Proveri privatne poruke Proveri privatne poruke
Lista članova Lista članova FAQ - Često Postavljana Pitanja FAQ - Često Postavljana Pitanja
Korisničke grupe Korisničke grupe Profil Profil
Traži Traži Pristupi Pristupi Registruj se Registruj se
  :: Forumi Tvorca Grada :: forum

Biljka kao kućni ljubimac
Idi na stranu Prethodni  1, 2
 
Napiši novu temu Odgovori na poruku  :: Forumi Tvorca Grada :: forum » Svet bilja
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~


Pridružio: 26 Mar 2006
Poruke: 1543
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Pet Apr 14, 2006 2:26 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Anturijum



Šareni listovi „glume” cvet

Anturijum ili flamingov cvet ne haje za zimske i letnje temperature, njemu su potrebni toplo mesto, vlažan vazduh i redovno zalivanje pre podne.

Anturijum spada među najlepše sobno cveće, zbog cveta - statule što je u stvari obojen list koji može biti vatrenocrvene boje, ružičaste, narandžaste ili bele, okruglastog ili srcastog oblika. Nalazi se na dugačkoj dršci koja premašuje visinu listova. Iz sredine spatule izlazi cvetna spirala koja može biti duga i 20 santimetara, na vrhu malo savijena (tu se zameće seme). Cveta svake godine, najčešće od februara do jula. Vrlo se često koristi i kao rezani cvet jer u vazi može da traje i više od mesec dana.
Ime je anturijum dobio od grčke reči anthos - cvet i oniz - rep (zbog izduženog oblika cvasti). Postojbina ove biljke su tropske oblasti Južne Amerike, gde raste kao epifit ili poluepifit. U rodu ima oko 500 vrsta. Kako je u pitanju tropska biljka, traži dosta svetlosti, ali ne direktne. Temperatura u prostoriji gde se gaji ne sme da bude zimi niža od 16 stepeni Celzijusa.
Posebno joj je važna vlažnost vazduha, tako da leti, kada su velike vrućine i zimi kada je vazduh u prostorijama suv, bilje treba svakog dana orošavati prokuvanom ili prohlađenom vodom. Pored toga, pliću, a širu posudu napuniti vodom, u sud staviti prevrnuti podmetač, pa odozgo saksiju sa anturijumom. Na ovaj način voda će isparavati i stvarati mikrovlažnu sredinu. Kad je reč o zalivanju ovog cveća ono mora biti redovno, ali prokuvanom vodom ili odstajalom, a jednom nedeljno bi trebalo celu biljku oprati vatom natopljenom vodom ili blagim mlazom tuša.
Zemlja koja anturijumu najviše odgovara jeste ona rastresita, treset sa malo peska. Inače, biljku bi trebalo presađivati svake četvrte godine i to u plitke posude jer nema dubok korenov sistem.
Razmnožava se deljenjem bokora u rano proleće, kada se i presađuje. Pri deljenju bokora, dobro razrasle, starije biljke, trebalo bi voditi računa da svakom delu pripadnu i koren i listovi. Podeljene biljke se sade u pliće a šire posude, uz obavezan drenažni sloj na dnu. Tako posađene biljke trebalo bi zalivati redovno i to pre podne, uz prihranjivanje da bi iste godine cvetale. Veliki flamingo (Anthurium andreaanum) je najrasprostranjeniji i najlepši anturijum, sa velikim i lepim cvetovima i listovima.
_________________
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora  
mawa
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~


Pridružio: 11 Maj 2006
Poruke: 352
Lokacija: ja sam ovde gospodarica

PorukaPoslao: Sub Maj 13, 2006 4:19 pm    Naslov: Kaktus u cvatu Odgovoriti sa citatom

Nisam mogla da odolim da nestavim sliku mog katusa koji je po prvi put procvetao.
Samo da znate da sam bila jako srecna, nesto tako lepo se barem meni nije nikada dogodilo.
A tako malo paznje sam mu poklanjela, skoro da sam zaboravila da ga imam, imao je on svu svetlost, mir i nisam ga zalevala dug vec. I sad imam divan cvet



_________________
I'll get back to you on that immediately after the commercials
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2005
Poruke: 23309

PorukaPoslao: Sub Maj 13, 2006 6:37 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

U tome i jeste njegova lepota, u cekanju :) , a kada procveta nikad ga se nagledati Very Happy
_________________
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
mawa
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~


Pridružio: 11 Maj 2006
Poruke: 352
Lokacija: ja sam ovde gospodarica

PorukaPoslao: Sub Maj 13, 2006 11:38 pm    Naslov: Tacno Mustrice Odgovoriti sa citatom

Tacno tako Mustrice , nema nista lepse od ovog sto sam sad dobiila
Jedan divan narandzasti cvet
po ceo dan ga gledam ......divan je veruj mi

Sad
_________________
I'll get back to you on that immediately after the commercials
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2005
Poruke: 23309

PorukaPoslao: Pet Avg 04, 2006 7:07 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Verujem ti mawa, izvini MOLIM TE nisam ovde odavno provirivala Embarassed


Jedna neobicna prica o...
KAKTUSIMA


Sukulentne biljke zajedno sa familijom kaktusa, imaju visoko specijalizovanu anatomsku gradju koja im omogucava da prezive duzu susu. Sve ove biljke mogu da skladiste vlagu u mesnatom tkivu svojih stabala, korenja, ili listova i mnoge od njih imaju karakteristican oblik radi smanjenja gubitka vode i podnosenja surovih uslova stanista. One takodje mogu da prekinu aktivni rast i predju u stadijum mirovanja pri nepovoljnim uslovima sredine. Njihov bizarni izgled odrazava jedinstven evolutivni razvoj, u kome su oblik biljke, funkcija biljke i mogucnost opstanka, nerazmrsivo spojeni. Skoro svi kaktusi i neke sukulente imaju bodlje koje predstavljaju izmenjene listove. Iako bodlje omogucavaju odbranu od predatora, glavna uloga im je da kondenzuju vlagu tako da voda kaplje na tle iznad biljnog korenja. Bodlje koje su vunaste i lice na kosu, takodje pomazu da se biljke zastite od hladnoce ili prejakog sunca.

Nasuprot popularnom verovanju, sukulente i kaktusi ne naseljavaju samo siromasne pustinje. Opseg njihovih stanista je sirok, od snegom pokrivenih alpskih padina i susnih ravnica Kolorada do vlaznih dzungli u amazonskom basenu. One uspevaju u uslovima koji cesto deluju kao nepodesni za zivot. Ipak, uspeh ovih biljaka delimicno je uslovljen nedostatkom biljnog sveta dovoljno otpornog da se sa njima uhvati u kostac u borbi za opstanak.

Retka kisa moze da podstakne dramatican i iznanadan period rasta, kad svaka sukulenta brzo cveta i donosi seme pre vracanja u poludormantno stanje.

Isprva su kaktusi rasli samo na americkim kontinentima. Sukulente su od prirode rasle u mnogim regionima od Severne Evrope do Dalekog Istoka, iako ih je vecina bila koncentrisana u Juznoj i Istocnoj Africi. Istrazivanja i trgovina tokom cetiri prethodna veka, kao i prirodno sirenje, omogucili su kaktusima i sukulentama da se nastane u novim stanistima sirom sveta. U kasnom XV veku, trka za pronalazenjem novih morskih puteva do Indije i njenog bogatstva, podstaklo je talas evropskih istrazivanja i time vodilo otkricu novih biljaka. Smatra se da je Kristofer Kolumbo prvi doneo kaktuse u Evropu. Pronasao je cudnovate biljke bez lisca na Zapadnoindijskim ostrvima i pokazao ih spanskoj kraljici Izabeli. Kaktusi su bili dobro poznati cvilizaciji Inka u Peruu, Asteka u Meksiku, kao i severnoamerickim Indijancima. Ove biljke su kao deo njihovog svakodnevnog okruzenja koriscene u religioznim obredima ali su im davane i najraznovrsnije prakticne namene.

Malo je biljaka koje deluju neukusnije od kaktusa i sukulenata, pa nije jednostavno shvatiti da se mnoge vrste kuvaju i jedu kao povrce, dok druge daju socne plodove. Najpoznatiji su plodovi od Opuntia ficus-indica; zuti, beli ili crveni plodovi se nasiroko prodaju na meksickim pijacama i mogu se naci u Australiji i u mnogim mediteranskim zemljama. Na visoravnima Bolivije, kaktus Neowerdermannia vorwerkii se kuva i jede na isti nacin kao i krompir. Od nekih kaktusa i sukulenata se cak mogu praviti slatkisi: gorko slatki mesnati delovi od Ferocactus wislizeni se kandiraju u rastvoru secera.

S pocetka dvadesteg veka, mesnati gomolj od Testudinaria elephantipes je koriscen kao izvor kortizona, agensa koji deluje protiv upala. Mnoge vrste Testudinaria se i danas koriste u proizvodnji kontraceptivnih pilula. Majusna vrsta kaktusa Lophophora williamsii, poznata kao pejote, smatrana je vrednom u proslosti zbog upotrebe u lecenju bolesti poput reumatizma i astme. Asteci su verovali da ova "sveta pecurka" ima misticne moci posto ima halucinogena dejstva. Iako je i danas koriste neki severnoamericki Indijanci tokom svojih religioznih ceremonija, posedovanje ovog kaktusa nezakonito je u mnogim drzavama.

Kaktusi i sukulente imaju druge neobicne namene. Primera radi, kaktus Oreocereus celsianus, koji od prirode raste u Argentini i Boliviji ima fine, meke bodlje koje podsecaju na kosu. One se sakupljaju i koriste poput perja za punjenje jastuka i pokrivaca. U Namibiji zbog zapaljivog sloja kojim je prevucen Sarcocaulon burmannii, mala zbunasta sukulenta dobila je nadimak "busmanova sveca" posto citava biljka moze da se zapali i koristi kao baklja. Verovatno najstarija tradicija gajenja kaktusa za posebne namene datira iz perioda postojanja civilizacije Asteka; ona je cvetala od XIV do XVI veka. Vrstu Opuntia coccenillifera gajili su Asteci kao biljku domacina za jednu vrstu stitastih insekata (Dactylopius coccus). Mnogobrojne zenke ovih insekata su gnjecene da bi se dobila intenzivna purpurna boja koja je koriscena za bojenje kraljevskih i svecanih odora. Od muzjaka stitastih insekata dobijala se blistavo crvena boja. Kada su Spanci stigli u Meksiko u XVI veku, osnovali su sopstvene plantaze kaktusa i proizvedenu boju slali su u Spaniju. Danas, boja koja se dobija od stitastih insekata ekstenzivno se proizvodi u Juznoj Americi i koristi za karmine i kao organska boja za hranu.

Prema legendi, astecki svestenik je sanjao da je Huitzilopochtli, bog Sunca, rekao Astecima da sagrade glavni grad tamo gde vide da orao sedi na visokom kaktusu. Oni su to uradili 1325. godine, a svedocanstvo predstavlja astecki rukopis iz 1541 g. (na slici) koji pokazuje mesto Tenochtitlan, novi glavni grad i deset asteckih plemena koji su ga izgradili. Taj grad je postao Meksiko Siti i simbol orla i kaktusa se i danas koristi na zastavi ovog grada.
Izvor (Garden)
_________________
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
leklerk
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~


Pridružio: 04 Mar 2006
Poruke: 1250
Lokacija: nigdina

PorukaPoslao: Uto Okt 10, 2006 9:23 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

[img]

ja sam se castila sa ovom divnom bromelijom, sad na sajmu cvijeca kod doma sindikata,
prav zaprav sam isla uzet bambus prijateljici, ali kad sam ugledala ovu bromeliju koja se nakindjurila s crvenim listovima, nisam odolila...
[/img]
_________________
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~


Pridružio: 26 Mar 2006
Poruke: 1543
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Uto Okt 17, 2006 9:51 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Pasiflora je u narodu poznata pod imenom gospodinova kruna ili hristovo cveće. To ime su joj dali misionari, koji su je u 18. veku našli u Južnoj Americi, smatrajući da listovi, hvataljke, latice, prašnici i tučak biljke prikazuju Hristovo raspeće.



Gajena u sobnim uslovima, pasiflora je ograničenog veka, dok u staklenoj verandi ili bašti, gde se lako postiže određena vlažnost vazduha, redovno cveta, a ponekad donosi i plod.

Postoje mnoge vrste s cvetovima jedinstvenog oblika, a nekoliko i s jestivim plodovima, a sve potiču iz Južne Amerike. Jedina koja se uzgaja u sobi jeste Passiflora caerulea. Gajena uz rešetku za koju se prihvata hvataljkama, naraste i do tri metra u visinu. Najlepša je leti, kada cveta, ali je sam cvet kratkog veka - živi svega jedan dan. Ipak, biljka koja raste u povoljnim uslovima svakodnevno će otvarati nove cvetove. Odrasla zrela biljka sredinom leta obrazuje sitne žute plodove. Za cvetanje pasiflora traži svetla mesta cele godine. Zato najbolje uspeva u zastakljenoj verandi. U sunčanim područjima bez mraza može se uzgajati i napolju.

Pasiflora je ljubitelj vode. Zato se leti zaliva često, a zimi, pošto miruje, svakih sedam do deset dana. Prihranjuje se kada počne da cveta. Ako se suviše prihranjuje, listovi su bujni, ali cvetni pupoljci se ne obrazuju. Najbolje uspeva ako se korenu ne dopusti da se širi. Zato se u prve dve godine presađuje u proleće, a nakon toga samo se zamenjuje gornji sloj zemlje.

Orezuje se u proleće. Kao reznice za razmnožavanje mogu poslužiti prvi izdanci koje biljka istera u proleće.
_________________
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora  
leklerk
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~


Pridružio: 04 Mar 2006
Poruke: 1250
Lokacija: nigdina

PorukaPoslao: Uto Okt 17, 2006 6:20 pm    Naslov: AGAVA Odgovoriti sa citatom

Poreklom je iz Južne Amerike, ali je ima i u drugim tropskim zemljama; naročito je odomaćena u južnoj Evropi. Tako, na primer, u Dalmaciji ima čitavih brežuljaka obraslih agavom.


Ova biljka je bez stabla, s vrlo debelim - mesnatim u krug poređanim lišćem. Gajena u saksiji kao sobna biljka retko cveta. Razmnožava se izdancima koji ponekad u gomoljici izbijaju iz žila.


Zimi se drži u hladnoj i svetloj prostoriji ili u podrumu, ali joj ne škodi ni toplije mesto u sobi. Leti voli otvoreno, sunčano mesto. Mada se zadovoljava svakom zemljom, ipak uspeva bolje u jakoj i krečnoj zemlji pomešanoj s ilovacom i dosta peska. Letnju sušu podnosi dobro, ali je ipak treba obilnije zalivati i cešće prihranjivati rastvorom fine strugotine od rogova, a može i kompletnim veštačkim đubrivom "biljnom hranom za cveće" (1 kafena kašičica na litar vode). Zimi je u hladnoj sobi treba retko zalivati ili nikako. Natrulo lišće treba odsecati, a posekotinu posipati prašinom od drvenog uglja.

Nije osetljiva i vrlo se lako neguje u saksiji. Treba paziti na bodlje, jer su one njen ukras na lišću. Kauboji su nekad za sivenje koristili iglu i konac ubranih sa agave; glavn abodlj an avrhu kad se odlomi za sobom povlaci i sredisnju nit koja se proteze celom duzinom donj estran elista. Verujte mi, probala sam- radi :)


_________________
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
leklerk
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~


Pridružio: 04 Mar 2006
Poruke: 1250
Lokacija: nigdina

PorukaPoslao: Ned Jan 14, 2007 1:39 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom


Palme su skupina drvenastog bilja koje spada u porodicu Palmae (Arecaceae). Rasprostranjene su u tropskim i suptropskim područjima. Jedina europska vrsta je žumara (Chamaerops humilis) koja potječe iz zapadnog Mediterana.

TRACHYCARPUS FORTUNEI - Visoka žumara
Najčešća je vrsta u nas, što može zahvali svojoj otpornosti na hladnoću. Pouzdano podnosi temperature do -5°C, pa i niže. Osim što je najotpornija na hladnoću, otporna je i na vjetar. Dakako, jaki naleti bure oštećuju lišće, ali se u slijedećoj vegetaciji nadomjesti novim.
Naraste do upečatljivih 20 m visine. Bez obzira na to, pogodna je i za manje vrtove zbog male širine. Postoji i patuljasti kultivar "Nanus" gotovo bez debla.



_________________
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
leklerk
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~


Pridružio: 04 Mar 2006
Poruke: 1250
Lokacija: nigdina

PorukaPoslao: Čet Mar 22, 2007 9:25 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Soleirolia soleirolii
Latin ime: Helxine soleirolii
Family: Urticaceae



poznata pod imenom: kucna srecica, bebine suze, andjeoske suze, ne diraj me, majka tisucu njih, irska mahovina, korzijski tepih, gledaj svoja posla...itd

omiljena biljchica, laka za odrzavanje i dekorativna u svojoj ljupkosti, pod odredjenim uslovima moguce ju je uzgojiti i napolju, te moze predstavljati idealni zeleni pokrivach,
ne voli direktno svjetlo, a sto se tice vode voli odstajalu vodu koju pije iz tanjirica,
razmnozava se na osobit i lak nachin - rizomom: do saksije u kojoj se nalazi srecica, stavite praznu saksiju sa zemljom i jednu njenu granchicu prebacite preko, ubrzo ce se prihvatiti za podlogu i poceti shiriti, potrebno je samo da prekinete vezu izmedju majke saksije i bebe saksije i pustite je da raste
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~


Pridružio: 26 Sep 2005
Poruke: 23309

PorukaPoslao: Čet Apr 05, 2007 12:10 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

NEGA SOBNOG CVEĆA

Kako i u koje doba zalivati sobne biljke?

Pre svakog zalivanja pipnite zemlju. Zemlja mora biti suva i mrviti se pod prstima (izuzev paprati kojima zemlja uvek treba da bude vlažna).

Biljke se zalivaju direktno u saksiju tako što se saksija napuni do vrha, sačeka da voda prođe kroz zemlju u podlošku. Zemlja će u narednih 15 minuta upiti potrebnu količinu vode i tek tada višak koji preostane u podlošku treba ukloniti jer saksija ne sme stajati u vodi.
Biljke čiji listovi trule ako se poprskaju vodom npr. afrička ljubičica (Saintpaulia ionantha) treba zalivati odozdo iz podloška koji se napuni vodom i sačeka da biljka upije vodu.
Zimi je biljkama potrebno manje vode, a u proleće i leto više. Treba izbegavati zalivanje “malo i često”. Biljkama odgovara da se njihova zemlja dobro natopi posle čega sledi sušno razdoblje.

PRESAĐIVANJE

Presađivanje se obavlja kada korenov sistem biljke izraste saksiju. Biljka se pre presađivanja dobro zalije, a višak vode ocedi. Posle presađivanja biljka se ne izlaže direktnom suncu i ne zaliva 2-3 dana da bi se korenov sistem podstakao da u potrazi za neophodnom vlagom uraste u novu zemlju. Presađivanje se uglavnom vrši u proleće, ail to nije pravilo (npr. Azalea se presađuje na kraju leta). Svaka biljka ima svoje zahteve.

U ČEMU JE NEVOLJA?

Vaša Araucaria (sobna jela) ima suve i žute iglice zato što je u prostoriji suviše toplo i slabo provetravano. Zalijte je i premestite na hladnije i zračnije mesto. Ako je bleda i slabo napreduje u rastu treba je prihraniti.

Ako je Vaša Azalea ( Rhododendron , kineska ruža) procvetala, a cvetovi se ne otvaraju, prezasićena je vodom ili je posle zalivanja bila na promaji. Sklonite je u zavetrinu, pustite je da se isuši i ređe zalivajte. Ako su pak listovi mali i ne cveta potrebno ju je prihraniti.

Ako vašem krotonu ( Croton, Codiaeum ) donji listovi opadaju znači da je vazduh u sobi previše suv i hladan. Pramestite ga na toplije mesto i povećajte vlažnost vazduha orošavanjem. Kroton ne podnosi kolebanja temperature, zato je održavajte stalnom da listovi ne bi opadali.

Cyclamen persicum (persijska ciklama) ima smežurane i mlitave listove ako joj je toplo i suvo, zato je zalijte i premestite na hladnije mesto. Ako su listovi postali žuti, smeta joj duvanski dim.

Ako Diffenbachia ima donje listove žute znači da je previše zalivate. Ređe je zalivajte, naročito zimi (svakih 7-8 dana), a u proleće i leto 2-3 puta nedeljno. Za zalivanje koristite mlaku kišnicu.

Ako Vaša Dracaena (dracena) ima sivkastosmeđe pege na listovima, znači da su je napale gljivice. Prskajte je fungicidima.

Ako Vaša božićna zvezda ( Euphorbia pulcherrima ) ima smežurane listove koji se suše treba je premestiti iz kuhinje u prostoriju u kojoj nema plina. Ako su listovi srebrnkasto prošarani napadnuta je virusom „srebrenja lišća“, biljku treba uništiti.

Ako Vaša Passiflora coerulea (hristov venac) ne cveta znači da nema dovoljno svetla. Ako su listovi suviše bujni, suviše je prihranjujete, nemojte je prihranjivati dok ne procveta i nemojte je presađivati, bolje će cvetati u manjoj saksiji.

Ako su listovi vaše afričke ljubičice ( Saintpaulia ionantha ) počeli da trunu, ne zalivajte je suviše. Zalivanje uvek vršite odozdo, iz podloška.
NEGA REZANOG CVEĆA

Želite li da vaše cveće bude što duže lepo i sveže u vazi?

oštrim nožem ukoso podrežite stabljike
stavite cveće u mlaku i odstajalu vodu, nikako u hladnu, jer hladna voda začepi pore
uklonite donje listove, tako da po mogućnosti ni jedan list ne stoji u vodi. Izgnječen list može u velikoj meri zagaditi vodu truljenjem što skraćuje vreme trajanja
ne stavljajte cveće na izvor toplote, jako sunce ili promaju
ne stavljajte cveće u blizinu voća ili povrća. Voće i povrće izlučuje etilen, hormon starenja
dobro je znati i jednu šok terapiju za Vašu ružu:
Kako u pet minuta osvežiti ružu? Jednostavno, stavite je u vruću vodu. Za 10 minuta Vaša ruža biće opet lepa i uzdignute glave. Mi smo isprobali, probajte i Vi.
Narcissus poeticus (narcis)

Prelepo je kada pogledate Vaš vrt pun prekrasnih žutih narcisa. Većina nas ne može odoleti i poželi ih staviti u vazu. Ali, jeste li znali da narcisi izlučuju sluz koja je štetna za većinu drugog cveća. Odvojite narcise i pripazite da se ne stavlja drugo cveće u vodu u kojoj su stajali narcisi. Za iskrene ljubitelje šarenih buketa mešanog cveća postoji ipak rešenje, ostavite narcise 24 sata u vodi kako bi se izlučila sluz, a tek onda ih pomešajte s drugim cvećem. Odgovarajuća temperatura čuvanja: 2-5°C. Naša preporuka su ipak narcisi u lončanicama, izgledaju izuzetno atraktivno i posebno u svakom okruženju.

Sušenje Cveća

Postiji mnogo tehnika sušenja cveća.

Neke tehnike prepariranja cveća su poznate samo profesionalcima, a neke mogu primenjivati i hobisti.

Najjednostavniji način sušenja cveća podrazumeva sušenje na vazduhu. U zavisnosti da li se cvet želi sačuvati u stadijumu pupoljka ili otvorenog cveta, bira se početak sušenja. Veoma je važno da svaki cvet bude dovoljno distanciran od drugog cveta kako bi se obezbedilo neophodno strujanje vazduha. Sami cvetovi trabaju biti okrenuti na dole, a cvetne drške trebaju biti očišćene od lišća. Cveće se suši najčešće u buketima od 5-7 cvetova. Retko se cvetovi suše pojedinačno jer promaja, njišući ih, zbog njihove lakoće može doprineti gubitku spoljnjih kruničnih listića. Prostorija u kojoj se sušenje obavlja treba da je tamna, bez prisustva vlage i u svakom trenutku dobro provetrena. Ovako se najčešće suše: Allium sp., Cynara scolymus, bromus sp., Lunaria rediviva, Festuca sp, Banksia sp., Briza sp., Hydrangea macrophylla, Protea compacta, Rosa sp., Limonium sp., Gomphrena globosa, limonium sp., Liatris spicata, Erica sp., Helichrysum bracteatum, Achillea millefolium, Achillea filipendulina, Anigozanthos rufus, Eucaliptus sp. Leucadendron sp., Celosia argentea cristata, Solidago canariensis, Physalis alkekengi, Briza maxima, scirpus sp., hordeum vulgare, Phleum pratense, Phalaris arundinacea, Nigella damascena, Echinops ritro, eryngium spAmaranthus sp., Melaleuca sp. itd.

Često se cveće suši uz pomoć glicerina. U duboku posudu ili vazu napravi se rastvor glicerina i vruće vode u odnosu 40% glicerina i 60% vruće vode. Cveće se postavi drškom na dole, kao što obično postupamo sa cvećem kada ga stavljamo u vazu. Postupak traje 6 dana. Cveće u periodu od 6 dana provodnim snopićima usvaja rastvor u kome se nalazi. Ponekad se desi da cveće usvoji previše glicerina, postane masno i nereprezentativno, pa ga u tom slučaju treba blago provući kroz toplu vodu u kojoj je rastvoren deterdžent za pranje posuđa. Potom se suši okrenuto na dole. Tokom prepariranja može doći do promene boje. Ovako se suše cvetovi sa odrvenelom drškom. Ako se suše cvetovi čija je cvetna drška zeljasta, rastvor se pre postavljanja biljaka treba ohladiti.

Silica gel, dehidrirajući, omogućava da cvetove osušimo i zadržimo njihov oblik. U odgovarajuću posudu se naspe sloj silika gela, cvetovi bez cvetne drške poslažu i prekriju novim slojem silika gela, posuda se dobro hermetički zatvori i tako ostavi 2-6 dana. Ovakvi cvetovi se stavljaju na žicu i koriste za aranžiranje. Veoma lepo se na ovaj način suši: voće, celo ili u kriškama, posebno agrumi (rod Citrus); povrće mladi luk (Allium cepa) ili artičoka (Cynara scolymus); pečurke...
_________________
Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku  
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu Odgovori na poruku  :: Forumi Tvorca Grada :: forum » Svet bilja Sva vremena su GMT + 2 sata
Idi na stranu Prethodni  1, 2
Strana 2 od 2

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Powered by phpBB v2 © 2001, 2005 phpBB Group
Theme: PussycatBlue