Pet jezika ljubavi-Geri Čepmen

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Pet jezika ljubavi-Geri Čepmen

Порукаод Mustra » 28 Сеп 2008, 16:26



Pet jezika ljubavi - Gari Capman


Predgovor

Govorite li istim jezikom ljubavi kojim govori vaš bračni drug? Ako ljubav izražavate na način koji vaš bračni drug ne razume, on neće ni shvatiti da ste mu izrazili ljubav! Problem je u tome što svaki od nas na različit način prenosi poruke ljubavi, što ih svaki od nas na različit način prima i razume.
Možda vaš muž želi da čuje od vas neku reč ohrabrenja i pohvale, a vi mislite da će ga oraspoložiti ukusno skuhana večera. Ako on i dalje ostaje neraspoložen i namrgođen, možda ćete pomisliti da vas ne voli. Ili, možda žena želi da provede neko vreme s vama, daleko od dece i televizije i cveće koje ste joj doneli ne ostavlja nikakav utisak na nju, jednostavno joj ne govori da vam je stalo do nje, da je volite. Zato je krajnje vreme, ukoliko želite da sačuvate i rasplamtite ljubav u svom braku, da otkrijete kojim jezikom ljubavi govori vaš bračni drug i da mu se na tom njegovom primarnom jeziku obratite!
Ova knjiga raspravlja o pet primarnih jezika ljubavi i o mnoštvu narečja i dijalekata ljubavi. Neka vam posluži da svoj brak pretvorite u ono što je od samog početka i planiran da bude – u predvorje Neba na Zemlji, u ostrvo ljubavi, razumevanja i sreće!
Последње учитавање од Mustra дана 28 Сеп 2008, 16:44, учитано 2 пута укупно.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 28 Сеп 2008, 16:28

Prvo poglavlje

ŠTA SE POSLE VENČANJA DOGAĐA S LJUBAVLJU?

Na visini od deset hiljada metara, negde između Bafala i Čikaga, ostavio je časopis u mrežu ispred sebe i, okreniuvšiu se prema meni, upitao:
- Čime se bavite?
- Bavim se bračnim savetovanjem i držim seminare za usavršavanje braka! – odgovorio sam mirno.
- Odavno želim da nekome postavio jedno pitanje! – nastaviol je moj saputnik, željan razogovora. – Šta se posle venčanja događa s ljubavlju?

Napustivši svaku nadu da ću malo prodremati, upitao sam:

- Pa, - započeo je on. – Imam iza sebe tri braka i svaki put je bilo prekrasno dok se nismo venčali. Na neki način, posle venčanja sve se menjalo. ‚Nestajalo je sve ljubavi koju sam mislio da osećam prema njima, i ljubavi koju su olne osećale prema meni. Mislim da sam inteligentna osoba. Ispešno vodim svoje poslove, ali to nikako ne mogu da razumem!

- Koliko ste dugo bili u braku?

- Prvi put oko deset godina! Drugi put tri godine, a poslednji je trajao oko šest godina.

- Da li je vaša ljubav nestajala odmah posle venčanja ili se polako i posteoeno hladila?

- U drugom braku je krenulo naopako od samog početka. Nemam pojma šta se to dogodilo. Mislio sam da se volimo, ali je već i bračno putovanje bilo katastrofa i nikada se od njega nismo oporavili. Poznavali smo se pre braka oko šest meseci. Bila je to zaista strasna veza. Uzbudljiva. A posle venčanja svađe su počele od prvog dana.

U prvom braku su prve tri-četiri godine bile dobre, sve dok se nije rodilo naše prvo dete. Kada se ono rodilo, osetio sam da je svu pažnju posvećivala njemu i da joj ja više uopšte nisam vaažan. Činilo mi se da joj je jedini životni cilj bilo dete i da joj posle toga uopšte nisam potreban.

- Da li ste joj to i kazali?

- Kako da ne! Podivljala je. Kazala mi je da ne shvatam šta znači dvadeset i četiri sata dežurati kraj deteta. Da moram imati mnogo više razumevanja prema njoj i pomagati joj u kući. Pokušao sam, ali to nije donelo nikakvu promenu. Sve više smo se razdvajali. Posle nekog vremena od ljubavi nije ostalo ništa, samo mrtvilo. Oboje smo se složili da je našem braku došao kraj.

- Moj poslednji brak? Stvarno sam mislio da će taj put biti drugačije. Bio sam razveden tri godine. Sastajali smo se dve godine. Verovao sam da znamo šta radimo i pomilsio da prvi put u životu zaista istinski volim i da znam šta znači biti voljen.

- Ne verujem da sam se promenio posle venčanja. Nastavio sam da joj pokazujem ljubav kao i pre braka. Govorio sam joj da je lepa, koliko je volim i koliko sam ponosan što sam njen muž. Međutim, nekoliko meseci posle braka počela je da prigovara, isprva zbog beznačajnih stvari – da nisam izneoi smeće, da nisam stavio odeću u ormar. Kasnije je počela kritikovati moj karakter, govorila je da je izgubila poverenje u mene, optuživala me je za neverstvo. Postala je potpuno negativna, dok je pre braka bila jedna od najpozitivnijih osoba koje sam poznavao. To me je, između ostaloga, i privuklo njoj. Nikada nije ni zbog čega prigovarala. Sve što sam učinio bilo je prekrasno, ali posle venčanja nisam ništa uspevao obaviti kako valja. Zaista ne znam šta se dogodilo. Konačno sam prestao da je volim i počeo sam i ja da zameram. Bilo je očigledno da me ne voli. Složili smo se da naš zajednički život više nema svrhe, pa smo se rastali.

- To je bilo pre godinu dana. Zato se i pitam: šta se to događa s ljubavlju posle venčanja? Da li je moje iskustvo uobičajeno? Da li zbog toga ima toliko razvoda? Ni sam ne mogu da poverujem da se meni to dogodilo tri puta. Oni koji se ne rastanu, da li nauče da žive u atmosferi emocionalne praznine ili u nekim brakovima ljubav ipak ostane živa? Ako je tako, na koji način?

Pitanja koja je postavio moj saputnik sa sedišta 5A danas postavlja na hiljade venčanih i rastavljenih parova. Neki ih postavljaju prijateljima , nekibračnim savetnicima ili sveštenicima, a neki i sebi. Ponekad su odgovori zaogrnuti u skoro nerazumljiv žargon psiholoških istraživanja. Ponekad su prožeti humorom ili folklorom. Većina narodnih šala i poslovica sadrži u sebi deo istine, ali ne pomažu više od aspirina bolesniku koji umire od raka.

Želja za romantičnom ljubavlju u braku duboko je ukorenjena u našu prirodu, u našu psihologiju. Skoro svaki popularni časopis donosdi u svakom broju poneki članak o čuvanju ljubavi u braku. Knjiga o toj temi ila u izobilju. Time se bave televizijske i radio emisije. Čuvanje ljubavi u braku je vrlo ozbiljan problem.

Iako ima toliko knjiga, časopisa i stručne pomoći na raspolaganju, kako je moguće da tako malo bračnih parova poznaje tajnu održan ja ljubavi i posle venčanja? Kako to da bračni parovi posećuju seminare o braku, saslušaju sve sjajne predloge kako da poboljšaju svoju međusobnu komunikaciju, vrate se kući i zaključe da su potpuno nemoćni da primene dobijene savete? Kako je moguće da pročitamo članak o 101 načinu za iskazivanje ljubavi prema bračnom drugu, da odaberemo nekoliko načina koji nam se čine najprikladniji, isprobamo ih, a naš partner uopšte ne primećuje sam naš trud? I tako onda odustajemo od svega i vraćamo se uobičajenom načinu života.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 28 Сеп 2008, 16:29

Želimo li da budemo uspešni u prenošenju ljubavi moramo naučiti primarni jezik ljubavi svoga bračnog druga!

Ova knjiga je upravo i napisana da odgovori na ova pitanja. Ne želimo ni na koji način omalovažiti vrednost i korisnost drugih napisanih knjiga. Problem je samo u tome što smo izgleda zaboraviti jednu osnovnu istinu: ljudi govore različitim jezicima ljubavi!
Na području jezika postoje mnoge jezičke grupe: japanska, kineska, španska, engleska, portugalska, grčka, nemačka, fransuska, slovenska i mnoge druge. Većina od nas odrasta učeći jezik svojih roditelja i suseda i taj jezik nam postaje primarni, maternji jezik. Kasnije možemo naučiti i druge jezike, ali obično uz mnogo napora. Ti drugi jezici nam postaju sekundarni jezici. Svoj primarni jezik najbolje razumemo i govorimo. Osećamo se najugodnije kada se njime služimo. Međutim, što se više služimo sekundarnim jezikom, bolje se osećamo govoreći njime. Ukoliko govorimo isključivo svojim primarnim jezikom i sretnemo nekoga koji se služi samo svojim, različitim od našega, međusobna komunikacija će biti vrlo ograničena. Moraćemo se osloniti na davanje znakova prstima, na glumu i na crtanje. Možemo komunicirati, ali teško. Jezičke različitosti su sastavni deo ljudske kulture. Želimo li, dakle, komunicirati s pripadnicima drugih naroda, moramo naučiti jezik onih s kojima dolazimo u dodir.

Slično je i na području ljubavi. Vaš emocionalni jezik ljubavi i jezik vašeg partnera mogu se razlikovati kao kineski ili engleski. Bez obzira koliko da se trudite da izrazite ljubav na svom jeziku, ukoliko vaš partner razume samo kinedski, nikada mu nećete objasniti koliko ga volite. Moj prijatelj iz aviona obraćao se svojoj ženi jezikom izaražavanja priznanja: «Govorio sam joj koliko je volim, da je lepa, da sam ponosan što sam njen muž!» Izražavao joj je svoju ljubav, bio je pri tome iskren, ali ona nije razumela njegov jezik. Možda je pokušavala da otkrije ljubav u njegovom ponašanju, ali nije uspevala. Nije dovoljno da budemo iskreni! Moramo biti spremni da učimo jezik svoga partnera ako želimo uspešno komunicirati s njime jezikom ljubavi!

Posle dvadeset godina iskustva u savetovanju bračnih partnera došao sam do zaključka da u stvari postoji pet emocionalnih jezika ljubavi – pet načina na koje ljudi izražavaju i razumeju emocionalnu ljubav. Na području lingvistike, jezici mogu da imaju mnogobrojne dijalekte i varijante. Slično tome, i pet osnovnih jezika ljubavi imaju svoje dijalekte. To objašnjava članke u časopisima s nalovom: Deset načina da svome bračnom drugu pokažete ljubav ili Dvadeset načina da svogas muža zasdržite kod kuće ili Tri stotine čezdeset i pet načina izražavanja ljubavi u braku. Ipak, prema mojem mišljenju, ne postoji deset ili dvadeset ili 365 jezika ljubavi, već samo pet. Međutim, mogu da postoje mnogi dijalekti. Način na koji ćete izraziti svoju ljubav ograničen je samo vašom maštom. Važno je da progovorite jezikom ljubavi svoga partnera.

Odavno je već poznato da dete već u ranom detinjstvu razvija svoju jedinstvenu emocionalnu strukturu. Neka deca, na primer, pate od osećan ja niže vrednosti, dok druga razvijaju zdravu svest o vlastitoj vrednosti. Neka deca pate od osećanja nesigurnosti, dok su druga sigurna u sebe. Neka deca odrastaju sa osećanjem da su voljena, željena i cenjena, dok druga osećaju da su nevoljena, neželjena i necenjena.

Deca koja osećaju da ih roditelji i vršnjaci vole, razviće svoj primarni emocionalni jezik ljubavi utemeljen na svom jedinstvenom psihološkom profilu i načinu na koji su im roditelji i druge osobe značajne u njihovom životu izražavale svoju ljubav. Ona će, dakle, progovoriti svojim primarnim jezikom ljubavi i razumeće one koji im se njime obraćaju. Kasnije mogu naučiti i druge jezike ljubavi, ali će se uvek najugodnije osećati kada komuniciraju na svom primarnom jeziku. Deca, koja ne osećaju da ih roditelji i vršnjaci vole, takođe će progovoriti svojim jezikom ljubavi. Međutim, taj jezik će biti siromašan i nerazvijen, na sličan način kao što neka deca nikada ne savladaju osnovna pravila gramatike i sintakse. To prvobitno loše programiranje ne znači da ona nikada ne mogu postati dobri komunikatori ljubavi. Ali znači da na tome moraju daleko marljivije raditi od one koja su imala neki pozitivni model. Isto tako, deca koja su odrasla s nerazvijenim osećanjem emocionalne ljubavi mogu naučiti da prepoznaju ljubav i da je prenesu, ali će u to morati da ulože mnogo više truda od one dece koja su odrasla u zdravoj emocionalnoj atmosferi, okružena ljubavlju.

Vrlo se retko događa da muž i žena govore istim primarnim emocionalnim jezikom ljubavi. Svi nastojimo da svoju ljubav izražavamo svojim primarnim jezikom ljubavi, ali se obično zbunimo kada naš partner ne razume šta želimo da mu kažemo. Mi izražavamo svoju ljubav, ali poruka ne stiže do primaoca, jer mu se obraćamo njemu nerazumljivim jezikom. U tome je suština celog problema i ova knjiga je napisana da vam ponudi rešenje. Zato sam se i usudio da napišem još jednu knjigu o ljubavi. Kada jednom otkrijemo svih pet osnovnih jezika ljubavi i prepoznamo kojim od njih mi sami govorimo, kada prepoznamo primarni jezik svoga partnera, tada ćemo imati na raspolaganju dovoljno informacija da pravilno primenimo savete iz novina i časopisa.

Kada jednom uspete da odredite primarni jezik svoga partnera i kada naučite da njime govorite, verujem da ćete otkriti ključ uspešnog i trajnog braka ispunjenog ljubavlju. Ljubav ne mora da ispari posle venčanja, ali da bismo je održali u životu, moramo uložiti napor da naučimo sekundarni jezik ljubavi, jezik svoga partnera. Ne možemo se osloniti na svoj jezik ukoliko ga partner ne razume. Ukoliko želimo da ga on razume moramo progovoriti na njegovom primarnom jeziku.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 28 Сеп 2008, 16:30

Drugo poglavlje

NAPUNITE REZERVOAR LJUBAVI

Ljubav je najvažnija reč na svakom jeziku – istovremeno nas najviše i zbunjuje. I svetovni i religijski mislioci smatraju da ona ima centralnu ulogu u našem životu. Rečeno nam je da je «ljubav najdivnije iskustvo na svetu» i da «ljubav pokreće svet». Hiljade knjiga, pesama, časopisa i filmova bave se tom rečju. Mnogobrojni filozofski i teološki sistemi stavljaju ljubav na prvo mesto. I utemelitelj hrišćanstva, Isus Hristos, želeo je da Njegovi učenici žive u atmosferi ljubavi (Jovan 13,35).

Psiholozi su već odavno zaključili da je potreba da budemo voljeni primarna ljudska emocionalna potreba. Za volju ljubavi ljudiu su spremni da pređu visoke planine, mora, da se izlože pustinjskim vetrovima i da izdrže neiskazane teškoće. Bez ljubavi, planinski vrhunci ostaju nedostižni, mora neprelazna, pustinje nepodnošljive, a teškoće neizdržljive. Hrišćanski apostol Pavle je uzvisio ljubav, nagoveštavajući da sva ljudska dostignuća, ukoliko nisu učinjena iz ljubavi, ostaju prazna i tašta. Rekao je da će na kraju krajeva, kao poslednji čin u ljudskoj drami, ostati samo «vera, nada i ljubav, i da je ljubav najveća među njima» (1. Korinćanima 13,13).

Ako se već možemo složiti da je ljubav suština svega, da ona predstavlja pogonsku snagu ljudskog društva, i sada i u prošlosti, onda se moramo složiti da pred njome ostajemo zbunjeni u najvećem broju slušajeva. Služimo se njome na hiljadu načina. Kažemo: «Volim sladoled!» i trenutak kasinje «Volim svoju majku!» Govorimo o aktivnostima koje volimo, o plivanju, skijanju, lovu i ribolovu. Mi volimo stvari, hranu, automobile, kuće. Volimo životinje, pse, mačke, čak i puževe. Volimo prirodu, stabla, travu, cveće, vreme. Volimo ljude, majku, oca, sina, kćerku, ženu, muža, prijatelja. Mi smo u stvari zaljubljeni u ljubav.

Ako nas sva ta raznolikost nije uspela zbuniti, prisetimo se da pojam ljubavi zupotrebljavamo kada pokušavamo da objasnimo svoje ponašanje: «Učinio sam to iz ljubavi prema njoj!» Ovim rečima pokušavamo objasniti celi niz svojih postupaka. Neki muž se uplete u preljubnički odnos koji naziva ljubavlju. Sa druge strane, njegov pastor taj isti odnos naziva grehom. Supruga alkoholičara skuplja krhotine koje je on ostavio posme svog poslednjeg pijanstva. Ona to zove ljubavlju, a priholog zavisnošću. Roditelj zadovoljava sve prohteve svoje dece i to naziva ljubavlju. Porodični psihoterapeut naziva to neodgovornim roditeljskim ponašanjem. Koje ponašanje bi se zaista moglo proglasiti ljubavlju?

Svrha ove knjige nije da ukloni zbrku koja prati pojam ljubavi, nego da našu pažnju skrene na onu vrstu ljubavi koja nam je neophodna da bismo sačuvali svoje emocionalno zdravlje. Dečji psiholozi tvrde da svako dete ime svoje posebne emocionalne potrebe koje se moraju zadovoljiti da bi ono sačuvalo emocionalnu stabilnost. Među tim emocionalnim potrebama nijedna nije tako presudna kao potreba za ljubavlju i pažnjom, potreba da se dete oseti delom porodice i kao njen željeni i cenjeni član. Uz odgovarajuću dozu ljubavi, dete će se verovatno razviti u odgovornu odraslu osobu. Bez ljubavi, ono će zaostati u svom emocionalnom i društvenom razvoju.

Svako dete ima svoj takozvani «emocionalni rezervoar» koji čeka da se napuni ljubavlju. Ova metafora mi se vrlo svidela kada sam je prvi put čuo. Ako dete oseća da je zaista voljeno, razvija se normalno, ali, ako je njegov rezervoar ljubavi prazan, ono će svoje nezadovoljstvo pokazati lošim vladanjem. Najveći deo lošeg vladanja je izazvan praznim «rezervoarom ljubavi».

Slušao sam jednom dr Rosa Kempbela, psihijatra i stručnjaka za psihologiju dece i odraslih. Dok sam slušao njegovo izlaganje sećao sam se stotine roditelja koji su prolazili kroz moj seminar i govorili o ispadima svoje dece. Nikada nisam uspeo da sebi vizuelno predstavim prazan rezervoar ljubavi njihove dece, ali sam mogao da vidim njegove posledice. Loše ponašanje dece uglavnom se svodilo na traganje za ljubavlju koju nisu doživeli, na traganje na pogrešnom mestu i na pogrešan način.

Sećam se Ešli, devojčice koja se sa trinaest godina morala lečiti od seksualne zarazne bolesti. Njeni roditelji su bili slomljeni. Bili su ljuti na nju, na školu u koju je išla, jer su govorili da se tamo naučila na seksualna zastranjivanja. «Zašto bi to inače činila?» - govorili su.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 28 Сеп 2008, 16:31

U središtu ljudskog ponašanja nalazi se želja za ljubavlju i bliskošću. Brak treba da zadovolji te iskonske potrebe.

U toku razgovora s Ešli saznao sam da su se njeni roditelji razveli kada je imala šest godina. «Mislila sam da je moj otac otišao zato što me ne voli. Kada se majka preudala imala sam deset godina. Mislila sam da sada ona ima nekoga koji će je voleti i da mene više niko ne voli. Silno sam želela da me neko voli. Upoznala sam tog mladića u školi. Bio je dosta stariji od mene, ali me je zapazio. Nisam mogla da poverujem u takvu sreću. Bio je dobar prema meni i posle nekog vremena stvarno sam osetila da me voli. Nisam želela da se upuštam u seksualne igre, ali sam želela da budem voljena.
Ešlin rezervoar ljubavi godinama je bio prazan. Njena majka i očuh starali su se o njenim fizičkim potrebama, ali nisu bili svesni duboke emocionalne praznine koju je ona osećala u sebi. Svakako da su voleli Ešli i da su smatrali da ona oseća njihovu ljubav. Tek kada je bilo skoro suviše kasno, shvatili su da ne govore Ešlinim jezikom ljubavi.

Emocionalna potreba za ljubavlju nije samo fenomen detinjstva. Ta potreba nas prati i u odrasloj dobi i u braku. Zaljubljenost privremeno zadovoljava tu potrebu, ali zaljubljenost kao svaka droga ima samo privremeno i prolazno delovanje. Pošto smo se spustili sa oblaka zaljubljenosti, izronjava na površinu naša nezadovoljena potreba za ljubavlju, jer je ona ugražena u samu suštinu našreg bića. Ona je središte svih naših emocionalnih želja. Ljubav nam je bila potrebna i pre nego što smo se zaljubili i biće nam potrebna u toku celog života.

Potreba za ljubavlju bračnog druga nalazi se u samom središtu njihovih želja. Nedavno mi se požalio jedan poznanik: «Šta mi vredi kuća, automobil, vikendica na moru i sve ostalo, ako me žena ne voli?» Shvatate li šta je hreo da kaže? «Više od svega na svetu želim da me moja žena voli!» Materijalna dobra nikada ne mogu

poslužiti kao zamena za ljubav. Žena kaže: «Celoga dana ne obraća pažnju na mene, a naveče želi da dođe u moju postelju. Gadi mi se!» Ovoj ženi se ne gadi seks, to je đžena koja očajnički vapi za emocijama ljubavi.

Nešto u našem biću žudi za ljubavlju drugih bića. Usamljenost razorno deluje na ljudsku psihu. Zato se i osuda na samicu smatra najtežom kaznom. U samoj srži ljudskog bića krije se želja za bliskošću i ljubavlju. Brak treba da zadovolji ove potebe. Zato se u prastarim biblijskim tekstovima može naći rečenica da muž i žena u braku postaju jedno telo. To ne znači da će pojedinci izgubiti svoj identitet, već da će jedno drugome ući u život i ostvariti duboko i prisno zajedništvo. Pisci Novog zaveta pozivaju muža i ženu na duboku uzajamnu ljubav. Od Platona do Peka, svi pisci su naglašavali važnost ljubavi u braku.

Koliko je važna, ljubav je i varljiva. Naslušao sam se skrivenih patnji mnogih bračnih drugova. Neki su mi se obraćali zato što im je njihova unutrašnja bol postala neizdržljiva. Drugi su dolazili shvativši da im njihovo ponašanje ili neprilično vladanje bračnog druga uništavaju brak. Neki su jednostavno dolazili da me obaveste da više ne žele ostati u braku. Njihovi snovi o večnoj sreći razbili su se o hridine neumoljive stvarnosti. Stalno sam slušao izjave: «Naša ljubav je nestala, naša veza je mrtva. Bili smo bliski, ali sada više nismo. Više ne uživamo da budemo jedno s drugim. Ne zadovoljavamo uzajamne potrebe.» Ove ispovesti su dokaz da i odrasli, kao i deca, imaju svoje rezervoare ljubavi.

Da li je moguće da duboko u duši nesrećnih parova postoji neki nevidljivi rezervoar ljubavi sa strelicom koja pokazuje da je ispražnjen. Da li je moguće da su loše ponašanje, otuđivanje, grubosti i prekori posredica praznog rezervoara ljubavi? Da li bi se i naš brak mogao preporoditi kada bismo pronašli način da napunimo rezervoar? Da li bi, sa punim rezervoarom, bračni parodi mogli stvoriti emocionalnu klimu u kojoj bi mogli raspravljati o razlikama i rešavati sukobe? Da li je pun rezervoar ljubavi ključ uspeha u braku?

Ova pitanja su me pokrenula da krenem na jedno dugo putovanje. Putem sam otkrio jednostavna, ali tako uspešna rešenja, sadržana u ovoj knjizi. Ne samo da me je ovo putovanje povezalo sa dvadeset godina bračnog savetovanja, nego i sa hiljadama srca ljudi i žena. Sa svih strana, bračni parovi su me pozivali da posetimo skrivene kutke njihovog života i da otvoreno razgovaramo. Prikazi u ovoj knjizi predstavljaju idečke iz stvarnog života. Promenjena su samo imena ljudi i mesta da bi se zaštitila privatnost osoba koje su otvoreno govorile.

Uveren sam da je stalno dopunjavanje emocionalnog rezervoara za ljubav isto tako važno za brak kao što je dopunjavanje goriva važno za automobil. Bračna vožnja s praznim rezervoarom ljubavi mogla bi da ispadne mnogo skuplja od vožnje automobilom bez kvalitetnog ulja u motoru. Makoliko dobra kvaliteta vašeg braka, ona uvek može da bude još bolja. Zato pažljivo pročitajte savete u ovoj knjizi, jer mogu spasti vaš brak ili bar poboljšati emocionalnu klimu u kojoj se krećete kao bračni drugovi.

UPOZORENJE: Razumevanje pet jezika ljubavi i učenje primarnog jezika vašeg partnera može bitno uticati na vaše i njegovo ponašanje. Ljudi se počinju drugačije ponašati kada su njihovi rezervoari za ljubav puni.

Međutim, pre nego što pređeno na proučavanje pet jezika ljubavi, moramo proučiti jedan značajan, ali zbunjujući fenomen: euforično iskustvo zaljubljivanja.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 28 Сеп 2008, 16:31

Treće poglavlje

FENOMEN ZALJUBLJIVANJA

Ta žena se pojavila u mojoj kancelariji bez najave i zamolila moju sekretaricu da pet minuta razgovara sa mnom. Poznavao sam je osamnaest godina. Imala je trideset i šest godina i nikada se nije udavala. U toku svih tih godina prijateljevala je s nekoliko muškaraca, s jednim šest godina, sa drugim tri, s nekolicinom kratko vreme. S vremena na vreme ugovaral se susret sa mnom da razgovaramo o teškoćama koje je imala sa svojim prijateljima. Po prirodi je bila disciplinovana, sređena, promišljena i brižljiva osoba. Njen nenajavljeni dolazak je potpuno osudarao od njenog uobičajenog ponašanja. Moja prva pomisao je bila da je morala zapasti u neku teškoću kada se tako neočekivano pojavila. Rekao sam sekretarici da je uvede, spremivši se za provalu suza i bolno jadanje čim bude ušal. Međutim, skoro da je doskakutala u moju ordinaciju, blistajući od sreće.

- Kako ste, Dženis? – upitao sam oprezno.

- Super! – odgovorila je. Nikad bolje! Udajem se!

- Zaista? – uzviknuo sam, ne krijući iznenađenje. Kada i za koga?

- U septembru. Za Dejvida Gilespija!

- Krasno!!! Koliko dugo se poznajete?

- Tri sedmice. Znam da je to ludost, posle svih muškaraca s kojima sam se družila i za koje sam se nameravala udati. Ni sama ne mogu da verujem, ali Dejvid je pravi muškarac za mene. Oboje smo to shvatili od prvog trenutka. Svakako, nismo o tome odmah razgovarali, ali zaprosio me je posle prve sedmice. Znala sam da će me zaprositi i da ću pristati. Doktore, nikada nisam bila ovako srećna. Potnate su vam sve moje veze i sve teškoće kroz koje sam prolazila. U svakoj vezi je nešto nedostajalo. Nikako se nisam mogla pomiriti s mišlju da se udam za bilo kojega od njih, ali sam za Dejvida odmah shvatila da je onaj pravi.

Dženis se ljuljala u stolici, smeškala se i govorila: «Znam da je ovo ludo, ali nikada nisam bila ovako srećna. Zaista sam srećna!»

Šta se to zbilo s Dženis? Zaljubila se. U njenim očima Dejvid je najbolji muškarac kojega je ikada srela. Savršen u svakom pogledu. Idealan muž. Misli o njemu dan i noć. Potpuno joj je beznačajna činjenica da onima iza sebe tri propala braka, troje dece i da je u toku mprotekle godine promenio tri radna mesta. Ona je srećna i uverena da će s Dejvidom biti večno srećna. Zaljubljena je!

Većina od nas ulazi u brak u fazi zaljubljenosti. Sretnemo nekoga čije fizičke karakteristike i ličnost upute dovoljno snažan električni šok da pokrene naš «ljubavni alarm». Zvono zazvoni i se bacamo na upoznavanje te osobe. Prvi korak može da bude odlazak u restoran brze hrane, ali mi ionako nismo zainteresovani za hranu. Mi smo u stvari krenuli u potragu za ljubavlju. «Može li biti da je ovo toplo, treperavo osećanje u meni ono pravo?»

Ponekad se treperenje ugasi već pri prvom susretu. Otkrijemo da naš novi poznanik bučno srče napitak, treperenje prestaje i mi ne želimo s njime više ni na sladoled. U drugim prilikama, međutim, treperenje je jače posle restorana nego pre njega. Dogovaramo još nekoliko susreta i za čas se nivo osećanja podiže do granice kada sebe hvatamo kako priznajemo: «Mislim da sam se zaljubila!»

Konačno postajemo sigurni da je naše osećanje «ono pravo» i priznajemo to drugoj osobi u nadi da je osećanje obostrano. Ako nije, oduševljenje se hladi, ili mi udvostručujemo svoje napore u želji na pridobijemo ljubav voljene osobe. Ukoliko su osećanja obostrana, počinjemo razgovarati o braku, jer svi misle da je zaljubljenost neophodan temelj za dobar brak

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 28 Сеп 2008, 16:32

Pre venčanja maštamo o bračnoj sreći... Dok smo zaljubljeni, sigurni smo da nam je dostižna.

Na svom vrhuncu, stanje zaljubljenosti je euforično. Emocionalno smo opsednuti jedno drugim. Idemo u postelju razmišljajući jedno o drugome. Kada se budimo, voljena osoba nam je prva u mislima. Čeznemo da budemo zajedno. Zajednički provedeni trenuci nam izgledaju kao predvorje raja. Kada se držimo za ruke, osećamo kao da nam krv teče zajedničkim žilama. Mogli bismo se ljubiti beskrajno i prestati da idemo u školu ili na posao.
Zaljubljena osoba gaji iluzije da je njena ljubljena ili ljubljeni bez ikakve mane. Majka joj nalazi mane, ali ne i on. Majka opominje: «Sine, da li si uzeo u obzid da se ona pet godina lečila kod psihijatra?» On odgovara: «Ali, mama! Ostavi me na miru! Već tri meseca je prestala da uzima lekove!» I njegovi prijatelji primećuju nedostatke,

Ali se ustručavaju da mu išta kažu, jer on misli da je ona savršena i nije ga briga šta drugi misle.

Pre venčanja maštamo o bračnoj sreći: «Biće nam prekrasno. Drugi parovi se svađaju, ali to nama ne pada na um. Mi se volimo!» Naravno, nismo baš sasvim naivni. Razum nam govori da će se pokazati razlike među nama. Međutim, mi smo uvereni da ćemo o razlikama razgovarati otvoreno i iskreno i da meo uvek biti spremni na ustupke. Kada je čovek zaljubljen teško mu je da misli drugačije.

Zaljubljenost nas navodi na verovanje da će naša ljubav trajati večito. Uvek ćemo se opijati prekrasnim osećanjima koja nas sada obuzimaju. Ništa če se neće moći isprečiti između nas. Ništa neće biti u stanju da nadjača našu uzajamnu ljubav. Zaljubljeni smo i uhvaćeni u mrežu šarma i lepote druge osobe. Naša ljuba je nešto najlepše što smo do tada iskusili. Kada primetimo da su neki bračni parovi izgubili to osećanje, ali nama se to nikada neće dogoditi. «Možda njihova ljubav nikada nije ni bila prava!» - glasi naš zaključak.

Nažalost, večno trajanje stanja zaljubljenosti je izmišljotina, a ne činjenica. Dr Doroti Tenov je dugo ispitivala stanje zaljubljenosti. Proučavajući bezbroj parova došla je do zaključka da prosečan vek trajanja romantične zaljubljenosti iznosi oko dve godine, u nekim slučajevima i nešto duže. Naposletku se ipak svi spustimo iz oblaka i ponovo stanemo na čvrsto tlo. Oči nam se otvaraju i vidimo nedostatke druge osobe. Otkrivamo da nam neke njene osobine «idu na živce». Njeno ponašanje nam smeta. Ona je u stanju da nas povredi, da se razbesni, da izgovori grube reči i kritičke primedbe. Ove sitne karakteristike koje smo u stanju zaljubljenosti prevideli, sada nam izgledaju vrlo krupne i važne. Prisećamo se majčinih upozorenja i pitamo se: «Kako sam mogao biti tako lud?»

Posle buđenja iz pijanstva zaljubljenosti, dobro došli u bračnu stvarnost u kojoj uvek ima smeća u slivniku, u kojoj je ogledalo uvek isprljano prstima, u kojoj se sukobljavamo oko toga ko treba da dodaje papir u WC- u i treba li poklopac školjke da bude podignut ili spušten. To je svet u kojemu cipele neće same da se smeste u ormarić, ladice se ne zatvaraju same, u kojoj kaputi ne vole vešalice, i čarape se u pranju rastežu. U tom svetu pogled može da povredi, a reč da uništi. Zaljubljeni mogu da postanu smrtni neprijatelji, a brak bojno polje.

Šta se dogodilo sa osećanjem zaljubljenosti? Nažalost, to je bila samo obmana, koja nas je navela da stavimo svoja imena ispod dokumenta o večnom zajedništvu i u dobru i u zlu. Nije nikakvo čudo što mnogi proklinju brak i partnera kojega su nekada voleli. Uostalom, pošto smo prevareni, imamo pravo da se ljutimo. Da li smo zaista u rukama imali «pravu stvar»? Svakako, samo su informacije o njoj bile pogrešne.

Pogrešna informacija je bila da će zaljubljenost večno potrajati. Trebalo je da budemo mudriji. ‚Posmatranje bi nas navelo na zaključak da bi i celo čovečanstvo bilo ugroženo kada bi ljudi ostali u stanju opsednutosti. Plimni talas bi uzdrmao preduzeća, industriju, Crkvu, obrazovanje i ostale segmente društva. Zašto? Zato što zaljubljeni ljudi gube interesovanje za sve ostale poslove. Upravo zato i nazivamo ovo stanje «opsednutošću». Srednjoškolcu zaljubljenom preko ušiju naglo padaju ocene. Teško je učini kada je čovek zaljubljen. Sutra će imati ispit iz istorije o ratu iz 1812. godine, ali, ko još mari za rat iz 1812. godine? Kada ste zaljubljeni sve drugo vam izgleda nevažno. Jedan čovek mi je rekao: «Doktore, poji poslovi se raspadaju!»

- Kako to mislite?

- Sreo sam jednu devojku, zaljubio se i ništa ne mogu da radim. Ne mogu da usredsredim misli na posao. Provodim dane maštajući o njoj.

Euforija zaljubljenosti pruža nam iluziju da smo uspostavili prisnu vezu. Osećamo da pripadamo jedno drugome. Verujemo da možemo da savladamo sve probleme. Osećamo da voljenom biću ne bismo mogli učiniti ništa na žao. Jedan mladić je rekao o svojoj verenici: «Ne mogu ni pomisliti da bih ne nečim povredio. Moja jedina želja je da je usrećim!» Takva opsednutost pruža nam lažno osećanje da smo se oslobodili svoje sebičnosti i da smo postali neka vrsta Majke Tereze, da smo spremni sve staviti na oltar voljene osobe. Razlog zašto smo spremni na sve te žrtve je naša sigurnost da bi i voljena osoba bila spreman da sve učini za nas. Verujemo da se i ona posvećuje zadovoljavanju naših želja, da nas voli istom merom i da nikada ne bi mogla učiniti bilo šta čime bi nas povredila.

Takvo razmišljanje je daleko od stvarnosti. Mi nismo neiskreni u svojim rtazmišljanima, nego nerealni. Ne uzimamo u obzir stvarnost ljudske prirode. Po svojoj prirodi, svi smo mi egocentrični. Niko nije potpuno altruističan. Samo nam euforija zaljubljenosti pruža takav privid.

Kada stanje zaljubljenosti krene svojim prirodnim tokom – setite se da ono traje oko dve godine - mi se vraćamo u svet stvarnosti i počinjemo tražiti svoja prava. On će početi da izražava svoje želje i one će se razlikovati od njenih. On želi seks, a ona je suviše umorna. On želi da kupi novi auto, a ona kaže: «To je besmisleno!» Ona želi da poseti roditelje, a on misli: «Ne želim da provodim toliko vremena sa tvojom porodicom!» On želi da učestvuje na nogometnom turniru, a ona kaže: «Ti više voliš nogomer nego mene!» Malo po malo, prividna bliskost se rasplinjuje, a na površinu izbijaju posebne želje, osećanja, razmišljanja i ponašanja. Ponovo su dve posebne osobe u pitanju. Njihove misli se nisu stopile, a njihova osećanja su se samo nakratko pomešala u okeanu ljubavi. Sada ih talasi stvarnosti počinju razdvajati. Nisu više zaljubljeni, pa se u toj fazi povlače, odvajaju, razvode, kreću u potragu za novim doživljavanjem zaljubljenosti ili, što je mnogo bolje, počinju ozbiljno raditi na tome da nauče da vole jedno drugo bez euforije opsednutosti ljubavlju.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 28 Сеп 2008, 16:32

Stanje zaljubljenosti nije usredsređeno na lični razvoj ili napredak zaljubljenih. Ono ostavlja utisak da smo već stigli do cilja.

Neki psiholozi, među njima dr Skot Pek i Doroti Tenov, smatraju da se stanje zaljubljenosti uopšte ne bi smelo nazivati ljubavlju. Dr D. Tenov je čak skovala novi termin «limesija» kao stanje u kojemu je najmanji intenzitet podražaja dovoljan da izazove snažnu reakciju, po čemu se zaljubljenost i razlikuje od prave ljubavi. Dr Pek smatra da zaljubljenost nije prava ljubav i navodi tri razloga. Prvo, zaljubljivanje nije čin volje ili svesnog izbora. Bez obzira koliko želite da se zaljubite, to ne možete postići na silu. Sa druge strane, iako ne želimo to stanje, ono nas obuzima iznenada. Često se zaljubljujemo u nevreme i u neprikladne osobe.
Drugo, zaljubljivanje nije prava ljubav zato što ne zahteva nikakav napor. Ma šta da činimo u stanju zaljubljenosti, činimo to bez svesnog napora da sebe u bilo čemu ograničimo. Dugi telefonski razgovori koje obavljamo, skupi pokloni koje kupujemo, dela koja činimo, sve nam se to čini kao samo po sebi razumljivo i prirodno. Kao što nagonska priroda nagoni pticu da pravi gnezdo, tako nas nagonska priroda stanja zaljubljenosti navodi da jedni za druge činimo neobična i neprirodna dela.

Treće, zaljubljena osoba nije istinski zainteresovana da radi na ličnom razvoju voljenog bića. Ako na pameti imamo ikakav cilj, onda je to nastojanje da prekinemo svoju usamljenost ili vezu ovekovečimo brakom. Stanje zaljubljenosti ne bavi se ni našim ličnim razvitkom. Umesto toga pruža nam osećanje da smo večć stigli na cilj i da nam dalje napredovanje uopšte nije ni potrebno. Mi se već nalazimo na vrhuncu životne sreće i jedina nam je želja da tu i ostanemo. Ni naša ljubljena se sigurno ne mora dalje razvijatgi, jer je već savršena. Mi se jednostavno nadamo da će i ostati savršena.

Šta je onda zaljubljenost ukoliko nije prava ljubav? Dr Pek smatra da je to «genetski određena instinktivna komponenta potrebe za produženjem vrste. Drugim rečima, privremeni kolaps obuzetosti sobom, koji je posledica zaljubljenosti, predstavlja stereotpnu reakciju ljudskih bića na konfiguraciju unutrašnjih seksualnih nagona i spoljašnjih seksualnih stimulansa da bi se povećala verovatnoća seksualnog parenja i stapanja sa ciljem da se osigura produženje vrste.» (M. Scott Peck, The Road Lless Travelled, New York, Simon and Schuster, 1978, 89-90)

Bez obzira da li ćete se vi složiti s ovim zaključkom, oni među nama koji su se zaljubili i odljubili verovatno će kazati da nas to stanje baca u emocionalnu orbitu koja ne lini ni na šta što smo do tada doživeli. To stanje isključuje mogućnost zdravog rasuđivanja, te sami sebe hvatamo da činimo ili govorimo ono što inače nikada ne bismo činili ni govorili. U stvari, kada izađemo iz tog stanja opijenosti, vrlo često se pitamo kako smo se uopšte mogli tako ponašati. Kada se talas emocija stiša i kada se vratimo u normalno stanje, koliki među nama se pitaju: «Zašto smo se nas dvoje uopšte uzeli? Pa, mi se ni u čemu ne slažemo!» To se pitamo iako nam se na vrhuncu opisjenosti činilo da se u svemu slažemo, bar u svemu važnome.

Znači li to da smo sada, pošto smo u stanju opijenosti ušli u brak, suočeni sa samo dve mogućnosti: da budemo celoga života nesretni sa svojim pogrešno izabranim bračnim drugom ili da iskočimo iz bračnog broda i da potražimo sreću na nekom drugom mestu. Savremene generacije običnoi biraju ovo drugo rešenje, dok su nekadašnje ostajale pri prvom. Pre nego što se naprečac odlučimo šta ćemo činiti, da pogledamo neke statističke podatke. Trenutno se 40% prvih brakova u Americi završava razvodom. I 60% drugih i 75% trećih brakova dele istu sudbinu. Očigledno je, dakle, da očekivanje da će drugi ili treći brak biti srećniji nije utemeljeno na stvarnosti.

Istraživanja pokazuju da postoji i treća, mnogo bolja alternativa: da stanje zaljubljenosti prepoznamo i odredimo kao privremeni emocionalni uzlet – i da potom nastavljamo «pravu ljubav» sa svojim bračnim drugom. Ta vrsta ljubavi u suštini je utemeljena na emocijama, ali nije opsednutost. To je ljubav koja ujedinjuje razum i emocije. Ona obuhvata volju i zahteva disciplinu, prepoznaje potrebu za ličnim razvojem i usavršavanjem. Naša najosnovnija emocionalna potreba nije da budemo zaljubljeni, nego da volimo i da budemo voljeni, da upoznamo i doživimo ljubav koja proizlazi ne samo iz emocija i nagona, nego i iz razuma i sposobnosti biranja. Meni je potrebno da me voli neko ko je mene odabrao mkao predmet svoje ljubavi, neko ko u meni vidi biće dostojno ljubavi i poverenja.

Takva vrsta ljubavi zahteva napor i disciplinu, ona prepoznaje potrebu za ličnim razvitkom. To je odluka da se utroši vreme i energija u nastojanju da se pomogne voljenoj osobi, prožeto saznanjem da će na taj način njen život biti osmišljen i obogaćen, saznanjem da ćete i vi sami doživeti osećanje dubokog zadovoljstva – zadovoljstva koje pruža iskrena ljubav prema drugom biću. Za ovo zadovoljstvo euforija zaljubljenosti nije potrebna, jer prava ljubvav i ne može ni započeti da se razvija sve dok ne prođe stanje zaljubljenosti.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 28 Сеп 2008, 16:33

Razumna, dragovoljna ljubav ... to je ljubav na koju su nas legende uvek pozivale!

Ne možemo sebi pripisivati u zaslugu plemenita i milosrdna dela koja smo činili u stanju opsednutosti. Tada nas je nosila nagonska snaga koja premašuje naše uobićajene načine ponašanja. Međutim, ako i posle povratka u stvarni svet odlučimo da ostanemo plemeniti i milosrdni, onda je to prava ljubav.
Da bismo ostali emocionalno zdravi, moramo zadovoljiti svoju emocionalnu potrebu za ljubavlju. Bračni drugovi čeznu za naklonošću i ljubavlju svojih partnera. Mi se osećamo sigurni kada znamo da nas naš partner prehvata, da nas želi i da se predano stara o našem dobru. Sve te emocije smo osećali u toku perioda zaljubljenosti. Bilo je lepo dok je trajalo. Greška je bila samo u tome što smo mislili da će trajati večito.

Međutim, u svakom priručniku za brak, faza zaljubljenosti predstavlja tek uvodno poglavlje. Osnovna tema knjige je razumna, dragovoljna ljubav. To je ljubav na koju su nas bajke uvek pozivale, To je svesna, namerna ljubav.

Ovo je svakako dobra vest za one bračne partnere koji su izgubili sve karakteristike zaljubljenosti. Ako je ljubav svesno biranje, onda oni imaju mogućnost da vole i kada nestane zaljubljenosti i kada se vrate u stvarnost. Ta vrsta ljubavi započinje s određenim gledištem – načinom razmišljanja. Ljubav je gledište koje kaže: «Oženjen sam tobom i odlučujem da ću se starati o tvom dobru!» U rtom slučaju onaj koji je odlučio da voli, naći će već prikladan način da izrazi svoju ljubav i da ostvari svoju odluku.

«To mi zvuči tako prazno!» - uzviknuće neko. «Ljubav kao gledište, ljubav kao prikladno ponašanje! Gde su, onda, zvezde padalice, baloni, duboka osećanja? Šta je sa atmosferom iščekivanja, treperenja, elektrizirajućom snagom poljupca, šta je sa seksualnim uzbuđenjem? Šta je sa emocionalnom sigurnošću saznanja da se nalazim na prvom mestu u njegovim ili njenim mislima? O tome je reč u ovoj knjizi. Kako da jedno drugome zadovoljimo duboku emocionalnu potrebu za ljubavlju? Ako uspemo da to naučimo i ostvarimo, onda će ljubav koju delimo biti uzbudljivija od bilo čeka što smo osetili dok smo bili slepo zaljubljeni.

Već godinama na seminarima o braku govorim o pet jezika ljubavi. Na hiljade parova će vam potvrditi verodostojnost onoga što ćete čitati. Moje police su pune pisama nepoznatih ljudi koji kažu: «Prijatelj mi je dao jednu od vaših kaseta o jezicima ljubavi. Ona je preporodila naš brak. Godinama smo se trudili da jedno drugome dokažemo da se volimo, ali su se naša nastojanja razmimoilazila. Sada, kada govorimo istim jezikom ljubavi, emocionalna klima u našem braku se drastično popravila.

Kada je emocionalni rezervoar vašeg partnera pun i od je siguran u vašu ljubav, celi svet mu izgleda pun radosti i on će pregnuti da ostvari sovje najviše životne ciljeve. Ali, kada mu je rezervoar prazan, celi svet mu izgleda mračan, i on verovatno nikada neće ostvariti svoj životni potekcijal. U sledećih pet poglavlja objasniću pet emocionalnih jezika ljubavi, a u devetom ću objasniti kako otkrivanje jezika ljubavi vašeg partnera može da unapredi vaš život u braku

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 28 Сеп 2008, 16:33

Četvrto poglavlje

Prvi jezik ljubavi

IZRAĐAVANJE PRIZNANJA

Mark Tven je jednom rekao: «Od pravog komplimenta mogu da živim dva meseca!» Kada bismo Marka Tvena doslovno shvatili, šest komlimenata godišnje bilo bi dovoljno da njegov rezervoar ljubavi uvek bude do vrha pun. Verovatno će vašem partneru biti potrebno i nešto više od toga.
Jedan od načina emocionalnog izraažavanja ljubavi je upućivanje ohrabrujućih reči. Solomun, pisac drevnih jevrejskih mudrih izreka, napisao je: «Život je i smrt u vlasti jeziku!» (Priče 18,21) Mnogi parovi nikada nisu naučili neizmernu snagu uzajamnog verbalnog priznavanja. Solomun je dalje napisao: «Briga u srcu čovekovom obara, a dobra reč razveseljava!» (Priče 12,25)

Verbalni komplimenti ili izricanje priznanja predstavljaju moćne komunikatore ljubavi. Najvolje se daju u obliku jednostavnih, neposrednih priznanja, kao na primer:

«Sjajno ti stoji to odelo!»

«Kako dobro izgledaš u toj haljini!»

«Sigurno niko na svetu ne zna da pripremi krompir kao ti. Uživam kada ga imam na tanjiru!»

«Baš ti hvala što si večeras oprao posuđe!»

«Hvala ti što si se postarao da nam neko pričuva decu! Nikada ti to neću zaboraviti!»

«Obradovala sam se kada sam videla da si uklonio smeće!»

Šta bi se događalo sa emocionalnom klimom u braku kada bi muž i žena redovno slušali ovakva iskrena priznanja?

Pre sedam godina, sedeo sam u kancelariji kraj otvorenih vrata.

- Imate li trenutak slobodnog vremena? – upitala me je gospođa koja je prolazila hodnikom.

- Svakako! Izvolite!

Ušla je i sela na ponuđenu stolicu.

- Doktore, imam problem! Ne mogu da nagovorim muža da uredi našu spavaću sobu. Ubeđujem ga već devet meseci. Pokušala sam sve moguće, ali uzalud.

Moja prva pomisao bila je: «Gospođo, vi ste na pogrešnom mestu. Ja nisam savetnik za unutrašnje uređenje stana!» Međutim, ljubazno sam rekao: «Pričajte mi o tome!»

- Evo, uzmite kao primer prošlu nedelju! Sećate li se kako je vreme bilo prekrasno. Znate li šta je moj muž radio preko celoga dana? Prao je i glancao automobil!

- I šta ste vi učinili?

- Otišla sam k njemu i kazala da zaista ne razumem njegovo ponašanje. Tako divan dan, kao stvoren za uređenje spavaće sobe, a on pere i uređuje automobil!

- Da li je pošao da uređuje sobu?

- Svakako da nije! I dalje je u istom stanju. Ne znam šta da radim.

- Dozvolite mi da vas nešto upitam. Imate li vi nešto protiv čistih, sjajnih automobila?

- Svakako da nemam, ali mene prvenstveno zanima spavaća soba!!!

- Da li ste sigurni da je vašemu mužu poznato šta vi to tako vruće želite?

- Znam da zna, jer ga gnjavim već devet meseci!

- Dozvolite mi da vam postavio još jedno pitanje. Učini li vaš muž ikada nešto dobro?

- Na šta mislite?

- Pa, recimo, da iznese smeće, da sredi auto kada ga vi vozite, da plati račun za struju, da obesi svoj kaput na vešalicu kada se vrati s posla!

- Svakako da radi nešto od toga, bar ponekad!

- U tom slučaju ima jedan predlog. Prvo, više nikada nemojte spominjati spavaću sobu. Nikada više ne govorite o uređenju spavaće sobe!

- Uopšte ne vidim kako bi to moglo da pomogne!

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 28 Сеп 2008, 16:39

Svrha ljubavi nije da dobijete nešto što želite, nego da učinite nešto za voljenu osobu. Činjenica je da ćete posle dobijenog priznanja biti mnogo spremniji da to učinite!

- Pa, gospođo, upravo ste mi kazali da on zna da sreba da sredi spavaću sobu. Više nema potrebe da mu o tome govorite. On to već zna! Drugi moj predlog je da mužu izreknete iskreno priznanje kada god učini nešto dobro. Ako iznese smeće, kažite: «Hvala, dragi, želim da znaš da sam ti stvarno zahvalna što si izneo smeće!» Ni za živu glavu nemojte kazati: «Bilo je krajnje vreme da to smeće nestane iz kuće. Samo se muhe roje oko njega!» Ako vidite da plaća račun za struju, stavite mu ruku na rame i recite: «Znaš, dragi, zaista cenim što si taj posao preuzeo na sebe. Ima mnogo muževa koji sve prepuštaju ženama.» Svaki put kada učini nešto dobro, dajte mu verbalno priznanje.
- Ne vidim da će on zbog toga srediti našu spavaću sobu!

- Gospođo! Tražili ste savet i dobili ste ga! Besplatan je!

Nije otišla posebno zadovoljna. Međutim, posle tri sedmice, ponovo se pojavila u mojoj kancelariji i kazala: «Neverovatno, doktore! Uspelo je!» Naučila je da verbalni komplimenti daleko snažnije pozitivno motivišu nego prigovori.

Ne savetujem vam da laskate da biste privoleli svog bračnog druga da nešto učini. Svrha ljubavi nije da nešto dobijete za sebe, nego da nešto učinite za dobro voljene osobe. Međutim, činjenice pokazuju da ćemo posle primljenog priznanja biti daleko spremniji da učinimo ono što naš partner želi.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 28 Сеп 2008, 16:39

OHRABRUJUĆE REČI

Verbalni komplimenti su samo jedan od načina da izrazite priznanje svom bračnom drugu. Drugi način su ohrabrujuće reči. Reč «ohrabriti» znači nekome uliti hrabrosti. Svaki od nas ima neko područje na kojemuj se oseća nesiguran. Nedostaje nam hrabrosti, i upravo nas taj nedostatak hrabrosti sprečava da učinimo pozitivna dela koja bismo želeli da učinimo. Latentna snaga u područjima nesigurnosti vašeg bračnog druga možda čeka samo na vaše ohrabrujuće reči!

Alison je uvek volela da piše. Pri kraju studija upisala je i nekoliko predmeta sa područja novinarstva. Ubrzo je shvatila da je pisanje daleko više oduševljava od istorije koja joj je bila glavni predmet. Bilo je već prekasno da menja glavni predmet, ali je posle završetka studija, a pre rođenja prvog deteta, ipak napisala nekoliko glanaka. Jedan od njih je poslala u neku redakciju, alu su je odbili. Nije se više usudila da piše. Prolazile su godine i kada su deca poodrasla, imala je više vremena da razmišljanje, pa se opet latila pisanja.

U početku njen muž Keit nije obraćao mnogo pažnje na njene pokušaje da piše. Bio je zaokupljen svojim pozivom i nastojanjem da napreduje na hijerarhijskoj lestvici u svojoj kompaniji. Vremenom je ipak shvatio da se sreća u životu ne krije u dostignućima, već u odnosima. Zato je mnogo više pažnje poćeo poklanjati Alison i njenim problemima. Potpuno je zato prirodno da je jedne večeri pročitao jedan od njenih članaka. Smesta je otišao u dnevnu sobu u kojoj je Alison čitala i oduševljeno rekao: «Žao mi je da te prekidam u čitanju, ali nešto moram da ti kažem! Upravo sam pročitao tvoj članak pod naslovom «Iskoristite svoj godišnji odmor do maksimuma». Alison, ti si pravi majstor! Taj članak treba da bude objavljen. Ti pišeš zaista razumljivo, tako da te svako može razumeti. Rečima kao da slikaš prizore tako daih svi mogu zamisliti. Stil ti je čudesan. Bezuslovno taj članak moraš poslati nekom uredništvu!

- Misliš li ti to zaista ozbiljno? – upitala je Alison oklevajući.

- Svakako! Članak je izvanredan!

Kada je Keit izašao, Alison se nije vratila čitanju. Sa sklopljenom knjigom u krilu, tridesetak minuta je razlišljala o Keitovim rečima. Pitala se hoće li i drugi doživeti njeno pisanje kao i on. Setila se kako je pre nekoliko godina redakcija odbila njen članak. Međutim, u međuvremenu se i ona promenila. Njeno pisanje se popravilo. Imala je i više životnog iskustva. Pre nego što je ustala da popije čašu vode, Alison je donela odluku. Poslaće svoje članke u nekoliko redakcija. Proveriće tako da li su za objavljivanje. Keit je ove svoje reči izgovorio pre četrnaest godina. Od tada su objavljeni mnogi Alisonini radovi, a potpisala je i ugovor da napiše knjigu. Ona zaista izvanredno piše, ali su bile potrebne ohrabrujuće reči muža da je pokrenu da učini prvi korak na trnovitom putu do objavljivanja svojih dela.

Možda i vaš bračni partner ima neiskorišćenog potekcijala na nekom području života. Možda taj potencijal samo čeka na vaše ohrabrujuće reči. Možda ona treba da se upiše na neki tečaj da razvije tu sposobnost. Možda on treba da upozna neke ljude koji mu mogu kazati šta i kako treba da čini. Vaše reči mogu vašem partneru da pruže hrabrosti da učini taj prvi korak.

Molim da shvatite da ne govorim o tome da primoravate partnera da učini nešto što vi želite. Govorim o podsticanju da razvije sposobnosti koje već ima. Na primer, neki muževi teraju supruge da smršave. Muž kaže: «Ja je hrabrim!», ali ženi njegovo ohrabrenje zvuči kao prekor. Ohrabrenje možete pružiti jedino osobi koja želi da smršavi. Bez te njene želje vaše reči se biti svrstane u kategoriju propovedanja. Takve reči retko deluju ohrtabrujuće. Skoro uvek zvuče kao prigovor koji treba da izazove grižnju savesti. One ne izražavaju ljubav, već odbojnost.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 28 Сеп 2008, 16:40

Ohrabrenje zahteva da se svet gleda iz perspektive bračnog druga. Prvo moramo naučiti šta je njemu važno!

Ako vaš bračni drug kaže: «Ove jeseni ću se uključiti u program skidanja kilograma! - vi imate priliku da ga ohrabrite! Ohrabrujuće reči bi mogle ovako da zvuče: «Kada ti nešto odlučiš, onda znam da ćeš uspeti. To je jedna tvoja osobina koja mi se sviđa. Kada doneseš odluku ne prestaješ se truditi dok je ne ostvariš. Reci mi samo kako bih ti ja u tome mogao pomoći. Što se tiče cene programa, nekako ćemo se već snaći.» Takve reči zaista mogu ohrabriti vašeg bračnog druga da se upiše na seminar za mršavljenje.
Ohrabrenje zahteva da se svet sagleda iz perspektive vašeg bračnog druga. Prvo moramo naučiti šta je njemu važno. Tek tada mu možemo pružiti ohrabrenje. «Uz teme sam! Kako ti mogu pomoći?» Treba da mu kažemo da verujemo u njegove sposobnosti. Izrecimo reči priznanja i pohvale!

Većina od nas ima više potencijala nego što ćemo ikada iskoristiti. U tome nas često sprečava samo nedostatak hrabrosti. Bračni drug, pun ljubavi, može nam pružiti upravo taj katalizator. Svakako, nekada vam je teško da izgovorite reči ohrabrenja. To možda nije vaš primarni jezik ljubavi. Možda ćete morati da uložite mnogo truda da naučite drugi jezik ljubavi, primarni jezik vašeg partnera. To će vam biti posebno teško ako ste se navikli da kritikujete i prebacujete, ali vam mogu kazati da se isplati!

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 28 Сеп 2008, 16:40

LEPE REČI

Ljubav je lepa. Ako verbalno želimo iskazati ljubav, moramo birati lepe reči. Važno je i kako ih izgovaramo. Ista rečenica može ima dva suprotna značenja, zavisno od toga kako ste je izgovoriti. Izjava «Volim te!», izgovorna toplim i nežnim glasom, može predstavljati iskrenu izjavu ljubavi. Ali šta, ako posle reči «volim te» stavimo unitnik? Upitnik menja celi smisao ovih slatkih reči. Ponekad rečima izgovaramo jedno, a tonom izražavamo nešto sasvim drugo. Odašiljemo dvostruke poruke. Naš partner će najčešće protumačiti naše reči prema tonu kojim su izgovorene, a ne prema rečima koje smo upotrebili.

Reči «Oduševljen sam da upravo večeras operem sudove!», izgovorene sa ironičnim prizvukom, svakako da neće biti prihvaćene kao mizjava ljubavi. Sa druge strane, rečima možemo podeliti tugu, bol, patnju, radost na ljubazan način i one će biti shvaćene kao izražavanje ljubavi. Osoba koja govori želi da joj partner pokloni pažnju. Ona želi da se na taj način zbliži s voljenom osobom. Deleći svoja osećanja, gradi mostove. Razgovara o boli, jer želi da pronađe lek. Iste reči, ukoliko ih bude izgovorila grubim, povišenim tonom, neće više biti izraz ljubavi i prisnosti, već prekora i osude.

Način na koji govorimo izvanredno je važan. Stara Solomunova izreka kaže: «Odgovor blag utišava srdnju!» Ako je vaš partner ljut ili uzrujan, te vas žestoko napadne rečima, ukoliko vi izaberete put ljubavi, neće raspirivati vatru sukoba, nego ćete uzvratiti blagim glasom. Ono što vam on govori primićete kao obaveštenje o njegovom trenutnom emocionalnom stanju. Dozvolićete mu da vam ispriča svoju priču o svojoj povređenosti, ljutini ili viđenju događaja. Nastojaćete da se stavite na njegovo mesto i da sagledate zbivanja njegovim očima, a potom ćete smireno i ljubazno izraziti svoje razumevanje. Ako ste mu učinili na žao, neće vam biti teško da priznate pogrešku i da zatražite oproštenje. Ako je vaše viđenje događaja drugačije od njegovog, treba da na lep način obrazložite svoje gledište. Treba da tražite put razumevanja i smirenja, a ne da nastojite da svoje gledište prikažete kao jedino pravilno i logično tumačenje onoga što se dogodilo. To je zrela ljubav – ljubak za kojom težimo ako želimo da se naš brak održi i usavršava.

Ljubav ne sabira pogreške. Ljubav je spominje promašaje iz prošlosti. Niko među nama nije savršen. Niko od nas ne čini uvek ono što je pravo i dobro. Ponekad se dešava da izgovorimo uvredljive reči na račun svog bračnog druga. Prošlost se ne može izbrisati. Možemo je priznati i složiti se da smo pogrešili. Možemo zamoliti za oproštenje i pokušati da promenimo svoje ponašanje. Osim priznanja da sam pogrešio i molbe da mi oprosti, više ništa ne mogu učiniti da ublažim bol koji sam prouzrokovao. Ako mi je bračni drug nešto učinio i pokajnički dolazi da me zamoli za oproštenje, tada mogu da biram jedino između osude ili oproštenja. Ako izaberem osusu i nastojim se osvetiti ili naterati svog bračnog druga da ispašta zbog svog prestupa, sebe sam stavio na mesto sudije, a njena na mesto zločinca. Bliskost je isključena. Ako izaberem put oproštenja, bliskost se može obnoviti. Oproštenje je put ljubavi.

Zapanjen sam kada vidim koliko ljudi svaki novi dan meša s jučerašnjim. Oni uporno nastoje da u današnji dan unesu sve jučerašnje propuste i da na taj način pokvare potencijalno prekrasan dan. «Ne mogu verovati da si mi to učinio. Nikada ti to neću oprostiti. Ne možeš ni naslutiti koliko si me povredio. Nije mi jasno kako možeš tako mirno i zadovoljno da sediš iako si mi sve to rekao ili učinio. Trebalo bi da puziš na kolenima i da me moliš za oproštenje. Sumnjam da ću ti ikada oprostiti čak i ako me zamoliš!» Ovo isu reči ljubavi, već reči osvete, mržnje i ogorčenja.

Ako želimo razvijati svoje međusobne odnose, moramo znati želje svoga partnera. Ako želim da ga volim, moram znati šta on želi!

Najbolje što možemo učiniti s pogreškama iz prošlosti je da ih prepustimo istoriji. Istina je da se to dogodilo. Sigurno da je zabolelo. Možda i dalje boli, ali on je priznao svoju grešku i zamolio vas je za oproštenje. Prošlost se ne može izbrisati, ali se može i mora shvatiti kao istorija. Mi sami moramo odlučiti da ćemo danas živeti bez promašaja iz prošlosti. Opraštanje nije osećanje, to je prihvatanje. To je odluka da se pokaže ljubav, a ne prilika da se napadne prestupnik. Opraštanje je dokaz ljubavi: «Volim te bi stalo mi je do tebe! Odlučio sam da ti oprostim. Iako moje osećanje povređenosti može potrajati još neko vreme, neću da dozvolim da se ovaj nemili događaj ispreči između nas. Nadam se da ćemo iz ovog iskustva oboje nešto naučiti. Ti nisi izgubljeni slučaj samo zato što si pogrešio. Ti si moj bračni drug i mi žemo i dalje ići zajedno kroz život!» To su reči ljubavi izgovorene dijalektom lepih reči.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 28 Сеп 2008, 16:41

LJUBAZNE REČI

Ljubav želi, ali ne zahteva. Ako zahtevam nešto od svoga bračnoga druga, postajem mu roditelj, a on moje dete. Roditelj govori trogodišnjem detetu, šta treba, u stvari, šta mora da učini. To je neophodno, jer trogodišnjak još ne zna kako treba da plovi uzburkanim vodama mora života. Međutim, u braku smo ravnopravni, odrasli partneri. Sasvim je sigurno da nismo savršeni, ali smo odrasli i partneri! Želimo li izgraditi prisne međusobne odnose, moramo znati šta onaj drugi želi. Akoi želimo da se volimo, moramo znati šta onaj drugi hoće.

Veoma je važno na koji način izražavamo te svoje želje. Ako ih izreknemo kao zahteve, uništavamo mogućnost bliskosti i udaljavamo partnera od sebe. Ako svoje potrebe i traženja izražavamo kao kao želje, postavljamo smernice, a ne ultimatume. Muž koji kaže: «Obožavam onu tvoju pitu od jabuka. Ima li neke mogućnosti da se ona pojavi na stolu ovih dana?» - daje svojoj ženi smernice kako da ga voli i da stvori prisnost. Sa druge strane, muž koji kaže: «Nisam jeo pitu od jabuka otkako nam se rodio sin i čini mi se da je neću dobiti ni u toku sledećih osamnaest goidna!» - ne ponaša se kao odrastao čovek, nego kao nezreli pubertetlija. Žena koja pita: «Misliš li da ćeš u toku ovog vikenda imati vremena da očistiš oluke?» - ovom svojom željom izražava i ljubav. Međutim, ta ista žena može da kaže: «Ako uskoro ne očistiš oluke, propašće nam i cela fasada! Već nam iz oluka raste raste cela šuma!» - prestala je da voli svoga muža i pretvorila se u dominantnu majku.

Kada nešto želite od svoga bračnog druga, priznajete njegovu vrednost i sposobnost. U suštini, kao da nagoveštavate da on ima nešto ili može da učini nešto što vama mnogo znači. Ako, sa druge strane, postavljate zahteve, pretvarate se u tiranina. Vaš partner se neće osetiti uvažen, nego omalovažen. Želja ostavlja mogućnost odluke i izbora. Vaš bračni drug može izabrati da ispuni vašu želju ili da je odbije, jer ljubav uvek predstavlja izbor. Zato i jeste tako značajna i važna. Svest da me partner toliko voli da pozitivno reaguje na moju želju, na emocionalnom planu je dokaz da mu je stalo do mene, da me ceni, uvažava i želi da me zadovolji. Emocionalnu ljubav ne možemo iznuditi zahtevima. Ono, partner može ispuniti moje zahteve, ali time mi nije izrazio svoju ljubav. To može biti strah da če me izgubiti, grižnje savesti ili neke druge emocije, ali ne i ljubavi. Zato želja stvara mogućnost da se izrazi ljubav, a zahtev uništava tu mogućnost.


[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable