Vi i ti

Napisite pesmu, bas ovde!

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 29 Окт 2011, 11:32

Ево одговора, Милане: :-)
http://trunsmoitren.blog.rs/blog/trunsmoitren

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 29 Окт 2011, 11:37

Воли

У срцу - једна једина жеља,
у оку - свемир сунцима засут -
тако он иде кроз овај живот,
занесен и помало свуда расут.

Поглед му, упрт у бескрај, блуди,
а ноге дотичу стално тло друго.
Измиче...Цептим...Ко псић ми срце
што цвилело би за њиме дуго.

Но, он пролази, ко што све прође.
За њим ће остати сунаца звекет
просут по путима на којим је био.
И само неког лептира лепет,

када зашушти крај мога уха,
биће ми сведок да реч је једну
нежно ми шапнуо у магновењу,
реч што од сваке друге је јача,

ону што води ме ка озарењу,
или ка врењу ил` остварењу -
ту реч којом све дане солим,
од које оздравим чим се разболим,

ту мрву што већа је од највеће стене,
ту мелем - реч што свуда је чујем,
тај благослов и заповест милу:
"Воли!"

Виолета Милићевић

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 29 Окт 2011, 11:38

Траг

Траг
кад се уклони,
остане ожиљак
на телу времена,
и бриди,
а понекад и гори,
букти,
пече
или једноставно расте
све док не обухвати
цело тело.

Зато се чувај
да не оставиш траг,
да не бридиш,
гориш,
буктиш,
печеш,
растеш,

да не заволиш
и да те не заволе

јер сваки траг,
пре или касније,
постане ожиљак.

Виолета Милићевић

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 29 Окт 2011, 11:40

Реприза

Изнова те губим,
по 1002. пут у овој вечности,
у овој пустињи себичности,
која се зове Живот.

Како да поверујем
да ћеш се једног дана вратити
и својим присуством утолити
моје проживљене и недоживљене
жеђи?

Изнова те волим,
по 1002. пут у овој вечности,
у овој оази живота,
која се зове Љубав.

Како да поверујем
да ћеш ме једног дана заволети,
онако недовољен,
и својом љубављу разгорети
ватре неугасле
а утихле?

Изнова се питам,
по 1002. пут у овој вечности,
сред овог непресушног извора Љубави,
који се зове Сећање:
Да ли си ме икада волео?

Виолета Милићевић

Нешто сам се у последње време загледала у бројеве, па се, у вези са бројем 1002, сетих ове песме која је пре много година, или тачније 17. јануара 1990. године, била објављена у ондашњем часопису за младе „Ћао“.

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 29 Окт 2011, 11:45

Одраз

Сенка нечије сенке
и душа нечије душе
кад заволиш
постанеш.

Заљубиш ли се
у цвет изникао крај пута,
у залутали зрак сунца,
усковитлани талас у реци
или у човека,
исто је:

срећним ће те чинити
сјај онога што волиш,
а несрећним -
његова сенка.

То је зато
што се душа твоја
у души његовој огледа
и само захваљујући
том одразу
живи.

Виолета Милићевић

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 29 Окт 2011, 11:47

Месечина

Месечевом сјају тај је поглед сличан:
док ме обасјава, он хладноћом зрачи.
И мада ми језа струји целим телом,
он, ко магнет снажно, све моје привлачи.

Упија у себе сву моју топлину,
сву страст, нежност, љубав и све што је моје;
све што некад беше и што може бити
кад се воли, буди и сања удвоје.

Узалуд хладноћом сад ме искушава
то око што гледа некуд у даљине:
у њем све су ватре света притајене
и скривене све су сељенске милине.

Нико још не сакри светлост усред мрака
нити откри тајну месечевог сјаја.
И топло и хладно, и знано и тајно,
месечина срмом својом вечно спаја.

Виолета Милићевић

Корисников грб
miwka
~ moderator ~
~ moderator ~
Поруке: 2274
Придружен: 24 Апр 2008, 15:17
Место: Zemljo,tu sam...
Контакт:

Порукаод miwka » 29 Окт 2011, 13:33

Viktorija Vi пише:Месечина

Месечевом сјају тај је поглед сличан:
док ме обасјава, он хладноћом зрачи.
И мада ми језа струји целим телом,
он, ко магнет снажно, све моје привлачи.

Упија у себе сву моју топлину,
сву страст, нежност, љубав и све што је моје;
све што некад беше и што може бити
кад се воли, буди и сања удвоје.

Узалуд хладноћом сад ме искушава
то око што гледа некуд у даљине:
у њем све су ватре света притајене
и скривене све су сељенске милине.

Нико још не сакри светлост усред мрака
нити откри тајну месечевог сјаја.
И топло и хладно, и знано и тајно,
месечина срмом својом вечно спаја.

Виолета Милићевић


Pesma je zaista lepa u celosti i nisam ništa hteo da posebno naglašavam al ovu sam ovu strofu ipak izdvojio

Упија у себе сву моју топлину,
сву страст, нежност, љубав и све што је моје;
све што некад беше и што може бити
кад се воли, буди и сања удвоје.

pozdrav,Violeta
Budi uvek ono što jesi,jer niko to ne može bolje od tebe

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 29 Окт 2011, 13:35

Захваљујем, Милане, и отпоздрављам.
:mah

Корисников грб
miwka
~ moderator ~
~ moderator ~
Поруке: 2274
Придружен: 24 Апр 2008, 15:17
Место: Zemljo,tu sam...
Контакт:

Порукаод miwka » 15 Нов 2011, 17:36

Viktorija Vi пише:Ево одговора, Милане: :-)
http://trg-cuda.leonardo.it/blog/2008/l ... _nema.html


Znam ,Violeta gde mogu da te nadjem...mislim čitam ja redovno tvoj blog.Trg čuda sam medju prvima postavio na Fontanu kao omiljeni.Ponekad pokušavam nešto da komentarišem..al mi se neda..mislim bez foliranja.Kad pišem latinicom..ispadnu neka kineska slova kad probam ćirilicom nešto me upozorava i par puta me odbijao..Inače mnoge sam tvoje pesme postavio.na Fontanu...neke su sa linkom na tvoje ime a mnoge su u arhivi dok nisam ukapirao kako rade blogovi...Na kraju krajeva najvažnije je da si ti nama živa i zdrava i da pišeš... :mah :mah :mah

http://www.fontanasnova.com/2011/11/ima ... -nema.html
Budi uvek ono što jesi,jer niko to ne može bolje od tebe

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 05 Дец 2011, 09:36

:P
:mah

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Odlazak

Порукаод Viktorija Vi » 05 Дец 2011, 09:38

Одлазак

Слика
Оде

и претвори се у вечност.



Срце ти се распрсне у парампарчад,

иако те заварава да и даље куца.

Земља отвори своја недра

и испуцалим, храпавим длановима

прихвати још једно тело,

а ти наставиш да корачаш

и грлиш оне који су преостали,

све тише, тише.



Коме да кажеш да не знаш

како да заборавиш

и да се ниси нагледао

једне непоновљиве лепоте?



Сви су некога изгубили.



Говориш,

а знаш да су изговорене речи

само празне шкољке -

бисери су дубоко у теби.



Наставиш да гледаш

у то непостојеће, бистро око,

да милујеш ту непостојећу, драгу главу

и љубиш те хладне дланове,

певајући у себи камену успаванку.



И чини ти се и даље да ће ти,

чим отвориш врата,

кренути у сусрет,



а знаш:

можете се опет срести

само кад и ти одеш

и претвориш се

у нечију вечност.



Виолета Милићевић

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Pesme i ljudi

Порукаод Viktorija Vi » 08 Нов 2012, 12:11

Песме и људи

Има песама
које чекају
само на нас –
да их напишемо,
погледом обујмимо
или прочитамо;
руку да им,
као пријатељу,
пружимо;
да их пољубимо у образ
и спонтано,
онако људски,
упитамо
како су,
да ли им је тешко,
боли ли их шта
и можемо ли да учинимо
ишта
једни за друге.

Има људи
који чекају
да их песме пронађу
и загрле јако,
онако како људи
не би умели
никада,
тек стихом нежним,
звуком ил` римом,
и ланцима среће их окују
у неописиву усамљеност сред гомиле.

Најзад, има и људи
са душама чистим
попут најчистије хартије,
оних који знају
да су топла срца
најлепше оловке.
Они живе за песму.

Има песама и има људи.

Виолета Милићевић

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Vi i ti

Порукаод Viktorija Vi » 03 Дец 2018, 12:00

Јесен

И у јесен сиву понекад се чудо
својствено пролећу догоди и - лечи.
Ако нема људи, ни вољеног града,
живе су још боје, и звуци, и речи.

Живот је тренутак, ал` је и трен живот,
тај трен који траје и кад крај нас мине.
Можда смо због тога и проткани сетом -
кап меда не блажи океан горчине.

Али та кап меда, кушана бар једном,
и леднике моћне отапа и ништи.
Најпре дрхтај крене, а онда и јецај -
доказ да смо живи чим нас нешто тишти.

Хладан сан нек чека (јесен је тек стигла,
њене боје још су топле, нежне, благе)!
А кад дође зима, заклон ћемо наћи
под стрехама срца неке душе драге.

Виолета Милићевић, 13. септембра 2015.

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8573
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Re: Vi i ti

Порукаод zara » 20 Јан 2019, 06:33

:srce
Niko nije tako lep dusom kao jednostavan covek

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Vi i ti

Порукаод Viktorija Vi » 20 Јан 2019, 19:31

:P