Proveri privatne poruke Proveri privatne poruke
Lista članova Lista članova FAQ - Često Postavljana Pitanja FAQ - Često Postavljana Pitanja
Korisničke grupe Korisničke grupe Profil Profil
Traži Traži Pristupi Pristupi Registruj se Registruj se
  :: Forumi Tvorca Grada :: forum

Biljka kao kućni ljubimac
Idi na stranu 1, 2  Sledeci
 
Napiši novu temu Odgovori na poruku  :: Forumi Tvorca Grada :: forum » Svet bilja
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2005
Poruke: 23351

PorukaPoslao: Ned Apr 02, 2006 10:19 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Madagaskarska palma (Pachypodium lamerei)



Porodica: Apocynaceae
Rod: Pachypodium
Vrsta: lamerei :
Naš naziv:
Madagaskarska palma

Smještaj i svjetlo:
svijetlo mjesto ili lagana sjena, izbjegavati direktno sunce
Temperatura:
minimalne po zimi: 13-15 C, idealna ljeti: 26-28 C jer podnosi dosta visoke temeprature
Razmnožavanje:
sjemenom ili odvajanjem mladica koje rastu uz matičnu biljku
Zemlja:
zemlja sa dobrom drenažom, preporučljiva je zemlja za kaktuse i sukulente
Ph zemlje:
(nepoznato, ako znate, recite)
Cvjeta
kasno proljeće-sredina ljeta - ukoliko je posađena vani – nemoguće za naše klimatske uvjete
Boja cvijeta: bijela sa žutom sredinom
Zalijevanje:
ne zahtijeva puno vode, a pogotovo zimi
Gnojenje:
Iako u stvari nije palma, uistinu nalikuje palmi a spada u porodicu Apocynaceae.
Prirodno mu je stanište Madagaskar.
To je vrsta sukulente sa debelim i bodljikavim stablom iz kojeg rastu tanki, a dugački listovi koji se formiraju uglavnom pri vrhu debla.
Madagaskarske su palme odlične za početnike i vrlo se lako o njima brinuti.
Starija biljka cvjeta jedino ukoliko je posađena vani, ali to je za naše uvjete nemoguće jer ne bi mogla preživjeti oštre i hladne zime. Cvijet je lagano mirisan.
Može se lako uzgojiti u kući ukoliko biljku smjestimo na osvijetljeni prozor ili u laganu sjenu u toploj prostoriji.
Zahtijeva malo vode zimi, kada gubi listiće, a u ljeto zalijevati umjereno, tek kad se zemlja skoro skroz prosuši.
Podnosi dosta visoke temperature
Postoji više vrsta, a najpoznatije su Pachypodium geayi i Pachypodium lamerei.
Te dvije vrste su vrlo slične i teško je uočiti razliku na prvi pogled. P. lamerei ima zelenije, šire listove, a P. geyei ima listove sivkaste boje sa crvenim žilicama
Potrebno je presaditi biljku svake 3 godine ili onda kada korijenje potpuno ispuni dno posude.
U zimskim mjesecima prelazi u stanje mirovanja te gubi lišće. Ukoliko biljku cijelo vrijeme držimo na toplom i svijetlom mjestu, listići se održavaju na biljci 2-3 godine i onda propadaju. Nema razloga za brigu, jer u proljeće, izrastaju novi listići i biljka izgleda jednako atraktivno kao i prije.
Dobro je povremeno okretati biljku da bi stabalce ravnomjerno razvilo.
Smatra se da biljka čije korijenje gusto ispunjava posudu, stvara deblje i šire stabalce od one koja se redovito presađuje.
Ukoliko se listići otkinu, ispuštaju bijelu tekućinu koja iritira kožu!
_________________
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~


Pridružio: 26 Mar 2006
Poruke: 1543
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Čet Apr 13, 2006 9:01 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Aechmea fasciata
(Ehmeja fascijata)


Iako nisu sve bromelije prikladne za držanje u sobi, ova se sivolisna ehmeja može preporučiti. To je izrazito dekorativna biljka, koja doista cvate. Iz listova strukture lijevka strši ružičasti cvat. Ova bromelija naročito je pogodna za tople sobe jer dobro podnosi suhi zrak...
Cvate samo jednom, ali radi dekorativnih listova još dugo vremena nakon toga ostaje lijepa. Nakon cvata, razvijaju se mladi izboji na podnožju biljke. Kada dosegnu duljinu od 15-ak cm, izvade se oprezno zajedno s korijenjem i samostalno se dalje uzgajaju. Presađujemo ih u smjesu jednakih dijelova sfagnuma (močvarne mahovine), usitnjenog korijena paprati i dobro pregorjele zemlje od bukovog lišća. Nije poželjno koristiti običnu zemlju za cvijeće.
Na dno posude poslažu se kamenčići ili sličan materijal radi drenaže tj. separacije vlage.
Ehmeja podnosi visoku temperaturu ali ipak je moramo zaštititi od izravnog djelovanja sunca. Preporučuje se jedanput tjedno gnojiti manjom količinom uobičajenog gnojiva za cvijeće. Lijevak listova mora uvijek biti pun vode u koju se dodaje cca. 0,5l vode u obliku otopine gnojiva. Ta je voda uglavnom dostatna za tjedan dana nakon čega se nadopunjava. Ehmeja ne podnosi propuh, a zimi je treba držati suhom i ne gnojiti. Inače, voli svakodnevno prskanje listova mlakom vodom.
_________________
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora  
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~


Pridružio: 26 Mar 2006
Poruke: 1543
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Čet Apr 13, 2006 9:11 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Aglaonema (Aglaonema)



Ova lijepa biljka korijene vuče iz Inonezije i postoji čitav niz sorti koje mogu biti uzgojene kao sobne biljke. Aglaonema treba toplinu i vlagu, ali je zadovoljava i normalna sobna temperatura. Treba je često prskati, naročito u zimskim mjesecima ali samo mlakom vodom. Ljeti biljka ne podnosi jarko sunce, pa je od sredine travnja do sredine rujna treba lagano zasjeniti. Inače se drži na svjetlom
mjestu. Postoje vrste s manje ili više šarenim lišćem, te s listovima različitih oblika. Cvijet je neupadljiv, ali nakon njega pojavljuju se lijepe crvene bobice. I ova biljka lako se razmnožava dijeljenjem koje najbolje uspijeva u rano proljeće.
Može se razmnažati i reznicama, ali uspijeva bolje u stakleniku nego u sobi. I presađivati treba rano u proljećeu normalnu zemlju za vijeće s malo dodanog treseta. Aglaonema voli hranjivu zemlju koja mora biti prije svega rahla i prozračna. Na donjoj strani lišća povremeno se pojavljuju lisne uši, a za preventivu jedanput tjedno ga obrišite vlažnom krpom.
_________________
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora  
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~


Pridružio: 26 Mar 2006
Poruke: 1543
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Čet Apr 13, 2006 9:20 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Iresine herbstii (Irezina)



Ovo je jako zahvalna sobna biljka s prekrasno obojenim, vinsko crvenim, cvjetovima. Najbolje uspijeva u toploj sobi uz prozor. Traži puno topline, vlage, svakodnevno prskanje i to mlakom vodom. Korijen mora biti stalno vlažan. Razmnožava se lako, cca 7 cm dugim reznicama koje puste korijen u boci s vodom. Kada se ono razvije, svaka mlada biljka posadi se zasebno u teglu s
običnom zemljom za cvijeće, a kada se jako razrastu, mogu se presaditi u veću. Ova biljka može i cvasti ali mali i neugledni cvjetovi nemaju nikakvu estetsku vrijednost. Kako bi uzgojili lijepe, razgranate biljke, potrebno je redovito prikraćivanje. Što češće prikraćujete biljka bolje raste i ostaje zbijena. Irezina voli puno sunca i ne treba je sjeniti. Ako je presađujemo onda je to najbolje učiniti u rano proljeće. Previsoko izrasle biljke mogu se tada i prikratiti, a odrezane dijelove možemo koristiti kao reznice. Ljeti se može ukopati s teglom na otvorenom prostoru ali sredinom listopada moramo je vratiti u zatvoreni prostor. Irezine se mogu saditi izravno u gredice u vrtu ali nikako ne mogu prezimiti.
_________________
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora  
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~


Pridružio: 26 Mar 2006
Poruke: 1543
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Čet Apr 13, 2006 9:29 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

KALANHOJA - BOŽANSKA SUZA



Biljka KALANHOJA (Kalanchoe sp.) potice iz Kine, gde raste samoniklo. Legenda kaze da su kalanhoje rodjene iz suza jedne zaljubljene boginje, pa se zato poklanja kao simbol ljubavi i odanosti.

# Kalanhoja se gaji lako i dugovecna je. Posebnu paznju treba obratiti na zalivanje: izmedju maja i augusta obilnije,
# od septembra do novembra umereno,
# tokom zime, do maja redje.
Za kalanhoju vazi pravilo: NE SME SE KVASITI NI LIST NI CVET!

Zimi joj najvise prija temperatura od 15*C i mesto udaljeno od izvora toplote. Polozaj na istocnom ili zapadnom prozoru pruzice joj dovljno svetla.

Cvetovi su sitni i mogu biti beli, crveni, zuti, narandzasti, roze, cak i sa prelivima. Cveta zimi, ili u rano prolece.

Po cvetanju biljku treba orezati i presaditi. Razmnozava se semenom i reznicama. Od maticne biljke u leto se otkine reznica ili izdanak i zabada u u peskovit zemljiste da pusti zile. Prethodno reznicu treba ostaviti dan-dva na suncu, da se rez zasusi, jer je puna sokova.
_________________
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora  
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~


Pridružio: 26 Mar 2006
Poruke: 1543
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Pet Apr 14, 2006 2:26 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Anturijum



Šareni listovi „glume” cvet

Anturijum ili flamingov cvet ne haje za zimske i letnje temperature, njemu su potrebni toplo mesto, vlažan vazduh i redovno zalivanje pre podne.

Anturijum spada među najlepše sobno cveće, zbog cveta - statule što je u stvari obojen list koji može biti vatrenocrvene boje, ružičaste, narandžaste ili bele, okruglastog ili srcastog oblika. Nalazi se na dugačkoj dršci koja premašuje visinu listova. Iz sredine spatule izlazi cvetna spirala koja može biti duga i 20 santimetara, na vrhu malo savijena (tu se zameće seme). Cveta svake godine, najčešće od februara do jula. Vrlo se često koristi i kao rezani cvet jer u vazi može da traje i više od mesec dana.
Ime je anturijum dobio od grčke reči anthos - cvet i oniz - rep (zbog izduženog oblika cvasti). Postojbina ove biljke su tropske oblasti Južne Amerike, gde raste kao epifit ili poluepifit. U rodu ima oko 500 vrsta. Kako je u pitanju tropska biljka, traži dosta svetlosti, ali ne direktne. Temperatura u prostoriji gde se gaji ne sme da bude zimi niža od 16 stepeni Celzijusa.
Posebno joj je važna vlažnost vazduha, tako da leti, kada su velike vrućine i zimi kada je vazduh u prostorijama suv, bilje treba svakog dana orošavati prokuvanom ili prohlađenom vodom. Pored toga, pliću, a širu posudu napuniti vodom, u sud staviti prevrnuti podmetač, pa odozgo saksiju sa anturijumom. Na ovaj način voda će isparavati i stvarati mikrovlažnu sredinu. Kad je reč o zalivanju ovog cveća ono mora biti redovno, ali prokuvanom vodom ili odstajalom, a jednom nedeljno bi trebalo celu biljku oprati vatom natopljenom vodom ili blagim mlazom tuša.
Zemlja koja anturijumu najviše odgovara jeste ona rastresita, treset sa malo peska. Inače, biljku bi trebalo presađivati svake četvrte godine i to u plitke posude jer nema dubok korenov sistem.
Razmnožava se deljenjem bokora u rano proleće, kada se i presađuje. Pri deljenju bokora, dobro razrasle, starije biljke, trebalo bi voditi računa da svakom delu pripadnu i koren i listovi. Podeljene biljke se sade u pliće a šire posude, uz obavezan drenažni sloj na dnu. Tako posađene biljke trebalo bi zalivati redovno i to pre podne, uz prihranjivanje da bi iste godine cvetale. Veliki flamingo (Anthurium andreaanum) je najrasprostranjeniji i najlepši anturijum, sa velikim i lepim cvetovima i listovima.
_________________
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora  
mawa
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~


Pridružio: 11 Maj 2006
Poruke: 352
Lokacija: ja sam ovde gospodarica

PorukaPoslao: Sub Maj 13, 2006 4:19 pm    Naslov: Kaktus u cvatu Odgovoriti sa citatom

Nisam mogla da odolim da nestavim sliku mog katusa koji je po prvi put procvetao.
Samo da znate da sam bila jako srecna, nesto tako lepo se barem meni nije nikada dogodilo.
A tako malo paznje sam mu poklanjela, skoro da sam zaboravila da ga imam, imao je on svu svetlost, mir i nisam ga zalevala dug vec. I sad imam divan cvet



_________________
I'll get back to you on that immediately after the commercials
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2005
Poruke: 23351

PorukaPoslao: Sub Maj 13, 2006 6:37 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

U tome i jeste njegova lepota, u cekanju :) , a kada procveta nikad ga se nagledati Very Happy
_________________
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
mawa
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~


Pridružio: 11 Maj 2006
Poruke: 352
Lokacija: ja sam ovde gospodarica

PorukaPoslao: Sub Maj 13, 2006 11:38 pm    Naslov: Tacno Mustrice Odgovoriti sa citatom

Tacno tako Mustrice , nema nista lepse od ovog sto sam sad dobiila
Jedan divan narandzasti cvet
po ceo dan ga gledam ......divan je veruj mi

Sad
_________________
I'll get back to you on that immediately after the commercials
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2005
Poruke: 23351

PorukaPoslao: Pet Avg 04, 2006 7:07 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Verujem ti mawa, izvini MOLIM TE nisam ovde odavno provirivala Embarassed


Jedna neobicna prica o...
KAKTUSIMA


Sukulentne biljke zajedno sa familijom kaktusa, imaju visoko specijalizovanu anatomsku gradju koja im omogucava da prezive duzu susu. Sve ove biljke mogu da skladiste vlagu u mesnatom tkivu svojih stabala, korenja, ili listova i mnoge od njih imaju karakteristican oblik radi smanjenja gubitka vode i podnosenja surovih uslova stanista. One takodje mogu da prekinu aktivni rast i predju u stadijum mirovanja pri nepovoljnim uslovima sredine. Njihov bizarni izgled odrazava jedinstven evolutivni razvoj, u kome su oblik biljke, funkcija biljke i mogucnost opstanka, nerazmrsivo spojeni. Skoro svi kaktusi i neke sukulente imaju bodlje koje predstavljaju izmenjene listove. Iako bodlje omogucavaju odbranu od predatora, glavna uloga im je da kondenzuju vlagu tako da voda kaplje na tle iznad biljnog korenja. Bodlje koje su vunaste i lice na kosu, takodje pomazu da se biljke zastite od hladnoce ili prejakog sunca.

Nasuprot popularnom verovanju, sukulente i kaktusi ne naseljavaju samo siromasne pustinje. Opseg njihovih stanista je sirok, od snegom pokrivenih alpskih padina i susnih ravnica Kolorada do vlaznih dzungli u amazonskom basenu. One uspevaju u uslovima koji cesto deluju kao nepodesni za zivot. Ipak, uspeh ovih biljaka delimicno je uslovljen nedostatkom biljnog sveta dovoljno otpornog da se sa njima uhvati u kostac u borbi za opstanak.

Retka kisa moze da podstakne dramatican i iznanadan period rasta, kad svaka sukulenta brzo cveta i donosi seme pre vracanja u poludormantno stanje.

Isprva su kaktusi rasli samo na americkim kontinentima. Sukulente su od prirode rasle u mnogim regionima od Severne Evrope do Dalekog Istoka, iako ih je vecina bila koncentrisana u Juznoj i Istocnoj Africi. Istrazivanja i trgovina tokom cetiri prethodna veka, kao i prirodno sirenje, omogucili su kaktusima i sukulentama da se nastane u novim stanistima sirom sveta. U kasnom XV veku, trka za pronalazenjem novih morskih puteva do Indije i njenog bogatstva, podstaklo je talas evropskih istrazivanja i time vodilo otkricu novih biljaka. Smatra se da je Kristofer Kolumbo prvi doneo kaktuse u Evropu. Pronasao je cudnovate biljke bez lisca na Zapadnoindijskim ostrvima i pokazao ih spanskoj kraljici Izabeli. Kaktusi su bili dobro poznati cvilizaciji Inka u Peruu, Asteka u Meksiku, kao i severnoamerickim Indijancima. Ove biljke su kao deo njihovog svakodnevnog okruzenja koriscene u religioznim obredima ali su im davane i najraznovrsnije prakticne namene.

Malo je biljaka koje deluju neukusnije od kaktusa i sukulenata, pa nije jednostavno shvatiti da se mnoge vrste kuvaju i jedu kao povrce, dok druge daju socne plodove. Najpoznatiji su plodovi od Opuntia ficus-indica; zuti, beli ili crveni plodovi se nasiroko prodaju na meksickim pijacama i mogu se naci u Australiji i u mnogim mediteranskim zemljama. Na visoravnima Bolivije, kaktus Neowerdermannia vorwerkii se kuva i jede na isti nacin kao i krompir. Od nekih kaktusa i sukulenata se cak mogu praviti slatkisi: gorko slatki mesnati delovi od Ferocactus wislizeni se kandiraju u rastvoru secera.

S pocetka dvadesteg veka, mesnati gomolj od Testudinaria elephantipes je koriscen kao izvor kortizona, agensa koji deluje protiv upala. Mnoge vrste Testudinaria se i danas koriste u proizvodnji kontraceptivnih pilula. Majusna vrsta kaktusa Lophophora williamsii, poznata kao pejote, smatrana je vrednom u proslosti zbog upotrebe u lecenju bolesti poput reumatizma i astme. Asteci su verovali da ova "sveta pecurka" ima misticne moci posto ima halucinogena dejstva. Iako je i danas koriste neki severnoamericki Indijanci tokom svojih religioznih ceremonija, posedovanje ovog kaktusa nezakonito je u mnogim drzavama.

Kaktusi i sukulente imaju druge neobicne namene. Primera radi, kaktus Oreocereus celsianus, koji od prirode raste u Argentini i Boliviji ima fine, meke bodlje koje podsecaju na kosu. One se sakupljaju i koriste poput perja za punjenje jastuka i pokrivaca. U Namibiji zbog zapaljivog sloja kojim je prevucen Sarcocaulon burmannii, mala zbunasta sukulenta dobila je nadimak "busmanova sveca" posto citava biljka moze da se zapali i koristi kao baklja. Verovatno najstarija tradicija gajenja kaktusa za posebne namene datira iz perioda postojanja civilizacije Asteka; ona je cvetala od XIV do XVI veka. Vrstu Opuntia coccenillifera gajili su Asteci kao biljku domacina za jednu vrstu stitastih insekata (Dactylopius coccus). Mnogobrojne zenke ovih insekata su gnjecene da bi se dobila intenzivna purpurna boja koja je koriscena za bojenje kraljevskih i svecanih odora. Od muzjaka stitastih insekata dobijala se blistavo crvena boja. Kada su Spanci stigli u Meksiko u XVI veku, osnovali su sopstvene plantaze kaktusa i proizvedenu boju slali su u Spaniju. Danas, boja koja se dobija od stitastih insekata ekstenzivno se proizvodi u Juznoj Americi i koristi za karmine i kao organska boja za hranu.

Prema legendi, astecki svestenik je sanjao da je Huitzilopochtli, bog Sunca, rekao Astecima da sagrade glavni grad tamo gde vide da orao sedi na visokom kaktusu. Oni su to uradili 1325. godine, a svedocanstvo predstavlja astecki rukopis iz 1541 g. (na slici) koji pokazuje mesto Tenochtitlan, novi glavni grad i deset asteckih plemena koji su ga izgradili. Taj grad je postao Meksiko Siti i simbol orla i kaktusa se i danas koristi na zastavi ovog grada.
Izvor (Garden)
_________________
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
leklerk
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~


Pridružio: 04 Mar 2006
Poruke: 1250
Lokacija: nigdina

PorukaPoslao: Uto Okt 10, 2006 9:23 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

[img]

ja sam se castila sa ovom divnom bromelijom, sad na sajmu cvijeca kod doma sindikata,
prav zaprav sam isla uzet bambus prijateljici, ali kad sam ugledala ovu bromeliju koja se nakindjurila s crvenim listovima, nisam odolila...
[/img]
_________________
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~


Pridružio: 26 Mar 2006
Poruke: 1543
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Uto Okt 17, 2006 9:51 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Pasiflora je u narodu poznata pod imenom gospodinova kruna ili hristovo cveće. To ime su joj dali misionari, koji su je u 18. veku našli u Južnoj Americi, smatrajući da listovi, hvataljke, latice, prašnici i tučak biljke prikazuju Hristovo raspeće.



Gajena u sobnim uslovima, pasiflora je ograničenog veka, dok u staklenoj verandi ili bašti, gde se lako postiže određena vlažnost vazduha, redovno cveta, a ponekad donosi i plod.

Postoje mnoge vrste s cvetovima jedinstvenog oblika, a nekoliko i s jestivim plodovima, a sve potiču iz Južne Amerike. Jedina koja se uzgaja u sobi jeste Passiflora caerulea. Gajena uz rešetku za koju se prihvata hvataljkama, naraste i do tri metra u visinu. Najlepša je leti, kada cveta, ali je sam cvet kratkog veka - živi svega jedan dan. Ipak, biljka koja raste u povoljnim uslovima svakodnevno će otvarati nove cvetove. Odrasla zrela biljka sredinom leta obrazuje sitne žute plodove. Za cvetanje pasiflora traži svetla mesta cele godine. Zato najbolje uspeva u zastakljenoj verandi. U sunčanim područjima bez mraza može se uzgajati i napolju.

Pasiflora je ljubitelj vode. Zato se leti zaliva često, a zimi, pošto miruje, svakih sedam do deset dana. Prihranjuje se kada počne da cveta. Ako se suviše prihranjuje, listovi su bujni, ali cvetni pupoljci se ne obrazuju. Najbolje uspeva ako se korenu ne dopusti da se širi. Zato se u prve dve godine presađuje u proleće, a nakon toga samo se zamenjuje gornji sloj zemlje.

Orezuje se u proleće. Kao reznice za razmnožavanje mogu poslužiti prvi izdanci koje biljka istera u proleće.
_________________
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora  
leklerk
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~


Pridružio: 04 Mar 2006
Poruke: 1250
Lokacija: nigdina

PorukaPoslao: Uto Okt 17, 2006 6:20 pm    Naslov: AGAVA Odgovoriti sa citatom

Poreklom je iz Južne Amerike, ali je ima i u drugim tropskim zemljama; naročito je odomaćena u južnoj Evropi. Tako, na primer, u Dalmaciji ima čitavih brežuljaka obraslih agavom.


Ova biljka je bez stabla, s vrlo debelim - mesnatim u krug poređanim lišćem. Gajena u saksiji kao sobna biljka retko cveta. Razmnožava se izdancima koji ponekad u gomoljici izbijaju iz žila.


Zimi se drži u hladnoj i svetloj prostoriji ili u podrumu, ali joj ne škodi ni toplije mesto u sobi. Leti voli otvoreno, sunčano mesto. Mada se zadovoljava svakom zemljom, ipak uspeva bolje u jakoj i krečnoj zemlji pomešanoj s ilovacom i dosta peska. Letnju sušu podnosi dobro, ali je ipak treba obilnije zalivati i cešće prihranjivati rastvorom fine strugotine od rogova, a može i kompletnim veštačkim đubrivom "biljnom hranom za cveće" (1 kafena kašičica na litar vode). Zimi je u hladnoj sobi treba retko zalivati ili nikako. Natrulo lišće treba odsecati, a posekotinu posipati prašinom od drvenog uglja.

Nije osetljiva i vrlo se lako neguje u saksiji. Treba paziti na bodlje, jer su one njen ukras na lišću. Kauboji su nekad za sivenje koristili iglu i konac ubranih sa agave; glavn abodlj an avrhu kad se odlomi za sobom povlaci i sredisnju nit koja se proteze celom duzinom donj estran elista. Verujte mi, probala sam- radi :)


_________________
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
leklerk
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~


Pridružio: 04 Mar 2006
Poruke: 1250
Lokacija: nigdina

PorukaPoslao: Ned Jan 14, 2007 1:39 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom


Palme su skupina drvenastog bilja koje spada u porodicu Palmae (Arecaceae). Rasprostranjene su u tropskim i suptropskim područjima. Jedina europska vrsta je žumara (Chamaerops humilis) koja potječe iz zapadnog Mediterana.

TRACHYCARPUS FORTUNEI - Visoka žumara
Najčešća je vrsta u nas, što može zahvali svojoj otpornosti na hladnoću. Pouzdano podnosi temperature do -5°C, pa i niže. Osim što je najotpornija na hladnoću, otporna je i na vjetar. Dakako, jaki naleti bure oštećuju lišće, ali se u slijedećoj vegetaciji nadomjesti novim.
Naraste do upečatljivih 20 m visine. Bez obzira na to, pogodna je i za manje vrtove zbog male širine. Postoji i patuljasti kultivar "Nanus" gotovo bez debla.



_________________
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
leklerk
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~


Pridružio: 04 Mar 2006
Poruke: 1250
Lokacija: nigdina

PorukaPoslao: Čet Mar 22, 2007 9:25 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Soleirolia soleirolii
Latin ime: Helxine soleirolii
Family: Urticaceae



poznata pod imenom: kucna srecica, bebine suze, andjeoske suze, ne diraj me, majka tisucu njih, irska mahovina, korzijski tepih, gledaj svoja posla...itd

omiljena biljchica, laka za odrzavanje i dekorativna u svojoj ljupkosti, pod odredjenim uslovima moguce ju je uzgojiti i napolju, te moze predstavljati idealni zeleni pokrivach,
ne voli direktno svjetlo, a sto se tice vode voli odstajalu vodu koju pije iz tanjirica,
razmnozava se na osobit i lak nachin - rizomom: do saksije u kojoj se nalazi srecica, stavite praznu saksiju sa zemljom i jednu njenu granchicu prebacite preko, ubrzo ce se prihvatiti za podlogu i poceti shiriti, potrebno je samo da prekinete vezu izmedju majke saksije i bebe saksije i pustite je da raste
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu Odgovori na poruku  :: Forumi Tvorca Grada :: forum » Svet bilja Sva vremena su GMT + 2 sata
Idi na stranu 1, 2  Sledeci
Strana 1 od 2

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Powered by phpBB v2 © 2001, 2005 phpBB Group
Theme: PussycatBlue