Najlepša ljubavna poezija

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Mei
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 83
Придружен: 21 Јул 2006, 17:11
Место: Vratila sam se kući

"Ustaj, imamo večnost za spavanje!"

Порукаод Mei » 10 Сеп 2006, 13:58

" Presvisli smo od tuge, zbog rastanka s tobom
Gde god da si- misli moje uvek su s tobom.
Pošla si- a hiljadu srdaca sad cvili za tobom.
Došla- a hiljadu duša vapi da umre pred tobom! "

....................................................................

" Za drugom dragom- kako da pogledamo,
ili novu ljubav- kako da steknemo
Kad nam suze- ni na tren ne daju
da oči pred drugim licem podignemo! "

..................................................................

" Kažu da će pijanci u paklu skončati!
Istina je suprotna i srce neće da shvati :
Ako će zaljubljeni i pijani u pakao stići
sutra će raj prazan- kao dlan ruke biti."

RUBAIJE - Omar Hajjam
Skitam i pricam

Mei
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 83
Придружен: 21 Јул 2006, 17:11
Место: Vratila sam se kući

Порукаод Mei » 11 Сеп 2006, 11:52

"Ovo su ti usne
Koje vracam
Tvome vratu

Ovo mi je mesecina
Koju skidam
Sa ramena tvojih

Izgubili smo se
U nepreglednim šumama
Našega sastanka

U dlanovima mojim
Zalaze i sviću
Jabučice tvoje

U grlu tvome
Pale se i gase
Zvezde moje plahe

Pronašli smo se
Na zlatnoj visoravni
Daleko u nama. "


DALEKO U NAMA - Vasko Popa
Skitam i pricam

Mei
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 83
Придружен: 21 Јул 2006, 17:11
Место: Vratila sam se kući

Порукаод Mei » 12 Сеп 2006, 11:02

" Ti me ne voliš i ne želiš,zar
jer nisam nimalo lep, mala?
Ne gledajući me, od strasti uz žar
na rame mi je ruka tvoja pala.

Sa keženjem,mlada,osećajnim
ja s tobom nisam ni nežan, ni zao.
Koliko si ih milovala sjajnih?
Ko ti je sve do sad ruke, usne dao?

Znam, oni su prošli kao senke, mila
ne dodirnuvši tvoj oganj u snima.
Na kolenima mnogima si bila,
a sada, evo, sediš na mojima.

Neka ti oči trepavica rubi,
neka ti u misli dođe drugi neko.
Ta i ja te baš jako ne ljubim
tonuć u nešto drago i daleko.

Ovu vatru sudbinom očajno
ne zovi, veza lakoumna to je.
Kao što smo se susreli slučajno
rastaćemo se uz smešak nas dvoje.

Svojim putem otići ćeš u smiraj
da prokockaš dane i plač novi.
Neljubljene samo ti ne diraj,
negorele nikako ne zovi.

U ćorsokaku s drugim ćeš se naći,
o ljubavi brbljajuć bez svesti.
Tad ću možda u šetnju izaći
i sa tobom ponovo se sresti.

Bliža pleća okrenuvši drugom
i malo se pognuv ne misleći
" Dobro veče" reći ćeš mi s tugom.
" Dobro veče, mis." i ja ću reći.

I ništa neće dušu da zanjiše.
Nit u drhtanje može da je svali.
Ko je ljubio, taj ne ljubi više.
Izgorelog niko ne zapali. "

SERGEJ JESENJIN
Skitam i pricam

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 19 Сеп 2006, 10:44

Vidio sam te negdje po Europama
a nisam ni znao da postojiš
tvoj osmijeh je bio nalik
onim praskozorjima
koja su se spuštala niz lice
tvoj dah je bio vjetar u krošnjama
a nisam znao da to dišeš
dok ja mjerim pogledima sve daljine
u kojima su nestajali prijatelji
ispijali smo čaše za tebe
a nisam znao ni da postojiš
moje molitve su čudno završavale
početnim slovima tvog srca
a nitko mi nije govorio da živiš i dišeš
da hodaš drugim stranama ulica
dok te nisu oblaci donijeli
i spustili kraj mene
da te konačno vidim.

Željko Krznarić

Mei
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 83
Придружен: 21 Јул 2006, 17:11
Место: Vratila sam se kući

Порукаод Mei » 23 Сеп 2006, 11:26

"Ovog puta me pustite da budem srećan,
Ništa se nije desilo nikom,
Sve što se dešava to je da sam srećan
Sa sve četiri strane srca,
Kad hodam, spavam ili pišem.
Šta da radim, srećan sam.
Bezbrojniji sam od paše na livadama,
Osećam kožu kao cerovu koru
I dole nadu, gore ptice,
More kao kopču na svome pojasu,
Od hleba i kamena stvorenu zemlju,
Vazduh raspevan kao gitara.

Ti, pokraj mene u pesku, pesak si,
Pevaš i pesma si,
Svet je danas moja duša,
Pesma i pesak,
Svet su danas moja usta,
Pusti me da u tvojim usnama
I u pesku budem srećan,
Srećan što dišem i što ti dišeš,
Srećan što dodirujem tvoje koleno
I tad mi se čini da sam dotak’o
Azurnu kožu neba i njenu svežinu.

Danas me pustite samog da budem srećan,
Sa svima ili bez ikog,
Srecan sa pašom i peskom,
Srećan sa vazduhom i zemljom,
Srećan sa tobom,
Sa tvojim usnama srećan.

ODA SREĆNOM DANU- Pablo Neruda
Skitam i pricam

Mei
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 83
Придружен: 21 Јул 2006, 17:11
Место: Vratila sam se kući

Порукаод Mei » 26 Сеп 2006, 12:52

" Širi se nebom požar plavi,
Rodne daljine sam zaboravio.
Prvi put pevam o ljubavi
I vidim da sam se gorko zapio.

Bio sam nekad zapuštena šuma,
Voleo sam žene i novca sjaj.
Plesao sam i pio bez računa -
Snagu trošio do u beskraj.

Sad je dosta, draga, da te pogledam,
Da zaronim u oka mutni vir.
Da pobegneš ja ti ne dam
ni da u drugom potražiš mir.

Pusti, mila, svoj struk tanak:
Skloni taj pogled preuporan,
Možda istinu nisi znala
Da i mangup bude pokoran.

Znao bih da ostavim krčme,
I svoje stihove - decu bosu,
Samo da ti milujem prste zgrčene
I kitim jesenjim cvećem kosu.

Ti si za mene požar plavi,
Sa tobom bih negde gnezdo svio,
Prvi put pevam o ljubavi
I vidim da sam se gorko zapio. "

S. Jesenjin
Skitam i pricam

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 30 Окт 2006, 17:49

PESMA ZA NAS DVOJE

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.
Pijana kiša šiba i mlati,
vrbama vetar čupa kosu.

Kuda ću?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?

Il je već bilo?
Trebao korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al' ja,
u krčmu svratio gorak,
a ona
ne znajući-prošla.

Ne znam.
Ceo svet smo obišli
u žudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoišli.

Da,mora da je tako.

(Miroslav Antić)
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 30 Окт 2006, 17:51

XXX

...
Zaboravi da negde na svetu postoje tvoji muževi,
i moje žene, i postelje u kojima su snovi - zanat.
Danas će drumovi biti za mene i tebe pruženi
daleko negde u nepovrat.

Možda smo nas dvoje rođeni zato da tuda odemo,
da ti milujem kosu i budem nežan prvi,
pa posle da jedno drugome malo lepoga prodamo
za jeftin honorar ljubavi i skroman bakšiš krvi.

Nikad zbog tebe neću ići da tražim rum,
ni da napišem najbolju pesmu kraj čaše.
Ne plači za mnom kad se vratiš niz drum.
Ne maši ... ni ja neću da mašem ....


(Miroslav Antić)
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

unforgettable
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 1
Придружен: 03 Дец 2006, 14:20

BOL

Порукаод unforgettable » 03 Дец 2006, 14:26

Osecas li otkucaje srece u
noci crnjoj od katrana ?
Osecas li daleke zelje tvog
neostvarenog sveta ?
Osecas li tisinu koja te
miluje dok ja nisam tu ?
Tamo, gde nema nikoga, osim daljine
sto nas razdvaja, da li pozelis da
sam u tebi, da ubirem zrele plodove
tvoje svakidasnjice ?
Osecas li BOL koja nas
razdvaja ovih par jebenih trenutaka
umotanih u parce plavih redova ?
Bez tebe je ovde sve pusto, osmeh na
mom licu skriva pticu zauvek sletelu.
Secas li se nasih noci, nasih malih nada
pretocenih u jednu veliku zelju ?
Koliko li je oblaka otislo sa mog
dela neba otkako si otisla ?
Mozda su svi oni posli tebi i dali ti
potoke kise i snega koje je moje srce
njima prodalo u usamljenim nocima.
Mozda je sve ovo samo san, da sanjam
da te nema. mozda cu se cak i probuditi
iz tog sna sa jos vecim BOLOM i
izranavljenom dusom, negde u svitanju dana.
Ni za 100 godina ne mogu da
prebolim ove suze sto skrivam cekajuci
tebe, voleci te negde u svom svetu
skrivenom negde iznad zivota.
Ja samo zelim da te imam,
da ti svaki ovaj redak znaci kao da
sam kraj tebe, kao da te dodirujem,
kao da ubirem zrele plodove tvog neznog tela,
Ja zelim tebe a ne BOL .
Beograd, 22.10.1989 god.

Napisao ja iz studenstkih dana :)
Jer, vidis, sve te vise volim, svakog dana, svakog jutra, danas vise nego juce, a manje ne go sutra.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 03 Дец 2006, 16:49

KAKO ANA REŠAVA UKRŠTENE REČI

Kakve su njene namere,
kad sve druge sahranjuje,
samo mene oživljava?

Ima li, Ana, stvarnog razloga
da tako lepo spava?

Priznajem Pesnika,
al, znam:
niko ne može
žešće da opravda vazduh
od njene tamne kože.

Kad Ana plače!
(o ne lažem vas)
to je lepše
od voća!

Od kiše!
Od... rakova na žaru!
Od... čega god hoćete!
Od ptice u galopu!
pa nisam ja valjda vica radi
prokockao celu evropu!

A kad se svlači!
Slobodan i proklet prisustvujem
(a ne znam kako da preživim)
najvećem čudu u svetlosti!
Zaklinjem se:
da bih tebe ogrejao,
Ana, zapalio bih i svoje kosti.

Kad lađu crta! Kad ječam seje!
Kad objavljuje rat! Kad se smeje!
Kad školjke hrani! Kad se prehladi u lovu!
Kad čita magnet! Kad kupi haljinu novu!
Kad pije pivo! Kad iznenada dođe!
Kad ljubi proleterske vođe!

Kad je moja desna ruka!
Kad je grčka azbuka!
Kad sanja cveće!
Kad NEĆE!

Sećanje na Nepojmljivog Dečka
uvek će moći vatru da zameni:
zato su mi oblaci zeleni, pa zeleni!
Pa rumeni!


Pa kad se vokali spoje!
Dragi Bože,
usijane glavurde moje!

Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima!
Mogu u njenoj državi da budem referent za kišu!
Mogu pod njenim prozorom da imitiram dunav,
il neke druge vulkane,
mogu da se zakunem
u sve što imam,
i nemam,
da svet postoji zbog Ane.

Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene oživljava -
ima li Ana
stvarnog razloga
da bude tako lepa kad spava?

I cvetovi i puževi i englezi
svi već znaju:
ona poljupcem može
od svake bolesti da izleči!
Ali ja nju naj, naj, naj volim
kad spaja svetlosti,
kad rešava ukrštene reči.

Ona to izvodi kao da se igra!
A meni izgleda kao da svet stvara!
Ko Vergilijev najmlađi konj:
u jednoj ruci drži svet,
a drugom ga osvetljava!
Traži se, na primer, reč, koja može
vodu da pije,
samu sebe da izgovara,
da gori,
da leti,
i da spava.
Neka reč
koja nije kao ostale reči:
reč koja ume da rešava ukrštene reči!

Tada nastaje mala drama:
voda otiče za svojim obalama:
Ana, naga,
na mom dlanu,
večnost osmišljava!
(A mogla bi baš nju briga da se razboli
ili da spava.)
I dddok je tttako
ooo opasnu
ddddržim u zzzz zagrljaju
rrrreči se
reči se
sssssame rrrrrr
rešavaju!

Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene oživljava?
Što se bar ne pokrije kad spava!?

(Brana Petrović)
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 27 Апр 2007, 09:01

Najdraza,
sudbina se s nama okrutno poigrala
kad nije dozvolila da se ranije sretnemo
taj nacin na koji njises bokovima
ne izlazi mi vise iz glave
zasipam te poljupcima u masti
zamisljam tvoje grudi
na kojima svake noci zaspim
tvoje vrelo telo
sjedinjeno s mojim
te tvoje usne
s kojih kaplje najlepsi afrodizijak
i zavidim tvom muzu
jer ima ono sto ja nemam
sto tako zarko zelim
ljubavi,
uzivam u svakoj tvojoj reci
u svakom dodiru i poljupcu
ma koliko bili fiktivni
za mene su bolno stvarni
ti si moja daleka radost
sreca za kojom ceznem
i tuga...
na tebe cekam sve ove godine
i sad kad si dosla
bojim se da te ne izgubim
budi moja
u svakoj mojoj misli
budi kraj mene
oseti me
zamisli me
ili zamisli makar ovo:
ti i ja
na pustom ostrvu
sami i sretni
zagrljeni i razmazeni
docekujemo svitanja boje purpura
svitanja koja od nase razuzdane strasti podrhtavaju
ljubim te pescanim zalom pod nama
ljubim te vrhovima modrih talasa
koji nas pokrili kao cilim
ljubim te palmama i kokosom
i moja zelja za tobom
besna i luda
iz tebe izvire
i iz vulkana strasti gasi se u tebi
obecaj mi tu noc
ucini da nikad vise na drugu ne pomislim
da stihovi mi kao ptice zaleprsaju u tvoja jutra
kao bujica jesenjih kisa da se sliju u Tebe
i da u noci punog meseca
ciji krik tako prodorno sece daljinu
nikada, nikada vise
tuzan i prazan za tobom
ne osvanem...
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 29 Јун 2007, 16:13

DOBAR DAN TUGO

Zbogom tugo
Dobar dan tugo

Vidim te u svim naborima neba
Vidim te u očima koje volim
Ti nisi baš sasvim bedna
Jer i najsiromašnije usne odaju te
Onim svojim divnim osmehom.

Dobar dan tugo
Ljubavi ljupkih tela
Snago ljubavi.

Tvoja privlačnost izbija
Kao neka bestelesna sveobuhvatnost
Dušo razočarana.

Ti i tugo,
Ti lepo lice

(Pol Elijar)
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 29 Јун 2007, 16:15

PONOVO TI GOVORIM LJUBAVI MOJA

Ponovo ti govorim ljubavi moja
poslije putovanja i svog zivota pusta,
ljubavnu pjesmu ponovo ti pisem
poslije pjesama iskustva.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
onaj kom je bilo premalo da voli
ponovo je ovdje pred vratima tvojim
i ponovo spreman da te moli.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
poceo sam sjajno da ponizavam i grijesim
gotovo pri kraju i gotovo mrtvac
na pocetku tu sam da se tjesim.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
na obratnom putu pretvorenim u tamu
poslije sedam mora i vlastite zemlje
dosao sam umrijet u tvom stanu.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
negdje sam vec bio, sad ostavljam sve to
da ti poslije srece, hrabrosti i znanja
da ti poslije svijeta vratim tvoje mjesto.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
poslije loseg drustva, vina, nocas stojim
sam pred tvojim licem spreman da ti kazem
kao prvi puta opet: Ja te volim!

(Arsen Dedić)
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 10 Јул 2007, 13:11

RED I NERED U LJUBAVI

Da bih počeo pomenuću elemente
Tvoj glas, tvoje oči, ruke, usne

Na zemlji sam, a zašto bih i bio
Da ti nisi na njoj takođe

U kupatilu sam, koje se istovetilo
Sa morem slatke vode

U onom kupatilu koje je plamen ljubavi
Izdubio u našim očima

A to kupatilo koje je plamen ljubavi
U koje sam stupio
Vrelinom tvojih ruku,
Ljupkošću tvojih usana

To prvo bilo je životno
Kao neka rascvetana livada

Naša ćutnja, naše reči
Svetlost koja odlazi
Svetlost koja se na vraća.

(Pol Elijar)
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 10 Јул 2007, 13:16

DUŠA

Zašto plačeš draga, svu noć i dan ceo
izgubljena sreća još je uvek sreća!
I taj jad u duši što te na nju seća,
to je jad njezin zaostali deo.

Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko
sreća nikad ne mre, ni onda kad mine.
Taj eho kog jedva čuješ iz daljine,
to još ona zbori u tebi duboko -

u samotne noći, kad žalosno šume
reke pune zvezda, gore pune sena...
Do sluha ta pesma ne dopire njena,
no duša je sluti, čuje, i razume...

(Jovan Dučić)
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.