nesto poput one rubrike u jednom casopisu, kad izabrani lik govori sta mu se kao najvaznije namece u vezi sa pojmovima, stvarima, osecanjima - azbucno.
podsecanja radi
:
moze redom, moze bez reda...
telegrafski ili opsirno...
s jednom. ili tri tacke...
bez tacaka
pocinjem sa A, vi nastavljate kako vam volja...
astal
… samo je jedan sto u nasoj kuci u dositejevoj bio 'astal'.
onaj veliki, beli, kuhinjski, na kojem bi se servirali ruckovi – u kuhinji kad smo bili sami, ili u sobi gde se prenosio, razvlacio sa obe strane i zastirao ustirkanim stolnjacima za nas i goste na slavama, rodjendanima, uskrsima i bozicima… :)
… za kojim sam sedela i mlela (oduvek puno pricala
, narocito sa njim, mojim deduskom – neprikosnovenim favoritom mog detinjstva!) dok je on mesio rezance, razvlacio testo u trake, i seckao flekice na dasci… ili ljustio zelen za zutu supu, pomazuci babi da zgotovi veliki nedeljni rucak (zbog cega su mu ruke u koje sam volela da se zagnjurim nepogresivo mirisale na celer)...
andrak
… kad god smo bile za nijansu nemogucije nego sto inace jesmo – sestra i ja smo od odraslih kao krajnje pitanje dobijale: ‘Pa koji vam je andrak danas?’ sto je nas verovatno u nastavku zacenjivalo do suza i teralo u nova nevaljalstva… sitna.
aktovka
… tatina crna aktovka sa dve metalne kopce, vazna za svaki radni dan, usmekana kroz trepavice, dok se očka saginje da nas poljubi krecuci na posao, po redovnom i strogom uputstvu ćerki koje su htele da zapocnu dan (makar i jos uveliko uspavane), uvidom da je tata tu i da je stoga svet bezbedno mesto…
mirise na after shave, glatki su mu obrazi, uvek u odelu, s kravatom… eto, tako izgleda veliki svet…
'ajjmee...'
...zapravo ’ajme meeeni!!!’ - uzvik koji je pratio usplahireni izraz bakinog lica u momentu shvatanja da joj nesto izmice kontroli: mleko pocinje da kipi iz serpe na plotni pa ona trci iz sobe gundjajuci, sat otkucava a dogovor o susretu je zaboravljen, vaza sa cvecem upravo se razletela u hiljadu komadica po plocicama poda u kuhinji...
... u vreme kad sam bila posmatrac tih scena moja je baka vec decenijama bila odvojena od dalmacije i narecja u kom je ponikla, i govorila je vrlo ’vojvodjanski’ (i vojvodski
), osim sto bi ponekad, tek da podseti kakva smo cudna mesavina krvi, uletelo to ’ajme’ ili ’plahta’, ili ’oli?’...
... podvuceno morskim pogledom moje plavooke bake matilde... :)
azra
ona azra. dzonijeva. s nemirom i strascu. sa mikijem, marinom, pavelom, poslednjom stvari...
... moj prvi koncert. sajmiste. jedan od onih super dogadjaja kad tok i dozivljaj srece koji ga boji nemaju distancu, pa jos dok stvar tece sve vreme osecas, znas, koliko ti je lepo... i smejes se, tek tako, jako mlado, jako lako...
sanjala kako mi neko nesto objasnjava i koristi navodno standardizovanu meru rekavsi – velicine misjih usiju...