Moja Srbija!

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30171
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Moja Srbija!

Порукаод Mustra » 27 Јул 2008, 20:24

Слика
Последње учитавање од Mustra дана 27 Јул 2008, 20:41, учитано 1 пут укупно.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30171
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 27 Јул 2008, 20:26

Слика

Republika Srbija se nalazi u jugoistočnom delu Evrope, u centralnom delu Balkanskog poluostrva. Predstavlja najkraću prirodnu vezu izmedju istočne i zapadne, severne i južne Evrope. Površine je 88.361 km i ima 7.500.000 stanovnika.
Klima je umereno-kontinentalna sa toplim letima do 30°C i snežnim zimama sa temperaturom od -5°C do 10°C.
Glavni grad je Beograd sa 1.600.000 stanovnika.
Najbrojnija verska grupa su pravoslavni hrišćani, slede ih katolici i muslimani, a zastupljene su i druge veroispovesti.
U Srbiji živi preko 30 različitih naroda, od kojih su najbrojniji Srbi.
Najveći broj stanovnika star je izmedju 25 i 50 godina.
Zvanični novac je Dinar (RSD) (100 para).
Himna Srbije je "Bože pravde".
Zvanični jezik je srpski. Značajan broj mladih ljudi poznaje ili tečno govori engleski jezik.

Dobro došli!

Saznajte više o Srbiji:
www.serbia.travel - Turistička ponuda Srbije
www.srbija.sr.gov.yu - Vlada Republike Srbije
www.beograd.org.yu - Beograd, glavni grad
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30171
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 27 Јул 2008, 20:28

Upoznajte Srbiju

Слика

Ako se prepustite želji za još nedoživljenim odmorom, pre ili kasnije poseticete i Srbiju. Otkricete predivne pejsaže, arheolosko bogatstvo, živu tradiciju, cistu prirodu, raznolikost sportske ponude, zdravu hranu, lokalne gurmanske specijalitete, originalna vina i izazovan nocni život. Najvažnije od svega, osecacete da ste zaista dobrodosli.
Putujuci kroz gradove, sela, banje, preko ravnica, planina, brda, vinograda, pored reka i jezera, upoznacete pravu mesavinu istorije, kulture i zabave.
Direktnim drumskim i zeleznickim vezama i preko beogradskog aerodroma, u Srbiju se lako stiže i kroz nju brzo putuje. Iz srednje Evrope, od Beca preko Budimpeste do Beograda, naseg glavnog grada, treba Vam samo nekoliko sati automobilom.

Do Srbije možete stici i Dunavom.

Raznolikost i bogatstvo spomenika nastalih u proslosti cine Srbiju veoma zanimljivom zemljom i sastavni deo su njene turisticke ponude. Svedocanstva o praistorijskom zivotu na ovom podrucju su brojna arheoloska nalazista. Lepenski Vir, prva privredno-drustvena struktura iz 7.000 i 6.000 godina pre nove ere, Starcevo iz ranijeg neolita i Vinca iz kasnijeg neolita svedoce da je ovo podrucje bilo kulturno srediste praistorijskog sveta.
U Srbiji postoje brojna arheoloska nalazišta iz rimskog perioda, kao što su ostaci naselja I vojnih logora, odnosno Sirmium, Viminacium, Felix Romuliana, Iustiniana Prima I dr.
Jedna od najznacajnijih sacuvanih spomenickih celina u Srbiji su manastiri, nastali u razdoblju od 12. do 17. veka, razmesteni od Fruske Gore na severu preko doline Morave i Ibra do Kosova. Kompleks Stari Ras sa Sopocanima, srednjevekovni manastiri na Kosovo i Metohiji (Decani, Gracanica, Pecka patrijarsija, Bogorodica Ljeviska) i manastir Studenica nalaze se na Listi Svetske bastine UNESCO-a. Zbog arhitektonskih osobenosti, skulptoralnih ukrasa, fresaka, ikona, rukopisnih knjiga, brojnih dela primenjene umetnosti, manastiri Srbije privlace paznju velikog broja turista.
Bilo da imate nekih zdravstvenih problema, da se osecate umornim, iscrpljenim ili samo zelite da obnovite svoje duhovnu i fizicku energiju, banje Srbije su pravo mesto za vas.

Banje se nalaze u pitomim dolinama ili na padinama brda, okruzene sumama, pasnjacima i vocnjacima. Njihov prirodni pejzaz dopunjen je negovanim ambijentom, parkovima i setalistima, kao i modernim smestajnim objektima i sportskim terenima.

U Srbiji postoji vise od 1.000 izvorista hladne i tople mineralne vode, kao i veliko bogatstvo prirodnog mineralnog gasa i lekovitog blata, u cijim blagodetima su uzivali jos i stari Rimljani, a banjske terapije prilagodene su lecenju sirokog spektra zdravstvenih smetnji ili oboljenja.
Banje su odlicno opremljene za organizovanje kongresa, seminara, drugih velikih skupova, kao i za kondicione pripreme sportskih ekipa.
Srbija je zemlja izuzetnih mogucnosti za odmor na selu. Ocuvana priroda, cist vazduh sa mirisom sena, cvetova, borova i pasnjaka, bistre reke i potoci, idealna su mesta za godisnji odmor. Gosti mogu da se prikljuce domacinima u spremanju jela, u radovima na imanju, da se bave nekim od starih, ali uvek korisnih zanata ili da uzivaju u miru prirode. Turistima ce ostati u secanju tradicionalna posela uz narodnu trpezu, besede i zdravice, a svakako ce pamtiti i ukusnu domacu hranu, koja se proizvodi, priprema i sluzi na tradicionalan seoski nacin.
Lovista u Srbiji se ubrajaju medu najpoznatija u Evropi. Prirodni potencijali za gajenje skoro svih vrsta divljaci su povoljni, sto dokazuju mnogobrojni vrhunski trofeji, svetski i evropski prvaci uzgojeni u nasim lovistima. Lovni turizam predstavlja vrlo specifican oblik turizma koji zahteva stroga pravila ponasanja u uslovima dobro organizovanih svih karika u lancu pruzanja usluga (prelazak granice, prevoz do lovista, obezbedivanje dozvola za oruzje i municiju, kao i veterinarskih dozvola i svih drugih uslova za izvoz divljaci, uredena lovista, strucni vodici, kvalitetni objekti za smestaj).
Istinskim ljubiteljima prirode i divljine nude se brojni izazovi u nacionalnim parkovima, rezervatima prirode i pecinama sirom Srbije. Neke biljne i zivotinjske vrste, vec nestale i istrebljene u ostalim delovima Evrope, jos uvek zive u zelenim ritovima i gustim sumama Srbije.
Za ljubitelje letnjeg odmora pored reka i jezera nalaze se kampvi sa brojnim sportsko-rekreativnim sadrzajima.

Posetite i:
www.beograd.org.yu - Beograd, glavni grad Srbije
www.camps-serbia.com - Kamping asocijacija Srbije
www.ecolss.com - O lovnom turizmu u Srbiji
www.natureprotection.org.yu - Zavod za zaštitu prirode Srbije
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30171
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 27 Јул 2008, 20:30

Istorija Srbije

Слика

Prva trajnija ljudska naselja na tlu današnje Srbije nastala su u mlađem kamenom dobu, u periodu 7000-3500. godine pre nove ere, uglavnom duž velikih reka (Dunav, Sava, Tisa, Morava). Posebno je Dunav bio atraktivan ranim stanovnicima Srbije, pa su tako duž njegovih obala razmeštena značajna nalazišta Vinča, Starčevo i Lepenski Vir. Veliko ratarsko naselje u Vinči bilo je najznačajniji kulturni centar celog donjeg Podunavlja između VI i III milenijuma p.n.e.

U IV milenijumu p.n.e. na ovo područje počinju da pristižu čobanska plemena sa ruskih stepa, bez jasnijeg etničkog identiteta. Vremenom među pristiglim plemenima jačaju Iliri, koji su u 7. veku p.n.e. ovladali kovanjem gvožđa i postali regionalna sila. Oni su vladali zapadnim delovima Srbije, dok su oblasti istočno od Morave držali Tračani i Dačani.

U 3. veku p.n.e. na tlo Srbije sa severa stižu Kelti, koji se mešaju sa zatečenim stanovništvom i ostavljaju tragove svoje kulture duž Dunava i Morave. Posle neuspelog ratnog pohoda u Grčku organizovanog 279. god. p.n.e. Kelti se vraćaju na obale Dunava i kod ušća Save osnivaju naselje Singidunum – današnji glavni grad Srbije Beograd.

Na prelazu stare u novu eru Rimljani pokazuju teritorijalne pretenzije na područje današnje Srbije. Posle dugog ratovanja s Ilirima, Keltima i ostalim zatečenim stanovništvom, Rimljani u 1. veku nove ere pripajaju sve oblasti južno od Dunava Rimskom Carstvu i vladaju njima narednih nekoliko vekova. Tokom svoje vladavine, Rimljani su na teritoriji Srbije podigli brojne gradove i pogranična utvrđenja na Dunavu, čiji ostaci postoje i danas. Carska palata Felix Romuliana pored Zaječara, izgrađena na prelazu iz 3. u 4. vek nove ere, uvršćena je na UNESCO-ovu listu svetske kulturne baštine.

Podelom Rimskog Carstva 395. godine, najveći deo današnje Srbije potpao je pod Vizantiju. U 5. i 6. veku učestale su provale raznih plemena na ove teritorije, a najveći pritisak na Vizantiju vrše Avari, s kojima jedno vreme sarađuju i razna slovenska plemena. Međutim, u prvoj polovini 7. stoleća Sloveni ulaze u savez sa Vizantijom i pod vođstvom jednog nepoznatog srpskog kneza nanose težak poraz Avarima. Posle toga su dobili pravo da slobodno naseljavaju oblasti između Jadranskog mora, Save, Morave i bosanske reke Vrbas. Tu započinje istorija srednjevekovne Srbije.

Prve srpske kneževine u tim oblastima moraju da izlaze na kraj sa pretenzijama Vizantije i moćnih suseda Bugara, češće se opredeljujući za saradnju sa Vizantijom, kao i susednom Hrvatskom. U drugoj polovini 9. veka misionari Ćirilo i Metodije donose među Srbe hrišćanstvo i pismenost. Crkveni raskol 1054. godine ostavlja većinu srpskih teritorija u sferi uticaja pravoslavlja.

Period do kraja 12. veka protekao je u nestabilnosti, ratovima sa susednim državama (naročito Bugarskom, Mađarskom i Vizantijom) i smenama vladarskih dinastija, a ovim područjem prolaze i krstaške vojske na putu za Jerusalim. Krajem 12. veka se kao lokalni lider pojavljuje veliki župan Stefan Nemanja, tokom čije vladavine dolazi do snažnog uspona srednjevekovne srpske države i započinje najznačajnija srpska dinastija Nemanjića. U vreme Stefana Nemanje izgrađeni su neki od najpoznatijih srpskih manastira sa UNESCO-ove liste svetske baštine, a iz tog vremena potiče i Miroslavljevo jevanđelje, najstariji pisani dokument na srpskom jeziku.

U 13. veku Srbija postaje samostalna kraljevina, a zalaganjem Svetog Save, najmlađeg sina Stefana Nemanje, Srpska pravoslavna crkva dobija autokefalnost (pravo na samostalan izbor poglavara). Centar kulturnog i duhovnog života srednjevekovne Srbije premešta se na Kosovo. Vrhunac razvoja i teritorijalne ekspanzije Srbija doživljava u vreme kralja i cara Dušana (vladao od 1331. do 1355.), pod čijom vlašću je bila prostrana teritorija od Dunava do centralne Grčke. Dušan se smatra i utemeljiteljem srpskog zakonodavstva.

Posle smrti cara Dušana, njegovo carstvo se raspada na mnoštvo feudalnih poseda, a nad Srbijom se nadvija senka turske invazije na zapad. U bitkama na reci Marici 1371. i Kosovu Polju 1389. godine, srpska aristokratija je desetkovana i Turcima je otvoren put za dalje napredovanje. Značajan otpor u prvoj polovini 15. veka pružaju im srpske i mađarske snage na severu srednjevekovne Srbije, posebno oko Beograda i Smedereva. 1459. godine Turci zauzimaju Smederevo, čime srpske zemlje padaju pod tursku dominaciju tokom naredna četiri veka.

Od kraja 16. do kraja 18. veka traju ratovi između Otomanske imperije i Austrije, vođeni uglavnom preko srpskih oblasti. Sudbina lokalnog stanovništva pratila je promenljivu ratnu sreću. U jednom trenutku takva situacija je postala vrlo nepodnošljiva, pa je 1690. došlo do najmasovnije seobe srpskog stanovništa iz južnih delova Srbije na sever i zapad, u Austrougarsku. Srbi u velikom broju naseljavaju današnju Vojvodinu, koja je u to vreme postala središte srpske kulture i političkog života.

Početkom 19. veka Srbi pod turskom vlašću dižu dva velika ustanka, kojima su se izborili za značajnu autonomiju u okviru Otomanske imperije. Novoosnovana Kneževina Srbija dobija međunarodno priznanje 1878. godine, a 1882. postaje Kraljevina Srbija, sa Beogradom kao prestonicom. Početkom 20. veka Kraljevina Srbija učestvuje u Balkanskim ratovima, da bi 1914. godine, napadom Austrougarske na Srbiju, otpočeo Prvi svetski rat. Iako je iz tog rata izašla kao pobednička sila, Srbija je u njemu izgubila 58% muškog stanovništva.

Jedna od posledica rata bio je i nastanak Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca krajem 1918. godine, ujedinjenjem Srbije, samostalne Crne Gore i delova Austrougarske koja se raspala. Kraljevina 1929. godine dobija ime Jugoslavija, na čelu joj je srpska dinastija Karađorđevića, a glavni grad je Beograd.

U aprilu 1941. Jugoslavija bez većeg otpora dospeva pod okupaciju Hitlerove Nemačke, a područje Srbije je rasparčano između Nemačke i njenih saveznika Mađarske, Bugarske, Italije, Albanije i Hrvatske. Mladi kralj beži u London, a centralna Srbija stavljena je pod formalnu upravu generala Milana Nedića, nemačkog saveznika. Tokom Drugog svetskog rata na tlu Srbije deluju dva rivalska gerilska pokreta - partizani po komandom komunističkog lidera Josipa Broza Tita i četnici pod komandom kraljevog oficira Draže Mihajlovića – koji ratuju međusobno i protiv nacista.

Krajem 1944. godine Crvena Armija ulazi u Srbiju i učestvuje u oslobađanju Beograda od nemačke okupacije. Na vlast u zemlji dolaze snage na čelu sa J.B. Titom, a Srbija postaje jedna od federalnih jedinica u okviru nove Jugoslavije, saveza nacionalnih republika sa jednopartijskom vlašću komunista.

Posle pada Berlinskog zida, u Srbiji se krajem 1990. održavaju prvi višestranački parlamentarni izbori, na kojima je trijumfovala Socijalistička partija Srbije (SPS), a za predsednika Srbije je izabran lider SPS Slobodan Milošević. Nedugo zatim Titova Jugoslavija se raspala u krvavom građanskom ratu 1991-1995. godine.

Pod imenom Savezna Republika Jugoslavija, 1992. godine nastala je državna zajednica Srbije i Crne Gore, kao jedine dve bivše jugoslovenske republike zainteresovane da ostanu zajedno. Posle gušenja oružane pobune albanske gerile na Kosovu, Milošević u proleće 1999. ulazi u rat sa NATO paktom, koji je završen ulaskom stranih trupa na Kosovo, posle tromesečnog vazdušnog bombardovanja ciljeva u Srbiji i Crnoj Gori.

Milošević je smenjen sa vlasti u oktobru 2000. godine, posle izbornog poraza i masovnih protesta. Na vlast dolazi široka koalicija do tada opozicionih stranaka, a prvi nekomunistički premijer Srbije posle Drugog svetskog rata postaje Zoran Đinđić. U martu 2003. godine premijer Đinđić je ubijen u atentatu, organizovanom u saradnji kriminalnog podzemlja i delova državnog aparata. Posle vanrednih parlamentarnih izbora krajem te godine, premijer Srbije postaje Vojislav Koštunica.

Glasanjem za nezavisnost na referendumu u maju 2006. godine, Crna Gora je izašla iz državne zajednice sa Srbijom. Time je i Srbija povratila državnu samostalnost posle skoro devet decenija, sada kao parlamentarna republika sa predsednikom Borisom Tadićem.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30171
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 27 Јул 2008, 20:31

Zanimljive navike

Слика

Ukoliko ste stranac u Srbiji, neće vam biti potrebno mnogo vremena da se uverite u ljubaznost, otvorenost i toplinu njenih žitelja. Tokom godina zatvorenosti u odnosu na svet, strani državljani u Srbiji bili su prava retkost. Sada, u periodu tranzicije, kada su stvari daleko drugačije, Srbi koriste priliku da se prikažu u najlepšem svetlu i na najbolji način dočekaju dugo željene goste.

Ako ste samo u prolazu, želite da iskusite Srbiju u instant obliku i potrebne su vam osnovne informacije, ali ne želite turističkog vodiča – možete se obratiti bilo kom prolazniku za bilo koju vrstu pomoći. Način komunikacije ne bi trebalo da predstavlja problem jer prosečan Srbin mlađe generacije pored maternjeg govori i (najčešće) engleski jezik. Može se naći i poneki slučajni prolaznik koji će sa vama razgovarati na nemačkom, španskom ili francuskom. Osmeh je u 90% slučajeva u razgovor uključen kao pomoćno sredstvo.

Pri predstavljanju i upoznavanju rukovanje je neizbežno, ali poljupci nisu neophodni. Do njih dolazi već pri sledećem susretu, i to (karakteristično srpski) tri puta. Tri puta zbog tradicionalne srpske izreke "tri puta Bog pomaže" i opštepoznate simbolike broja tri. Naravno, niko vam ne bi zamerio kada biste broj poljubaca sveli na dva, ili na samo jedan, uz dugi srdačni zagrljaj.

Srbi su otvoreni za komunikaciju u svakom pogledu, a naročito onu koja se tiče muško-ženskih odnosa. Ne, nismo uporni kao Italijani ni zavodljivi kao Francuzi, ali imamo određenu vrstu šarma koja najverovatnije proizilazi iz prevelike želje da popravimo pogrešnu sliku o sebi koju nameću mediji širom sveta. Nažalost, preciznih šablona za flert nema, sve je potpuno individualno, ali poneki osmeh, otvoreno pokazivanje naklonosti i dobra volja mogu se pokazati kao sasvim korisni.

Ukoliko je prethodno spomenut segment komunikacije bio uspešan, može vam se dogoditi da se nađete u nečijem domu kao počasni gost. U tom slučaju nikako ne smete odbiti čašicu rakije ponuđenu od strane domaćina, a ni počasno mesto za bogatom trpezom. Nemojte zaboraviti ni da pohvalite ručak pred domaćicom, koja se (verujte) zaista potrudila, i to specijalno zbog vas. Pri rastanku će zagrljaj biti sasvim adekvatno sredstvo za iskazivanje zahvalnosti i naklonosti.

A ako ste spremni da naučite par reči na srpskom, zasigurno ćete steći simpatije ovdašnjih žitelja. Kada vam neko učini bilo kakvu uslugu (uključujući i standardne situacije u ugostiteljskim objektima) obavezno kažite "hvala", produktivnije je od engleskog "thank you" – postoji mogućnost da dobijete i piće na račun kuće. Dogodi li se da je to piće alkoholno, ne propustite da se pogledate u oči sa ljudima koji sede sa vama za stolom i glasno kažete "živeli".

Ne sme vas iznenaditi ni ako se neko ponudi da vam plati piće, ručak ili nešto drugo, i pritom insistira na tome – to je samo još jedan način da pokažemo da nam je zaista drago što ste za svoju destinaciju (ili usputnu stanicu) izabrali baš našu zemlju. A i mi sami često plaćamo piće jedni drugima. Deljenje računa po principu svako svoje za nas je još uvek relativno nov pojam.

Sve u svemu, boravak u Srbiji biće vam znatno olakšan ukoliko se oslonite na velikodušnost i gostoprimstvo njenih državljana, i obogaćen zanimljivim pojedinostima karakterističnim za ovdašnju komunikaciju.

Dobrodošli!
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30171
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 27 Јул 2008, 20:35

Dešavanja

EXIT - JEDAN OD NAJPOPULARNIJIH FESTIVALA NA SVETU

Слика

Exit festival je jedan od najvećih socioloških i kultoroloških fenomena koji su zahvatili Jugoistočnu Evropu.
U živopisnoj slici tvrđave iz osamnaestog veka pored Dunava, gde se Exit održava, festival se brzo istakao veličinom i reputacijom, ali i neverovatnom atmosferom.
EXIT je nastao zbog nezadovoljstva Miloševićevim režimom i igrao je važnu ulogu u demokratskim promenama kroz revoluciju urbane kulture. Osam meseci nakon demokratskih promena u Srbiji, Exit je uspeo da okupi 250.000 posetilaca. Exit je tokom nekoliko godina postao jedno od najzanimljivijih i najzvučnijih festivalskih imena u Evropi, pa čak i u svetu. Izvođači žele da se vrate na EXIT i svake godine dolazi sve više ljudi iz regiona i celog sveta.
EXIT se drži svoje osnovne misije, a to je prvenstveno da obezbedi kvalitetan muzički program svojim posetiocima, uz važne društvene kampanje. Svojim potpuno novom vizijom poslovanja i kulture EXIT je izazvao neviđen urbani fenomen. EXIT-a je posebno značajan zbog ogromnog uticaja koji ima u društvu. Svojom velikom popularnošću i neverovatnom medijskom promocijom, festival je uspeo da se pozicionira kao institucija koja kreira muzičke i komercijalne trendove, a koje slede stotine hiljada ljudi. Exit je, uz snažnu podršku svih državnih institucija i nivoa vlasti, postao jedan od 5 najpoznatijih svetskih festivala. Izvođači koji su nastupali na festivalu su: Iggy Pop, Garbage, Moloko, Stereo MC’s, Cypress Hill, Massive Attack, Underworld, Fatboy Slim, White Stripes, Pet Shop Boys, Franz Ferdinand, Billy Idol i mnogi drugi… Exit se trenutno odvija na 25 muzičkih bina. Na sedmi po redu festival dolaze Beastie Boys, Basement Jaxx, Snoop Dogg, Lauryn Hill, Robert Plant, Wu-Tang Clan, CSS, Danny Tenaglia, Roger Sanchez, John Digweed, Richie Hawtin, Eric Prydz, Trentemolle…
Tokom festivala, park na obali Dunava, između Dunavskog keja i studentskog grada, pretvara se u najveći kamp u zemlji. Ako želite sedam dana odlične festivalske atmosfere, EXIT kamp je mesto koje će vam to i pružiti.
Kažu da je Novi Sad najistočniji grad Zapadne i najzapadniji grad Istočne Evrope. Gotovo na raskršću, do njega zato možete stići kolima, vozom, avionom pa čak i brodom.
Vize građanima zemalja EU, zemalja kandidata za članstvo u EU, Hrvatske, USA, Kanade...nisu potrebne. Za detaljije informacije o viznom režimu možete se informisati na http://www.mfa.gov.yu/Visas/VisasR.htm

Za sve druge korisne podatke (o putarini, vožnji Srbijom, aerodromu Surčin, međumesnom i gradskom saobraćaju…) možete se informisati na

www.exitfest.org
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30171
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 27 Јул 2008, 20:36

Sabor trubača u Guči

Слика
Zamislite kako izgleda, kada kroz varoš od 1.000 ljudi za pet dana protutnji 500.000 turista, koji popiju preko 1.000.000 litara piva, nekoliko tona raznih drugih pića i pojedu par šlepera odličnog “svadbarskog kupusa” i mesa sa roštilja. I sve to uz preko 50 duvačkih orkestara, koji danonoćno, neumorno zabavljaju goste, smeštene ispod stotinak velikih šatri na livadama prelepe srpske varoši Guča.

Ljudi za stolom, ljudi na stolu, ljudi pod stolom. Sve je dozvoljeno tokom pet dana veselja, pesme, igre, jela i pića. A zvuci trube blagotvorno deluju na organizam posetilaca i uklanjaju svaki oblik stresa, briga i psihičkih problema.

"Praznik trube" - tako u narodu nazivaju dane trajanja Dragačevskog sabora trubača u Guči - "svetskoj prestonici trube". Ovaj sabor je najznačajnija smotra izvornog narodnog stvaralaštva i kulturnog amaterizma u Srbiji i jedina manifestacija trubaštva kao oblika izvorne narodne umetnosti. Na Saboru radove izlažu samouki narodni umetnici - slikari, vajari i retke zanatlije, priredjuju se etnološke i istorijske izložbe, takmiče se kazivači narodnih zdravica i bira se najlepša narodna nošnja.

Za žitelje Guče Sabor je najveća svetkovina. Svi domovi su otvoreni za stare i nove prijatelje. Uz gostoljubive domaćine, tradicionalna narodna jela i dobru kapljicu, dobro zdravlje i raspoloženje trajaće vam mesecima kasnije. Zato se naši gosti najčešće ponovo vraćaju, a broj posetilaca se svake godine uvećava.

Očekujemo Vas!

Sve o Saboru u Guči + sjajna galerija fotografija - www.guca.co.yu
Sabor trubača u Guci - www.sabortrubaca.com
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30171
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 27 Јул 2008, 20:38

niverzijada 2009

Слика

Univerzijada je internacionalni sportski i kulturni festival, koji se održava svake druge godine u različitim gradovima širom sveta. Najbitniji je sportski događaj posle Olimpijskih igara.

Od 1. do 12. jula 2009. godine Beograd će biti domaćin 25. letnje Univerzijade. Očekujemo preko 10.000 učesnika iz više od 170 zemalja. Uz adekvatnu organizaciju i ljubazne domaćine, dobri rezultati i dobro raspoloženje sigurno neće izostati.

Saznajte više:

www.universiade-belgrade2009.org
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30171
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 27 Јул 2008, 20:40

Слика
Igra, pesma, drugarstvo, razumevanje drugog i drugačijeg, dečije stvaralastvo, sinonimi su za "Radost Evrope", susrete dece Evrope koji svake godine okupljaju one od 7 - 14 godina. Davne 1968. godine, Redakcija "Susreti četvrtkom" tadašnjeg Doma pionira, a danas Dečjeg kulturnog centra Beograd, pokrenula je inicijativu kod nadležnih organa grada Beograda da se organizuje međunarodna dečja manifestacija pod nazivom "Radost Evrope", kojom će biti obeležen 05. oktobar - Svetski dan deteta.

Svake godine početkom oktobra, beogradski mališani u svojim porodicama ugoste više stotina vršnjaka iz cele Evrope koji sa sobom donose zvuk, pokret, sliku, kulturu i običaje svoje zemlje i različita umeća koja, tokom šest dana programa, pokazuju na trgovima, ulicama, i u dvoranama Beograda.

Karneval u centru grada , Susreti prijateljstava, Međunarodni likovni konkurs sa svojom završnom izložbom, Info bazar, poludnevni program na Kalemegdanu, Gala koncert u Centru Sava, velika zajednička žurka programski su segmenti Manifestacije koji obogaćuju svake godine kulturnu sliku grada, a deci pružaju pregršt mogućnosti za zabavu i druženje.

Uloga porodica i škola dece domaćina nemerljiva je za organizaciju manifestacije, ali i za stvaranje finih niti trajnog povezivanja. Skoro da nema zemlje u Evropi čija deca nisu bila učesnici "Radosti Evrope", i generacije beograđana koja u ovoj manifestaciji nije učestvovala.

www.joyofeurope.org.yu

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30171
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Moja Srbija!

Порукаод Mustra » 31 Окт 2017, 09:59

Слика Слика Слика Слика

Слика Слика Слика Слика

Слика Слика Слика Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30171
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Moja Srbija!

Порукаод Mustra » 31 Окт 2017, 10:03

Слика Слика Слика Слика

Слика Слика Слика Слика

Слика Слика Слика Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30171
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Moja Srbija!

Порукаод Mustra » 31 Окт 2017, 10:05

Слика Слика Слика Слика

Слика Слика Слика Слика

Слика Слика Слика Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30171
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Moja Srbija!

Порукаод Mustra » 31 Окт 2017, 10:07

Слика Слика Слика Слика

Слика Слика Слика Слика

Слика Слика Слика Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30171
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Moja Srbija!

Порукаод Mustra » 31 Окт 2017, 10:09

Слика Слика Слика Слика

Слика Слика Слика Слика

Слика Слика Слика Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30171
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Moja Srbija!

Порукаод Mustra » 31 Окт 2017, 10:11

Слика Слика Слика Слика

Слика Слика Слика Слика

Слика Слика Слика Слика
Слика