Hipokratova zakletva

Уредници: nevenkagaragic, Moderatori

Корисников грб
nevenkagaragic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1513
Придружен: 03 Нов 2008, 19:43
Место: Tuzla
Контакт:

Re: Hipokratova zakletva

Порукаод nevenkagaragic » 24 Јул 2018, 18:03



Корисников грб
nevenkagaragic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1513
Придружен: 03 Нов 2008, 19:43
Место: Tuzla
Контакт:

Re: Re:Hipokratova zakletva

Порукаод nevenkagaragic » 11 Авг 2018, 22:24



Корисников грб
nevenkagaragic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1513
Придружен: 03 Нов 2008, 19:43
Место: Tuzla
Контакт:

Re: Re:Hipokratova zakletva

Порукаод nevenkagaragic » 04 Сеп 2018, 18:00



Корисников грб
nevenkagaragic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1513
Придружен: 03 Нов 2008, 19:43
Место: Tuzla
Контакт:

Re: Hipokratova zakletva

Порукаод nevenkagaragic » 09 Сеп 2018, 20:52

Svasta... bas!

Umesto posla dobio sumnjivu dijagnozu

Krsta Jeličić je odbijen na konkursu Oružanih snaga BiH zbog nalaza sarajevske laboratorije prema kojem ima hepatitis B, ali analize u Srpskoj opovrgavaju taj rezultat

Autor: Dušanka Stanišićsubota, 08.09.2018. u 09:32


Крста Јеличић тврди да има још случајева налик његовом (Фото Лична архива)

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Sportista Krsta Jeličić (24) iz Rudog ne odustaje od namere da dokaže da je nalaz iz sarajevske opšte bolnice „Dr Abdulah Nakaš” u kome je upisano da je zaražen hepatitisom B, zbog čega je izgubio šansu da se zaposli u Oružanim snagama BiH, (ne)namerna greška. Sporni nalaz, koji je za potrebe te bolnice urađen u privatnoj laboratoriji „Prolab” u Sarajevu, već su opovrgle tri laboratorije u Republici Srpskoj, u Foči i Banjaluci.

Zlatko Kravić, direktor bolnice „Dr Abdulah Nakaš”, koja na osnovu ugovora sa Ministarstvom odbrane BiH procenjuje zdravstvenu sposobnost kandidata prijavljenih na konkurs za Oružane snage BiH, grešku ne priznaje i ne veruje u nalaze laboratorija iz Republike Srpske, a kompletan „slučaj” naziva „zaverom”.

„Ti nalazi meni ne znače ništa. Ko garantuje da je nalaz iz Banjaluke ispravan i da nije lažan? U potvrđeni identitet mi ne verujemo”, izjavio je za „Politiku” doktor Kravić, ističući kako je za njega sumnjiv pogotovo nalaz iz bolnice u Foči jer je, kako kaže, rađen na aparatu koji je „odavno istorija”, a ne „poslednje slovo tehnike” kakvo ima „Prolab”.

Kravić tvrdi da je njegova savest čist, a da je „ceo ovaj slučaj jako mutan”, te da Jeličić „nije taj koji može da određuje gde će da proverava već dobijenu dijagnozu”. Međutim, u razgovoru za naš list, Jeličić je izričito naglasio da je na dodatnu proveru u Banjaluku otišao u dogovoru sa doktorom Kravićem nakon što je odbio njegovu ponudu da to uradi ponovo u „Prolabu” i još jednoj laboratoriji u Sarajevu po sopstvenom izboru.

„Nisam pristao, jer ako doktor ne veruje u nalaze iz zdravstvenih ustanova RS, zašto bih onda ja verovao u sarajevske laboratorije s obzirom na iskustvo koje već imam”, kaže Jeličić naglašavajući kako je nakon ponovljenih analiza apsolutno siguran da je potpuno zdrav i da je nalaz iz bolnice „Abdulah Nakaš”, zbog kojeg je proglašen nesposobnim za vojsku, ipak nečija greška.

To je, naglašava on, ključni razlog iz kojeg je odlučio da o svemu javno progovori i da na taj način, možda, doprinese razotkrivanju i drugih slučajeva istih kakav je njegov, a koji su mu „poznati odranije”.

Iz odbijenice koju je primio iz Ministarstva odbrane BiH, kad je već uveliko počela obuka primljenih kandidata, Jeličić nije mogao saznati da je zaražen virusom hepatitisa B, jer je u njoj navedeno samo to da je „zdravstveno nesposoban”. Da je navodno bolestan, otkrio je tek nakon što je, zahvaljujući nekim vezama, došao do kartona do kojeg se inače ne može doći na regularan način.

Zamenik ministra odbrane BiH Boris Jerinić, sa kojim smo kontaktirali, nije bio naročito raspoložen da odgovara na naša pitanja. Uputio nas je na svog savetnika, ali nam je ipak rekao da je „ovo prvi slučaj da se pobija nalaz jedne zdravstvene ustanove” i da će on, ukoliko se dokaže da je nalaz lažiran, što je krivično delo, tražiti da se formira komisija koja bi to ispitala.



VIDEO:


https://www.youtube.com/watch?v=3PXgaKzTebI


Cudo je to, zar ne? Cuj "PRIZNAO gresku" - pa nije imao drugog izbora - ocito JESTE GRESKA!




Ipak, "ko prizna pola mu se prasta" za razliku od ludaka iz one latinske izreke:


I onda sledi TUZBA:



E moj mladicu, mislis ti da je IKOGA briga? BiH je ovo - Balkan!


Корисников грб
nevenkagaragic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1513
Придружен: 03 Нов 2008, 19:43
Место: Tuzla
Контакт:

Re: Hipokratova zakletva

Порукаод nevenkagaragic » 10 Сеп 2018, 10:42

Samo pisite, pisite, neprekidno! Ne odustajte!
Dragica i Goran Plauc iz Tuzle:


"Ukrali su nam blizance!"



Kompletan clanak:

"25 godina od nestanka beba iz tuzlanske bolnice"


https://s26.postimg.cc/6e6b2nq61/62-_Dn ... uc-800.jpg
"Dnevni avaz", 10.09.2018.

Kaze Dragica Plauc: "cuvaju taj kriminal kao zmija noge", a ja uopste nisam iznenadjena!
Nazalost, kako je to u Tuzli, posebno u UKC-u, toj ... preko 13 godina - GADE mi se!
Ipak, jednoga dana SVE ce izaci na videlo... MORA!


Корисников грб
nevenkagaragic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1513
Придружен: 03 Нов 2008, 19:43
Место: Tuzla
Контакт:

Re: Hipokratova zakletva

Порукаод nevenkagaragic » 18 Сеп 2018, 20:08

I STA da im covek uradi??!

ISPOVEST MAJKE KOJOJ JE PREMINUO SIN: Na rukama mi je dete klonulo; Lekar je rekao da nije ozbiljno, umro je uveče!

Rada ŠEGRT | 12. septembar 2018. 08:02 |


Dragana Lakatuš, Foto Privatna arhiva

Ispovest Dragane Lakatuš, kojoj je preminuo sin. Lekar rekao da nije ozbiljno, a Laris je uveče umro

Moje dete nikada ranije nijo bilo bolesno. Bio je zdrava beba. Za devet dana napunio bi deset meseci. Ne mogu da verujem da ga više nema i da je umro zbog povišene temperature i povraćanja, a na vreme smo ga odveli lekaru. Vodili smo ga u seosku ambulantu, onda u Zrenjanin. Lekar je tamo rekao da nije ništa ozbiljno, a dete je uveče umrlo.

Ovako počinje svoju ispovest Dragana Lakatuš (20) iz Srpske Crnje, kojoj je u petak preminuo devetomesečni sin Laris, a onda se zbog te tragedije suprug Filip (19) nekoliko puta izbo nožem, ali na sreću, život mu nije ugrožen.

Pročitajte još -

Dok se Filip oporavlja na Klinici za grudnu hirurgiju u Sremskoj Kamenici, gde je operisan, Dragana nam je ispričala šta se dešavalo tog, za ovu porodicu kobnog petka.

- Dete je imalo visoku temperaturu i dali smo mu sirup koji mu je u četvrtak prepisala doktorka u ambulanti. Bio je pospan. Sutradan sam zvala doktorku koja je rekla da ga ponovo dovedem ako temperatura ne spadne za pola sata i da će dati uput da idemo u Zrenjanin. To se i dogodilo. Dete je u međuvremenu povraćalo. Kada smo došli u bolnicu u Zrenjanin, doktor je na brzinu pogledao dete, rekao da je sve to zbog zubića i da ništa nije opasno. Pitala sam ga da li treba da ostane u bolnici, a on je odgovorio da ne treba i da terapiju mogu da mu dam kod kuće na kašiku. Bila sma spremna da sa svojom bebom ostanem u bolnici - tvrdi Dragana Lakatuš, koja je izgubila svoje prvo dete.

Kaže da joj je sinčić klonuo na rukama čim su iz Zrenjanina stigli kući u Srpsku Crnju i da su odmah iz dvorišta ponovo autom otišli u seosku ambulantu.

- Lekari su domah rekli da dete loše diše i da oni tu ništa ne mogu da urade, pa su ga odvezli u bolnicu u Kikindu. Nažalost, moja beba je izdahnula i pre ulaska u zgradu bolnice - kaže očajna mlada majka. - Ne znam šta se desilo. Ne mogu da dođem sebi. Mislim da bi preživeo da ga je doktor u Zrenjaninu zadržao na posmatranju.

Ona se zbog povišene temperature svog malenog Larisa obratila lekarima u Domu zdravlja u Srpskoj Crnji još u četvrtak ujutro, nešto pre devet sati. Dete je tada pregledala pedijatar dr Danijela Pašić.

- Pedijatar je konstatovao da dete ima temperaturu, da je ždrelo mirno, da ima otitis levo i pelenski osip. Prepisala mu je "baktrim", "brufen sirup" i "daktanol kremu". Narednog dana, u petak, oko 13 sati, otac deteta se telefonom javio doktorki Pašić i rekao da dete ima temperaturu 39 stepeni. Dobio je savet da detetu stavi čepić, da "brufen sirup" i da dođe po uput za bolnicu. Roditelji su se u 15.14 javili dr Desanki Savić, pošto pedijatar radi do 15 sati, i ona im daje uput za Opštu bolnicu u Zrenjaninu. Istog dana, ali u 18.55, roditelji ponovo donose dete u Dom zdravlja, ali sada u nesvesnom stanju i donose izveštaj u kom piše da je "odbijena hospitalizacija i da se u slučaju pogoršanja dete odmah uputi u Zrenjanin". Doktorka Savić je pregledala pluća, konstatovala da se čuje zviždanje u grudima, da su zenice sužene, da dete ne reaguju na svetlost, pokušala je inhalaciju. Kod deteta je došlo do kratkotrajnog jakog napada, pa mu je dat "bensedin", ali je odmah došlo do prestanka disanja i srčane aktivnosti. I pored toga, pokušana je reanimacija i dete je sanitetom, u pratnji dr Savić i medicinske sestre, hitno transportovano u bolnicu u Kikindi. Sve vreme je rađena reanimacija, dat je "adrenalin", ali dete na terapiju nije reagovalo, tako da je u Kikindi konstatovan smrtni ishod - stoji u izveštaju Doma zdravlja u Srpskoj Crnji koji je potpisala direktorka dr Danica Vučurević Đukin.

UZROK SMRTI ZAPALjENjE PLUĆA?

TAČAN uzrok smrti devetomesečnog Larisa Lakatuša još se zvanično ne zna. Međutim, deda Željko Lakatoš ispričao je da im je lekarka protumačila obdukcioni nalaz i da piše da je uzrok smrti deteta zapaljenje pluća. Telo nesrećnog deteta preuzela je porodica i biće sahranjen u sredu.

OPERISAN
RODITELjI su takođe pratili dete, a kada su na Prijemnom odeljenju kikindske bolnice saznali da im je dečak preminuo, otac Filip Lakatuš (19) se neprimetno izdvojio od ostalih i čak 19 puta izbo nožem. Nakon ukazane pomoći, odmah je prebačen na delje lečenje u Sremsku Kamenicu gde je operisan i oporavlja se.




Par komentara:



Корисников грб
nevenkagaragic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1513
Придружен: 03 Нов 2008, 19:43
Место: Tuzla
Контакт:

Re: Hipokratova zakletva

Порукаод nevenkagaragic » 18 Сеп 2018, 20:29

Pa dokle vise???
Svakodnevno nam ubijaju decu ovi nestrucni, bahati "manekeni" u belim mantijama...
A "nakotilo" ih se, znam, NE samo u Srbiji, vec sirom ovog jada od Balkana!
Evo i u Tuzli cujem gotovo svakodnevno - FUJ - !
I to prolazi, uglanom NEKAZNJENO! Radi UHODANA sprega lekar-vestak-tuzilac, radi itekako!


KASNO PRIMLjEN U BOLNICU

Vršac: Osmogodišnjak preminuo od sepse


J. J. B. | 18. septembar 2018. 11:25 |

Ognjen Paunović

Osmogodišnji Ognjen Paunović iz sela Zagajica, kod Vršca, preminuo je 28. avgusta na odeljenju intenzivne nege Opšte bolnice u Vršcu od – sepse

Osmogodišnji Ognjen Paunović iz sela Zagajica, kod Vršca, preminuo je 28. avgusta na odeljenju intenzivne nege Opšte bolnice u Vršcu od – sepse! Zbog sumnje da je smrt usledila zbog propusta lekara, detalje ovog slučaja ispituje zdravstvena inspekcija.

Majka nesrećnog dečaka kaže da je sina nekoliko puta dovodila na kontrolu zbog povraćanja, dijareje i strašnih bolova u stomaku, ali da su ih lekari uvek vraćali kući s obrazloženjem da dete ima stomačni virus. U bolnicu su ga primili kada je već bilo kasno.

„Novostima“ je u ovoj zdravstvenoj ustanovi potvrđeno da je dečak preminuo tog dana na njihovom odeljenju, oko sedam sati ujutru, nakon operacije creva.

- Došlo je do invaginacije tankog creva, što je uzrokovalo sepsu i smrt dečaka – rekao nam je direktor bolnice dr Jon Omoran. – Zdravstveni inspektori su već uzeli izjave svih lekara, analizirana je i sva dokumentacija dečakovih kontrola pre nego je primljen u bolnicu. Ceo proces još je u toku.



Par komentara:



Корисников грб
nevenkagaragic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1513
Придружен: 03 Нов 2008, 19:43
Место: Tuzla
Контакт:

Re: Hipokratova zakletva

Порукаод nevenkagaragic » 02 Окт 2018, 20:02

Kako ISTINITO!
Kao da je opisao cija imena ponavljam godinama (i ponavljacu), a eto ih i u gornjim objavama...
Nazalost... nisu opisani samo oni, tako je na celom Balkanu, jos uvek. A dokle ce tako biti? Videcemo (ako prezivimo).
Cast izuzecima, retkim, bas retkim, ali ih ima. Srecom - za sretnike koji nalete na njih...


Ja sam Doktor

Piše: / Objavljeno: 29.09.2018. u 19:32h



Ja i vi smo isti ali uz jednu malenu razliku ispred mog imena piše Doktor. Vaše ime i moje ime se izgovaraju drugačije. Vi ste smrtnici, obični ljudi, svakodnevni i prolazni ljudi na ovom svijetu ali ja i meni slični pripadaju svijetu Bogova. Uz moje ime stoji Doktor na početku a potom dođena red ime i prezime koje svatko zapamti jer svima trebaju doktori. Ja sam Doktor i svjestan sam svoje veličine, značenja i moći koju imam a svjesni ste i Vi. Živimo u društvu gdje su doktori najveći fetiš preostao iz one izreke kako su profesori, svećenici i doktori nešto najvažnije u društvu. Danas su profesori sprdnja u srednjim školama i fakultetima a svećenici su pedofili koji koriste malene dječake za svoja zadovoljstva. Profesorima se smiju njihovi učenici a crkve zjape prazne širom Europe pretvarajući se u hotele, biblioteke i dvorane za kuglanje. Ja sam i dalje nedodirljiva svetinja. Meni se nitko ne smije i ne gađa me kredom u lice, mene se nikad ne optuži za nastranost kad dodirujem tijela dječaka na ljekarskom pregledu jer doktorima se oprašta sve osim smrti a kad ona konačno pobijedi mi je prepustimo na oprost dragom Bogu koji je samo tada moćniji od nas. Samo tad kažem kako je sve u Božijim rukama i nikad više. U slučajevima koje ne mogu riješiti, gdje znam kako smrt izvire iz pacijenta kao kuga i da moji čarobni recepti i magični stetoskop nisu dovoljni da je otjeraju. Kad ljudi umru na mojim rukama a ja to ne mogu zaustaviti okrivim Boga ispred uplakanih roditelja, prijatelja i familije. Bog je tada kriv ali nikad zaslužan za sve one koji prežive samo naglas tu misao nikad nikome ne izgovorim. Kad pacijenti prežive ja preuzimam sve zasluge a ne Bog. Kad prežive terapiju, operaciju i brojne recepte koje sam lijepo i brzo napisao dok su sjedili preko puta mene u mojoj ordinaciji ja sam jedini Bog u njihovom životu i taj osjećaj se ne može opisati. Osjećaj koji samo doktor može imati dok ga pacijent promatra sa nadom, strahom, povjerenjem ili tugom a potom ja izgovorim njegovu sudbinu naglas i sve se u trenutku tom promijeni...

U trenutku kad izgovorim naglas sudbinu svog pacijenta ja znam kako držim u rukama njegov život, sve njegove emocije, osjećaje, strahove i nade. Kad su moji pacijenti sretni nema ljepšeg osjećaja na svijetu osim jednog a to je osjećaj njihove bespomoćnosti. To me uzbuđuje više nego njihova sreća. To nikome nisam priznao dok parkiram svoj audi ispred bolnice gdje se nalazi moja ordinacija prepuna hrastova drveta, lijepih biljaka u velikim i skupim saksijama i zidova prepunih diploma koje sam dobio za vrijeme svog života. Nikome ne priznam koliko se moćno osjećam kad ulazim u bijele hodnike sa uvijek istim mirisom amonijaka, alkohola i sredstava za čišćenje koji brišu jučerašnju smrt i spremno dočekuju sadašnju u svakom novom sterilnom trenutku. Ja parkiram pred bolnicom to je privilegija doktora. Ja ulazim u bolnicu dok se prolaznici i pacijenti sklanjaju s puta i gledaju u mene kao glasnika Smrti ili Života. Ja oblačim svoju bijelu, savršenu i mirisnu bolničku uniformu i oko vrata stavljam stetoskop a potom izlazim na hodnike gdje sjede smrtnici i gledaju hoću li im podijeliti jedan milostivi pogled ili ih upitati kako su? Ja to nikad ne radim. Ja prođem pored njih dok čekaju, leže na nosilima kao bačene životinje pored puta pokriveni tankim i jeftinim prekrivačima, stoje uz rubove prozora i šapuću moje ime dok medicinske sestre prozivaju tko je sljedeći na redu. Nikad nikome ne kažem dobro jutro i svi to razumiju jer ja sam doktor. Tek u svojoj ordinaciji ja pozdravljam smrtnika i izgovaram mu ime, dijagnozu i presudu. Tek kad sjedne preko puta mene ja pogledam u oči sljedeće žrtve vlastitog tijela i izgovorim njegovu sudbinu. Nekad su to dobre vijesti i lica izlaze sretna i zadovoljna poklanjajući mi skupe satove, debele koverte sa novčanim iznosima od kojih se vrti u glavi i umjetničke slike koje volim imati kao svoje diplome okačene na zidove. Moja ordinacija je hram u kojem se odvija susret između Boga i Smrtnika. Pacijenti vole dolaziti sa ponudama kao sa žrtvama za mene. Tu se osjećam kao Bog. Osjećam se kao Bog kad jedan čovjek donese žrtvu u bijeloj kuverti, maleni paket umotan u diskretni ukrasni papir koji govori kako se radi o skupom poklonu ili veliku sliku umotanu u karton i papir sa balončićima kako se ne bi oštetila. Vrijedne stvari koje donose pacijenti za mene su njihove žrtve i tu se osjećam kao čisto božanstvo. Sjedim i odbijam njihove poklone, pravim se kako sam iznad toga, nećkam se a onda gledam kako se oni još više umiljavaju, slađahno me nagovaraju da uzmem njihove prljave žrtve i dosađuju mi sve dok ne pristanem i potom moja ruka iz njihove uzima ono što mi daju i izlaze sretni sa osjećam kako sam im opet napravio uslugu. Jedan doktor je jedva prihvatio ponudu svog pacijenta jer nije moralno ni etično darivati doktore ali ljudi su nedokazni i silno navale na nas pa mi moramo prihvatiti jer na kraju krajeva pacijentova sreća je nama najbitnija. Mi prihvaćamo darove naših pacijenata i smrtnika jer ih to usrećuje. Lica mojih pacijenata se silno ozare kad prihvatim njihov poklon i to im ulijeva nadu u budućnost. Praznovjerno misle ako je njihov doktor prihvatio njihove darove da će im sudbina biti ovaj put drugačija-Neće...

Sjećam se djetinjstva i kad su moji roditelji odabrali moju profesiju za mene. ''Siniša bit ćeš doktor kad narasteš vidiš li ovog čiku na televiziji kako ga svi slušaju''? Moja majka je pravila gulaš tog popodneva kad sam listao čitanku i bio u osnovnoj školi samo dijete bez ideje o tome šta bi jednog dana mogao biti. Na televiziji je bila neka emisija o bolestima srca i moja majka uvijek bolesna i sa vječnim tlakom je pojačala televizor do kraja kako bi mogla čuti šta važni ljudi pričaju. Sjećam se kako je gledala u televizor dok je pravila šlag sa bučnim mikserom i pjena prelazila preko ruba zdjele ali to je nije zanimalo. Hipnotično je promatrala televiziju i čovjeka u bijeloj uniformi sa stetoskopom oko vrata i slušala ga otvorenih usta i razgoračenih očiju o tome šta je novo u liječenju tlaka i pritiska, srca i vena, smrti i života. Pjena od šlaga je sad prelazila rubove kao oblak uguran u malenu plavu zdjelu koji sada pada preko svog neba na zemlju. Moja majka je gledala tog čovjeka kao začarana i svidjelo mi se to. Svidjelo mi se kako moja majka gleda u čovjeka koji se zove Doktor i tu sam odlučio da ću biti jednog dana takav isti čovjek kojeg će gledati svi ostali. Svidjelo mi se kako moja majka više ne vidi svoju zdjelu sa šlagom, ne osjeti mikser pod rukom i nije je briga što je pjena prešla preko rubova njene zdjele sve do parketa i kecelje na kojoj su bile naslikane trešnje i limuni. Kratki prilog o bolestima srca se završio i majka kao da se vratila u stvarnost i tek onda vidjela šta je radila cijelo vrijeme. Bit ću doktor mama! To jedno zimsko popodne je odlučena moja sudbina i živim je sve do danas. Mama je mrtva. Umrla je od infarkta sljedeće ljeto i nije bilo pomoći. Kriv je Bog što joj doktori nisu mogli spasiti život.

Sjećam se i prvih igri doktora u svom životu. Prvo su to bili maleni insekti kojima je trebalo pomoći. Ja bi za vrijeme ljetnih dana na selu u veliku staklenku skupljao cvrčke i kad bi ih skupio dovoljno čvrsto bi zatvorio staklenku da ne mogu disati i izađi a potom je stavio na vreli ljetni zid ispred seoske kuće i dugo promatrao. Cvrčci su na početku bili mirni. Vrućina je nakon toga učinila svoje. Prvo bi jedan skočio bezuspješno u tegli i udario u metalni poklopac a nakon njega brzo i ostali. Skakali su jedan preko drugoga u staklenoj tamnici bez zraka i promatrao sam ih kao hipnotisan. Gledao sam kako bespomoćno skaču u velikoj zdjeli dok Sunce probija kroz stakleni zid stvarajući živu vatru iznutra u kojoj su umirali jedan za drugim. To sam mogao prekinuti u bilo kojem trenutku samo da otvorim poklopac i iskočili bi van jedan za drugim u prelijepu slobodu, ljetni dan i nastavili bi cvrčati kao da se ništa nije desilo-Ja sam ih promatrao kako umiru. Posljednji koji bi ostao i davao znakove života išao je na pregled kod mene na malenu bijelu maramicu kao na operacijski stol. Na rukama sam imao žute rukavice jer nisam našao bijele kao na televiziji pa su poslužile one za pranje posuđa koje je imala baka kraj sudopera. Izvadio bi cvrčka i stavio ga na maramicu i onda je pregled mogao započeti. Moji instrumenti su uvijek bili slični-Igla, pinceta, skalpel i veliki uvijač za trepavice koji je mama nekad koristila i koji nitko nije bacio nakon njene smrti. Super ljepilo bi uvijek bilo tu da pričvrsti mog malenog pacijenta gospodina Cvrčka na njegov operacijski stol. Nekoliko kapi na zetgnutoj bijeloj maramici i gospodin Cvrčak se više nije micao nego samo bespomoćno trzao i to mi se svidjelo. Kad bi gospodin Cvrčak bio na svom stolu za operaciju mogao je početi pregled. Iglom bi provjeravao snagu njegovih ticala i malenih škrga iz kojih je cvrčao. Prvo bi nekoliko puta lagano dodirnuo gospodina Cvrčka koji se bespomoćno trzao i bio neposlušan na svom stolu a onda bi s tom iglom probio njegov oklop i bilo je lijepo. Lijep osjećaj moći koji sam osjetio kao dijete. Igla bi prodirala u utrobu gospodina Cvrčka sve dok se micao i drmao sve snažnije i življe kako je pregled trajao a onda bi pincetom pregledao njegove noge i potezao sve dok svaka ne bi ispala iz svog ležišta na kraju bi ostala samo njegova ljušturasta glavica koju bi stavio u mamin uvijač za trepavice, nježno bi umotao gospodina Cvrčka u bolesničku posteljinu, bez noga i probijenih škrga još uvijek je disao i micao se a onda bi maramicu prislonio između uvijača trepavica i snažno stisnuo slušajući zvuk hrskanja sa posebnim užitkom kao kad jedem čips ili hrskavo tijesto od pice. Bilo je lijepo.

Danas su to pacijenti na mom stolu. Liječim ljude od najgoreg a ljudi vjeruju da je to rak. Onkologija i moje operacije su komplikovanije od nekadašnjih ali osjećaj je ostao isti. Danas ne mogu staviti glave svojih pacijenata u mamin uvijač za trepavice i izliječiti ih do kraja dok slušam kako kosti vrata hrskaju i pucaju. Danas u svojoj ordinaciji promatram te glave i njihove poklone i zamišljam ih kao cvrčke zarobljene u staklenci koji me podmićuju i nagovaraju da ih pustim iz tamnice u koju su upali. Neki od njih prežive. Mnogi dođu prekasno. Promatram izraze lica svojih pacijenata dok im čitam dijagnoze i određujem terapiju, dajem upute i naređenja i potom ih puštam iz svog hrama kao Bog. Moju ordinaciju održava jedna od medicinskih sestara kojoj sam operirao majku preko reda i nisam prihvatio njene darove ali jesam njenu uslugu čistačice. Ona sva sretna nakon mamine uspješne operacije dolazi sat vremena ranije na posao da ispolira moj hrastov stol, prebriše prašinu sa mojih diploma i uglanca moje bolničke papuče. Ona zalijeva cvijeće, prozračuje prostorije i provjerava moje mailove. Predivna djevojka sa sela koja je beskrajno zahvalna jer sam samo radio svoj posao...

Nikad nisam imao društveni život, uvijek su to bili kolege i kolegice s kojima sam uvijek pričao o bolestima, liječenjima i uvijek istim temama. Doktori se druže međusobno na večerama, skupovima i kongresima i nemamo mnogo toga zajedničkoga sa običnim ljudima jer nitko ne razumije našu profesiju. Nitko ne zna za komplicirane zahvate na operacijskom stolu koje mi vršimo da spasimo vašu bolesnu guzicu pa nema smisla da se sa tim guzicama družimo i pričamo osim o jedinoj zajedničkoj temi a to je bolest. Kad pričamo sa drugim ljudima oni su bolesni. Mi čitav život pričamo samo sa bolesnicima i sebi istima. Mi smo lijek za svaku bolest. Ono što smrtnici vjeruju o sebi je kako smo potrebni, neophodni i važni za svijet. Smrtnici vjeruju u našu moć i značaj za ovu planetu više od svega i u svakom društvu naš status je identičan. Mi smo nedodirljiva bića u bijelom. Smrtnici nikad ne pomisle kako mi ne bi imali posao, kuće, automobile, beskrajne ručne satove, rijeke parfema i umjetničke slike koje nam ukrašavaju život da nema upravo vas i vaše proklete bolesti.

Ja sam mlad doktor iako već operiram i naveliko liječim moja karijera onkologa je uspješna iz prostog razloga jer nema tko da liječi u ovoj zemlji narod i svi pametni doktori su otišli i svoje karijere izgradili negdje drugdje. Ja sam ostao u svom gradu, idem na Svetu Misu nedjeljom i čitam pred svima redove iz Biblije kad dođe red na mene a red je svaki put jer ja sam Doktor. Svećenik za vrijeme Svete Mise nakon propovijedi lijepo naglasi stotinama lica okupljenih pored oltara ovim riječima ''A sad će nam naš cijenjeni doktor Siniša Glavonjić pročitati nekoliko redova iz Biblije''. Svećenik koji me najavljuje naglasi kako sam cijenjen, doktor i kako će upravo jedan doktor pročitati nekoliko redova smrtnicima iz svete knjige. Nije važna Biblija u tom trenutku i ja to znam. Biblija je u drigom planu i svi gledaju u mene-Doktora. Ja se polako primaknem oltaru i bacim letimično pogled po sijedim glavama i mladim licima a potom se blago nakašljem kako bi moje čitanje bilo besprijekorno kao i čitanje dijagnoza. Volim pažnju dok čitam, pričam, govorim, hodam, jedem, pijem serem i postojim. U tom trenutku dok me cijela crkva gleda ja uživam i to je vrhunac mog društvenog pojavljivanja sa ostalim smrtnicima. Ja i vi se možemo družiti jedino pred Bogom i to je sve. Lagano se nakašljem ako je preostao i jedan jedini zvuk u crkvi sačekam da se utiša i potom pročitam nekoliko redova nakon kojih se narod prekrsti i izgovori tihu molitvu najčešće u tim molitvama molite za zdravlje zar ne?

Ja znam kako narod moli za zdravlje i uzbudim s ena oltaru pored kipova Djevice Marije, raspela Isusa Krista i velikih slika koje prikazuju scene iz Svete Knjige. Ja znam kako se okrećete naslikanim anđelima i svecima oko sebe moleći se za najvažniju stvar u životu a to je zdravlje bez obzira kakve molitve imali prije te posljednje ništa nije važno jer za svaku od tih molitvi jedino je potrebno vaše zdravlje a tko vas liječi? Liječe vas doktori.

Taj osjećaj dok slušam tihe molitve smrtnika i stojim rame uz rame sa prikazima Boga sojetim se kao najveće božanstvo koje je sišlo među smrtnike iz svoga hrama ordinacije da posluša vaše molitve, pregleda grešne ponude i podijeli svoje vrijeme i prisutnost vama nezahvalnima i bolesnima. Nakon nedjeljne mise ja idem na ručak sa svojom ženom koja je žena jednog doktora. Svi je poznaju u društvu kao takvu. Nikad nitko ne kaže kako je ona cvjećarka koja radi vrhunske bukete i ima vlastiti posao kao što i ja imam svoju ordinaciju. Beznačajna je. Moja supruga je obična žena koja je imala sreće da se uda za jednog doktora i to je sve. Promatram je ponekad dok vozim svoj skupi audi i vidim kako se lijepo uklopila u moj život. Ona je savršena žena jednog doktora. Prava dama, gradska cura koja ima dobre manire, dolazi iz pristojne radničke obitelji i nema iza sebe brdo veza i vezica koje bi je opterećivale u braku sa mnom. Ona je bezbojna masa za modeliranje i to je bila od prvog dana kad smo se sreli. Moja supruga je također jedna od vas smrtnika i nije vrijedna pomena dok postoji sa mnom bila je i ostala samo žena jednog doktora i kao takva će jednog dana i umrijeti.

Pacijenti donose nove darove, dani i godine prolaze a život je sve ljepši i ljepši. Vozim bolju verziju audia sa grijanjem u sjedalima, u ranim jutrima dok prolazim gradom jureći prema svojoj ordinaciji znam kako me čekaju moji smrtnici sa svojim bolestima i kako ću i danas izgovoriti presude i odrediti budućnost svima njima. Lijep osjećaj. Nema ljepšeg osjećaja od zahvalnosti na licima ljudi koji su izbjegli smrt zahvaljujući mojoj pomoći. Nema ljepšeg osjećaja zaista osim onog osjećaja krajnje moći iznad njihove sudbine a to je dok leže nepomično kao cvrčci zalijepljeni za bijelu maramicu. Režem ih duboko u trulo meso i kidam mrtve dijelove koji smrde unutar njih, bacam komade mišića zahvaćenih metastazama ili jednostavno otvorim gnojne i smrdljive rane i ustanovim da nema lijeka i ponovno ih zašijem. U ordinacijama i na bolničkim posteljama potom vidim beznađe na licima koja su vjerovala da ima lijeka. Oni bi me htjeli okriviti ja to dobro znam ali ja potom naglasim kako nisam Bog i nisam svemoćan. Sve je sad u Božjim rukama volim to naglasiti jer su onda moje ruke potpuno čiste. Znalo se desiti da nisam imao volje da očistim ranu do kraja, zašijem kako treba, otvorim na vrijeme cistu koja je kasnije pukla kao otrovni balon unutar mog pacijenta gušeći ga u bolovima i suzama. Znalo se desiti da ljudi umiru zbog mene ali to sam prešućivao i nitko se nikad nije žalio jer nema kome i nema zašto. Svi umiru na kraju krajeva i nikad ništa nije bilo sumnjivo jer ja sam doktor a doktori sve znaju!

Dobio sam predivnu sliku koja se odlično uklapa u moju ordinaciju kao i sve ostalo i svi su je htjeli vidjeti kad sam konačno skinuo karton sa velikog okvira. Pacijentica koja je prebolovala leukemiju kupila mi je rad jednog umjetnika koji slika školjke i leptire, djecu i puževe. Na slici je prikazano more i beskrajan niz plavih valova prepunih velikih bijelih školjki koje su se presijavala u sitnim česticama zlatne prašine po tamnim rubovima indigo plavih valova na azurnom nebu. Pitao sam tko je autor a ona je rekla da je riječ o mladom akademskom slikaru Marku Šaravanji i kako je to bila najljepša slika u galeriji umjetnina koju je posjetila u Dubrovniku kad se oporavljala ovo ljeto. Rekla je kako je ta slika sa nizom bijelih školjki posjetila na mene. Ona je inače obrazovana i mlada kćerka bivšeg generala i njeni pokloni su cijelo vrijeme bili veoma značajni za vrijeme njenog liječenja. Statusni simboli poput nakita, auta, velike kuće i umjetnina su dio doktorskog načina života i uklapaju se. Zahvalio sam se ali ona je naglasila kako ona treba biti zahvalna i nisam joj se protivio, nasmijana i vedra ustala je i otišla iz ordinacije sa širokim osmijehom djevojke koja je upravo dobila oprost za svoje grijehe, lijek za svoju bolest i kartu za budućnost. Slika je sutradan stajala iznad mene u ordinaciji kao bi je svi smrtnici mogli vidjeti uz moje cijenjene i velike diplome. Prašinu sa njenih okvira uredno je brisala moja medicinska sestra a pacijenti bi ponekad pogledali preko moga ramena i gledali u dubine mora naslikane iza mojih leđa. Lijepa je? Tko je naslikao? Kako divna slika znao sam čuti komentare svojih posjetitelja i na početku mi je to prijalo a onda mi je počelo smetati...

Sklonio sam je na drugi zid nasuprot mene kako bi je samo ja mogao gledati a iza sebe opet okačio u sredini sva svoja priznanja, diplome i papire koji potvrđuju da sam ja netko i nešto. U mojoj ordinaciji ne smije postojati netko drugi ili nešto drugo osim da se uklapa u moj život a ta slika je vremenom uzimala više pažnje od mene u trenucima razgovora sa mojim pacijentima. Znalo se desiti da ljudi sa teškim dijagnozama na trenutak zaborave mene i moj govor i pogledaju daleko preko moga ramena u naslikano more iza mojih leđa. Ponekad sam znao uhvatiti pogled nekih mladića i djevojaka koji bi prešao preko moje glave kao da ne postojim i odveo ih sve do dubina te slike i to mi je počelo smetati jer pažnju smrtnika smijem dobiti jedino ja-Doktor. Znalo se desiti da budem ljubomoran u vlastitom hramu na komad nečega što meni ionako već pripada a to je bila ta slika beskrajnih bijelih školjki u tamnom moru i gušila me. U životu sam dobio mnogo poklona, kuverti i kutijica sa lijepim i diskretnim papirom ali nikad nisam mogao kuvertu otvoriti ispred svojih sestara i kolega i pokazati šta imam i šta sam dobio. Ne bi bilo etično da pokazujem poklon koji je jedna bijela kuverta sa debljim slojem novčanica ili ručni sat koji bi odmah sutradan mogao staviti na ruku i ponosno prošetati u svojoj bijeloj uniformi znajući da se taj poklon nazire na mojoj ruci sa svakim mojim pokretom. Ručni satovi se nikad ne stavljaju odmah sutradan na ruku, kuverte se ne otvaraju sve dok posljednji smrtnik ne ode ali ovu sliku sam mogao svima pokazati jer umjetnost je za sve i svakoga pa i za smrtnike koji dolaze u moj hram. Od svih poklona koje sam dobio jedino sam taj mogao odmah i javno pokazati kao dio svoje baštine zarađene na tuđim bolestima i njihovim liječenjima i taj poklon je bio otrovan u svojoj srži. Nikad mi nitko nije rekao kako predivan ručni sat imam dok bi listao nalaze i lijepo prepisivao dijagnoze. Nitko se nije usudio da komentira ili pita odakle mi svi ti satovi,? Zašto mirišem svaki put drugačije kao da dolazim iz najboljih parfumerija? Kako to da sa doktorskom plaćom imam audi koji mi grije guzicu dok dolazim na posao? Nitko nikad ništa ne pita doktore ali svi sve znamo. Umjetnička slika u mojoj ordinaciji je bila izuzetak i svi su pitali za nju, njeno porijeklo, priču koju donosi i tko je naslikao. Nisam imao odgovore prvih mjeseci, nije me zanimalo i smatrao sam umjetnost nebitnom. Za mene je umjetnost bila samo dobar dodatak, statusni simbol koji će drugima pokazati šta sve imam a oni nemaju i ništa više od toga. Tek kad sam je premjestio na drugi kraj ordinacije i bolje pogledao bilo mi je jasnije zašto je ona djevojka rekla da je podsjeća na mene.

Slika je prikazivala more, valove i potom mnogo morskih školjki na obali kako natrpano leže u raskošnim tonovima sive, zlatne i bijele boje. More je bilo tamno i intenzivno i djelovala je zaleđeno u vremenu i prostoru kao neka torta ukrašena sa previše detalja koju te strah dodirnuti i načeti a to ipak želiš uraditi i biti prvi koji će narušiti njeno savršenstvo. Ova slika je predstavljala smrt. To mi je postalo jasno gledajući u prazne školjke bez mesa izbačene na površinu obale. Nema života u njima. Prazne ljušture bez duše i krvi poput mrtvih tijela na mom stolu kad se zadnji trzaj i zvuk aparate ugase. Smrt naslikana kao bombonjera i prodana kao lijep suvenir bez ikakvih pitanja, smrt koja jednu djevojku podsjeća na mene. Praznina je izbijala iz svake čestice i poteza kista kroz okvire ove slike i curila kroz moju ordinaciju preko mojih diploma poput vječnog spomenika kako je sve prolazno i ništavno. Tijela koja liječim su meso ovih školjki i jednom će to meso nestati, prestati postojati i sve što će ostati iza mene i ovih ljudi bit će naše ljušture. Ostaju naše ljušture prazne i krhke kao zadnji dokaz da smo nekad postojali. Kad ja umrem ostat će ova slika iza mene i nadživjet će me. Nadživjet će i umjetnika. To ne mogu dopustiti. Pravo na vječni život imaju samo bogovi a umjetnici nisu doktori, nisu bogovi poput mene i nemaju moć nad vremenom kao ljudi u bijelim uniformama. Mi liječimo, produžujemo život, dajemo vam vrijeme i na kraju mi kao doktori zajedno s vama-Izgubimo.

Umjetnik se ruga kroz svoje slike. Podsjeća nas na prolaznost, krhkost trenutka, nepostojanost i nesigurnost izraženu kroz samo jedan prikaz trenutka vremena i prostora gdje jedan val prekriva sve te školjke. Sliku sam brzo sklonio sa zida i stavio jednu divnu reprodukciju koja se odlično uklapa sa mojim diplomama. Ne privlači previše pažnje i sada je sve kako treba. Smrtnici kad uđu gledaju ponovo u mene, slušaju šta im se kaže, pažljivo promatraju moje ruke na radnom stolu sa velikim sjajnim satovima koje mijenjam s vremena na vrijeme diskretno primajući debele bijele koverte sa lijepim žrtvama u zamjenu za kupovinu vremena na ovom svijetu. Školjke naslikane na tamnom moru stoje u podrumu prekrivene bijelom plahtom kao da su mrtvi bolesnik kojeg netko treba odnijeti u mrtvačnicu. Razmišljao sam o tome da je rasiječem po površini kao mrtvog kukca i gledam kako se platno kida zajedno sa lijepim i svjetlucavim nijansama mora ali bi svaki put iz nekog razloga zastao. Ne želim gledati u prolaznost, ne želim se podsjećati da će ovo jednog dana prestati jer to nije moguće za moj svijet. Ne želim sebi priznati da će svi satovi nošeni na mojim rukama jednog dana stati zajedno sa vašima. Ne želim saznati kako će sve bijele kuverte i moje bijele uniforme jednom biti ljušture svega onoga što su kupile. Ne želim shvatiti da ću zajedno s vama jednog dana umrijeti kao i svi ostali smrtnici. Ne želim gledati u nešto što će ostati nakon mene kad moje ime bude na smrtovnici poput vašega jer ja nisam kao vi!

Ja sam Doktor!




Корисников грб
nevenkagaragic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1513
Придружен: 03 Нов 2008, 19:43
Место: Tuzla
Контакт:

Re: Hipokratova zakletva

Порукаод nevenkagaragic » 02 Окт 2018, 20:26



Корисников грб
nevenkagaragic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1513
Придружен: 03 Нов 2008, 19:43
Место: Tuzla
Контакт:

Re: Hipokratova zakletva

Порукаод nevenkagaragic » 03 Окт 2018, 21:00

Pronadjoh juce na FB grupi , pa da podelim.
Nazalost, ne desavaju se samo u Srbiji slicni UZASI!



ДА ЛИ ЈЕ ЕПИДЕМИЈА КАНЦЕРА У СРБИЈИ ПОСЛЕДИЦА ЛЕКАРСКЕ ПОХЛЕПЕ!?

1 дан пре Архива, Вести, Д


Слика: блог.еклиника.рс

МОЛИМ ВАС ДА ОДВОЈИТЕ ПЕТ МИНУТА ВРЕМЕНА И ПРОЧИТАТЕ ОВО, ВАЖНО ЈЕ, ТАКОЂЕ БИХ ВАС ЗАМОЛИЛА ДА ОВУ МОЈУ ОБЈАВУ ПОДЕЛИТЕ ДА ВИДИ ШТО ВЕЋИ БРОЈ ЉУДИ ШТА СЕ РАДИ У СРБИЈИ У ЗДРАВСТВУ. МОЖДА СЕ И НЕКИ НОВИНАР СМИЛУЈЕ И ИЗНЕСЕ ОВО У ЈАВНОСТ. ОЗБИЉНА ЈЕ СТВАР У ПИТАЊУ.

Желим да са вама поделим своје искуство. Такође желим и да видите да међу лекарима нажалост постоји добар део оних за које смо ми „златне коке“ и које једино профит интересује.

Још мало па ће пуне две године откако имам дијагнозу Адено карцином грлића материца. Ја сам још у самом почетку посумњала у ту дијагнозу из приватне поликлинике у Нишу, пошто ми једино тај налаз није био у реду. Све остало, преглед спекулумом, ултразвук, као и то да се ја добро осећам, било је ок. Дакле, ја сам од старта посумњала у докторе јер је било очигледно да нешто муте. У питању је читава организована група лекара из Нишког клиничког центра. Одбила сам све терапије, а они нису желели да ме оперишу јер је било касно за то, како су ми тада рекли. Испало је да нису хтели да ме оперишу да не би морали извађен орган да шаљу за Београд на патологију и ту се покаже да нема канцера. Овако је било најлакше, прескочити операцију и одмах на хемио и зрачење.

Време је пролазило, а ја покушавала да их измолим да ми поново ураде биопсију и потврдимо налаз…..шта они нису никако желели. У међувремену сам подигла на реверс плочице и калупе и однела на проверу у другу клинику. НАЛАЗ НИЈЕ ПОТВРЂЕН. Они су пронашли да имам потпуно други канцер, међутим у разговору са патологом из те друге клинике он ми тврди пошто је прошло пуно времена (крајем марта прошле године су ми дали дијагнозу а децембра сам жива и здрава без икакве операције или терапије) да му ја уопште нисам однела своје ткиво на проверу. Дакле мутило са са мојим узорком. Ја још мало па две дуге године живота под паранојом немам тачну дијагнозу, они се слепо држе оне прве која очигледно нема ни везе.


Јелена Баја

За ове две године преживела сам свашта од лекара. Звали су ме приватно, и преко заједничких познаника, и мене и супруга, и застрашивали ме. Покушавали су да ме по сваку цену убеде да одем на зрачење да би „спалили“ доказе да канцера није ни било. Мом супругу су говорили када би га позвали на послу да ако не будем дошла на зрачење што хитније искрварићу као заклано пиле и умирати у језивим боловима. Можете да замислите како нам је било у тим тренуцима.

Покушавала сам и покушавала да дођем некако до истине, међутим за мене су сва врата била затворена. Једина опција је била зрачење, никако не поновљена биопсија и мада налаз није потврђен и ја сам то имала црно на бело. Једног момента ме је позвaла лично госпођа Драгана Сотировска, главна инспекторка за Нишавски округ и уместо да ради свој посао она покушавала да ме помири са лекарима и тако заташка случај. СРАМОТА. После тачно годину дана лудила и пакла који су ми приредили, ја сам, не знајући више шта ћу од муке са дететом села на авион и отишла у Шведску да покушам тамо да некако откријем шта је самном.

Отишла сам тамо са дететом, са две малецне торбице, у потпуно непознато покушавајући да се спасим. Пошто нисам имала да платим никакво лечење у иностранству, одлучила сам да тражимо азил пошто би тако имала права на здравствено осигурање и лечење код њих. Боравили смо тамо у азилантском центру два месеца, урадили су ми потребне анализе и нема никаквог канцера. Швеђани тврде да је хормонски поремећај и пременопауза, као и лош положај карлице услед обостраног ишчашења кукова направило проблем, али да сам ја по њима потпуно здрава. Били су шокирани кроз какав пакао сам прошла захваљујући српским лекарима . И знате шта, добили смо право на азил. Толико је за њих моја прича била страшна. И све поткрепљено доказима. У полицији и дан данас воде истрагу против десетак лекара……и сви се праве луди. Сви лажу, сви крију. Највећи лажови од свих су људи из лекарске коморе. Ја заиста не видим где ће већи доказ да канцера није ни било после још мало па две пуне године без икаквог лечења. У сваком случају време ради за мене, своју правду морам да истерам због свих нас, епидемија канцера у Србији није ништа друго него последица лекарске похлепе. Молим вас да ову моју причу види што већи број људи да имају у виду шта се ради, и то лагано, нико чак и не одговара за своје поступке. Нажалост у мом искуству доказало се да врана врани очи не вади барем што се тиче лекара у Србији. Хвала Швеђанима што су ми помогли, и мада је било ужасно тешко пролазити кроз све ово, па на крају и живот у хотелу азилантског центра.



Корисников грб
nevenkagaragic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1513
Придружен: 03 Нов 2008, 19:43
Место: Tuzla
Контакт:

Re: Hipokratova zakletva

Порукаод nevenkagaragic » 03 Окт 2018, 21:25

Balkanski "divlji zapad"... jos jedna balkanska prica.
Hmmm... kome verovati?
No, kako vrlo dobro znam (nazalost) za lazi, falsifikate i izmisljotine "belih mantila"... ko bi ga znao?


INCIDENT U AMBULANTI

Nikšićanka tvrdi da je napao doktor: Hvatao me za vrat, čupao...


Dr Milan Knežević negira da je fizički nasrnuo na Backovićevu, a kako je kazao, nije upoznat ni sa njenom prijavom u policiji niti ga je iko od službenika Centra bezbjednosti kontaktirao

3.10.2018 08:10 19668 pregleda

Adila Backović FOTO: SVETLANA MANDIĆ

AUTOR:

Nikšićanka Adila Backović, koja mjesecima bezuspješno pokušava da se izbori da njena kćerka bude poslata na rehabilitaciju u Institut Igalo, tvrdi da je početkom avgusta fizički napao ginekolog nikšićke Opšte bolnice dr Milan Knežević.

Ona tvrdi da ju je on uhvatio za kosu i vrat i izbacio iz ambulante, što je prijavila policiji.

Njena kćerka, stara 20 mjeseci, ima bolest mrežnjače kod nedonoščadi koja može uzrokovati sljepilo.

„Kada su mi rekli da je Komisija odbila zahtjev da moja kćerka bude poslata u Igalo otišla sam da pronađem ljekara koji je bio član te Komisije. Došlo je do verbalnog duela sa njim, bila sam i malo glasnija jer nisam mogla da vjerujem da su mi odbili dijete. Tada je došao dr Knežević i počeo da viče na mene, upućujući mi razne pogrdne riječi“, priča Backović.


Dr Knežević FOTO: TV Vijesti

Prema njenim riječima, sjutradan je otišla kod Kneževića da mu se izvini zbog ponašanja, očekujući da će izvinjenje dobiti i od njega.

„Umjesto toga, počeo je da viče i da me tjera iz ambulante. Rekla sam mu da neću na takav način da izađem i da mi se izvini zbog riječi koje je ponovo izrekao. Ponovo je počeo da vrijeđa, ja sam bila malo oštrija jer nijesam mogla da istrpim takvo ponašanje. Uhvatio me za kosu i za vrat i ‘naglavačke’ izbacio iz ambulante. Ako sam mu smetala, samo je lijepo trebalo da mi kaže da napustim prostoriju ili da zovne obezbjeđenje ako misli da sam došla da ga napadam, a ne da me vrijeđa i hvata za kosu i vrat“.

Tvrdi da je htjela da se vrati u ambulantu, ali onda je naišao drugi ljekar i zamolio je da ide kući. Kada je krenula osjetila je vrtoglavicu i malaksalost i završila u hitnoj.

„Dali su mi flašu i četiri injekcije. Kada sam se povratila, otišla sam u policiju, prijavila Kneževića. Tražila sam da ga opomenu zbog njegovog ponašanja, umjesto da odem u sud. Što ne znači da neću. Inspektor me istog dana nazvao i rekao mi da doktor ništa nije negirao, da je rekao da sam u pravu i da je upozoren“.

Backovićeva tvrdi da je upravo njena prijava Kneževića prouzrokovala to da Komisija uporno odbija da njenu kćerkicu pošalju u Igalo. Kako kaže, svjesna je da po pravilniku Fonda zdravstva ne može da ide dva puta godišnje, ali i da pravilnik nije Sveto pismo i da se mnogim pacijentima progleda kroz prste, ali ne i njenoj kćerkici.

“Čim se pojavim, ovi iz Komisije vade pravilnik koji znam napamet. ‘Skinula’ sam njihovom ljekaru ‘krunu’ sa glave pa se slijepo drže pravilnika. Za 20 mjeseci išli smo četiri puta i napredak se zaista vidi. Fizikalni tretman joj je preporučljiv sve dok ne bude stabilno”.

Prema njenim riječima, konzilijum redovno prolaze, ali ne i Komisiju, pa se obratila dopisom i Ministarstvu zdravlja i od njih dobila odgovor da je njen dopis proslijeđen Fondu zdravstva. Još uvijek čeka na njihov odgovor.

“Dugo mi je trebalo da se pomirim sa stanjem moje kćerkice i još nijesam uspjela u potpunosti, ali polako se mirim sa tim. Moja djevojčica je dobro, lijepo napreduje i ne dam da me niko sažaljeva. Samo se borim da je na vrijeme osposobim za život, da joj sjutra, kada krene u vrtić i u školu, ne treba asistent. Mislim da ne tražim mnogo”, kazala je Backovićeva.


Opšta bolnica Nikšić FOTO: Svetlana Mandić

Kako je istakla kćerkicu je nakon rođenja vodila u Beograd i u Belgiju i oba puta Fond zdravstva je snosio troškove.

Iako je, kako je kazala, razočarana u ponašanje mnogih zdravstvenih radnika kojima bi humanost trebalo da bude glavna osobina, neonatolog dr Ljubinka Dragaš joj vraća vjeru u ljekare.

“Stalno je bila uz mene i uradila sve što je u njenoj moći i neizmjerno sam joj zahvalna”.

Knežević: Gdje ženu da uhvatim za vrat, napala je kolegu i mene

Dr Milan Knežević negira da je fizički nasrnuo na Backovićevu, a kako je kazao, nije upoznat ni sa njenom prijavom u policiji niti ga je iko od službenika Centra bezbjednosti kontaktirao.

“Gdje ženu da uhvatim za vrat? To u životu nijesam uradio. Rekao sam joj da izađe iz sobe. Toga dana na odjeljenje je, pred kraj radnog vremena, upala potpuno neuravnotežena žena i brutalno napala kolegu, a nakon njega i mene, jer sam pokušao da to smirim. Radi se o meni potpuno nepoznatoj osobi. Napravila je haos na odjeljenju kako tog dana tako i sjutradan kada je upala u ambulantu. Sigurno neću dozvolit da me iko maltretira na radnom mjestu, nego ću se ponašati bar onako kako se ponašaju u sudu, policiji, banci, Opštini i sličnim službama”, kazao je Knežević



Корисников грб
nevenkagaragic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1513
Придружен: 03 Нов 2008, 19:43
Место: Tuzla
Контакт:

Re: Hipokratova zakletva

Порукаод nevenkagaragic » 13 Окт 2018, 22:24

Svaka cast ovom Hipokratovom sledbeniku! Nazalost, malo ih je pravih, iskrenih profesionalaca - tek "u tragovima"!
Bar sto se Balkana tice.


Lekari i dalje "sahranjuju"

Doktor Borko Josifovski, koji je 2006. progovorio o malverzacijama u beogradskoj Hitnoj pomoći i sprezi sa privatnim pogrebnicima, smatra da to "kriminalno jezgro" do danas nije ni dirnuto! On je 12 godina prolazio kroz pakao, od smene sa mesta direktora Hitne pomoći, otkaza, pretnji smrću i dugog suđenja koje je tek sada okončano u njegovu korist. U vreme kada je otkrio korupciju, kaže, očito je morao da bude uklonjen, jer nije bio poželjan neko ko će da govori o svemu i ometa krađu i kriminal!


Petak 12.10.2018. 00:20 D. Dekić

youtube/RTS Sajt - Zvanični kanal
Ne)očekivana ponuda od ministra: Borko Josifovski


- Na moje navode nije reagovalo ni Ministarstvo zdravlja, ni tužilaštvo, policija nije pokrenula istragu, a jedan inspektor je čak falsifikovao podatke da bi zataškao aferu - kaže ovaj doktor koji u rukama ima odluku suda da mu je naneta šteta otkazom i činjenicom da nije postupano po njegovim prijavama.

U malverzacije je Josifovski posumnjao kada su ljudi počeli da se žale zaštitniku pacijenata tvrdeći da pogrebnici dolaze brzo posle, ili gotovo istovremeno sa zdravstvenom ekipom. Javila se i sumnja da se ne ukazuje pomoć po protokolu hitne medicine, pa je pisao Ministarstvu zdravlja. Ostao je bez odgovora, ali nije stao, već je sazvao konferenciju za novinare i izneo navode koji uopšte nisu ispitani, a on je smenjen sa mesta direktora Hitne pomoći, a potom je dobio otkaz.

Policija nije reagovala, a policijski službenik koji je falsifikovao podatke da bi se afera zataškala, prema rečima doktora, jeste inspektorka koja je sada šef grupe za borbu protiv korupcije pri Ministarstvu zdravlja! Privatnu krivičnu prijavu za teško delo protiv zdravlja podneo je protiv dva lekara, a zbog zataškavanja slučaja i protiv tadašnjeg ministra zdravlja i direktora Hitne pomoći koji je došao posle njega.

- Direktor koji mi je dao otkaz branio je tu kriminalnu grupu, a kasnije je bio direktor Torlaka i predsedavao Etičkim komitetom zdravstvene komore. Sadašnji direktor Hitne pomoći, koji je učestvovao u svemu protiv mene, i dalje je na funkciji, kao da mu je posao da sve sačuva - kaže Josifovski i dodaje da je i direktorka Torlaka pripadala istom miljeu.

Blaćen lažima

- Ministarstvo zdravlja je u obrazloženju mog otkaza navelo da sam neproverenim informacijama ugrozio rad Hitne službe i uznemirio javnost, ali su sve kasnije istrage dokumentovale ono što sam govorio. U arhivi Ministarstva, međutim, nema prijave protiv mene, što pokazuje da sam otkaz dobio na osnovu lažnog faksa iz Ministarstva, poslatog zbog propusta koji se dešavao mesec dana kasnije - kazao je dr Josifovski.


Zato smatra da u okviru državnog sistema postoji kriminogena mreža koja ne dozvoljava da istina izađe na videlo.

- A dešavala su se teška dela protiv zdravlja. Ljudi su gubili glavu zbog korupcije i kriminala - istakao je dr Josifovski.

Bivši direktor Hitne pomoći govorio je i o finansijskim proneverama u službi na čijem je čelu ranije bio. Gradska budžetska inspekcija je, prema njegovim rečima, nalazila mahinacije koje sigurno podležu Krivičnom zakoniku, a policija da je Josifovski zloupotrebio službeni položaj, jer se u vreme dok je bio direktor plata medicinskim tehničarima delila po višem koeficijentu nego od onog po uredbi iz 2001. godine.

- To je bilo bez osnova i po spisima se videlo da koeficijente nisam menjao, ali je tužilaštvo pokrenulo istragu i protiv mene i protiv dva direktora protiv kojih sam podneo prijave za višemilionske pronevere - otkriva Josifovski i dodaje da je velika stvar što je javnost najzad saznala istinu o ovom slučaju.

Mućke pod tepihom

O finansijskim malverzacijama Josifovski je obaveštavao ne samo resor zdravstva, već ih je dokumentovao Agenciji za borbu protiv korupcije.

- Reč je o milionskim svotama kojima je oštećen Fond za naduvavanje cena usluga koje su se pružale Hitnoj pomoći, velike mahinacije na tenderima i fiktivna zapošljavanja - otkriva dr Borko Josifovski.




Strasno da strasnije ne moze biti!



Ne treba cuditi sto se sprema smak sveta... u stvari vec je u toku!


Корисников грб
nevenkagaragic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1513
Придружен: 03 Нов 2008, 19:43
Место: Tuzla
Контакт:

Re: Hipokratova zakletva

Порукаод nevenkagaragic » 13 Окт 2018, 22:51

Balkanska posla... a ministar kao pojma nema (da je jos u srednjem veku)!?
I onda se busaju kako ne pripadaju Balkanu... kako da ne!


'Dvaput sam prošla tu klaonicu i baš zato danas nemam djecu'

Saborska zastupnica Mosta Ivana Ninčević Lesandrić kazala je u Saboru u četvrtak poslijepodne kako je doživjela da joj 'stružu maternicu' bez anestezije nakon spontanog pobačaja. Dobila je veliku podršku


Autor:Tina Ozmec-Ban Petak, 12.10.2018. u 09:47


Nakon istupa zastupnice Mosta Ivane Ninčević Lesandrić u Saboru gdje je ispričala horor-priču o kiretaži bez anestezije, brojne građanke i građani dali su joj svoju podršku i ispričali svoja, podjednako šokantna, iskustva.



Naime, u raspravi oko izglasavanja povjerenja ministru zdravstva Milanu Kujundžiću, Ninčević Lesandrić kazala je da, nakon što je imala spontani pobačaj, u bolnici su joj vezali ruke i noge za ginekološki stol i strugali joj maternicu bez ikakve anestezije.

ISPOVIJEST NINČEVIĆ LESANDRIĆ:



Istaknula je kasnije kako je to ispričala da bi spriječila da se takvo što događa drugim ženama. Neke od njih podijelile su svoja iskustva koja dokazuju kako je zdravstvo, a posebice briga za trudnice i rodilje, vrlo loša.

'Kao da su mi zjenicu kopali džepnim nožićem'

- Meni su kiretažu na živo i bez anestezije napravili u splitskoj bolnici 24 sata nakon poroda i nakon šivanja i to radi njihove pogreške jer su zaboravili izvaditi gazu prilikom šivanja. Fizička i psihička bol se ne može opisati riječima. Možda bi to bila usporedba s kopanjem zjenice oka džepnim nožićem. Toliki intenzitet boli. Strava. Naravno, dokumentacija je izgubljena, protokol iz rađaone se ne može pronaći. U otpusnom pismu ništa nisu ni htjeli napisati. Srećom, s djetetom je sve bilo u redu - kazala je jedna komentatorica.

- Nakon spontanog pobačaja u 13 tjednu trudnoće u Njemačkoj napravili su mi kiretažu u općoj anesteziji, nitko me nije pitao želim li lokalnu, opću ili da li uopće želim anesteziju. Pa, ljudi moji, to se podrazumijeva kod takvih zahvata. Ovo je sramota, fuj - napisala je druga.

ZASTUPNICA MOSTA ŠOKIRALA



- Ovo je istina... U požeškoj bolnici ne daju anesteziju i još ženu mora držati par sestara da se ne pomiče i ne vrišti, doslovno kao u mesnici... Jad i bijeda - stoji u jednom od komentara.

'Zbog našeg zdravstva ne mogu imati djecu'

- Doživjela sam i ja da me doktor u Petrovoj zove 'mala' kad sam imala 30, kod planirane trudnoće i spontanog pobačaja, pa mi neće raditi kiretažu na Badnjak jer im je pred praznik, pa su me za dva dana ostrugali na živo. Doktor se čudom čudi što se plačem, pa su me strpali golu na metalna kolica i pokrili plahtom. Za kraj postrugali krivu stranu maternice jer imam dvorogu maternicu, pa sam klaonicu morala proći još jednom, da bi se sve ponovilo. Na kraju sam otišla privatno doktoru. Eto, 10 godina poslije sam bez djece zahvaljujući hrvatskom zdravstvu - podijelila je svoje šokantno iskustvo komentatorica.

I još mnogo, mnogo sličnih komentara mogli smo pronaći samo na portalu 24sata.

- Bravo! Napokon je jedna to otvoreno pitala! Sve, ali SVE žene koje su imali spontani ovaj pakao su prošle! Do i jedne! A to ovaj Kujundžić jako, jaako dobro zna i sram ga može biti na ovim lažima - izrazio je podršku komentator, a čestitke zastupnice na priznanju uputili su i mnogi drugi.

Ministre, kako mislite: u hrvatskim bolnicama se tako ne radi?!

- Mislite da ženi nije dovoljna činjenica što je izgubila dijete i emocionalni stres koji prolazi nego nas još moraju na Hitnoj dodatno fizički iskasapiti i uništiti - istaknula je u četvrtak Ninčević Lesandrić i zapitala Kujundžića što će napraviti po tom pitanju. Jer, ovo nije prvi put da se s tim problemom pokuša doći u javnost.

Ministar zdravstva kazao je da se "u hrvatskim bolnicama tako ne radi". No, ako se to ne radi, zašto postoje peticije koje su potpisale tisuće žena? Zašto je toliko žena podijelilo svoja iskustva od četvrtka poslijepodne do petka ujutro u sekciji 'komentari' na brojnim portalima? A one sigurno nisu jedine.

Ministar Kujundžić predlaže zadnjih tjedan dana povećati cijene cigareta i alkohola u svrhu "natalne politike", odnosno, da mladi ni ne započinju s konzumiranjem poroka. No, ako već želi pripomoći "natalnoj politici", mogao bi prvo rasplinuti svoj ružičasti balon i pomoći upravo - trudnicama.







DODATAK 15.10.2018.:



E tako je to na Balkanu... i u Hrvatskoj, a jos su u EU (?!) - koja sramota!


Корисников грб
nevenkagaragic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1513
Придружен: 03 Нов 2008, 19:43
Место: Tuzla
Контакт:

Re: Hipokratova zakletva

Порукаод nevenkagaragic » 15 Окт 2018, 22:57



Корисников грб
nevenkagaragic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1513
Придружен: 03 Нов 2008, 19:43
Место: Tuzla
Контакт:

Re: Hipokratova zakletva

Порукаод nevenkagaragic » 31 Окт 2018, 21:03



Ahahaha... pitali... valja cuti odgovore! Evo samo jednog sa portala TIP.ba:



VIDEO:





"PRAVA" pacijenata? Da nije zalosno (cuj "prava"!) bilo bi smesno.
To vredi kako za Tuzlu tako i za kompletnu BiH, da ne spominjem ceo Balkan i strasne primere koje sam zabelezila na ovih 69 stranica (tek mali deo). PRAVA (bilo koja, a posebno prava pacijenata) i Balkan ne idu zajedno, nikako, zna se to:

Eto sta misle gradjani Tuzle u ovom video snimku... KOME uputiti prigovor?
Da, bravo Azra, komsinice moja, upravo tako (nazalost)! I g. Zonic je rekao pravu ISTINU: naravno da CITAV SISTEM ne valja - NIKAKO. Da, da i upravo to: s rogatima se ne bode, i tu je u pravu g. Zonic! Zalosno jeste ali je bas tako. Kazem to iz licnog gorkog iskustva... NIKAD mi UKC Tuzla NIJE odgovorio na !!

Naravno, ne racunam ovaj "odgovor", ovo , tadasnjeg medicinskog direktora da ce "ispitati" (o da, jesu, ispitali su i krili nalaze komisija sve do pismenog zahteva SUDA) !!

I jos uvek smo na sudu (i nakon 2 presude u nasu korist), a ne bi bili samo da su interno, unutar klinike UKC Tuzla, kaznili svoje diletante i obavestili nas!
Ali ne, ONI su zakon, istina i pravda - sve su to ONI! Nema drugog zakona, istine i pravde, njihovi su i vestaci (Zdenko Cihlarz) i tuzioci (Ivo Iveljic, Slaven Koval i jos mnogi (i u VSTV-u). Znaju to gradjani pa ne salju prigovore - KOME? ZASTO?
Sve dok... a bice i toga izgleda... (videti komentare na video).
TOLIKO o PRAVIMA pacijenata!



[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable