Proveri privatne poruke Proveri privatne poruke
Lista članova Lista članova FAQ - Često Postavljana Pitanja FAQ - Često Postavljana Pitanja
Korisničke grupe Korisničke grupe Profil Profil
Traži Traži Pristupi Pristupi Registruj se Registruj se
  :: Forumi Tvorca Grada :: forum

Biografije - Glumci
Idi na stranu 1, 2  Sledeci
 
Napiši novu temu Odgovori na poruku  :: Forumi Tvorca Grada :: forum » Film
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2004
Poruke: 20522
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Čet Okt 06, 2005 12:37 pm    Naslov: Biografije - Glumci Odgovoriti sa citatom



Зоран Радмиловић је познати српски глумац. Рођен је у Зајечару 11. маја 1933. године, а преминуо у Београду 21. јула 1985. године. По очевој жељи уписао је право у Београду, потом студирао и на Архитектонском и Филолошком факултету; упоредо је опробао глумачке могућносту у КУД "Иво Лола Рибар", потом уписао и поступно апсолвирао глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију те започео каријеру у Београдском драмском позоришту (1962-1968), у коме испрва наступа у мање значајним представама. Године 1964-те, због одустајања Љубе Тадића, Радмиловић ускаче у насловну улогу у Краљу Ибију (на сцени Атељеа 212), представи коју претвара - разоткривајући посве изнимну глумачку надареност - у тријумф импровизације (велики уиспех остварује И на гостовањима у Паризу, Москви, Неw Yорку, Венецији И др.), у "своју сцену" која ће трајати (заједно с каснијим Радованом III Душана Ковачевића) две деценије. Иако је остварио низ успелих улога у позоришту (стални је члан Атељеа 212 од 1968 године до смрти), на филму, телевизији и естради, све су оне остале у сјени "улоге живота" у Краљу Ибију (чак и кад се ради о бриљантном остварењу - улози Молијера у истоименом комаду М.А. Булгакова, за коју је награђен Октобарском наградом града Београда). На филму је дебитовао 1962. године (Чудна девојка,Јована Живановића) и одиграо око двадесет улога. Главне је остварио у филмовима Глинени голуб (Т.Јанић, 1966), Рам за слику омје драге (Мирза Идризовић, 1968), Поглед у ноћ (Н.Стојановић, 1968), Павиљон 6 (Л.Пинтилие, 1978), Срећна породица (Гордан Михић, 1980). Неколико дана пред смрт примио је, у болничкој постељи, Седмојулску награду СР Србије.

Филмографија
1962 - Чудна девојка - као Пеђа
1964 - Марш на Дрину - као коцкар
1964 - Право стање ствари
1965 - Горки део реке
1966 - Глинени голуб
1968 - Рам за слику моје мајке
1969 - Велики дан
1971 - W.Р. Мистерије организма
1978 - Павиљон 6
1978 - Поглед у ноћ
1979 - Радио Вихор зове Анђелију
1979 - Усијање
1980 - Мајстори, мајстори
1980 - Срећна породица - као ујка
1981 - Шеста брзина
1982 - Маратонци трче почасни круг - као Били Питон
1983 - Шећерна водица - као др. Драговић
1985 - Држање за ваздух
1986 - Шмекер
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora  
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2004
Poruke: 20522
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Čet Okt 06, 2005 12:46 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom



U Beogradu je 16. marta 2002. godine u 68. godini života preminuo Danilo Bata Stojković, jedan od naših najvećih pozorišnih i filmskih glumaca. Pamtićemo njegove filmske, televizijske i pozorišne uloge u “Profesionalcu", "Klaustofobičnoj komediji", “Diplomcima”, filmovima “Balkanski špijunu”, "Cuvar plaže u zimskom perodu", "Pas koji je voleo vozove", "Nacionalna klasa", "Varljivo leto", "Poseban tretman", "Ko to tamo peva", " Maratonci trče počasni krug", "Bubašinter", "Bure baruta"...
Poslednju predstavu, "Profesionalca", igrao je 13. februara, na sceni Zvezdara teatra, između ostalih i za glumce Slovenskog narodnog gledališča, koji su u Beogradu gostovali osam dana. Tada su imali priliku da gledaju živu legendu.

Danilo Bata Stojković rođen je 11.avgusta 1934. godine u Beogradu, a glumom se "zarazio" još pre završene gimnazije. “Još kao momčić u beogradskom boemskom kraju na Čuburi, slušao je predavanja iz književnosti, umetnosti, istorije i gradio kritičko mišljenje o svom vremenu, uz pomoć "predavaca" poput Borislava Mihajlovića Mihiza, Mihajla Đurića, Bate Mihajlovića, Dejana Medakovića, Dobrice Čosića. Studije glume započeo je pre Akademije za pozorišnu umetnost, odlazeći, svako veče u Jugoslovensko dramsko pozorište kako bi upijao svaku izgovorenu reč sa scene".
Bio je član dve pozorišne kuće, Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Ateljea 212 gde je ostvario svoje najznačajnije uloge, a publika ga je posebno zavolela u ”Zezdara teatru”, u ulogama koje je Dusan Kovačević pisao za njega. Prvi put na scenu JDP izašao je 1956. godine i igrao slugu u "Magbetu", a godinu dana kasnije pojavio se kao agent u predstavi "Troje" na sceni Ateljea 212. U istom pozorištu je pred svoju smrt po 300. put odigrao "Korespodenciju"

Gluma u filmovima:

1964 Izdajnik
1965 Čovek nije tica
1966 Vreme ljubavi
1967 Bokseri idu u raj
1968 Delije kao Gvozden
1968 Ima ljubavi, nema ljubavi
1969 Zazidani
1970 Burduš kao reditelj
1970 Lilika
1970 Prirodna granica
1970 Rekvijem
1971 Bubašinter
1971 Uloga moje porodice u svjetskoj revoluciji
1972 Majstor i Margarita
1973 Kužiš stari moj
1975 Kičma kao čovek iz kafane
1975 Testament
1976 Čuvar plaže u zimskom periodu
1976 Salaš u malom ritu kao Damjan
1976 Vagon li
1977 Hajdučka vremena
1977 Pas koji je voleo vozove
1978 Nije nego kao profesor
1978 Pogled u noć
1979 Nacionalna klasa kao Simketov komšija
1980 Ko to tamo peva kao pobornik reda
1980 Poseban tretman kao Steva
1980 Srećna porodica kao poslovođa
1982 13. jul
1982 Idemo dalje
1982 Maratonci trče počasni krug kao Laki
1983 Čovek sa četiri noge kao fotoreporter
1983 Kako sam sistematski uništen od idiota kao Babi Pupuška
1984 Balkanski špijun kao Ilija
1984 Čudo neviđeno kao Šćepan
1984 Varljivo leto ''68
1985 Držanje za vazduh
1989 Atoski vrtovi - preobraženje
1989 Balkan ekspres 2
1989 Poslednji krug u Monci
1989 Sabirni centar kao Simeon
1989 Vreme čuda
1990 Sex - partijski neprijatelj br. 1 kao Gvozden
1991 Mala kao sveštenik
1992 Crni bombarder kao Bogdan Marković
1993 Kaži zašto me ostavi
1993 Tri karte za Holivud
1995 Podzemlje - underground kao Deda
1995 Ubistvo s predumišljajem kao Stavra Aranđelović
1995 Urnebesna tragedija kao 'mladoženja'
1997 Balkanska pravila kao Sajdžija
1998 Bure baruta kao Viktor, Aleksov otac
1998 Rane kao komšija
1999 Belo odelo kao pop
1999 U ime oca i sina
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora  
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2004
Poruke: 20522
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Čet Okt 06, 2005 12:52 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom



Nikola Đuričko je rođen u Beogradu 09. 07. 1974. godine, FDU je završio u klasi profesora Milenka Maričića i Žage Mićunovića. Već nekoliko godina svojim ulogama pleni pozorišnu i filmsku publiku. On je Filent u Mijačevom Mizantropu, Mark u Treinspotingu, Raka u Gospodi Ministarki , smušeni Kića u Beogradskoj Trilogiji, zapažen je bio i u predstavi "Potpalublje", Nikite Milivojevića. Nikola Đuricko i Zdravko Šotra su već sarađivali na filmu "Lajanje na zvezde" (1998.). Ujedno je i jedan od najangažovanijih glumaca mlade generacije, debitovao je u filmu "Poslednji krug u Monci", a potom su usledile uloge u filmovima: Do koske (1998.), Nebeska udica (1999.), Zemlja istine, ljubavi i slobode i Munje (2000.), Zona Zamfirova (2002.); u 2001. je snimio cak pet filmova: Bumerang, Mrtav ladan, Nataša, Normalni ljudi i Virtuelna stvarnost .


Poslednji izmenio Sky Seeker dana Čet Okt 06, 2005 1:09 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora  
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2004
Poruke: 20522
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Čet Okt 06, 2005 12:53 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom



Милосав Мија Алексић (26.9.1923. Горња Црнића - 12.3.1995.Београд) је један од највећих српских глумаца свих времена.

Био је члан Југословенског драмског и Народног Позоришта у Београду. На позоришту је дебитовао у Крагујевцу. Члан Југословенског драмског позоришта постаје 1951. и ради све до 1965. године, када је прешао у Народно Позориште где је и окончао своју позоришну каријеру. Играо је и у Атељеу 212 и другим сценама. Познате позоришне улоге су му:
Помет (Дундо Мароје М. Држића)
Сцеледро (Хвалисави војник Плауга)
Прока (Ожалошћена породица Б. Нушића)
Жевакин (Женидба Н. В. Гогоља)
Смедријаков (Браћа Карамазови Ф. М. Достојевски)
Чеда Урошевић (Госпођа Министарка Б. Нушића)
Тартиф (Тартиф Молијера)
Зганарел (Дон Жуан Б. Молијера)
Сирано (Сирано де Бержерак Е. Ростана)
Вуле Пупавац (Подвала М. Глишића)
Аркадије (Шума А. Н. Островског)
Јеврем Прокић (Народни посланик Б. Нушића)
Поп Ћира (Поп Ћира и поп Спира С. Сремца)
Ричард Трећи (Ричард Трећи В. Шекспира)
Полицијски провокатор (Полицајци С. Мрежека)
Јованча Мицић (Пут око света Б. Нушића)
Агатон (Ожалошћена породица Б. Нушића)
Вили Ломан (Смрт трговачког путника А. Милера).

За своја позоришна остварења награђен Стеријином наградом за животно дело и многим другим значајним признањима. Познат по својим радио програмима и хумористичким телевизијским серијама ("Сервисна Станица", "Огледало грађанина покорног"). На филму је дебитовао 1950. Уживао је углед једног од најпопуларнијих југословенских карактерних глумаца и комичара. За своја остварења на филму добио највиша друштвена признања и сталешке награде. Грађански рат на тлу некадашње СФРЈ битно је утицао на Мију да се једно време одвоји од глумачких дасака и посвети свом голом опстанку. Кућу су му спалили хрватски бојовници у Шибенику након чега Мија живи у Београду. Своју последњу ролу игра у филму "Танго Аргентино" у режији Горана Паскаљевића, на чији је и позив пристао да игра. Сам Паскаљевевић је говорио да је Мији снимање филма толико значило да му се здравствено стање потпуно побољшало. Очигледно да се стари глумац зажелео свог заната. Само три године касније (1995) отишао је у вечност, придруживши се и осталим великанима југословенске глуме. Као и већина наших глумаца сахрањен је у "Алеји великана" на Новом гробљу у Београду.

Значајне улоге остварио је у филмовима "Маратонци трче почасни круг", "Варљиво лето 1968.", "Госпођа министарка", "Народни посланик", "Сан", "Јутро", "Подне", "Скупљачи перја", "Биће скоро пропаст света". Последњу филмску улогу одиграо је у филму "Танго Аргентино" Горана Паскаљевића.
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora  
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2004
Poruke: 20522
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Čet Okt 06, 2005 1:06 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom



Rođen je u beogradu 20. 07. 1943. Godine. Apsolvent akademije za pozorište, film, radio i televiziju u beogradu. Filmsku karijeru otpočinje glavnom ulogom sezonskog radnika labilnog morala koji gine, a da nije našao svoje mesto u društvu i u životu. U filmu "Kad budem mrtav i beo" (1967) Živojina Pavlovića, za koju je (sa onom filmu tri sata za ljubav, 1968, f. Hadžića) nagraden diplomom na festivalu u puli 1968. Glumačko sazrevanje, sa nizom uspelih kreacija likova iz svoje generacije, donosi mu 1985. Godine oktobarsku nagradu grada Beograda za "kreativnu sposobnost da uzbudljivo predoči lik veliko psihološkog raspona" (uloga nasilnika gare u filmu život je lep Bore Draškovića). Glavne i veće sporedne uloge ostvario je u više od trideset filmova; ističu se još Horoskop (Bore Draškovića, 1969.); bube u glavi (Miša Radivojević, 1970), Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji (B. Čengić, 1971), Mlad i zdrav kao ruža (J. Jovanovic, 1971), Bez (M. Radivojević, 1972, Car Konstantin u Nišu), kičma (V. Gilić, 1975), nacionalna klasa (Goran Marković, 1979, Car Konstantin), Ko to tamo peva (Slobodan Šijan, 1980), Banović Strahinja (Vatroslav Mimica, 1981), gde je za ulogu turskog pljackaša Alije nagrađen zlatnom arenom u puli, Sezona mira u Parizu (P. Golubović, 1981), nešto između (S. Karanović, 1983), Balkan-ekspres (B. Baletić, 1983) i Obećana zemlja (V. Bulajić, 1986). Nastupa i u kratkim igranim filmovima te na televiziji; posebno popularnost kod mlade publike doneo mu je lik Prleta iz filmova i televizijskih serija Otpisani (1974) i Povratak otpisanih (1976) A. Đorđevića, a istakao se i u seriji show programa obraz uz obraz, zajedno sa Milenom Dravić. Kao član Beogradskog dramskog pozorišta i Ateljea 212, u kojem je od 1969. Tumačio je više od dvadeset uloga, izgradio je i vrlo uspešnu pozorišnu karijeru. U sezoni 1982/1983 učestvovao je ulogom lopova Vaske Pepela u drami "Na dnu" Maksima Gorkog u eksperimentu rumunskog reditelja l. Pintiliea u pariškom theatre de la villem a oitin he gkznui u Isusa Hrista u "Majstor i Margariti" M. A. Bulgakova u režiji M. Šerbana.

Филмографија
1967 - Кад будем мртав и бео
1968 - Три сата за љубав - као Рики
1969 – Хороскоп - као Видак
1970 - Бубе у глави - као Драган
1971 - Млад и здрав као ружа
1971 - Последња станица
1971 - Улога моје породице у свјетској револуцији
1974 – Отписани - као Прле
1975 – Кичма - као Павле Гвозденовић
1976 - Девојачки мост
1976 - Повратак отписаних - као Прле
1978 - Трен
1979 - Национална класа - као Флојд
1980 - Ко то тамо пева - као шлагер певач
1981 - Бановић Страхиња - као Алија
1981 - Лов у мутном - као Столе
1981 - Нека друга жена - као Бобан
1981 - Сезона мира у Паризу
1982 - Идемо даље
1982 - Нешто између - као Марко
1983 - Балкан експрес - као Попај
1984 - Чудо невиђено
1984 - Грозница љубави
1985 - Живот је леп - као пилот
1986 - Мисс
1986 - Обећана земља
1986 - Протестни албум
1987 - Луталица
1988 - Чавка
1989 - Хаппy Енд
1989 - Искушавање ђавола
1989 - Последњи круг у Монци
1989 - Сабирни центар - као Јанко
1991 - Оригинал фалсификата
1992 - Дама која убија
1992 - Тито и ја
1992 - Велика фрка - као Чеда
1993 - Три карте за Холивуд
1994 - Биће боље
1994 - Ни на небу ни на земљи - као Игла
1994 - Сеобе
1995 - Подземље - као Филмски редитељ
1995 - Урнебесна трагедија
1998 - Буре барута - као пријатељ Џоновог боксера
1999 - Бело одело - као макро
1999 - Нож
2001 - Она воли Звезду
2001 - Виртуална стварност
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora  
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2004
Poruke: 20522
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Čet Okt 06, 2005 2:25 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom


Predrag (Miki) Manojlović
Filmski, pozorišni i TV-glumac rođen je 05. 04. 1950. u Beogradu, u porodici pozorišnih glumaca. 1972. diplomira na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu u klasi M. Maričića. Član je Narodnog pozorišta u Beogradu. Naročit uspeh postigao je u komadima von Kleista, Čehova, Tolstoja, Camusa, Šnajdera i Mihailovića. Za pozorišna ostvarenja nagrađen je Oktobarskom nagradom grada Beograda 1979. zatim na smotrama MES u Sarajevu 1982. i Sterijino pozorje u Novom Sadu 1985. Filmsku karijeru otpočinje u TV-seriji Otpisani (1974) A. Đordevića, a potom je vrlo zapažen i u TV-seriji Grlom u jagode S. Karanovića. Nadaren i sugestivan glumac širokog dijapazona, izgradio je prepoznatljiv glumački stil, karakterističan po suptilnom izboru repertoara likova. Iako se sa uspehom oprobao u komedijama, na filmu uglavnom tumači ozbiljne i slojevite likove tragičnog karaktera, kao u svojim najboljim ostvarenjima - ulogama revolucionara-idealista kojeg kontakt sa sredinom dovodi do sloma u filmu "Samo jednom se ljubi" (R. Grlić, 1981) za koju je nagraden Grand Prixom u Nišu i na festivalu mediteranskih zemalja u Valensiji, te oca, bivšeg političkog zatvorenika u "Otac na službenom putu" (E. Kusturica, 1985), za koju je nagrađen Zlatnom arenom u Puli i Carem Konstantinom u Nišu. Najveće uspehe postiže u filmovima režisera svoje generacije, a ugled najistaknutijeg mlađeg glumca u SFRJ početkom 80-ih godina uspešno održava - većim i manjim ulogama - i u filmovima Sok od šljiva (B. Baletić, 1981), U raljama života (R. Grlić, 1984), Jagode u grlu (S. Karanović, 1985), Tajvanska kanasta (G. Marković, 1985) i Za sreću je potrebno troje (R. Grlić, 1986). I dalje uspešno nastupa i na televiziji (npr. glavni lik u TV-seriji Vuk Karadžić, Đ. Kadijevića). Među njegovim novijim filmovima jesu i VREME ČUDA(1989) Gorana Paskaljevića, EVERY OTHER WEEKEND Nicole Garcie, zatim TITO I JA (1992) Gorana Markovića, TANGO ARGENTINO(1992), Gorana Paskaljevića i u UNDERGROUND-u (1995).
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora  
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2004
Poruke: 20522
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Čet Okt 06, 2005 2:31 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom



Никола Којо је глумац који је одрастао пред камерама. Рођен је 5. септембра 1969. године у Београду. Свој први филм снимио је са непуних 11 година и од тада остварио четрдесетак улога у најзначајнијим домаћим филмовима и ТВ серијама. Ипак, улога Николе у филму Срђана Драгојевића "Ми нисмо анђели" лансирала га је у свет познатих. Иако му је све то донело огромну популарност и велику медијску пажњу, наставио је да са све већим успехом гради озбиљније и изазовније улоге, последњих година углавном на филму, јер се из позоришта, где га је наша публика једнако радо гледала, повукао на неодређено време.


Филмографија
Рад на одређено време
Мој тата на одређено време
Шта се згоди кад се љубав роди
Жикина династија
Друга Жикина династија
Шта радиш вечерас
Хајде да се волимо 3
Почетни ударац
Тесна кожа 4
Ми нисмо анђели
Полицајац са Петловог брда
Биће боље
Лепа села лепо горе
Балканска правила
До коске
Купи ми Елиота
Ране
Бело одело
Небеска удица
Нож
Точкови
Механизам
Сенке успомена
Бумеранг
Живот је чудо
Порно телетабис
Ми нисмо анђели 2
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora  
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2004
Poruke: 20522
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Čet Okt 06, 2005 2:38 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom



Боро Стјепановић рођен је у Варешу (Босна и Херцеговина) 1946. године. Дипломорао је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1971. године. Играо је у Југословенском драмском позоришту, у Атељеу 212 и Театру националне драме у Београду, Народном позоришту и Камерном театру у Сарајеву, Дјечијем позоришту и Црногорском народном позоришту у Подгорици. Одиграо је више од педесет позоришних улога. Режирао је у Сарајеву (Отворена сцена "Обала", Камерни театар) и у Мостару. На телевизији је играо у више серија (Грађани села Луга, Филип на коњу, Осма офанзива, Волим и ја неранџе, Ориђинали). Играо је у преко педесет филмова (Сјећаш ли се Доли Бел, Ко то тамо пева, Чудо невиђено, Мирис дуња, Кудуз, Глуви барут, Урнебесна трагедија). Педагошким радом бави се од 1971. године. Учествовао је у оснивању Академије сценских умјетности у Сарајеву и Факултета драмских умјетности на Цетињу, гдје данас ради као редовни професор на предмету Глума. Написао је три књиге о глуми: ГЛУМА I; Рад на себи, ГЛУМА II; Радња и АУДИЦИЈА; Све о пријемном испиту. Ове године изићи ће из штампе и књиге ГЛУМА III; Игра и ГЛУМА IV; Читанка.

Филмографија
1973 - Жута
1976 - Повратак отписаних
1978 - Није него
1980 - Ко то тамо пева - као сипљиви
1980 - Петријин венац - као поштар
1981 - Лов у мутном - као Влатко
1981 - Сјећаш ли се Доли Бел? - као цвикераш
1982 - 13. јул
1983 - Како сам систематски уништен од идиота - као дежурни у редакцији
1984 - Чудо невиђено - као Соро
1984 - О покојнику све најлепше
1985 - Ћао, инспекторе
1985 - Није лако с мушкарцима - као конобар
1986 - Лепота порока - као шеф погона
1987 - Хајде да се волимо
1987 - У име народа
1989 - Балкан експрес 2
1989 - Вампири су међу нама
1990 - Глуви барут
1990 - Ово мало душе - као поштар
1991 - Свемирци су криви за све
1992 - Дама која убија
1994 - Биће боље
1995 - Урнебесна трагедија - као 'агент НБА'
1999 - У име оца и сина
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora  
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2005
Poruke: 23353

PorukaPoslao: Čet Okt 06, 2005 2:47 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom


Miodrag Petrović Čkalja (1924), glumac neponovljivog komičarskog dara i neprevaziđena zvezda malih ekrana tokom 60-ih i 70-ih godina 20. veka, preminuo je preksinoć u Beogradu. U bogatom umetničkom opusu ostvario je oko 200 uloga u pozorištu, na radiju, televiziji i filmu, ali je u svesti najšire publike ostao upamćen prvenstveno po likovima iz humorističko-satiričnih TV serija Radivoja Lole Đukića ("Servisna stanica", "Muzej voštanih figura", "Sačulatac", "Ljudi i papagaji"), koje su dugo bile deo svakodnevnog života miliona ljudi u nekadašnjoj Jugoslaviji.
"Prvog aprila 1924. godine, u utorak, vreme je u Srbiji bilo prohladno, oko 6 stepeni iznad nule.
U najtiražnijim listovima tih godina - 'Politici' i 'Vremenu' - prvog aprila 1924. godine osvanuli su sledeći naslovi: 'Skupština je odložena', 'Opozicija ne napušta borbu', 'Amerika se naoružava', 'Put oko sveta na aeroplanima', 'Bugarska propaganda u Americi', 'Sava je kod Sremske Mitrovice došla do maksimuma', 'Brankov dan u Zaječaru', 'Ciklon u Americi'.
Čedomir Petrović, građanin Kruševca, u tim časovima nikako nije uspevao da se prepusti svojoj uobičajenoj navici. Da natenane pročita novine. NJegove dve ćerkice igrale su se drvenom lutkom pored šporeta. Čudile su se što se tata tako ponaša, a pomalo su i tugovale što mame nema već nekoliko dana.
Negde na ulici začuli su se glasovi.
Čedomir Petrović potrča ka vratima.
Glasovi su se udaljavali.
Opet je zavladala tišina. Novine su stajale nepročitane.
I DOK se u Petrovićevom komšiluku razgovaralo o svemu i svačemu, dok su se kusale siromašne krompir-čorbe, dok su Beograđani odlazili u bioskop 'Pariz' da gledaju film 'Vampir Nosferato', ili u 'Kasinu' na 'Don Ramira', dok je te večeri u Narodnom pozorištu LJubinka Bobić nagrađivana gromkim aplauzom u 'Skampolu', dok je knjižar S. B. Cvijanović obaveštavao čitaoce da je upravo izašao iz štampe roman Turgenjeva 'Ruđin', dok je... supruga Čedomira, Hristina - Tina, tada je rodila muškarčića, svoje četvrto dete.
Kada su mu saopštili tu radosnu vest - građanin Petrović je pomislio u prvi mah da je posredi prvoaprilska šala.
A to nije bila šala.
Čedomiru Petroviću stvaro se rodio sin. Treće njegovo dete, takođe sin, rano je umrlo. A sada - evo živog sina!
Tada je počelo skromno porodično slavlje.
Ubrzo su i komšije saznale za novost. NJih nekoliko nazdravljali su Čedomirovom sinu, njegovoj majci, jedan drugome. Pala je i noć. U kuhinji jedne male kuće, u kruševačkoj Balšićevoj ulici, pilo se u zdravlje novorođenčeta. Bio je utorak, prvi april 1924. godine. Vreme u Srbiji, prohladno, oko 6 stepeni iznad nule."
Daleko od suvoće i sažetosti klasičnog novinarskog stila, Đurđevićevo pripovedanje najviše liči sinopsisu za uzbudljivi biografski scenario. Kamo lepe sreće da je Čkalju upola toliko volelo svako javno pero koje se njime bavilo.
"TAKO je građanin Petrović dočekao sina, u maloj prizemljuši u kruševačkoj Balšićevoj ulici.
Nadenuli su mu ime Miodrag.
Hteli su da i tim imenom izraze koliko je beskonačna njihova ljubav prema novorođenčetu...
Posle su došli prvi koraci, prve izgovorene reči, prva čuđenja.
Mali Miodrag sve više postajao je dečak prilično tih, pomalo bolešljiv, nad njegovim zdravljem bdeli su svi ukućani.
Sestre Nada i Staka ponajviše.
Miodrag je bio njihov ljubimac, uzdanica, mezimče.
Miodrag je bio njihov Bata, njihov Bratić, jednostavno, bio je Mile.
Tek što je Mile prohodao i progovorio, posle prvih igara u dvorištu i oko kuće, porodica Petrović preselila se u drugi stan, nedaleko od onog prethodnog.
I tu ih je dočekala mala prizemna zgrada, zemljani pod, taman onoliko prostora koliko je bilo neophodno da se smeste.
Električne struje nije bilo.
Jedna jedina gasna lampa svetlela je porodici Petrović iz noći u noć, i tako godinama.
Ona je sačuvana.
Mama Tina mnogo godina kasnije poklonila je tu lampu svom jedincu."
Na te dane, mesta i događaje, vraćaće se Čkalja celog života, verom deteta i snagom čoveka koji oseća i pamti svoje korene.
"Tako su porodici Petrović proticali dani u svakodnevnim naporima da se opstane.
Ti dani bili su i gorki i prijatni, kako kad, ali nikada u prizemnoj kućici i kruševačkoj Balšićevoj ulici nije vladala čamotinja. Niko nije bio mrzovoljan. Niko se nije žalio na neimaštinu i tegobe.
SVI članovi porodice Petrović umeli su i da se našale i da zapevaju. A kada bi pred veče sedeli pred kućom na klupi, prilazile su im i komšije, da se slatko nasmeju veseljaštvu građanina Petrovića, koji je dosetke i viceve sipao kao iz rukava.
Često se Balšićevom ulicom orila i razdragana pesma. Pesmu bi smenjivao smeh, smeh bi utihnuo ukoliko se nadugačko i naširoko pričalo o običnim stvarima, ukoliko su se zajednički pretresale domaćinske, roditeljske i kakve sve ne brige i problemi. Zajednički su se delile i sreće i nesreće, klale su se svinje, slavilo se, gostilo i gladovalo, ćutalo i trpelo, rađalo i umiralo.
Deca iz ulice su rasla, svi jedan drugom do uveta, stasali su i za školu.
Jednoga dana, Miodragov školski drug Jeftić, iz Kukljina pored Kruševca, gledajući ga onako suvonjavog i štrkljastog, uzviknu:
- Pa ti si, bre, Mile, Čkalja, ja što ti kažem!
- Čkalja, Čkalja, Čkalja, zagrajaše i ostali, i tako Miodraga Petrovića više niko nije zvao po imenu.
Od tada je ostao - Čkalja.
Porodica Petrović priredila je intimno slavlje kada se njihov Mile upisao u prvi razred osnovne škole.
Sada je gasna lampa u životu Miodraga Petrovića Čkalje igrala još važniju ulogu.
Pokraj nje pisali su se domaći zadaci, sricana su prva slova, pročitane prve knjige. NJena svetlost otkrivala je još raznovrsnije i živopisnije svetove, u koje je valjalo poći razrogačenih očiju i detinjskim ushićenjem.
Aladinova čarobna lampa!..."

Nezaboravne uloge Čkalja je ostvario i u serijama drugih autora - "Ljubav na seoski način", "Kamiondžije", "Vruć vetar", a jedna od poslednjih u kojima je učestvovao bila je "Bolji život". Paralelno je, od 1951. godine, radio u Humorističkom pozorištu (sada Pozorište na Terazijama), gde je postavljena antologijska komedija Dragutina Dobričanina "Zajednički stan" (kasnije je snimljena i TV verzija). Snimio je i 20 igranih filmova među kojima su najpoznatiji "Put oko sveta" i "Silom otac", "Ljubav i moda"... Od 1976. bio je u statusu slobodnog umetnika.
Miodrag Petrović Čkalja dobitnik je Sterijine nagrade (1974), Sedmojulske nagrade (1977), Nušićeve nagrade za životno delo (1991), RTS-ovu nagradu za životno delo (1995), "Zlatnog ćurana" za životno delo na Danima komedije u Jagodini, kao i brojnih drugih nagrada i priznanja
_________________
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2004
Poruke: 20522
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Čet Okt 06, 2005 2:53 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom


Rođen je u Skoplju 19. XI 1936.godine. Sin rano umrlog rudara, još u gimnaziji povremeno radi da bi izdržavao porodicu. Studirao je prava, a potom je prešao na Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Bojan Stupica mu je pribavio stipedndiju Ateljea 212, ali je - privučen filmom (debi u Igrama Na Skelama, 1961, S.Weyganda) - na sceni igrao tek na samom početku karijejre. Pažnju kritike privlači već sledećom ulogom šarmantnog nespretnjakovića u Prekobrojnoj (1962) B.Bauera, a ugled učvršćuje 1963. Filmovima Peščani Zamak B.Hladnika, Dani A.Petrovića i Desant na Drvar F.Hadžića. Za više reditelja igra glavne uloge u po nekoliko filmova: P. Đorđevića (Devojka,1965; San, 1966; Jutro, 1967, gde je za lik mladog partizana suočenog s tragedijama rata nagrađen na festivalu u Veneciji; Podne, 1968; Biciklisti, 1970.). Nagradu Grand Prix u Nišu dobija za ulogu u filmu V. Bulajića Bitka na Neretvi 1969. Godine. Kroz gotovo trideset godina glumio je glavne i veće sporedne uloge u više od sedamdeset filmova različitih žanrova, najčešće u ratnima i komedijama, ali , u novije vreme, i u delima društvene problematike: Ljubavni Život Budimira Trajkoviča (D. Karaklajića, 1977.), Smrt Gospodina Goluže ( Ž. Nikolić, 1982.), Život Je Lep (B. Drašković, 1985), Kuća Pored Pruge (Ž. Dragojević, 1988., Zlatna arena za epizodnu ulogu u Puli) i dr. Naklonost publike stekao je gotovo isključivo na filmu, kako sam kaže, igrao je kod skoro svih jugoslovenskih reditelja; na televiziji je nastupao relativno malo ( glavne uloge u 4 televizijiskih serija: Kuda Idu Divlje Svinje, Dimitirije Tucović, Vruć Vetar I Policajac S Petlovog Brda ). Na festivalu u Puli 1973 nagradjen je još Zlatnim arenama za glavne uloge u delima Bombasi P.Golubovića i Predstava Hamleta U Selu Mrduša Donja K.Papića, 1980. Godine Za Ulogu U Filmu Rad Na Određeno Vreme M. Jelića I 1982. Godineya Rolu U Filmu Ž. Mitrovića Savamala, A Zlatnim Arenama Za Epizodne Uloge 1975. Godine (Crvena Zemlja, T. Jankovića I Doktor Mladen M. Mutapčića) I 1977.Godine Za Ulogu U Ostvarenju G. Markovića Specijalno Vaspitanje. Za Svoju Najbolju Ranu Ulogu - Karijerista U Štićenicima (1966) V. Slijepčevića - Nagrađen Je Prvom Nagradom ( Ex Aequo ) U Nišu. Uloga Borca Miluna U Boško Buhi (1978) B. Bauera donosi mu Oktobarsku nagradu grada Beograda (1979); dobitnik je i Sedmojulske nagrade SR Srbije 1984. godine za glumačko ostvarenje u proteklih dvadesepet godina, te, tadašnjeg, najvišega priznanja Nagrade AVNOJ - a 1988. godine, inače ova nagrada je prvi put dodeljena jednom filmskom glumcu. Iako godišnje nastupa i u po nekoliko filmova, aktivan je i kao društveni radnik: bio je predsednik skupštine Republičke zajednice kulture Srbije, član Gradskog komiteta Beograda, predsednik SIZ - a kulture Beograda, predsednik " OFK " Beograd. Visok, mršav, naizgled nespretan, simpatičnog nastupa i glumački vrlo koncetrisan, posebno uspešan u stvaranju komičnih efekata, od svih jugoslovenskihglumaca najčešće je nagrađivan na pulskom festivalu, od početka karijere opstaje kao jugoslovenska verzija tipa - momka iz susedstva, mladića (kasnije zrelog muškarca) narodskoga porekla, domošljenog, pronicljivog, u osnovi čestitog, uprkos povremenim kompromisima na koje je u raznim okolnostima bivao prisiljen. Ovakvim karakternim osobinama koje Ljubiša Samardžić očito poseduje i kao ličnost i kao glumac, on sebi i dalje "obezbeđuje" veliku i trajnu popularnost.

Ljubiša Samardžić

Gluma u filmovima:

1961 Igre na skelama
1962 Peščani grad
1962 Prekobrojna kao Mikajlo Nastić
1963 Dani kao Dragan
1963 Desant na Drvar kao Milan
1963 Kozara
1964 Lito vilovito
1965 Devojka
1965 Inspektor
1965 Istim putem se ne vraćaj
1966 Orlovi rano lete kao Nikoletina
1966 San
1966 Štićenik
1967 Bokseri idu u raj kao Reum
1967 Diverzanti
1967 Jutro
1967 Nož
1968 Goli čovik
1968 Podne
1968 Sirota Marija kao Vojislav
1968 U raskoraku
1969 Bitka na Neretvi kao Novak
1970 Biciklisti
1970 Siroma sam al'' sam besan
1970 Žarki
1972 Valter brani Sarajevo
1973 Bombaši kao Kovač
1973 Sutjeska
1974 Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja
1975 Crvena zemlja
1975 Doktor Mladen
1975 Naivko kao Buzga
1977 Ljubavni život Budimira Trajkovića
1977 Lude godine kao doktor Lazović
1977 Specijalno vaspitanje kao Cane
1978 Aller retour (Tamo i natrag)
1978 Boško Buha kao Milun
1978 Stići pre svitanja
1978 Tigar
1979 Partizanska eskadrila
1980 Avanture Borivoja Šurdilovića
1980 Rad na određeno vreme
1981 Gosti iz Galaksije
1981 Kraljevski voz kao Tole
1981 Neka druga žena kao Gvozden
1981 Široko je lišće
1981 Visoki napon
1982 Moj tata na određeno vreme
1982 Savamala kao Lampas
1982 Smrt gospodina Goluže kao Goluža
1983 Medeni mjesec
1983 Šećerna vodica (Zuckerwasser) kao manijak
1983 Timočka buna
1984 Jaguarov skok kao Bogdan
1984 Pazi šta radiš (Maturanti)
1985 Anticasanova
1985 Nije lako s muškarcima kao doktor
1985 Orkestar jedne mladosti
1985 Život je lep kao konobar
1986 Dobrovoljci
1986 Protestni album
1986 Razvod na određeno vreme
1987 Anđeo čuvar
1987 Lager Niš
1987 Na putu za Katangu
1988 Kuća pored pruge
1988 Vanbračna putovanja
1989 Iskušavanje đavola
1989 Poltron
1989 Uroš Blesavi
1991 Mala kao Žika milicioner
1991 Noć u kući moje majke
1992 Policajac sa Petlovog Brda
1993 Kaži zašto me ostavi
1993 Tri karte za Holivud
1994 Magareće godine kao Jovo Skandal
1995 Ubistvo s predumišljajem kao Vidosav, seljak koji traži poginulog sina
1998 Jugofilm kao Bora
1998 Stršljen kao profesor
1999 Točkovi kao vlasnik hotela
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora  
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2004
Poruke: 20522
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Čet Okt 06, 2005 3:06 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom



Velimir (Bata) Živojinović
Rođen u Koračici pod Kosmajem 5. VI 1933. Od svoje 15. godine nastupa kao scenski radnik, ponekad i kao statista u Akademskom pozorištu u Beogradu. Bez nekog upadljivog i izrazito vidljivog talenta završio je Srednju glumačku školu u Nišu i Novom Sadu. Nakon što je dva puta pao na prijemnim ispitima za Pozorišnu akademiju, 1954. godine biva primljen na Pozorišnu akademiju. U Beogradskom dramskom pozorištu više godina igra sve što mu ponude (čak i ženu sa feredžom i crnca koji u poluprofilu prošeta scenom). Zanimljiv je podatak da je baš u tom periodu imao po 300 angažmana godišnje. Uveravajući sebe i druge da "daleko više voli pozorište nego film", na filmu se prvi put pojavljuje 1955.godine u ostvarenju R. Novakovića "Pesma sa Kumbare". Kontinuiranu filmsku karijeru, zbog koje napušta pozorište, po broju uloga u SFRJ nedostignutu za sada, započinje epizodama u "Vlak bez voznog reda", 1959. godine i "Rat", 1960. godine. Oba navedena ostvarenja su autorska dela V. Bulajića. Kasnije igra glavne i važnije uloge u skoro svim njegovim projektima: Uzavreli Grad (1961), Kozara (1962) (gde je za lik kozaračkog seljaka nagrađen u Puli), Pogled u zenicu sunca (1966), Bitka na neretvi (1969), Visoki naponu (1981), Veliki Transport (1983), Obećana Zemlja (1986)... Posebno uspešno sarađuje još sa S. Jankovićem (Radopolje, 1963.; Narodni poslanik, 1964; Višnja na Tašmajdanu, 1968; Partizani, 1974; Tren, 1978. Po njemu poslednje navedeno ostvarenje predstavlja krunu u njegovom dotadašnjem radu jer mu donosi nagradu u Moskvi. Uspešnu saradnju ostvaruje i sa rediteljem A. Petrovićem u delima: TRI, 1965. - za ulogu u ovom filmu dobija Zlatnu arenu u Puli kao i za ulogu u filmu NEPRIJATELJ, 1967. godine, inače veliko ostvarenje našeg poznatog reditelja Ž. Pavlovića. Tada najcenjenija nagrada za filmska i pozorišna ostvarenja je bila pomenuta Zlatna arena koja se dodeljivala na filmskom i pozorišnom festivalu u Puli, Velimiru Živojinoviću je dospela u ruke još mnogo puta i to za uloge u filmovima "Skupljači Perja" (1967); Breza (1967), Praznik (1967); Majstor i Margarita (1972); Tragovi crne devojke (1972). Oktobarsku nagradu grada Beograda prima za poslednje pomenuta prethodna dva filma. Glavne i važnije uloge ostvaruje u filmovima najistknutijih reditelja svih generacija i iz svih sredina: R. Novakovića (Pesma, 1961; Bekstva. 1968; ), Ž. Pavlovića (Povratak, 1966; Hajka, 1977), Z. Velimirovića (Derviš i Smrt, 1974; Vrhovi Zelengore, 1976; Dorotej, 1981.), V. Mimice (Seljačka Buna 1573, 1975.), G. Paskaljevića (Čuvar plaže u zimskom periodu, 1976.; Pas koji je voleo vozove, 1977.), Ž. Nikolića (Beštije, 1977, Čudo neviđeno, 1984.), B. Draškovića (Usijanje, 1979; Život Je Lep, 1985.), L. Zafranovića (Pad Italije, 1981.) i drugi. Na samom vrhu, "najapartnija" licnost filmske glume u bivšoj SFRJ, kroz više od četiri decenije sa po pet do šest filmova godišnje, a ponekad i deset, autentičan je "izdanak tla", glumac plemenitog kova, simbol je vremena i svedok domaćih lica, naravi i mentaliteta naroda kojem pripada i to sve bez folklora i rustikalne retorike. Čak i kada ne igra, a uloge je odbijao samo kada je bio prezauzet, njegova se popularnost - koju je stekao prvenstveno u akcionim filmovima (npr. Diverzanti, 1967; Most, 1969; Valter brani Sarajevo, 1972; Partizanska eskadrila, 1979.) - koristi kao "magnet" za finansiranje projekata. Vrlo agilan i sistematičan, izraženog menadžerskog dara, u odbranu staleških interesa bio je inicijator i osnivač (neko vreme i predsednik) Udruženja filmskih glumaca Srbije, takođe i direktor filmskog programa Slobidarskih svečanosti u Sopotu. Povremeno je glumio i na televiziji (npr. u televizijskoj seriji Radovan Treći). Za svoj rad dobio je brojne nagrade i priznanja (npr. Sedmojulsku nagradu SR Srbije 1981. godine, te više puta na festivalu u Nišu).

Gluma u filmovima:
1956 Cipelice na asfaltu
1957 Mali čovek
1959 Vlak bez voznog reda
1960 Rat
1960 Signali nad gradom
1961 Pesma
1961 Uzavreli grad kao monter
1962 Dr
1962 Krst Rakoč
1963 Dvostruki obruč
1963 Kozara
1963 Muškarci
1963 Nevesinjska puška
1963 Radopolje
1963 Zemljaci
1964 Čovek iz hrastove šume
1964 Dobra kob
1964 Narodni poslanik
1964 Put oko sveta kao lopov
1965 Lažljivica
1965 Neprijatelji
1965 Tri
1966 Glineni golub
1966 Pogled u zjenicu sunca
1966 Povratak
1966 Pre rata kao G. Novaković
1966 San
1967 Breza
1967 Diverzanti
1967 Nož
1967 Pošalji čoveka u pola dva
1967 Praznik
1967 Skupljači perja kao Mirta
1968 Bekstva
1968 Brat doktora Homera kao Simon Petrović
1968 Ima ljubavi, nema ljubavi
1968 Operacija "Beograd" kao Nemački pukovnik
1968 Uzrok smrti ne pominjati kao Mitar Velimirović
1968 Višnja na Tašmajdanu kao profesor filozofije
1969 Bitka na Neretvi kao Stole
1969 Krvava bajka
1969 Most
1969 Oseka
1970 Žarki
1971 Doručak sa đavolom
1971 Moja luda glava
1971 Opklada
1972 I Bog stvori kafansku pevačicu
1972 Majstor i Margarita
1972 Tragovi crne devojke
1972 Valter brani Sarajevo kao Valter
1972 Zvezde su oči ratnika
1973 Bombaši kao Đoka
1973 Mirko i Slavko
1973 Sutjeska
1973 Ukleti smo, Irina
1974 Crveni udar
1974 Derviš i smrt
1974 Košava
1974 Partizani
1975 Crvena zemlja
1975 Naivko kao slikar Vidak
1975 Povest o dobrih ljudeh kao Peter Kostrča
1975 Seljačka buna 1573
1976 Čuvar plaže u zimskom periodu
1976 Povratak otpisanih
1976 Vrhovi Zelengore
1977 Beštije
1977 Hajka
1977 Ljubavni život Budimira Trajkovića
1977 Lude godine kao ginekolog
1977 Pas koji je voleo vozove
1978 Nije nego kao profesor
1978 Stići pre svitanja
1978 Tigar
1978 Tren
1979 Drugarčine kao Kosta
1979 Partizanska eskadrila kao Vuk
1979 Radio Vihor zove Anđeliju
1979 Usijanje
1980 Poseban tretman kao direktor
1980 Pozorišna veza
1980 Rad na određeno vreme
1980 Snovi, život, smrt Filipa Filipovića
1981 Dečko koji obećava
1981 Dorotej kao Dadara
1981 Erogena zona
1981 Laf u srcu
1981 Lov u mutnom kao Paja
1981 Pad Italije
1981 Šesta brzina
1981 Sok od šljiva
1981 Visoki napon
1982 13. jul
1982 Idemo dalje
1982 Moj tata na određeno vreme
1982 Nedeljni ručak
1982 Progon
1983 Balkan ekspres kao Popajev prijatelj
1983 Halo taxi kao Šugar
1983 Idi mi, dođi mi kao dr. Nedeljković
1983 Igmanski marš
1983 Još ovaj put
1983 Šećerna vodica (Zuckerwasser) kao Brankin otac
1983 Stepenice za nebo
1983 Timočka buna
1983 Veliki transport
1984 Balkanski špijun kao pekar
1984 Čudo neviđeno kao Makarije čudotvorac
1984 Groznica ljubavi
1984 Kraj rata kao Baja
1984 Mala pljačka vlaka kao Todor Strašni
1984 Nema problema
1984 Opasni trag
1984 Pazi šta radiš (Maturanti)
1984 Pejzaži u magli
1984 U raljama života kao Šteficin ljubavnik
1985 Ada
1985 Ćao, inspektore
1985 Debeli i mršavi
1985 Držanje za vazduh
1985 I to će proći
1985 Nije lako s muškarcima
1985 U zatvoru
1985 Žikina dinastija
1985 Život je lep kao pregovarač
1986 Dobrovoljci
1986 Druga Žikina dinastija
1986 Majstor i šampita
1986 Miss
1986 Obećana zemlja
1986 Osveta
1986 Razvod na određeno vreme
1986 Sekula i njegove žene
1987 Hajde da se volimo
1987 Lutalica kao gazda Dača
1987 Oktoberfest kao Skoblar
1987 Zaljubljeni
1987 Zločinci
1988 Braća po materi
1988 Jednog lepog dana
1988 Špijun na štiklama kao Ružić
1988 Sulude godine
1988 Tajna manastirske rakije
1988 Tesna koža 3
1988 Vanbračna putovanja
1989 Atoski vrtovi - preobraženje
1989 Balkan ekspres 2
1989 Hajde da se volimo 2
1989 Kako je propao rokenrol
1989 Vampiri su među nama
1990 Sex - partijski neprijatelj br. 1 kao Ciganin Sekula
1991 Original falsifikata
1991 Svemirci su krivi za sve
1992 Dama koja ubija
1992 Prokleta je Amerika
1992 Velika frka kao Sima
1993 Pun mesec nad Beogradom
1993 Tri karte za Holivud
1994 Slatko od snova
1995 Tamna je noć kao komandant
1995 Treća sreća
1996 Doviđenja u Čikagu
1996 Lepa sela lepo gore
1997 Balkanska pravila kao Šef
1997 Ptice koje ne polete
1998 Bure baruta kao otac Bosanskog Srbina, vozač autobusa
1998 Kupi mi Eliota kao 'Tabakera'
1998 Lajanje na zvezde kao Božović
1998 Rane kao vojnik na tenku
1999 Belo odelo kao gospodin
1999 Nož kao Nićifor
1999 Ranjena zemlja
2000 Rat uživo kao Velibor Tatulić 'Tatula'
2000 Senke uspomena
2001 Mrtav ''ladan
2001 Seljaci kao Jeremija
2001 Sve je za ljude kao Jeremija
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora  
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2004
Poruke: 20522
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Čet Okt 06, 2005 3:14 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom



Bora Todorović
Rođen je u Beogradu 1929. godine, gde se školovao i diplomirao glumu na Pozorišnoj akademiji u klasi Joze LaurenčIća.

Od 1964-1969. godine boravio je u Zagrebu i igrao je u predstavama “Smrt trgovačkog putnika”, “Baby dol”, “Zvjezdani časovi čovječanstva”.

Uloge u pozorištu:

Najdužu glumačku etapu imao je u Atelje-u 212 u Beogradu i ostvario je uloge u predstavama: “Arsenik i stare čipke”, “Sprovod”, “Krmeći kas”, “Razvojni put Bore Šnajdera”, “Kape dole”, “Druga vrata levo”, “Mrak i šuma gusta”, “Pseće srce”, “Radovan III”, “Maratonci trče počasni krug”, “Čudo u Šarganu”, “Audijencija Vernisaž”, “Veština”, “Povratak” (kao Leni, a kasnije u Zvezdara teatru kao Maks).

U Zvezdara teatru igrao je i igra u predstavama: “Mrešćenje šarana”, “Pazarni dan”, “Lari Tompson-tragedija jedne mladosti”, “Povratak” (kao Maks).

Uloge u filmovima:

“Koraci kroz maglu”, “Roj”, “Stići pre svitanja”, “Poseban tretman”, “Mister Montenegro”, “O pokojniku sve najlepše”, “Balkan ekspres” 1 i 2, “Balkanski špijun”, “Nacionalna klasa”, “Tajvanska kanasta”, “Maratonci trče počasni krug”, “Ko to tamo peva”, “Dom za vešanje”, “Podzemlje”, “Profesionalac”.

TV serijama:

“Sivi dom”, “Diplomci”, “Ceo život za godinu dana”, “Ljubav ah ljubav”, “Rađanje radnog naroda”

Nagrade:

- Sterijina nagrada za ulogu u predstavi “Maratonci trče počasni krug”,
- Nagrada Malih i eksperimentalnih scena za ulogu u predstavi “Veština”
- Nagrada “Ćuran” za uloge u predstavama “Maratonci trče počasni krug”,
“Mrešćenje šarana”, “Pseće srce”, “Lari Tompson-tragedija jedne mladosti”,
- Zlatni medaljon “Ljubiša Jovanović” za ulogu u predstavi “Lari Tompson-tragedija jedne mladosti”,
- Nagrada “Zoranov brk” za ulogu u predstavi “Povratak”,
- Nagrada “Pavle Vujisić” za životno delo”,
- Filmske nagrade “Zlatna klapa”, “Zlatni ekran”,
- Nagrada “Gran prix” za ulogu u filmu “Profesionalac” u Kanu,2003. godine
- Filmska nagrada Naissa (Ćele kula) za najboljeg glumca Filmskog festivala u Nišu, 2003. godine, za ulogu u filmu “Profesionalac"
[/img]
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora  
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2004
Poruke: 20522
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Čet Okt 06, 2005 3:29 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom



Bogdan Diklić
Rođen je 1.08.1953. godine u Bjelovaru, gde je završio osnovnu i srednju školu. 1972. godine upisuje glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi Ognjenke Milićević.
Uloge u pozorištu:
Od 1975. do 1995. godine bio je stalni član Narodnog pozorišta u Beogradu, i igrao je u predstavama: “Kaligula” (Stipijan), “Rat i mir” (Pjer Bazuhov), “Kako vam drago” (Oliver), “Nevolje zbog pameti” (Molčaljin), “Gospođa ministarka” (Pera Kalinić), “Orestija” (Egist), “Tartif” (Tartif, k.g),”Pokondirena tikva” (Ružičić).
Od 1995. godine, član je JDP-a u Beogradu, gde igra u predstavama “Beogradska trilogija” (Dušan), “Molijer, još jedan život”, "Italijanska noć" (Alfonso), a u Beogradskom dramskom pozorištu igra u predstavi “Pandorina kutija” (Andrijan).
U pozorištu Kult u Beogradu igrao je u predstavi “Oximoron” (Bayer).
U Zvezdara teatru ostvario je uloge u predstavama “Profesionalac” (Teodor Kraj), ”Poljubac žene pauka” (Molina), “Smešna strana muzike” (Bubnjolog).

Uloge u filmovima:
“Majstor i majstori”, “Nacionalna klasa”, “Sabirni centar”, “Maratonci”, “Za sreću je potrebno troje”, “U raljama života”, “O pokojniku sve najlepše”, “Tri karte za Holivud”, “Balkan expres”, “Čudo neviđeno”, “U ime naroda”, “Gori vatra”, “Mali svet”, "Pad u raj", "Diši duboko", "Zvezde ljubavi"

TV serije:
“Grlom u jagode”, “Otvorena vrata”.
Dobitnik je mnogobrojnih nagrada i priznanja za pozorišne i filmske uloge.
Živi i radi u Beogradu.
[/img]
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora  
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2004
Poruke: 20522
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Čet Okt 06, 2005 3:33 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom



Dragomir Bojanić - Gidra
Rođen je u Kragujevcu 13. VI 1933., a u Beogradu je preminuo 11. XI l993 godine. Apsolvirao je na Akademiji za pozorište, film, radio i feleviziju. Od 1964 - 1966. godine član je Jugoslovenskoga dramskog pozorišta u Beogradu. Filmsku karijeru započeo jeepizodnim ulogama u filmovima Ešalon Doktora M. (Ž. Mitrović, 1955). Glavne i veće sporedne uloge igrao je u više od trideset domaćih filmova, a snima je i u Italiji; snažan, muževan, markantnog i mrkog izgleda, igrajući pod pseudonimom Anthony Gidra, tamo je snimio desetak vesterna i akcionih filmova, a dobio je i nagradu za ulogu u filmu Balada o Revolverašu (1967) A. Caltabiana. Na festivalu u Puli 1974. godine dobio je Zlatnu arenu za glavnu ulogu partizana Tadije Čemerkića u fimu Svadba (R. Šaranović, 1973). Inače, najveću popularnost kod jugoslovenske publike mu donosi glavna uloga u Žikinoj Dinastiji Z. Čalića.

Gluma u filmovima:

1960 - Bolje je umeti
1964 - Marš na Drinu kao kaplar
1965 - Doći i ostati
1966 - Sretni umiru dvaput
1968 - Biće skoro propast sveta (Il pleut dans mon village)
1968 - U raskoraku
1969 - Nizvodno od Sunca
1969 - Oseka
1970 - Burduš Kao Rade
1970 - Jedanaesta zapovijed
1970 - Žarki
1971 - Balada o svirepom kao Petar
1971 - Doručak sa đavolom
1972 - Valter brani Sarajevo
1973 - Svadba
1975 - Crvena zemlja
1976 - Povratak otpisanih
1976 - Vojnikova ljubav
1976 - Vrhovi Zelengore
1977 - Beštije
1977 - Lude godine kao Žika
1978 - Dvoboj za južnu prugu kao Stanković
1978 - Ljubav i bijes
1980 - Došlo doba da se ljubav proba kao Žika
1981 - Ljubi, ljubi, al'' glavu ne gubi kao Žika
1982 - 13. jul
1983 - Halo taxi
1983 - Idi mi, dođi mi kao Žika
1983 - Kakav deda takav unuk kao Žika
1983 - Timočka buna
1984 - Lazar
1984 - Pazi šta radiš (Maturanti)
1984 - Šta se zgodi kad se ljubav rodi kao Žika
1985 - Bal na vodi
1985 - Debeli i mršavi
1985 - Držanje za vazduh
1985 - Indijansko ogledalo
1985 - U zatvoru
1985 - Žikina dinastija
1985 - Život je lep kao kamiondžija
1986 - Druga Žikina dinastija
1986 - Majstor i šampita
1986 - Razvod na određeno vreme
1986 - Šmeker
1987 - Hajde da se volimo
1988 - Sulude godine
1989 - Dr br. 1: masmediologija na Balkanu
1989 - Hajde da se volimo 2
1990 - Dr br. 2: balkanska perestrojka
1992 - Dama koja ubija


Poslednji izmenio Sky Seeker dana Čet Okt 06, 2005 3:44 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora  
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2004
Poruke: 20522
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Čet Okt 06, 2005 3:42 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom



Pavle Vuisić
Rođen je 10.VII 1926.godine u Beogradu gde je i preminuo 1.X 1988. g.
Studirao je pravo i sve do ranih pedesetih godina ogledao se u novinarstvu (Radio-Beograd). Nepunu sezonu glumio je u Pančevačkom pozorištu, istovremeno je statirao na filmu (Čudotvorni mač, 1950, V. Nanovića) i bezuspešno se pokušavao upisati na Akademiju za pozorišnu umetnost.
Filmsku karijeru otpocinje epizodnom ulogom u Šolaji 1955.godine V. Nanovića. Ubrzo nakon te role dobija glavnu ulogu u Nanovićevom filmu "Tri Koraka u prazno" 1955. godine, i za tu ulogu dobija Zlatnu plaketu "Arena" na festivalu u Puli. Jedan od retkih istaknutih filmskih glumaca koji ništa ne duguju pozorištu, tokom čitave karijere (više od sto filmova) izuzetnom je jednostavnošcu življenja i glumljenja ("činilo se da kao da uopšte ne glumi, da je uvek isti") uvek iznova provocirao kritičare na pokušaje da odgonetnu tog "glumca prvog plana", koga i A. Lattuada (Vuisić je glumio u njegovoj Stepi, 1962) svrstava u sam vrh evropske filmske glumačke elite. Upoređivan je sa J. Gabinom, S. Tracyjem, O. Wellesom, M. Simonom i H. Baurom, izdvajan kao neponovljiva ličnost, gigant jugoslovenske filmske glumačke umetnosti, Vuisic je svojom pojavom, izražajnim licem, diskretnom i ležernom glumom, te nekom elementarnom istinitošću znao nadograditi i loše scenarijske predloške. Osobenjak posebne vrste (slobodno je vreme provodio na Savi, daleko od društvene i kulturne javnosti, nikada nije izgovarao tekst kako je napisan, nije prihvatao svoje materijalno učešće u filmu, neprofesionalnost, gubljenje vremena, svoje je rad naplačivao odmah). Bio je glumac najšireg dijapazona i bez određenog "faha", koji je mogao podjednako sugestivno igrati sve što odgovara njegovoj "robustnoj i piromoj prirodi ". Iako često u situaciji da prihvati sve što mu ponude, glumio je i u filmovima najistaknutijih reditelja, pa mu je uloga đeda u Događaju (1969) V. Mimice donela Oktobarsku nagradu grada Beograda i Cara Konstantina u Nišu, uloge u filmovima Hajka (Ž.Pavlovića, 1977.), Beštije (Ž. Nikolić, 1977.) i Povratak otpisanih (A. Đordevića, 1976.). Zlatnu arenu na festivalu u Puli 1977. godine dobija za iste filmove, a ujedno i za rolu u ostvarenju Leptirov oblak, inače autorsko ostvarenje reditelja Z. Randića. Iste godine za ovu ulogu dobija i nagradu Cara Konstantina u Nišu. Za ulogu u filmu Razmeđa iz 1973. godine, reditelja K. Golika dobija Grand Prix u Nišu. Već od 1957. godine igra uloge različitog opsega u delima V. Pogačića (Subotom uveče, 1957; Sam, 1959.), V. Mimice (Prometej s otoka Viševice, 1965; Ponedeljak ili utorak, 1966: Seljačka buna 1573, 1975; Poslednji podvig diverzanta oblaka, 1978.), Ž. Pavlovića (Neprijatelj, 1965; Buđenje Pacova, 1967; Zaseda, 1969.), B. Bauera (Doći i ostati, 1965; Salaš u Malom Ritu, 1976.), B. Draškovića (Horoskop, 1969; Život Je Lep, 1985.), V. Bulajića (Bitka Na Neretvi, 1969.), A. Petrovića (Majstor i Margarita, 1972.), G. Paskaljevića (Čuvar plaže u zimskom periodu, 1976; Pas koji je voleo vozove, 1977; Poseban tretman, 1980; Suton, 1983.), S. Karanovića (Petrijin Venac, 1980.), S.Šijana (Ko to tamo peva, 1980; Maratonci trle počasni krug, 1982.), G. Markovića (Majstori, Majstori, 1980) i E. Kusturice (Sjećaš Li Se Dolly Bell, 1985.). Glumio je i u više televizijskih serija (Npr. Servisna Stanica, Više od igre i Kamiondžije i u istoimenom filmu), koje su mu donele posebnu popularnost. Godine 1959. dobio je tek osnovanu Sedmojulsku nagradu SR Srbije za filmsku umetnost, a kasnije i nagradu za životno delo " Slavica " na festivalu u Nišu i dr.

Gluma u filmovima:
1950 - Čudotvorni mač
kao vitez
1953 - Ciganka
1955 - Šolaja
kao Bubalo
1957 - Subotom uveče
1958 - Četiri kilometra na sat
kao gazda kafane
1958 - Pogon B
1958 - Rafal u nebo
1958 - Te noći
1958 - Tri koraka u prazno
kao lađar Obrad
1959 - Campo Mamula
1959 - Osma vrata
1959 - Sam
1960 - Bolje je umeti
1960 - Drug predsednik centarfor
kao Radiša
1960 - Kota 905
kao Pavle šerpa
1961 - Ne diraj u sreću
1961 - Nema malih bogova
kao direktor
1961 - Parče plavog neba
1961 - Velika turneja
1962 - Čudna devojka
kao profesor
1962 - Mačak pod šljemom
kao Ilija Kapara
1962 - Zvižduk u osam
kao direktor
1963 - Desant na Drvar
kao Vasina
1963 - Dvostruki obruč
1964 - Muški izlet
1964 - Narodni poslanik
kao Sekulić
1964 - Prometej s otoka Viševice
kao šjor Žane
1964 - Svanuće
kao Ilija
1964 - Vrtlog
kao Stojan
1965 - Doći i ostati
1965 - Glasam za ljubav
1965 - Gorki deo reke
1965 - Inspektor
1965 - Neprijatelji
1966 - Konjuh planinom
kao ćutljivi
1966 - Ponedeljak ili utorak
1966 - Sretni umiru dvaput
kao Zaja
1966 - Vreme ljubavi
1967 - Bokseri idu u raj
kao Sveti Petar
1967 - Bomba u deset i deset
kao špijun
1967 - Buđenje pacova
1967 - Dim
1967 - Makedonska krvava svadba
1968 - Brat doktora Homera
kao Atanas, vođa bande
1968 - Ram za sliku moje majke
kao Uskok
1968 - Sunce tuđeg neba
kao Kurjak
1968 - Uzrok smrti ne pominjati
kao stolar
1969 - Bitka na Neretvi
kao šofer Jordan
1969 - Događaj
kao deda
1969 - Horoskop
1969 - Kad čuješ zvona
1969 - Moja strana sveta
1969 - Zaseda
kao domaćin
1970 - Bablje leto
1970 - Lepa parada
kao šinter
1970 - Žarki
1970 - Život je masovna pojava
kao maestro
1971 - Doručak sa đavolom
1971 - Moja luda glava
1971 - Opklada
1971 - Žeđ
kao Vujče iz Amerike
1972 - Majstor i Margarita
1972 - Tragovi crne devojke
1972 - Valter brani Sarajevo
kao otpravnik vozova
1973 - Paja i Jare - kamiondžije
kao Paja
1973 - Razmeđa
kao Pajo
1975 - Doktor Mladen
1975 - Naivko
kao gazda Velja
1975 - Seljačka buna 1573
1976 - Čuvar plaže u zimskom periodu
1976 - Povratak otpisanih
1976 - Salaš u malom ritu
kao Paja
1977 - Beštije
1977 - Hajka
1977 - Leptirov oblak
1977 - Pas koji je voleo vozove
1978 - Nije nego
kao otac
1978 - Paviljon VI
1978 - Poslednji podvig diverzanta Oblaka
kao Oblak
1978 - Tigar
1978 - Tren
1979 - Drugarčine
kao ćale
1979 - Pakleni otok
1979 - Poslednja trka
1979 - Priko sinjeg mora
1980 - Hajduk
kao Urošević
1980 - Ko to tamo peva
kao kondukter
1980 - Majstori, majstori
1980 - Petrijin venac
kao kafedžija
1980 - Poseban tretman
kao direktorov otac
1981 - Berlin kaputt
1981 - Laf u srcu
1981 - Šesta brzina
1981 - Sjećaš li se Dolly Bell?
kao ujak (daidža)
1981 - Sok od šljiva
1982 - 13. jul
1982 - Daleko nebo
1982 - Idemo dalje
1982 - Maratonci trče počasni krug
kao Milutin
1982 - Miris dunja
1982 - Nedeljni ručak
1982 - Suton
1983 - Halo taxi
1983 - Medeni mjesec
1984 - Kamiondžije opet voze
1984 - O pokojniku sve najlepše
1984 - Rani sneg u Minhenu
1984 - Vojnici
kao prijatelj Mišinog oca
1985 - Debeli i mršavi
1985 - Otac na službenom putu
1985 - Život je lep
kao gazda
1986 - Od zlata jabuka
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora  
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu Odgovori na poruku  :: Forumi Tvorca Grada :: forum » Film Sva vremena su GMT + 2 sata
Idi na stranu 1, 2  Sledeci
Strana 1 od 2

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Powered by phpBB v2 © 2001, 2005 phpBB Group
Theme: PussycatBlue