Proveri privatne poruke Proveri privatne poruke
Lista članova Lista članova FAQ - Često Postavljana Pitanja FAQ - Često Postavljana Pitanja
Korisničke grupe Korisničke grupe Profil Profil
Traži Traži Pristupi Pristupi Registruj se Registruj se
  :: Forumi Tvorca Grada :: forum

Draga Radosavljević (Subotić): PODSETNIK O NAŠIM HIMNAMA

 
Napiši novu temu Odgovori na poruku  :: Forumi Tvorca Grada :: forum » Istorija
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
hogar sa medaka
Noćni čuvar grada
Noćni čuvar grada


Pridružio: 16 Jan 2005
Poruke: 1011
Lokacija: beogradski pashaluk

PorukaPoslao: Pet Okt 14, 2005 1:22 pm    Naslov: Draga Radosavljević (Subotić): PODSETNIK O NAŠIM HIMNAMA Odgovoriti sa citatom

Obeležja svake države su: grb, zastava, himna. Grbom se obeležavju nadleštva državnog značaja kao i dokumenta posebno važna za državu i njene građane. Zastava se ističe o državnim praznicima, nosi ispred manifestacionih povorki, ispred svatova, a i u odlasku u boj.
Himna ima izuzetno mesto pored grba i zastave. Dok se zastava nosi na jarbolima, himna se nosi u srcu. Ona ima moć da deluje sugestivno i na one koji je pevaju i one koji je slušaju. U himni se reči i zvukovi vezuju sa pojmovima koji imaju veliku emocionalnu nosivost, a upućeni su državi, naciji, pokretu, a naročito slobodi. Ona ima mnogo tajanstvenog a na čovekova čula, deluje višestruko i tekstom i melodijom. Diže na noge i antisluhiste. Pored himne državi, postoje himne i pojedinim ličnostima, kao himna Svetom Savi.
Reč himna je grčkog porekla, «himnos» što znači hvalospev. Himna nastaje u želji da se iskaže nešto nadistorijsko, trajno i služi određenoj svrsi. U svakom jeziku ima dovoljno lepih reči kojima se slavi i veliča narod i domovina. U svim društvima himna je i političko pitanje posebnog značaja. Reči himne i njena muzička kompozicija imaju veliki uticaj na oblikovanje rodoljubivih osećanja naroda, a i zajednice više naroda. U nekim prilikama presudno utiču na tokove krupnih političkih promena pa i na lice sutrašnjeg društva.
Himne malih naroda pišu se tako da su prijemčive za srce i um, maštu i sluh, da razgone strah, umnožavaju nade, uvećavaju svest o moći, da se melodija u uho i svest urezuje zajedno sa rečima.. Male nacije znaju da se njihov opstanak može dovesti u pitnje, da mogu nestati, pa su zato himne nalik na molitve.
Veliki narodi ne postavljaju sebi ta pitanja. Oni znaju da ne mogu nestati. Zato njihove himne govore samo o veličini i večnosti.
Himna se sluša u stojećem stavu. Nije mali broj slušalaca koji pevaju zajedno sa izvođačima, horom ili nekom drugom grupom. Nije mali broj ni onih koji to proprate suzama, slušajući samo muziku, kao što su to najčešće činili naši sportisti u inostranstvu.
Dugogodišnje ropstvo pod Turcima nije našim narodima dozvoljavalo stvaranje i pevanje ma kakve rodoljubive pesme himničkog značenja. Kad je Srbija posle Hatišerifa 1830. godine počela da živi kao slobodna država, iako pod velikim uticajem Porte, javila se potreba za himničnom pesmom. Među više ispevanih najviše je u duši naroda ušla pesma «Srbiji».
Napisao ju je, jedva poznat, Luka Sarić. Objavljena je 1860. godine. Melodiju je konponovao češki doseljenik Vojteh Šistek 1891. godine. On je u Nišu bio horovođa pevačkog društva «Branko». Te iste godine prvi put je javno izvedena. Skraćena je za pevanje i dobila je naslov «Oj, Srbijo»! U to vrme rodilo se dosta i drugih roboljubivih pesama, ali je ova imala najviše uslova i tekstom i melodijom da postane himna.!
Pevana je za vreme Obrenovića i Karađorđevića, u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Godine 1917. garda kralja Petra, na koncertu u Versajskom parku, otpevala je ovu pesmu «Oj, Srbijo», kao prvu tačku programa. Program je završen francuskom himnom «Marseljeza»! «Oj, Srbijo» pevana je i za vreme Nedićeve vladavine u Nemcima okupiranoj Srbiji.

Pesma glasi:

Oj, Srbijo, mila mati!
uvek ću te tako zvati.
Mila, zemljo, mili dome,
Na krilu ću svagda tvome
Srećno živet ko u raju,
Gde miline večno traju.
U tebi je ono sve,
Za čim moje srce mre.

O, diži se, mati mila,
Da nam budeš što si bila,
Jer si dugo robovala,
Dugo suze prolivala,
Sunce ti se već rodilo,
Koje ti je zašlo bilo.
Kucnuo je, mati, čas,
Da se i tvoj čuje glas.

U vreme buđenja nacionalnih pokreta za oslobađanje ispod vlasti dve moćne carevine, Turske i Austrougarske, ispevano je na svim prostorima slovenskih naroda više rodoljubivih pesama pa i u Srbiji. «Oj, Srbijo», je najprestižnija pesma u to vreme, koja je pretendovala da postane zvanična himna, ali himna je postala «Bože pravde». Na pozivnom konkursu 1904. godine pobedila je ova pesma autora Jovana Đorđevića. Tako je «Bože pravde» postala srpska himna. Svečano je proglašena 28. juna 1909. godine na 65. rođendan kralja Petra Karađorđevića. Autor sva ova proglašenja nije doživeo. Umro je 1900. godine.
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora  
hogar sa medaka
Noćni čuvar grada
Noćni čuvar grada


Pridružio: 16 Jan 2005
Poruke: 1011
Lokacija: beogradski pashaluk

PorukaPoslao: Pet Okt 14, 2005 1:23 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Jovan Đorđević je bio po struci profesor. Rodio se u Senti 1826. godine, a umro u Beogradu 1900. godine. Dosta vremena, na svom životnom putu, proveo je kao direktor škola. Jedno vreme bio je i ministar prosvete u Srbiji. U Novom Sadu vodio je Srpsko narodno pozorište (1863-1868). Potom dolazi u Beogradu na dužnost upravnika Narodnog pozorišta. Bavio se pisanjem i preradom više pozorišnih dela. Laza Kostić ga je nazvao «ocem srpskog pozorišta». Himnu je komponovao Slovenac Davorin Jenko koji je tada došao u Beograd, zaposlio se u novosagrađenom pozorištu u kome je imao više zapaženih i odgovornih dužnosti. Đorđevićeva i Jenkova pesma pevana je u ratovima Balkanskom i Prvom svetskom kao zvanična himna, dok je «Oj, Srbijo»! pevana kao druga visoko rodoljubiva pesma. Posle nekih manjih ispravki i doterivanja pevana je ovako:

Bože pravde, ti što spase
Od propasti, do sad nas,
Čuj i od sad naše glase
I od sad nam budi spas!

Moćnom rukom vodi, brani
Budućnosti naše brod,
Bože spasi, bože hrani
Našeg kralja i naš rod!

Složi braću našu dragu
Na svak' dičan slavan rad:
Sloga biće poraz vragu
A najjači svima grad!

Nek na našoj blista grani
Bratske sloge zlatan plod.
Bože, spasi, Bože hrani
Našeg kralja i naš rod!

Nek na naše vedro čelo
Tvog ne padne gneva grom,
Blagoslovi naše selo,
Polje, njivu, grad i dom!

Kad nastupe bolji dani,
K' pobedi nam vodi hod
Bože, spasi, Bože, hrani
Našeg kralja i naš rod!

Iz mračnoga sinu groba,
Naše krune novi sjaj
Nastalo je novo doba, -
Novu sreću, Bože, daj!

Kraljevinu našu brani
Pet vekovne borbe plod.
Kralja Petra, Bože, hrani,
Moli ti se sav naš rod!

U vreme stvaranja rodoljubivih pesama na prostorima slovenskih naroda je i pesma «Lijepa naš domovino». Ona je postala hrvatska himna. Napisana je od četrnaest strofa a pevane su prvih nekoliko i to:

Lijepa naša domovino,
Oj, junačka zemljo mila,
Stare slave dedovino,
Da bi vazda časna bila!

Mila, kano si nam slavna,
Mila, si nam ti jedina,
Mila, kuda si nam ravna,
Mila, kuda si planina!

Vedro nebo, vedro čelo,
Blaga prsa, blage noći,
Toplo ljeto, toplo djelo,
Bistra voda, bistre oči:

Vele gore, veli ljudi,
Rujna lica, rujna vina,
Silni gromi, silni udi:
To je naša domovina

------------------

Teci, Savo, hitra teci
Nit' ti Dunaj silu gubi
Kud li šumiš, svijetu reci:
Da svoj narod Hrvat ljubi,

Dok mu njive sunce greje,
Dok mu hrašće bura vije,
Dok mu grobak mrtve krije,
Dok mu živo srce bije!

Ove stihove napisao je Mihanović Antun (1796-1861 godine). On je bio veliki narodni bunitelj. Bavio se naukom i diplomatijom . Bavio se i prezentiranjem javnosti, starih rukopisa sa slovenskih prostora. Kao diplomata, ispred austrijske vlade, bio je diplomatski predstavnik u Srbiji, Rumuniji i Turskoj. U Srbiji je bio prvi austrijski konzul i prvi strani diplomata neke strane države u Obrenovićevoj Srbiji. Miloš, kao apsolutista, nije na to rado gledao, ali je pravila diplomatije, u to vreme, morao poštovati.
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora  
hogar sa medaka
Noćni čuvar grada
Noćni čuvar grada


Pridružio: 16 Jan 2005
Poruke: 1011
Lokacija: beogradski pashaluk

PorukaPoslao: Pet Okt 14, 2005 1:27 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Mihanović je hrvatsku himnu napisao 1835. godine. Komponovao ju je Josif Runjanin.
Nacionalno buđenje u tim vremenima zapljusnulo je i Sloveniju. Ređale su se jedna za drugom rodoljubive pesme. Simon Jenko, slovenački pesnik (1835-1869 godine) napisao je 1860. godine pesmu «Naprej». Komponovao ju je Davorin Jenko. Pesma je, kao oblik buduće himne, pevana u Beču po kafanama. Pevali su je slovenački studenti. Prihvatili su je i ostali slovenski narodi, koji su živeli u Austrijskom carstvu. Bila je laka za pevanje pa su je pevali i Rusi i neki neslovenski narodi. Prevođena je i na engleski jezik . Glasi ovako:

Naprej*1 zastava slave
na boj junačka kri*2!
za blagor*3 očenjave*4
naj*5 puška govori.

Z oružjem in*6 desnico
nesemo*7 vragu*8 grom.
Zapisat v rgi opravico,
ki terajo*9 naš dom.

Draga mati je prosila,*10
roke okol' vrata vila,
plakala je moja mila:
«Tu ostani mili moj!»

Bogom, mati, ljub'ca*11 zdrava
Mati mi je očetnjava
Ljubica moja čast in slava,
Hajd'mo, hajd'mo, za nje*12 v boj!

..................

1. naprej – napred
2. kri – krv
3. blagor – dobro
4. očenjave – otadžbine
5. naj – neka
6. in – i
7. nesmo – nismo
8. vragu – neprijatelju
9. terajo – traže
10. prosila – molila
11. ljub'ca – draga žena
12. za nje – za nju

Simon Jenko bio je zapažen slovenački pisac-pesnik. Bio je Prešernov učenik. Kao veliki melanholik opevao je slovenačke predele i svoja tužna osećanja. Pesma «Naprej» je zajedničko delo Simona i Davorina Jenka. I tekst pesme i arija nastali su u bliskoj saradnji pesnika i kompozitora, što je u drugim slučajevima bilo teško ostvariti. Simon i Davorin nisu bili u srodstvu, ali su tada kad su stvarali himnu, imali po 25 godina. Rođeni su 1835. godine. Kao mladići družili su se i studirali u Beču. Simon je pored rodoljubivih pesama pisao misaonu, satiričnu i erotsku poeziju. Za sve ove žanrove nije imao razumevanja u sredini iz koje je potekao. Zato je pesme, mesto u Ljubljani, štamapo u Gracu.
Davorin je došao da živi u Pančevu. Tu je vodio hor Srpskog pevačkog društva. Nakon nekog vremena prelazi u Beograd u Narodno pozorište. Najpre je radio kao horovođa, pa kapelnik i na kraju kao kompozitor pesama.
Po završtetku Prvog svetskog rata na našim prostorima stvorena je nova država Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca. Od tri nacionalne himne stvorena je jedna tako što je od svake uzeta po jedna strofa. To je bio predlog Stanislava Biničkog. Sama ideja potekla je od jednog Hrvata koji se borio na srpskim ratištima a na strani Srba. Zvao se Anto Kovač. Himna je glasila.

Bože, pravde, ti što spase
Od propasti do sad nas,
Čuj i od sad naše glase,
I od sad nam budi spas!

Lijepa naša domovino,
Oj, junačka zemljo mila,
Stare slave, dedovino
Da bi vazda časna bila!

Naprej zastava slave
Na boj junačka kri!
Za blagor očetnjave
Naj puška govori.

Kad je promenjeno ime države, 3.oktobra 1929. godine u Kraljevina Jugoslavija, javila se potreba za novom himnom. Pored brojnih pokušaja do boljeg rešenja se nije došlo.
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora  
hogar sa medaka
Noćni čuvar grada
Noćni čuvar grada


Pridružio: 16 Jan 2005
Poruke: 1011
Lokacija: beogradski pashaluk

PorukaPoslao: Pet Okt 14, 2005 1:28 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Još jedna himnična pesma koja se tih vremena pevala na prostorima Kraljevine Jugoslavije je «Hej, Sloveni». Nastala je u prvoj polovini devetnaestog veka. Dok su slovenski narodi na Balkanu živeli u Turskoj carevini, to su oni u srednjoj Evropi živeli u Austrougarskoj. Pošto nisu imali svoje države stvarali su nacionalne pokrete. Taj devetnaesti vek se u istoriji zove vek buđenja nacija. Iako su se osećali nacionalno ugroženi, bili su međusobno povezani sličnim jezikom i saznanjem da su nikli iz zajedničkog slovenskog stabla. Tako se počela razvijati ideja sveslovenstva, ponikla iz naroda, a sve u cilju jačanja nacionalne svesti i ubrzanja delatnosti nacionalnih pokreta. U pragu 1848. godine održava se prvi Sveslovenski kongres. Prag je tada bio najveći slovenski kulturni centar u Austrougarskoj carevini. Na kongresu su tražili samo – «tu svetu slobodu za sebe i za svakog drugog, pri čemu osuđuju svaku vlast sile».
Najugroženiji su bili Slovaci. Nisu imali nikakvih uslova za kulturni i nacionalni razvoj. Zato su se kulturni radnici uključivali u češki a zatim u sveslovenski pokret, kako bi se lakše zajednički borili protiv germanizacije i mađarizacije, a za nacionalnu i kulturnu slobodu. U takvoj situaciji slovački pesnik Samuel Tomašik, na češkom jeziku, izgovorio je stihove «Hej Sloveni» 2. novembra 1834 godine. Prvi naslov je bio «Slovenska reč», Ariju je uzeo od poljske pesme nastale 1797. godine. Arija je bila dobro poznata slovenskim rodoljubima.Tako je pesma Samuela Tomašika postala pesma svih porobljenih Slovena.
Melodija poljske himne pripisivana je jednom manje poznatom Poljaku..Nakon podrobnijih istraživanja to nije dokazano, pa je veća verovatnoća da je potekla iz naroda od anonimnog pevača. Melodija pesme «Hej sloveni» i poljske himne razlijue se samo u tome što se prva peva smirenije a druga oštrije.


Pesma «Hej Sloveni» glasi:

Hej, Sloveni jošte živi
reč naših dedova,
dok za narod srce bije
njihovih sinova.

Živi, živi duh slovenski
živeće vekov'ma!
Zalud preti ponor pakla,
Zalud vatra groma!

Nek se sada i nad nama
Burom sve raznese.
Stena puca, dub se lama,
Zemlja nek se trese!

Mi stojimo postojano
kano klisurine,
proklet bio izdajica
svoje domovine!

Tomašik je bio zapažen slovački pisac i sveštenik.
Većinom je pisao pesme. Rođen je 8. februara 1813. godine u Jelašavskim Toplicama u Slovačkoj. Posle srednje škole upisao se na fakultet u Berlinu na studije istorije i teologije gde je i diplomirao. Na tom školskom putu nastala je himnična pesma «Hej Sloveni». Ona je plod ljubavi za slovenstvo, uzdignuta iznad ljubavi za svoj slovački nariod. Znao je da slovački narod može izvojevati slobodu samo zajedno sa ostalim porobljenim slovenskim narodima.
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora  
hogar sa medaka
Noćni čuvar grada
Noćni čuvar grada


Pridružio: 16 Jan 2005
Poruke: 1011
Lokacija: beogradski pashaluk

PorukaPoslao: Pet Okt 14, 2005 1:30 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Godine 1937. «Hej Sloveni», ulazi na naše prostore. Prvi prevod na srpski jezik datira iz 1839. godine. Pri prevodu na jugoslovenske jezike, bilo je manjih izmena i doterivanja, ali je u narodu zdušno prihvaćena. Pevala se u vremenu između dva svetska rata kao druga patriotska pesma. Dok je državna himna bila prva rodoljubiva pesma «Hej Sloveni» je bila sokolska himna.
Za vreme Drugog svetskog rata «Hej Sloveni» postaje prva rodoljubiva pesma. Pevala se u toku rata na raznim manifestacijama priređivanim na oslobođenim teritorijama. Pevana je u Užicu 1941. godine, Bihaću 1942, Jajcu na drugom zasedanju AVNOJ-a 1943. godine, i širom oslobođenih teritorija. Pevana je kao himna nove Jugoslavije koju je, borba za oslobođenje od nemačke okupacije, stvarala. Dok je u toku rata rukovodstvo NOB-a dalo nacrt ustrojstva buduće nove države, njeno ime i obeležja, grb i zastavu, dotle je pesma «Hej Sloveni», ostala da vrši himničnu funkciju. Još nije bio završen rat, kada su 20. avgusta 1944. godine plivačka i vaterpolo ekipa formirane u oslobođenim mestima na zapadu zemlje putovale u Rim na takmičenje. Pri nastupu otpevali su «Hej Sloveni!»
Po oslobođenju 1945. godine održani su prvi parlamentarni izbori. Bilo je to 11. novembra 1945. godine. Sednica skupštine bila je zakazana 29. novembra, na dvogodišnjicu zasedanja AVNOJ-a u Jajcu. Uoči zasedanja, 28. novembra uveče, predsedništvo Privremene narodne skupštine priredilo je svečani program u Narodnom pozorištu u Beogradu. Na početku progrma otpevana je himna «Hej, Sloveni». Pevali su je učesnici programa, a i publika u stavu mirno, uz po neku suzu.
Tako su i sutradan poslanici Savezne skupštine i skupštine naroda, na zajedničkoj sednici na kojoj je usvojena deklaracija o proglašenju Republike, ustali i otpevali «Hej Sloveni»
Tako je počela da živi nova Federativna Narodna Republika Jugoslavija sa himnom «Hej Sloveni». Ostala je do kraja zajedničke države jugoslovenskih naroda.
Pošto je 31. januara 1946. usvojen Ustav nove države , kao i simboli grb i zastava postavilo se pitanje zvanične himne. Smatralo se da u novoj državi treba podizati nove ljude uz novu muziku. Zato je Prezidijum Narodne skupštine raspisao konkurs za tekst državne himne. Po usvajanju teksta raspisaće se konkurs za melodiju. Precizno, po tačkama, određeni su zadaci koje su tekstopisci trebali zadovoljiti. Predviđene su i nagrade. Određen je i žiri sastavljen od književnika i publicista. Rok za slanje tekstova bio je 1. maj 1946. godine. Stiglo je 440 tekstova. Žiri je zaključio da tekstovi, manje više nisu u potpunosti odgovorili zahtevima konkursa. Primećeno je da se neki najpriznatiji jugoslovenski pisci nisu odazvali konkursu. Zato je žiri predložio da se njima prezidijum obrati posebnim pismom. Predložio je i da se poveća novčani iznos nagrada. Prezidijum Narodne skupštine prihvata predlog, pa 14. juna 1946. godine raspisuje nov konkurs, sa molbom, upućenom jednom broju pesnika, da uzmu učešća na konkursu. Određena je i visina novčanih nagrada 50, 30 i 20 hiljada.
Ni ovim potezom nije se došlo do potpuno željenog rezultata. Ocenjeno je da pesma Čedomira Minderovića najviše odgovara propozicijama za himnu predloženim od Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ a čiji prvi stih glasi:
«Smelo smo pošli iz mraka i strave».
Minderoviću je dodeljena prva nagrada. Druga i treća nisu dodeljene. Žiri je predložio da se sa po 20 hiljada dinara nagrade autori po jedne pesme iz Makedonije, Hrvatske i Slovenije.
U to vreme u Beogradu od 8. do 11. decembra 1946. godine održan je prvi posleratni Sveslovenski kongres na kome se razgovaralo o saradnji na celom slovenskom duhovnom prostoru.
Po završetku kongresa Prezidijum Narodne skupštine obraća se kompozitorima Jugoslavije da na Minderovićeve stihove napišu muziku. Raspisan je anonimni konkurs. Nagrade su bile 60, 25 i 15 hiljada dinara. Date su i preporuke šta muzički deo treba da pokaže. Odabran je žiri od najpoznatijih muzikologa tog vremena. Rok za predaju radova bio je 1. mart 1947. godine U naznačenom roku stigla je 201. kompozicija.
Žiri je preslušao sve kompozicije i odlučio da ih ne prihvati kao konačne za himnu, već da sačeka neko vreme i ponovi konkurs. Ipak je izdvojio četiri sa predlogom da se vrate autorima na doradu. I ako popraravljane, žiri ih nije prihvatio. Obrazloženje je bilo da nisu dovoljno borbene sa naglaskom na svetle elemente teksta, već na tužne. Podvučeno je da himna treba, i tekstom i melodijom da bude jednostavna laka za pevanje, sa elementima narodne muzičke tradicije, originalna i sa više borbenog zanosa.
Ponovo se upućuje poziv velikim kompozitorima. Odaziva se veći broj i Prezidijumu stiže 45 novih kompozicija. Posle preslušavanja od strane žirija, niza sastanaka i dogovora, predloga i sugestija, nije pala pozitivna odluka. Tako se od Minderovićevih stihova odustalo a koji su glasili:

Smelo smo pošli iz mraka i strave
Kroz krvavu buru u bitaka dim!
Bratstvo, jedinstvo da pobedu slave!
Da slobodna zasjaš lepotama svim!

Republiko naša pod suncem slobode
duh Tvoj u vekove nek ponosno sja!
Putevi slave nek Te večno vode
i steg tvoj nek samo za pobede zna!

Nad delom radnih i ponosnih ljudi
slobode nek blista naš plameni znak!
Armije naše granitne su grudi
naš juriš za Tebe ko oluj je jak!

Republiko naša pod suncem slobode
(refren)

Napred i napred! I nikada robom!
Sve slavnija, jača na putu si tom !
Zavete palih mi čuvamo s Tobom
da večito srećan i naš budeš dom!

Republiko naša pod suncem slobode
(refren)

Čedomir Minderović, 1946
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora  
hogar sa medaka
Noćni čuvar grada
Noćni čuvar grada


Pridružio: 16 Jan 2005
Poruke: 1011
Lokacija: beogradski pashaluk

PorukaPoslao: Pet Okt 14, 2005 1:31 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Usledio je još jedan pokušaj, nakon više od jedne decenije da se konačno dođe do nove himne. Uzeta je u obzir pesma pesnikinje Mire Alečković pod nazivom «Svečana pesma». Ona je počinjala prvim stihom refrena «Jugoslavijo, borba te rodila»! Usaglašena je bila i arija sa tekstom. U vladajućim vrhovima nekima je bilo mnogo pominjanja Jugoslavije u pesmi, pa su od pesnikinje tražili da menja refren. Ona je to odbila pa je i ovaj pokušaj usvojanja himne propao.
U celini pesma je glasila:

Jugoslavijo, borba te rodila

Pod nebom marčnim digli smo glave
Zbacili udes klet,
I pođosmo složno u život pravi
Srušimo stari svet.

Jugoslavijo, borba te rodila,
uvek slobodnu narod te slavio
ljubav te, zemljo, naša napojila,
budi ponosna, Jugoslavijo!

Sa zanosom slelih morasmo preći,
surove staze sve,
a kad je tebalo silnima reći,
rekli smo odlučno – NE!

Jugoslavijo (refren)

O, rasti nam zemljo, snu slobodara,
ime ti nosimo svud,
ti bolji život nama si dala,
bratstvu si utrla put

Jugoslavijo (refren)

Sa svakim si danom dalje od noći,
stalno ti snažniji let,
i dan svih dana jednom će doći
rod biće celi svet.

Jugoslavijo (refren)

Mira Alečković (1959)

Posle jedne poduže pauze, ponovo se krenulo za novim konkursom za himnu 1968. Jednom priliko odabran je tekst, drugom melodija, ali ne oboje zajedno kao celina koja će se proglasiti novom himnom.
Posle dugih dogovaranja raspisivani su konkursi 1973. pa 1974. godine. Pročitan je veliki broj tekstova, preslušane brojne kompozicije, ali se nije došlo do pozitivnog rešenja. Jedino je bilo jasno da nove himne nema. Tako je jedan novinar NIN-a naisao da je ideja o novoj himni umirala «tiho, prirodnom smrću».
Tako se posle niza sastanaka, razgovora, dogovora, oprečnih mišljenja, ozbiljnih rasprava, potrošene pozamašne sume novca iz narodne kase, ponovo vratilo starom Tomašikovom spevu «Hej Sloveni». Godine 1977. dat joj je formalni status himne sa naglaskom na privremenost. Međutim ona je ostala himna do kraja zajedničke države jugoslovenskih naroda.
Pesma Čedomira Minderovića i kompozitora Oskara Danona, a koja je bila naslovljena kao himna FNRJ, sa početnim stihovima «Smelo smo pošli iz mraka i strave» i «Svečana pesma» pesnikinje Mire Alečković i kompozitora Nikole Hercigonje, koja je počinjala prvim stihom refrena «Jugoslavijo, borba te rodila», ostale su kao dve visoko rodoljubive pesme dugo pevane na raznim svečanostima jugoslovenskih prostora.
Himne su pevane širom naše domovine na državnim i školskim svečanostima, pa i u Trnavi. Bila je to uvek prva tačka umetničkog dela programa sa kojom se otvarala proslava. Mi, učitelji, svuda i uvek, smo himne dobro znali i decu himnama učili.
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora  
hogar sa medaka
Noćni čuvar grada
Noćni čuvar grada


Pridružio: 16 Jan 2005
Poruke: 1011
Lokacija: beogradski pashaluk

PorukaPoslao: Pet Okt 14, 2005 1:34 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

«Đelem, Đelem»

Ovo je ciganska himna. Pesma je pevana od davnina a može se čuti širom planete. Pretpostavlja se da je stara više od četiri veka. Na svetskom kongresu Roma 1971. godine u Londonu, aklamacijom je ova pesma prihvaćena kao himna svih Cigana Sveta.
Na kongresu održanom 1979. godine u Švajcasrskoj Cigani su prihvaatili ime Romi za celu populaciju, ma gde živela. Ova etnička grupa, u velikom broju, živi i u našoj zemlji.


Đelem, Đelem

Đelem, đelem lungone dromenca,
Maladilem bahtale Romenca.
E, ej, Romalen
E, ej Čhavalen.

Romalen, katar tumen aven,
E carenca, lungone, dromenca?
E, ej, Romalen
E, ej Čhavalen.

Aven manca sa lumnjake Roma,
Kaj putalje e bahtale droma,
E, ej, Romalen
E, ej Čhavalen.

U prevodu glasi

Lutao sam lutao

Lutao sam lutao, beskrajnim putevima
Sreo sam srećne Rome.
E, ej Romi
E, ej deco!

Odakle dolazite Romi,
Čergama s dalekog puta?
E, ej Romi,
E, ej deco!

Pođite sa mnom Romi sveta,
Otvoriše se putevi sreće
E, ej Romi,
E, ej deco!

Sa romskog na srpski preveo Rajko Đurić
Komponovao: Muharem Alijević
Objavljena u Knjaževcu 1978.
Iz «Knjiga o himni».


Izvori:

1. Knjiga o himni od Milovoja Pavlovića
2. Srpskohrvatska čitanka za I razred srednjih škola 1939. god.
Pisci su profesori gimnazije Dobrivoje Alimpić i Momir Veljković

Napomena: Ovaj prilog postavljam po dobijenoj saglasnosti autora kao i glavnog urednika časopisa «Vrelo», br. 32/2006. dr Ranka Simovića. Časopis je još u fazi grafičke pripreme i biće štampan posle nove godine.
_________________
Ovaj život ne treba preterano ozbiljno shvatati. Ionako se niko iz njega nije izvukao živ.
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora  
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2004
Poruke: 20518
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Pet Okt 14, 2005 2:09 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Iz nekih razloga ispuštena je crnogorska himna pa je dodajem.

Himna Kralja Nikole (Crna Gora)
Onamo , 'namo

Onamo, 'namo, za brda ona,
govore da je razoren dvor.
Mojega Cara, onamo vele,
bio je negda junački zbor. (4x2)

Onamo, 'namo, da viđu Prizren,
kako je moje, doma ću doć`.
Starina mila tamo me zove,
tu moram jednom oru`an poć`. (4x2)

Onamo, 'namo, za brda ona,
Milošev ka`u prebiva grob.
Onamo dobiću pokoj duši,
kad Srbin ne bude rob. (4x2)
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora  
PRAVOslavko
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~


Pridružio: 01 Okt 2004
Poruke: 380
Lokacija: Srpska Crna Gora, Bar

PorukaPoslao: Pet Okt 14, 2005 5:03 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Стара црква била је из 18. века, саграђена у стилу аустроугарског барока, јер ултракатоличка монархија није трпела ни дозвољавала православни српско - византијски стил. /Да споменемо овде, ако је то од значаја, да је у тој старој православној цркви у Глини, лета Господњег 1846., по први пут изведена "Лијепа наша домовино" Антуна Михановића, коју је те године "углазбио" Србин из Глине Јосиф Руњанин а отпевао је српски православни хор из Глине. Но, времена и обичаји су се затим променули/.

* * *
Покољ невиних Срба из Баније и Кордуна у старој глинској цркви извршен је на начин који најкарактеристичније сведочи о чудовишности једне паклене машине смрти која се звала "Независна Држава Хрватска". Стравични покољ Срба у Глинској цркви извршен је првих дана августа 1941. Претходно су мирни и безазлени Српски сељаци из околних села среза Вргинмост најнечовечније и најбезочније, управо паклено и демонски изиграни и преварени. Са њима, њиховим савестима и душама усташе су се хтели ужасно поиграти смишљеном пропагандом у "прекрштавању православаца на католичку вјеру". Позвали су их да 2. августа 41. /на православног Светог Илију/ дођу на скуп у Вргинмост, где ће, тобоже, над њима извршити римокатолички жупници "прекрст", па ће после "слободно живјети... равноправни са Хрватима". У разговорима по селима, по сведочењу очевидаца, није међу Србима постигнут никакав договор, ни сагласност на прекрштавање. Људи су једноставно дошли у Вргинмост да виде шта ће бити, а нису ни могли не доћи, јер су многи директним хватањем и насилним одвођењем доведени у Глину.



Citat:
Онамо, 'намо
Онамо, 'намо

Онамо, онамо...за брда она,
говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.

Онамо, онамо...да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ'!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ'.

Онамо, онамо...са развалина
дворова царских врагу ћу рећ':
"С огњишта милог бјежи ми, куго,
зајам ти морам враћати већ'!"

Онамо, онамо...за брда она
казују да је зелени гај
под ким се дижу Дечани свети:
молитва у њих присваја рај.

Онамо, онамо...за брда она,
гдје небо плаво савија свод;
на српска поља, на поља бојна,
онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, онамо...за брда она
погажен коњ'ма кликује Југ:
"У помоћ, дјецо, у помоћ, синци,
светит' ме старца - свет вам је дуг!"

Онамо, онамо...сабљи за стара
његова ребра да тупим рез
по турским ребрим'; да б'једној раји
њом истом с руку рес'јецам вез!

Онамо, онамо...за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
кад Србин више не буде роб.

_________________
Oni su sistem, instrukcija, dogma, korupcija, teror institucija, Represija ubija! Mafija - murija, država - hajdučija, a mi smo revolucija! To nije naša Srbija!
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email  
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu Odgovori na poruku  :: Forumi Tvorca Grada :: forum » Istorija Sva vremena su GMT + 2 sata
Strana 1 od 1

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Powered by phpBB v2 © 2001, 2005 phpBB Group
Theme: PussycatBlue