz njegovih zapisa i skica lovačkog oružja vidimo da je i sam posedovao lovačko oružje i municiju.
Već ubrzo po dolasku u Vajmar, kod Karla Augusta, dobio je na poklon od lovnika jednu kuglaru. U mladim danima se često ogledao u raznim lovno streljačkim takmičenjima sa zapaženim uspehom. Čak je i prilikom lečenja u Karlovim Varima, učestvovao na lokalnom lovno streljačkom takmičenju. Pesnik Gete je svog sina od ranih godina vodio na lovno streljačka takmičenja i poklonio mu nekoliko pištolja.
Poznato je da Gete nije lovio samo vatrenim oružjem, nego i hladnim. Jednog zimskog lova, godine 1778. Gete je izmolio od svog lovnika da mu dozvoli da pred očima visokih gostiju, dugačkim lovačkim nožem “Saufeder”, namenjenim za lov divljih svinja, svojeručno ulovi divlju svinju. Bio je poznat kao vešt korisnik luka i strele. Pri tome se odlično razumeo i u konstrukciju luka i materijale koji su tada bili u upotrebi za izradu kvalitetnih lukova.

Avangardno o lovstvu

U to vreme, u Nemačkoj je celokupan odstrel krupne dvljači pripadao najvišem plemstvu, tako da je brojnost populacija gotovo svih vrsta plemenite divljači neprestano rasla u svim delovima Nemačke. Velika gustina populacija krupne divljači često je dovodila i do šteta na šumama i njivama. Najviše šteta je bilo od divljih svinja. Protiveći se tome, Gete piše okrivljujući vlastelu što na takav način ugrožava zemljoradnike. Ovim gestom Gete pokazuje da je uvek nastojao da izmiri sve svoje veštine i ljubavi. Lov koji je neizmerno voleo, ali i vrlinu političara da zadrži naklonost najšireg javnog mnjenja. Pisao je protiv značajnih šteta od divljači, zalažući se da se lov uskladi sa ostalim delatnostima ljudi. Zbog toga je održavao prijateljske veze sa mnogim lovnim i šumarskim stručnjacima. Gete se još u to doba, zalagao za trajnost gazdovanja, ne samo u lovstvu nego i u šumarstvu, što je i za šumarstvo tada bilo avangardno.
Pomagao je da se zasnivaju voćnjaci po svim krajevima Nemačke, tako što je i sam davao na poklon razna voćna stabla dobrih sorti.
U svemu se zalagao za odgovorno gazdovanje prirodom i njenim blagom, jednako uvažavajući interese svih učesnika u gazdovanju, što je za to vreme bilo napredno, a u saglasju je sa današnjim razmišljanjima lovne struke.
_________________
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2005
Poruke: 23307

PorukaPoslao: Pon Dec 01, 2008 7:24 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Lov i Geteov pesnički izraz

Iz mnogobrojnih njegovih zapisa i pisama možemo zaključiti da je Gete lovu pripadao “srcem i dušom”. Ipak, iako je voleo lov, ne može se sa sigurnošću tvrditi da je Gete bio prekomerno pasionirani lovac. Nepobitno je da mu se lov dopadao, kao i divljina i život u prirodi i avanture sa mladim Karlom Augustom.
Takva je naprosto bila njegova priroda. Gete je i pre svog vajmarskog perioda odlazio u lutanja, čak i u neuobičajeno vreme i pri žestokim vremenskim uslovima. Sebe suprostaviti vetru i oblacima, kulturu i civilizaciju ostaviti iza sebe, upotrebljavati prejake reči i držati se sirovih običaja je bio stil "novog doba", a idol svih u tom dobu je bio upravo mladi Gete.
Gete je bio čovek koji je svaki deo svog života smatrao važnim i značajnim za svoj unutrašnji razvoj, a ne kao mnogi njegovi savremenici -kritičari, koji su svoju mladost držali za mladalačke ludorije. Za Getea je svaki doživljaj bio važna poluga u refleksijama kroz koje je objašnjavao svoje stavove, čak i ako je to u očima obrazovanih literata predstavljalo nekorisno traćenje i gubitak vremena. Nije bio kabinetski pesnik, nego su njegove pesme izrastale iz svakodnevnog života i doživljaja, a tu spadaju i lovovi u Vajmaru.
Novi doživljaji u prirodi boje Geteove stihove i oni predstavljaju njegova najlepša dostignuća. Tesna veza između njegovih doživljaja prirode i sopstvenog duševnog stanja nalazi svoj pesnički izraz, pravu harmoniju, što predstavlja novinu u tadašnjoj literaturi.
U svojoj pesmi "Lovčeva večernja pesma", koja je nastala prve vajmarske zime (1775/1776.), odabranim stihovima suprostavlja divlje i žestoko u lovačkim doživljajima, razmišljanjima o čistoj i tihoj ljubavi njegove prijateljice koja je ostala u kući. Ovakvi i slični primeri su česti u Geteovim stihovima.

Uticaj lova na formiranje karaktera

Jedan drugačiji uticaj lova na Geteovo pesništvo je uticaj društvenih lovova pri gonjenju ili pogonu divljači. Ovde Gete govori o sačuvanoj muževnosti lovaca, koja se zahteva u različitim situacijama lova, kojoj je posvetio pažnju i cenio je kao vrednost.
U jednoj svojoj pesmi prikazuje dve šarmantne dame, kao odvažne i pasionirane žene lovice, od kojih je jedna mlada grofica Frederika, a druga Evgenija. Nazvao ih je "ćerke amazonki" i "ćerke prirode."
Za Getea pesnika, lov je ovde predstavljao sredstvo koje pomaže oslikavanju karaktera. On na taj način naglašava da se ne radi o tipu dvorskih dama, nego o energičnim ženama, koje ne podležu intrigama dvorskih igara i dvorske politike. Gete pokazuje simpatije za ove mlade amazonke i junakinje koje su se svojom lovnom delatnošću izdigle iznad prosečnih tipova žena sa dvora.
Ovakvo prihvatanje lova je zadržao i u poznijim godinama života, kada je već prestao da lovi. U svojim komentarima o "Putovanjima po Harcu zimi" piše o dnevnim herojskim radostima u lovu.

Geteove prirodnjačke studije

O početku svojih prirodnjačkih studija, Gete je pisao u svojoj "Morfologiji": "U stvarnom životu, kao i u sferi nauke, pošao sam prvo od plemenite vajmarske okoline, gde sam, između ostalog, imao neprocenjive doživljaje. Da zamenim sobu i gradski vazduh sa atmosferom polja, šume i bašte. Već, tokom prve zime u Vajmaru sam krstareći po lovištima doživeo duševnu radost lova. Posle lova smo odmarali u dugim večerima, zabavljali se i zanimali ne samo pričama iz lova nego i kulturom šume i drveta. Jer vajmarsko lovstvo su činili znameniti šumari."
U diskusijama o šumama, Gete se obraća botanici i geologiji, kad god želi da nađe razloge za bolje ili lošije stanje šuma. Bio je zaluđen i minerologijom, zahvaljujući čemu jedan mineral nosi Geteovo ime.
Osnove za svoju prirodnjačku nauku, nalazio je u činjenicama iz vajmarskog lovstva i šumarstva.
Kada je reč o Geteu kao prirodnjaku, treba ukazati na neke elemente, vredne pažnje. Smatra se da Gete nije imao poseban odnos prema životinjama, kao i da se mnogo više udubljivao u život biljaka i stenja. Za životinje nije imao pravi osećaj. O ornitologiji je bio potpuno neobavešten, kako se pokazalo prilikom jednog izleta sa Ekermanom 26. septembra 1827. godine. Psi mu nisu bili po volji. To je važilo i za lovačke pse. Kao suprotan primer ostaje jedna od njegovih najlepših pesama: "O lisici". Ali, ni u ovoj pesmi se u stvari ne radi o lisici, nego o ljudskim karakterima.
Geteova prirodnjačka istraživanja su dovela do važnih rezultata, koji su ukazali na nove puteve. To nije važilo za njegova, po sopstvenom mišljenju najvažnija prirodnjačka dela, kao što je "Nauka o bojama", koja se nasuprot Njutnove teorije nije mogla održati.
Od velikog značaja je bilo otkriće ljudske međuvilične kosti 1784. godine, koja je ukazala na vezu između ljudi i životinja i na jedinstvo prirode, čime je postavljena osnova kasnije Darvinove teorije evolucije. Ovo otkriće je postigao u prvim vajmarskim godinama, kada je tražio i nalazio odgovore u svojim prirodnjačkim istraživanjima. Međutim, to je kod njega bila i velika poetska tema, koju stalno iznova pronalazimo u pesmama iz vajmarskih godina i čije ishodište je u lovištima Tirinških šuma.

Novele o lovu

U dubokoj starosti Gete je napisao još jednu "Lovačku novelu" koju je smatrao veoma važnom, iako nikada nije postala popularna. To je prekrasna priča u kojoj je opisan lov na tigra i lava, koji su pobegli prilikom požara u cirkusu. Tigra su odstrelili odvažni mladi junaci, dok je lava živog uhvatio jedan prijateljski nastrojen dečak, igrajući se.
Temeljnu ideju ove priče je razjasnio sam Gete u jednom razgovoru sa Ekermanom: "Poenta ove priče je u tome, da pokaže da je mnogo lakše postići cilj i kod apsolutne nepobedivosti, ljubavlju, igrom i bogobojažljivim odnosom, nego surovom silom". Nasilni odstrel tigra je nadjačan prijateljskom igrom deteta i hvatanjem živog lava. U svojim razgovorima sa Ekermanom, Gete dalje objašnjava ideju naglašavajući da prvi deo priče predstavlja realnost, a drugi deo idealnost. Opasan odstrel tigra je za Getea realnost, a miroljubivi povratak lava u kavez je čudo, željeni san idealnog sveta, koji sme da propagira 78 godišnjak, pri kraju ispunjenog života.
_________________
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2005
Poruke: 23307

PorukaPoslao: Pon Dec 01, 2008 7:25 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Treće životno doba

Vajmarske godine ispunjene lovačkim doživljajima su samo jedna epoha njegovog uzbudljivog života. Gete je lično potvrdio postojanje velikog uticaja lovačkih doživljaja na njegovu liriku prirode i prirodnjačka istraživanja.
Gete nije bio čovek koji bi ovu epohu svog života odbacio kao "mladalačke ludorije". Nasuprot tome, on se uvek rado sećao svojih lepih doživljaja u Tirinškim šumama, što se vidi iz razgovora sa Ekermanom.
Ostao je u doživotnom prijateljstvu sa Karlom Augustom i sa njime povezan velikim poštovanjem, jer je Karl August i u zrelim godinama ostao isti, častan i ponekad žestok "momak prirode" kakav je bio i u svojoj mladosti, odlazeći u lov sa puno strasti i u starosti.
Gete je u međuvremenu dostigao visok stepen duhovnog razvoja i njegovi interesi su se sada nalazili i u drugim poljima. Kako je govorio svom poverljivom Ekermanu: "Čovek u svojim različitim dobima života postaje drugačiji, ali ne može da kaže i bolji."
U svojim ozbiljnim godinama, Gete se sve više posvećuje literaturi, nauci i politici. Sve brojnija naučna istraživanja, politika i literatura, ostavljaju mu malo vremena za lov. Ipak, u dosta odmaklim godinama je uz sve ostale poslove uvek nalazio vremena za omiljeni lov, zajedno sa svojim prijateljima lovnicima. Godine 1827. u 78-oj godini života, zapisao je kako se radovao jučerašnjem veličanstvenom lovu. Umro je u 82 godini života, ostavljajući iza sebe genijalna dela.

(Izvor, lovacki savez S.)
_________________
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2005
Poruke: 23307

PorukaPoslao: Pon Dec 01, 2008 7:27 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Gete je najsvestraniji nemački književnik, bavio se filozofijom, prirodnim i političkim naukama, pročitao je sve prevode svog doba, od klasicizma do romantizma. Prvi deo lirske drame Faust piše 1808. godine, a drugi deo 1833. godine.Građa Fausta nastala je u 16. veku, a to je kraj srednjeg i početak novog veka.

"Faust"

Prvi istorijski momenat Fausta je obavijen velom tajne. Zvao se Johan Georg Faust, rođen oko 1480., živeo je kao skitnica, bio je lekar, astronom, gutač vatre, razmetljivac i avanturista, ubijen je oko 1540. Već posle smrti, čak i Martin Luter piše da je Faust za života ostvario veze sa đavolom i svoje uspehe i nadarenost platio strašnom smrću. Ubrzo Faust prelazi u narodnu legendu i javljaju se prva dela o grešniku Faustu sa kojima dolazi u dodir i Gete. Geteov Faust je dramsko delo velike lepote, za razliku od onih do tada napisanih. Svome Faustu je poverio da traži odgovore na pitanja gde su granice naših saznanja i šta je smisao života

Drugi istorijski momenat je lik Margarete za koji je Gete uzeo građu iz savremenog sudskog procesa o čedomorki. To je bila drama o sudbini proste i jednostavne devojke čija čista ljubav izaziva osudu malograđanske sredine i crkve zbog vanbračnog deteta kojeg ubija.

Tragedija "Faust" se sastoji iz četiri dela:

1. Posveta- U posveti govori da se opet vraća likovima iz mladosti i da mu sećanje zaokuplja ponovo ova dela.

2. Predigra u pozorištu- U predigri u pozorištu posmatra se pozorišna umetnost iz perspektive pesnika i komičara. Sam Gete je najveći deo života bio u Vajmaru, kao upravnik pozorišta . Upravnik smatra da komad mora da se svidi svima i da mu obezbedi uspeh kod naroda. Pesnik brani dostojanstvo poezije i tvrdi da umetnost stoji iznad prirode i obicnog života. Glumac ima posredničku ulogu između prizemnog tumačenja uloge i uzvišenog tumačenja pesnika. Komičar kaže da je važna poezija, ali mora biti pristupačna svima.

3. Prolog na nebu- U prologu na nebu izvodi na pozornicu Boga i Sotonu da bi stvorio metafizički okvir u kome će se odigrati radnja drame. Arhanđeli Gavrilo, Rafael i Mihajlo slave harmoniju kosmosa, kao delo Boga kome na suprot stoje zemlja i tama. Javlja se Mefisto (đavo=lažov, pokvarenjak) koji osporava veličanja ova tri arhanđela o vasioni i Bogu. Mefisto vidi samo zlo na zemlji gde se čovek pati kao crv, gospod pita Mefista da li zna za doktora Fausta, slugu svoga koji mu je odan. Mefisto odgovara da ga zna i nudi Bogu opkladu da će Fausta odvući sa pravog puta. Bog mu dozvoljava da ide na zemlju da iskušava Fausta verujući da Mefisto neće uspeti. Osnovni motiv u Prologu na nebu isti je kao motiv iz biblije, knjiga o Jovu gde Bog iskušava odanost Jova. Mefisto podseća gospoda da je već uspeo da navede ljude na zlo, kao Adama i Evu preko jabuke i da će tako uspeti i sa Faustom, ali je Bog siguran da će mu Faust ostati odan.
_________________
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2005
Poruke: 23307

PorukaPoslao: Pon Dec 01, 2008 7:28 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

4. Tragedija Faust- U mračnoj, zagušljivoj sobi, okružen knjigama sedi Faust i žali se da je i pored toga što je doktor nauka i veoma pametan, saznao koliko je ograničen u ljudskom saznanju i ne može da prodre u tajnu šta je sa one strane beskraja. Svoju nauku naziva belom magijom i pomoću nje nije mogao da otkrije smisao ljudskog postojanja. U sobi punoj knjiga želi da sazna tajnu vasione. Javlja mu se zemaljski duh, koji predstavlja stvaralačku prirodu, snagu zemlje i kaže mu da je smisao života na zemlji u stalnom procesu nastajanja i nestajanja. Faust mu kaže da nije zadovoljan odgovorom i odbacuje da je čovek samo sluga Božiji, da je samo crv u prašini. U knjigama ne nalazi odgovor o smislu sveta i hoće da se otruje. Uzima otrov ali u tom času čuje zvonjavu vaskrsnih zvona, hor anđela peva o vaskrsu Hrista i to ga odvlači od samoubistva. Napolju je prikazana idila građanskog života gde srećni ljude slave vaskrs. Faust izlazi napolje i ljudi ga učtivo pozdravljaju jer on uživa ugled kao naučnik, kao i njegov otac, nailazi na prijatelja Vagnera i žali mu se da ga interesuje nastanak sveta i svemira. Prvi put se javlja Mefisto, koji se pretvara u psa i na Faustovo pitanje ko je, odgovara da je snaga koja stvara zlo, da je duh negacije, da se bavi grehom, razaranjem, da spada u čestice mraka. Faust mu se ruga, ruži da je sin pakla. Mefisto pred Faustom izvodi čarolije da bi ga privukao. Faust se žali Mefistu da mu je dosta zemaljskog života, proklinje znanje i veru. Mefistu odgovara što je Faust očajan i predlaže mu da on njega služi na ovom svetu, a Faust njega na onom. Faust prihvata opkladu, jer mu je sva radost na svetu. Mefisto traži ugovor, Faust daje potpis, odvratno mu je znanje na zemlji i želi da se baci u vrtlog života. Mefisto mu nudi sladak život bez ograničenja gde mu je dopušteno da sve isproba i sazna, Mefisto se seća obećanja Bogu i potkopava Faustovu veru u Boga govoreći mu kako je Bog sve najbolje zadržao za sebe. Faust kaže da do sada nije saznao ništa i da mu je svo znanje ništa. Mefisto mu kaže da je kao profesor samo mučio đake i ocrnjuje mu sadašnji život radujući se da je Faust u njegovoj vlasti i navodi ga na zamke života i sprema mu zlo. Faust mu se žali da je nesiguran u društvo, ne zna kako da se ponaša, a Mefisto mu kaže da će ga on naučiti sve. Odvodi ga u vinski podrum u Lajpcigu, pa u veštičinu kuhinju, da popije napitak za podmlađivanje. Posle toga Faust je ugledao na čarobnom ogledalu lik lepe devojke. Mefisto gradi Faustu nov život, nagoveštava mu ljubav i provod. Faust želi da upozna lik iz ogledala, izlazi na ulicu i vidi Mefista i udvara joj se, ali ga ona odbija. Margareta mu se dopala i zahteva od Mefista da mu je odmah dovede. Mefisto kaže da je ona oličenje dobra i prema tome ona je van njegove moći. Faust je uporan i želi da "ona još noćas u mome naručju spava", te Mefisto smišlja kako da je očara. Stavlja sanduk pun blaga u Margaretinu sobu, ona uznemirena razmišlja o Faustu, a ne poznaje ga. Jedva čeka majčin povratak iz crkve jer oseća prisustvo demonskih sila u sobi, sanduk daje majci, a ona popu jer to nisu čista posla. Margareta počinje da pati za Faustom, po drugi put nailazi na sanduk ali ga ne daje majci nego komšinici Marti. Mefisto dolazi kod Marte i kaže da što pre nađe ljubav jer joj je muž umro i poziva Fausta da to posvedoci. Tu dolazi Margareta i Faust je upoznaje, šetaju baštom, divi mu se kao gospodinu i njegovom znanju, žali se Faustu na siromaštvo, bolesnu majku, sestra umrla i brat u vojsci. Faust je teši, grli i ljubi a ona uzvraća. Mefisto nagovara Fausta da zavede Margaretu ali on odbija sa gnušanjem, Mefisto ga muči slatkim pričama i raspaljuje strast, ona sedi u sobi i čeka Fausta. Priča mu kako joj se ne dopada Mefisto jer sluti neko zlo u njemu. Faust daje Margareti napitak koji ona treba da da majci kako bi zaspala ali majka od toga umire. Faust se opire Mefistu i nećle da zavede Margaretu jer bi mnogo patila kada bi saznala da joj je dragi u vlasti pakla. Po gradu se ružno priča o Margareti i priče stižu i do njenog brata Valentina i on traži Fausta da se s njim obračuna. Mefisto nagovara Fausta da ubije Valentina. Umirući Valentin kazuje sestri teške reči. Margarete odlazi da se moli Bogu, ali iza nje lebdi zao duh koji joj kaže da joj nije mesto u crkvi jer je otrovala majku. Faust je napušta, Mefisto ga vodi u noć veštica gde ga dalje kvari. Mefisto je srećan što je svet pun zla, a Faust se zabavlja ali još uvek voli Margaretu, naziva je milom Gretom i usred veštičjih orgija priviđa mu se bledi uplakani Gretin lik. Mefisto mu kaže da je zaboravi. Greta je bačena u tamnicu na muke kao čedomorka. Faust napada Mefista da je on kriv ali mu Mefisto hladno kaže da Greta nije ni prva ni poslednja koja ubija svoje dete.Očajnom Faustu Mefisto prebacuje da se udružio sa njim i da mora da se drži opklade. Faust je tužan, nesrećan i zahteva da spasi Gretu.Mefisto ga cinično pita: "A ko ju je gurnuo u propast?". Faust ludi od bola i predlaže Mefistu da sa čarobnim konjima spase Gretu ali Mefisto mu kaže da čarolija važi do jutra. U tamnici je okovana Greta koja luda peva. Faust joj govori da je došao da je spase, ali ga ona ne prepoznaje i misli da je dželat i moli ga da još malo živi jer je mlada i ne umire joj se. Za tren ga prepoznaje, kaže šta je učinila, Faust je zove da beže ka slobodi, ali ona odbija jer nema čemu da se nada. Faust je moli i plače jer sviće zora.

Tragedija se završava glasom Boga jer je spašena jer se pokajala.Obraća se Bogu i Arhanđelima od kojih moli spasenje. U tragediji "Faust" se pokreću pitanja vrednosti čoveka i smisla života. Faust želi da kroz nauku i ljubav sazna odgovor na to. U njegovom liku je tragedija naučnika i tragedija ljubavi. Kao naučnik izdvojen je od sveta i pravi negativan račun života, očajan je iako ima najveće znanje vremena, ne nalazi smisao života u knjigama zato uz pomoć crne magije želi da prodre u srž vasione. Faust je buntovnik i ne priznaje granice ljudskog saznanja. Njegovo raspoloženje ide od krajnjeg oduševljenja do krajnjeg razočarenja. Faust se teško kvari i odriče humanog opredeljenja. Mefisto je simbol zla i mraka, njegova energija je usmerena protiv života. Faust i Mefisto su u suprotnosti. Mefisto je lukav i pokvaren, te nastoji da humane vrednosti života izloži poruzi, podsmeva se bez osećanja, laže, uživa u zlu i ubistvima. Između njega i Fausta stalno se odvija borba gde Mefisto pobeđuje. Gretina tragedija je u delu drama za sebe, ona potiče iz nižih slojeva i toplo je prikazana sudbinom jednostavne devojke. Greta uspeva da u Faustu probudi ljubav koju Mefisto hoće da uguši. Ona ne traži ništa osim ljubavi, gubi zaštitu porodice, crkve, sredine u kojoj živi, njena tragedija dovodi Fausta u očajanje. Mefisto je isti od početka do kraja, veran razaranju i nanošenju bola, naziv dela "tragedija" odnosi se i na Gretinu sudbinu ali i na Faustov životni put koji je tragedija jer ne može da pronađe smisao života.
_________________
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2005
Poruke: 23307

PorukaPoslao: Pon Dec 01, 2008 7:31 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

U mladosti je, pored uobičajenih predmeta, Gete posebno učio latinski, grčki, francuski i engelski jezik, a takođe je imao i posebne časove plesa, jahanja i mačevanja. U ovom periodu, majka mu je usadila ljubav prema lutkarskom pozorištu.

„Kada bi deca rasla prema ranim indikacijama, svet bi bio ispunjen genijima." (Gete)

1765. godine preminuo je Mihail Vasiljevič Lomonosov, ruski naučnik, pesnik i akademik, a Gete se, po očevoj želji, upisao na studije prava u Lajpcigu. Studije su išle traljavao, a on je umesto prava „studiro život". Usled takvog načina života, u ovom periodu je nekoliko puta bolovao od polno prenosivih bolesti. Tako se i na jesen 1768. godine vratio na kućno lečenje, gde su ga negovale majka i sestra. Kao i obično, tokom oporavka padao je u samokritičko raspoloženje i zanimao se za religioznu mistiku. Sada se zainteresovao i za alhemiju, astrologiju i okultnu filozofiju, a svaka od ovih nauka ostaviće svoj upečatljiv trag u njegovom najpoznatijem delu - Faustu. 1770. godine otac gubi strpljenje i šalje ga u Strazbur da konačno dovrši svoje studije. Iste ove godine objavio je svoju prvu zbirku poezije, ali anonimno. Ovo je period kada mnogo stvara, ali većinu svojih dela spaljuje.

„Svaki autor slika samoga sebe u svojim delima, čak i kada to ne želi." (Gete)

U Strazburu se upoznao sa Johanom Herderom, koji je došao u ovaj grad zbog operacije na oku. Herder je pobudio u njemu zanimanje za Šekspira, kao i za narodno stvaralaštvo. Francuska vlada Geteu nudi posao, ali on ga odbija, jer želi da ostane „originalni genije".

1771. godine je diplomirao, ali je njegova pravnička karijera potrajala svega nekoliko meseci. Ovo je period u kojem Gete piše pod uticajem gotskog nemačkog ideala, ali i dela drevne Grčke, posebno se diveći Pindaru, nazivajući ga najvećim lirskom pesnikom antike. Oseća da je rođen za velika dela, ali još uvek nije sasvim siguran u to.

1774. godine preminuo je francuski kralj, Luj XV, a Gete objavio prvi nemački ljubavni roman - „Jadi mladog Vertera".

Kao što je Evropa plakala nad Rusoovom „Novom Eloizom", sada su svi bili dirnuti nesrećnom Verterovom sudbinom. Gete uobličava osetljivog, bledog, melanholičnog mladića, kojem pripisuje sopstveni datum rođenja. Verter je razočaran u bučno i prazno društvo i želi da se povuče iz njega. Želi da živi bez laži i spletaka.

„Dok se drugi sa ono malo svoje snage i talenta predamnom ače i pendeče, u bezbrižnom samozadovoljstvu, ja, zar, da očajavam u svojoj snazi, u svojoj darovitosti? Bože blagi, koji si mi sve to poklonio, što nisi polovinu zadržao, a podario mi samopouzdanje i da se zadovoljim sa onim što imam?!" („Jadi mladog Vertera")

"Šta je na početku i kraju svakog pisanja: reprodukcija sveta oko mene kroz unutrašnji svet, koji sve grabi, povezuje, prerađuje, gnječi i na vlastiti način opet uspostavlja..."- kaže Gete. On povezuje klasični humanizam sa realizmom, dodajući novu osećajnost i usavršavajući stare ideje. Gete smatra da je zadatak pesnika da opisuje stvarni svet, a ne izmišljeni, jer je pesnik „rodjen da gleda i stvoren da vidi".

„A najmiliji mi je onaj pisac u kome ja iznova pronalazim svoj rođeni svet; pisac kod koga se sve zbiva kao i oko mene, a čija mi je priča ipak zanimljiva i za srce mi prianja". („Jadi mladog Vertera")

Verter je zaljubljen u verenicu svog prijatelja, a ceo roman posmatramo iz čisto subjektivnog ugla, kroz misli i osećanja glavnog junaka, koji je suočen sa nametnutim moralnim i društvenim normama, ali čiju borbu posmatramo iznutra a ne spolja. On nema vidljivog protivnika, jer je protivnik u njemu samom, stvoren još od detinjstva, kada mu je vaspitanjem uobličena savest. Heroj romana se bori protiv sistema, protiv društvenih okova, ali u sebi. I gubi u toj borbi, nesposoban da uguši ljubav i nemoćan pred zahtevima sveta.

„Avaj, ta praznina, ta grozna praznina koju osećam ovde, u grudima! - Često pomišljam: nju da ti je samo jednom, jedan jedini put, da stegneš na ovo srce, ispunila bi se sva ta praznina!" („Jadi mladog Vertera")

Gete ovim romanom stiče ogromnu popularnost, a mladi širom Evrope slede Verterove stope. Zbog toga crkva optužuje Getea da opravdava i propagira samoubistvo, koje hrišćanska nauka zabranjuje i smatra jednim od najvećih grehova. Ali i veliki broj kritičara poriče umetničku vrednost njegovih radova. Kritikuju ga kao prostog podražavaoca grčke antike, kao propagatora nemorala, koji je potpuno ravnodušan prema opštim društvenim i političkim prilikama, a neki mu, čak , zameraju da ne zna ni sopstveni maternji jezik. I u godini koja prethodi Geteovoj smrti, K. Imerman u pismu Ludvigu Tiku, piše: "Moje je mišljenje da oblast prave poezije počinje tek tamo gde Gete (sa malim izuzecima) prestaje."

„U carstvu ideja sve zavisi od entuzijazma... U stvarnom svetu sve zavisi od istrajnosti." (Gete)

1775. godine rodila se Džejn Ostin, a Gete postao lični savetnik vajmarskog vojvode, Karla Avgusta. 1782. godine dobio je plemićku titulu i u skladu sa tim počeo da se potpisuje kao - Johan Volfgang fon Gete. Gete je pravdoljubiv u svojoj umetnosti, ali u dvorskom krugu se teško snalazi. On je podeljen između izazova visokog društva i umetničkog senzibiliteta. Voli uniformu, pa makar ona bila i lakejska, ali istovremeno stvara romantičarske heroje. Fridrih Engels, u svom članku o Geteu iz 1846. godine, primećuje da se u samom Geteu neprestano odvijala borba između ovih protivrečnosti, „neprekidna borba između genijalnog pesnika, koji se gadi mizerije svoje okoline, i opreznost frankfurtskog patricijskog sina, odnosno vajmarskog tajnog savetnika, koji se oseća prinuđen da s tom mizerijom sklapa primirje i privikava se na nju."

„Upoznaj samoga sebe? Kada bih se upoznao, pobegao bih glavom bez obzira." (Gete)

Svojim delima, Gete je značajno uticao na osnivanje nemačkog idealističkog pokreta „Sturm und Drang-Periode" - koji se borio protiv apsolutističke tiranije propagiranjem individualnosti i individualnih sloboda. Oni okreću leđa literaturi koja teži prosvećivanju i bave se strastima, osećanjima, instiktima. Njihove ideje prevazilaze vreme u kojem žive i u svojim delima stvaraju svet kakav bi on trebao da bude, a ne kakav zaista jeste, najavljujući skori dolazak romantizma.

Gete je gradio na temeljima svojih prethodnika, ali je i veoma dobro uviđao da se fokus umetničkog izraza premešta ka čulima, ka emocijama, mada se čuvao od viška osećanja. Trudio se da pronađe ravnotežu između starih i novih vrednosti, a svako preterivanje nazivao bolešću: „Ništa gore od mašte bez mere".

I periodu između 1786. i 1788. godine ispunjava svoj dugogodišnji san i putuje Italijom. 1794. on se sprijateljuje sa Šilerom i ovo prijateljstvo će potrajati sve do Šilerove smrti 1805. godine. U godini kada se rodio jedan od najvećih nemačkih liričara 19. veka, Hajnrih Hajne, Gete piše roman „Herman i Dorotea" (1797) u kojem opisuje idilu nemačkog gradića, u pozadini Francuske revolucije. Stare vrednosti su uništene, sva dotadašnja merila su pokolebana, a Gete nudi nove ideale koji se ogledaju u vraćanju praprirodnim vrednostima.

Dve godine po smrti Imanuela Kanta, začetnika nemačke klasične filozofije, francuske trupe 1806. godine prodiru na teritoriju Vajmara, a pijani vojnici upadaju u Geteovu kuću i dozivaju gazdu, ne znajući o kome je zapravo reč. Gete, koji se već bio raspremio, silazi u svojoj spavaćici. Njegov produhovljeni izgled, čak i kada je ovako odeven, ostavlja utisak na vojnike koji, za trenutak, odstupaju. Ali, malo potom, oni sa bajonetima upadaju u njegovu spavaću sobu. Gete je ukočen i ne progovara, ali je aktivna njegova tadašnja ljubavnica, Kristina Vulpius, koja zajedno sa ljudima koji su pronašli utočište u Geteovoj kući, izbacuje vojnike na ulicu i organizuje odbranu.

„Gete je zabeležio u svom dnevniku: „Požari, pljačka, užasna noć... Čuvanje kuće sa postojanošću i srećom". Sreća je bila Geteova, postojanost - Kristinina. (Šopenhauer „Divlje godine filozofije").

Narednog dana se venčao sa Kristinom, sa kojom dobiti sina, Karla.

1808. godine zabranjen je uvoz robova u SAD, Napoleon je okupirao Španiju, a Gete izazvao senzaciju objavljivanjem prvog dela Fausta - epske drame, koju je završavao u fazama, a koja je u potpunosti objavljena tek po njegovoj smrti. Istorijski doktor Faust, bio je beskrupulozni mag, renesansni alhemičar koga se njegov savremenik, Martin Luter odrekao. Gete je produbio početnu ideju, a celom komadu dao alhemičarsku formu. Podelio ga je u dva dela, sa mnoštvom epizoda i mnogobrojnim sporednim likova. Iskombinovao je klasičnu i hrišćansku kulturu. Pomešao je tragediju sa komedijom, epsko sa lirskim, idealnu lepotu sa grotesknom i opscenom. Faust je Gete, umetnik kao mag, baš kao što je i Mefisto Gete, umetnik kao neprijatelj Boga. I baš kao što se Faust nalazi između Grete, koja predstavlja naivnu osećajnost i Mefista, koji reprezentuje ciničnu prefinjenost, tako se i čitavo čovečanstvo nalazi između stvaralačkog i radnog života i mefistofelskog poricanja i uništenja i mora se odlučiti.

„Mislim da sam bolji od ljudi koji žele da me poprave." (Gete)

Pored pesničkih dela, Gete se bavio i teoretskim, prirodno-naučnim i praktičnim studijama iz raznih oblasti: zanimao se za geologiju, proučavao uporednu anatomiju radi predavanja na slikarskoj akademiji, zanimao se za botaničke studije, za poljoprivredu i probleme navodnjavanja, morfologiju, optiku i nauku o bojama, meteorologiju i mineralogiju. 1780. godine pronalazi intermaksilarnu kost. Govorio je da je klasicizam kontrolisao umetnost, ali da je romantizam bolest, pa je pisao pravila za nemačku poeziju.

„Ko se gubi u apstrakcijama nalik je životinji koju zao duh vodi sprženim poljima oko kojih se zelene lepi pašnjaci." (Gete)

1832. godine u Beogradu je osnovana Narodna biblioteka Srbije, u Engleskoj se rodio Luis Kerol, budući pisac i matematičar, a Gete se razboleo. Iako je dobio običnu prehladu, njegovo staračko telo nije imalo dovoljno snage da joj se odupre. Čovek koji se celoga života plašio smrti, koji je izbegavao i samo pominjanje te reči i nije smeo da posmatra sprovode, sedeo je u svojoj fotelji, u kućnom mantilu i u filcanim čarapama i dremao. Upitao je svog slugu, Frederika, koji je datum: „22. mart."- „Dobro je, počelo je proleće, znači da ću brže i lakše ozdraviti", rekao je, a zatim pao u dubok san. Na trenutak se probudio i prošaputao bez vidljivog razloga: „Zar ne vidite tu lepu žensku glavu, crnih, izrazito crnih uvojaka, tamo u mračnom dnu sobe?" , da bi trenutak pre smrti uzviknuo: „Svetlosti... Još više svetlosti!" Umro je u 83. godini života i sahranjen je na Starom groblju u Vajmaru.

„Svaka natprosečna osoba ima određenu misiju zbog koje je rođena." (Gete)
Autor, Dragan Matić
_________________
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2005
Poruke: 23307

PorukaPoslao: Pon Dec 01, 2008 8:19 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Pismo Šarloti Fon Štajn Vajmar

Evo, ipak se približava vreme, draga Lota, kad ću opet biti kraj tebe, jer moje biće ne može više izdržati, jasno osećam da bez tebe ne mogu postojati. Odluka o završetku zasedanja odbora je potpisana, sad više ne može dugo trajati, po mom računu još jednu nedelju, i tada sam slobodan. Vreme je odvratno, nosa ne možeš pomoliti, a ono malo lepog i prijatnog što se može doživeti među zidovima za mene ima samo trenutnu draž, a nekmoli za tako bolan nedostatak koji ja osećam od jutra do večeri.
Da, draga Lota, sad mi je tek jasno da ti jesi i ostaješ deo mene. Ja nisam zasebno, samostalno biće. Sve svoje slabosti na tebe sam naslonio, svoje slabe strane tobom zaštitio, svoje praznine tobom ispunio. Kad sam ovako od tebe odvojen, stanje moga duha je veoma čudno. Na jednoj strani sam naoružan i očeličen, a na drugoj sam kao rovito jaje, jer sam ostao nezaštićen tamo gde si mi ti štit i zaklon. Koliko se radujem što ti potpuno pripadam. I što ću te uskoro opet videti. Sve na tebi volim i sve to čini da si mi još draža. Revnost s kojom ti svoje domaćinstvo u Kohbergu vodiš, o čemu mi Štajn sa zadovoljstvom priča, pojačava moju naklonost ka tebi, daje mi mogućnost da vidim tvoj živi delatni duh, tvoju divnu dušu. Ostani moja, Lota, i ma koliko te nešto drugo privlačilo, voli me iznad svega…
_________________
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~


Pridružio: 17 Jul 2009
Poruke: 1579
Lokacija: Ovde

PorukaPoslao: Uto Jul 21, 2009 9:18 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Nocne misli


Žao mi je vas, o jadne zvijezde,
Koje divno tako jasno sjate,
Nevoljenome svijetleci brodaru,
Bez nagrade od boga i ljudi,
Jer ne znate jadne, što je ljubav,
Niti ste za ljubav ikad znale!
Bez prekida vode vjecni sati
Nebesima povorke vam sjajne.
Kakve li ste prevalile pute,
Dok ja bijah u narucju drage,
Ne misleci na vas ni na ponoc!



Pjev duhova nad vodama


Ljudska je dusa
Slicna vodi;
S neba silazi,
K nebu se penje,
I opet dolje
Na zemlju mora
U vjecnoj mijeni.

Tece s visoke,
Strme hridi
Cisti mlaz;
Tad pršti ljupko
U oblacnom valu
Spram glatke stijene
I, lako docekan,
Prozracan, struji
Tiho sumoreci
U daljinu.
Strse li grebeni
U susret slapu,
Pjeni se srdito
S kama na kam
U ponor.

U plitku koritu
Sulja se travnjakom
A u mirnu jezeru
Pasu svoj lik
Sva zvijezdja.

Vjetar je ljupki
Ljubavnik vala;
Vjetar s dna mijesa
Zapjenjene vale.

Duso covjecja,
Kako si slicna vodi!
Sudbo covjecja,
Kako si slicna vjetru!


Blizina dragog


Mislim na tebe kad se od sunca zapali
pucina sva,
Mislim na tebe kad mesec ustreptali
kladencem tka.

Vidim te kad na putu dalekom spazim
uzvitlan prah,
sred noci, kad coveka na uskoj stazi
obuzme strah.

Cujem te kad se sve more uskoleba
uz mukli huk.
Slusam u lugu kad ispod celog neba
zavlada muk.

Ti si uz mene,bliskoscu svojom rasplinu
daljinu svu!
Zalazi sunce,skoro ce zvezde da sinu.
O, da si tu !
_________________
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~


Pridružio: 17 Jul 2009
Poruke: 1579
Lokacija: Ovde

PorukaPoslao: Uto Jul 21, 2009 9:22 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Lidi

Jedinog, Lida, kojeg voleti možeš
tražiš celog za sebe, i s pravom.
I jeste samo tvoj.
Jer otkad odoh od tebe
čini mi se i najbržeg života
komešanje bučno
samo koprena laka, kroz koju gledam tvoj lik
vazda kao u oblacima:
blista mi ljupko i odano
kao što kroz nemirne zrake severne svetlosti
odbljeskuju večite zvezde.


Pesma Harfista

Tko nije na svoj hljebac suze lio,
Tko nije nigde cele noci
U placu na svom logu bdio,
Taj ne pozna, vi nebeske noci!

U zivot vi uvedite coveka
I pustate da jadnik bude kriv,
A tada bol i stradanje ga ceka,
Jer svoju krivnju svak ispasta ziv.


Pred Sudom

S kime sam zanijela, neću vam reći,
Ma umrla ovog trena
Vi pljujete na pod: gledaj te kurve!
A ipak sam čestita žena.

S kime se ljubim, neću vam reći.
Drag mi je, divan je za me,
Nosi li zlatan lanac o vratu
Ili samo šešir od slame.

Pa ako već mora biti sramote,
Ponijet ću sama sve jade.
Ja njega znam, on mene zna,
A bog nas oboje znade.

Mira mi dajte, gospodine suče!
Jednako, župniče i vi!
Dijete je moje i ostat će moje,
Od mojih će ruku da živi!


Vilinski kralj

Ko jaše po noći i vetru kroz do?
Otac sa svojim sinom je to;
Drži dečaka u naručju svom
I steže ga čvrsto i greje ga on.

Što lice, moj sine, prestrašen skri?
Oče, zar tamo ne vidiš ti
Vilinskog kralja? Gle krune, gle skut!
Moj sine, to magla se vije uz put.

„Prelepi dečko, hajd za mnom sad!
U mom je domu sve zlato i sklad;
Da lepih igara se igramo tu
Po cveću što se šareni na tlu.“

Moj oče, moj oče, zar ne znaš ti:
Šapće i mami me vilenjak zli!
O, smiri se, dete; kroz čestar suv
To šumi i huji ćuv.

„Hodi, hodi dečače moj!
Da mojih kćeri začuješ poj,
Da one te dvore po vasceli dan
I ljuškaju pesmom i igrom u san.“

Gle, oče, gle njišu se tamo kroz lug
Vilinskog kralja kćeri u krug!
Ne, sine, to vrba starih je red,
Trepti po njima sjaj mesečev bled.

„Ja hoću da ljubav i sreću ti dam;
Povešću te silom, ne želiš li sam.“
Hvata me, oče! Zlo mi je, zlo!
Otac se zgrozi kad začu to.

Potera otac konja u kas;
Sinovljev sve slabiji bio je glas.
Kad stigoše domu u osvit siv,
Dečak već nije bio živ.
_________________
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~


Pridružio: 17 Jul 2009
Poruke: 1579
Lokacija: Ovde

PorukaPoslao: Uto Jul 21, 2009 9:23 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

DNEVNIK


Poverujemo po slusanju dugom:
ljudsko je srce vecno neprozirno;
i hriscanin je, priznajmo to s tugom,
ko svaki neznabozac gresan silno.
Najbolje: dajmo ruke jedno drugom
i ogresenja prihvatajmo mirno:
jer nesto vlada kad nas zli duh kusa,
pa spaseni su vrlina i dusa.

Od moje drage dugo vec daleko,
posle sve dnevne zaposlene jave,
i ma sta da naucih ili stekoh,
ona mi ne izbijase iz glave;
spomen na daljnu ljubav sine meko
ko nocu zvezda roj kroz tamnu plavet,
te pero, pisuc sto se obdan zbilo,
oblicje njeno docarava milo.

Pohitah natrag. Al' u tome casu
slomi se tocak; - jos noc zakasnjenja!
Vec sanjah: kola domu prispela su, -
a sada treba rada i strpljenja.
Kovac i kolar, koje grdnjom zasuh,
kuckahu mirno i bez objasnjenja.
Bubica svaki zanat ima dosta.
Da cekam i da gundjam - to mi osta.
Kud cu sad? - Spaziv prvo konaciste,
udjoh; izgledalo je kako-tako.
Cura sa svecom zapita: "Sta iste
gospodin?" Odmah osetih se lako.
Prijatnim nadjoh trem i stepeniste,
ucini mi se divnim sopce svako.
Coveka gresnog sto slobodno lece
lepota svojim nitima uplece.

Sedoh tad za svoj dnevnik, koji krije
podrobno sto se tokom dna zbilo,
da kao i pre, dok sve zivo spije,
na radost sebi i dragani miloj
pisem; al' ne znam, mastilo se nije,
ko pre, zbog svake tricarije lilo:
devojce mi se uz pozdrav pridruzi,
veceru dostojanstveno posluzi.

Obratih joj se, ona odgovori;
sa svakom recju sve krasnija biva.
Pa kako lako i vesto sve tvori
krecuci rukom na nacin predivan -
ma sta da ludost u nama razgori -
tek, spopade me ludi zanos silan,
stolicu na pod srusih iznenada,
skocih i zagrlih je; ona tada

prosapta: "Pusti! Dole slusa stara
tetka ko zmaj i svaki tren mi broji;
kad zakasnim, i siba me i kara,
jer dok sam ovde za cast mi se boji.
Ali ti bdi i vrata ne zatvaraj,
pa ce nas ponoc ljubazno da spoji."
Brzo se ote iz narucja moga,
ode, pa sluzec dodje posle toga;

ali i gledajuci! Pogled svaki
nebeske slasti meni obecava.
Ne sputava nijedan uzdah laki
sto lepse grudi joj uoblicava.
Kraj uha i po vratu joj se bakri
cvet mnogi sto ga ljubav rascvetava;
sve obavivsi, sa sluzenjem presta,
podje, pa stade, obazre se, nesta.
Ponocni cas se na sokake sveo;
ceka me prostran lezaj da me njise,
al' da na njemu uzmem manji deo,
u ljubavnome pravilu to pise.
Taman sam svece ugasiti hteo,
kad zacuh nju gde ide ponajtise;
pogledom zudnim pih je, a kad leze,
ruka u cvrsti zagrljaj je steze.

Al' otrze se: "Dozvoli da zborim,
ne zelim da se ko neznanka dajem.
Privid je protiv mene; pre se borih
i stideh se pred muskim nasrtajem.
Ko nepristupacnu sav svet me kori;
al' srca strast sad prvi put saznajem:
cim spazih te, zavoleh te; da dam se
tebi - taj isti tren zaklela sam se.
_________________
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~


Pridružio: 17 Jul 2009
Poruke: 1579
Lokacija: Ovde

PorukaPoslao: Uto Jul 21, 2009 9:24 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Nastavak:

Cistu me imas; da je sto u mene
i bolje, sve to dala bih ti sada."
Na grudi tad me privi razarene,
ko da je samo mom grljenju rada.
Dok ljubih oci i usne medene,
cudno me nesto skoli iznenada:
onaj sto majstor vatren je inace
bio, sad hladan uzmice ko djace.

Ko poljupcem il' slatkom reci jednom
da sve sto srce iste dobila je.
Kako li krotko, potcinjeno, cedno
pogledu mome bujno telo daje!
Vesela, ushicena, pa najednom
spokojna, ko da zadovoljna sva je.
Pocivah i ja, na nju gledajuci,
jos u svog majstora se uzdajuci.

Al' dok se jedih zbog udesa cudna,
dok jarosne sam duse sebe kleo
i grdio zbog posla uzaludna,
jer bolje ne b-, ma koliko hteo:
ona mi zaspa, lepsa nego budna;
a fitilj skoro dogore vec ceo.
Za trudnim danom san spopadne rado,
i nikad odvec rano, telo mlado.
Pocivala je nebesnicki lako
ko da za nju sva postelja je bila,
a stisnut zidu, zgnjecen u sam pako,
nemocan onaj kom sve je ponudila.
Ujeden zmijom, zedan putnik tako
srusi se ispred izvora, svog cilja.
Ona u susret snu milome spava;
on, da je ne prene, dah uzdrzava.

Pribran pred tim sto prvi put ga snaslo,
on veli sebi: sad iskusi i ti
zasto se krsti mladozenja plasno
da ne smute ga carolijske niti.
Bolje u boju zateci se strasnom
nego ovako osramocen biti!
Ne bese tako kad prvi put oci
videse dragu gde u salu kroci.

Tad planuse ti cula, srce granu,
u tebi sve je navrlo od zudi.
U hitri ples je smami niz dvoranu,
tek sto je tace vec smesti je u grudi,
kao da samog sebe zelis; planu
stostruko sve cim ona te uzbudi:
sve sile sto nam duh i telo drze,
a onaj majstor od sveg ponajbrze.

Sve veca naklonost i zudnja raju
privedose nas: sa njom, adidjarom,
najlepsim cvetom, verih se u maju;
kako li strast ovlada mladim parom!
Kad je u crkvu uvedoh na kraju -
priznacu sad: pred popom i oltarom,
pred tvojim krstom, okrvavljen Hriste -
Bog nek mi prosti! - probudi se Iste.

O, bracna noci! Vi, jastuci silni,
zastori gusti, rublje zlatotkano,
pokrivke sto ste krile kril'ma svilnim
rvanje strasno dok dan nije svano!
Ptice sto n‹s u novu strast umilnim
budiste pojem, nikad odvec rano!
Za igru beste stit nam kao stvoren:
pripravna ona, ja nikada smoren.
Dok potom krasmo kao deo plena
cesto gde bilo bracna sveta prava,
sred zrelog zita, u trsci kraj sena
ili sred bujnih mirisavih trava,
valjani sluga znade istog trena
i vise puta da nas usrecava!
Sad, kleti slugo, nepomican gledas!
Najlepsu srecu gospodaru ne das!

Al' majstor-Iste ima svoje cudi,
naredba nece kod njega pomoci.
Najednom tu je, gle, tiho se budi,
k staroj se snazi uzdize i moci;
sad moze da odluci putnik hudi
hoce l' kraj vrela zedan da prenoci.
Da usnulu poljubi, k njoj se prize;
al' zape, nesto trze ga i dize.
_________________
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~


Pridružio: 17 Jul 2009
Poruke: 1579
Lokacija: Ovde

PorukaPoslao: Uto Jul 21, 2009 9:25 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Nastavak:


Ko ga u celik-snagu opet prenu
do onaj lik, taj vecno drag mu znamen,
nje koju mlad je uzeo za zenu?
Odande blista svez i krepak plamen,
pa ko sto malocas nemocan svenu,
sada se plasi kad je jak i stamen;
drhtec se sklanja, pazljivo, sto tise,
iz kruga carobnog, pa seda, pise:

Blizih se domu, ali noc me ova
zamalo natrag baci i udalji,
no sad na mestu najcudnijem snova
za tobom verno srce se zapali.
Tajnovita na kraju citaj slova:
tek bolest zdravog coveka prekali.
Stosta ces lepo u svesci toj zateci,
al' nista necu o najlepsem reci.

Tad petao se javi. Sto moze brze
zadize ona pokrivac i skoci
i odenu se. Ali tad se trze,
videvsi gde je, pa obori oci;
moje pak htedose da je zadrze
kad mi iz sobe poslednji put kroci.
Al' rog vozacev odjeknuo bese,
pa udjoh, kola dragoj me ponese.
A posto dela pesnickoga smera
poukom treba da krepe i snaze,
tom omiljenom obicaju veran
i ja cu da vam nauk pesme kazem:
zivotni put je Dzombast i cemeran,
ali sred ludog sveta moc pomaze
poluga dveju sred zemaljske tisme:
duznost veoma, ljubav mnogo vise.
_________________
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu Odgovori na poruku  :: Forumi Tvorca Grada :: forum » Biblioteka Sva vremena su GMT + 2 sata
Strana 1 od 1

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Powered by phpBB v2 © 2001, 2005 phpBB Group
Theme: PussycatBlue