Nisam sama, samoća mi pravi društvo:)

Naša osećanja, dnevnici...
Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8573
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Re: Nisam sama, samoća mi pravi društvo:)

Порукаод zara » 26 Мар 2017, 19:58

:cry: :cry: :cry: :cry:
Niko nije tako lep dusom kao jednostavan covek

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Nisam sama, samoća mi pravi društvo:)

Порукаод Viktorija Vi » 27 Мар 2017, 19:43

Прозак, Хогар и наш Sky Seeker - три наша другара која су се преселила у рајске пределе...
Имаш чега да се сећаш, Мустро наша драга, неуморна...
Зато и ниси сама...

Дивне су слике и прилози које си постављала све ове време.
Хвала ти што ниси дозволила да се угаси ово драго огњиште на коме су многи од нас грејали (и даље греју) срца.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Nisam sama, samoća mi pravi društvo:)

Порукаод Mustra » 28 Мар 2017, 09:56

Eh cure moje....Tuga NEopisiva. Tvorac je uvek bio neka moja oaza i za sreću i za tugu. Odavde sam počinjala i završavala...Odavde sam sinove poženila i unuke dobila. Dok je do mene, neću odustati od ovog mesta. a gore pomenute drage nam ljude i tvorce Tvorce, nikada neću zaboraviti.
Слика

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8573
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Re: Nisam sama, samoća mi pravi društvo:)

Порукаод zara » 22 Апр 2017, 22:30

Mustra пише:Eh cure moje....Tuga NEopisiva. Tvorac je uvek bio neka moja oaza i za sreću i za tugu. Odavde sam počinjala i završavala...Odavde sam sinove poženila i unuke dobila. Dok je do mene, neću odustati od ovog mesta. a gore pomenute drage nam ljude i tvorce Tvorce, nikada neću zaboraviti.









ps:Razmišljam,kako da se ponašam ?
Ne umem više ništa!
Ne samo zbog Nenada,Prozaka,svih divnih ljudi koje sam na ovom mestu ," upoznala"?!
Ne znam šta se dogodilo?
Ništa i sve me je izmenilo !
Da mogu da vratim vreme,vratila bih sve svoje radosti i tuge,stvarane na ovom mestu !
Od ulaska,do " zalaska" ,ostaću ovde! :cry:
Niko nije tako lep dusom kao jednostavan covek

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Nisam sama, samoća mi pravi društvo:)

Порукаод Mustra » 10 Јун 2017, 14:45

Postoje trenuci kad se silne nedaće obruše na naš život, i ne možemo da ih izbegnemo. Ali i za njih postoji neki razlog. Tek kada ih prevaziđemo, uviđamo zbog čega su naišle.


Nikako da prevaziđem.... :?
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Nisam sama, samoća mi pravi društvo:)

Порукаод Mustra » 17 Јун 2017, 13:04

Слика

U ovim godinama sam očekivao da me uhvati išijas, skoči holesterol, oslabi vid…čak je i moždani bio opcija. Ali da me emocije sjebu.. e, to nisam očekivao.
Bukowski
Слика

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8573
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Re: Nisam sama, samoća mi pravi društvo:)

Порукаод zara » 28 Дец 2017, 04:24

:srce
Niko nije tako lep dusom kao jednostavan covek

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Nisam sama, samoća mi pravi društvo:)

Порукаод Mustra » 18 Мар 2018, 11:42

Otišla u Zoranov zagrljaj

Слика

piše, D. MATOVIĆ 08. februar 2017
Posle teške bolesti preminula književnica i novinarka Ana Radmilović, ćerka legendarnog glumca. Govorila da joj je u glumi očevo ime otežavajuća okolnost
MALA Ana želela je da krene što pre, da sve vidi, sazna i oseti. Nikako nije shvatala zašto je mama i tata ne puštaju da se popne stepenicama, koje joj se čine tako lepim i visokim. Jednoga dana krenula je ka njima. Stade na prvi stepenik, zatim na drugi... Da li da nastavi? A stepenice ćute i nude: "Još samo jedan". Ana zakorači, glava joj izroni iz lišća. Zakorači na oblake, okolo je sve bilo prazno. I lepo. Hodala je, hodala, bila je već devojka Ana, starica Ana! Oko nje nigde više stepenica. Samo oblaci.

Mala Ana, junakinja iz priče Zorana Radmilovića, nije dočekala da postane starica. Ćerka legendarnog glumca i Dine Rutić, književnica i novinarka Ana Radmilović preminula je iznenada u 43. godini, posle teške bolesti. Ovu vest je na svom profilu na "Fejsbuku" objavila njena koleginica Vida Crnčević Basara:

"Moja i naša draga i divna Ana Radmilović preminula je sinoć, 7. februara, pred ponoć. Volim je zauvek."
Ana Radmilović bila je jedna od onih ličnosti koje se rode poznate. Njen život svedoči da je to čast, ali i breme sa kojim se treba nositi. Govorila je da joj je u glumi očevo ime bilo otežavajuća okolnost, a u novinarstvu olakšica. Godine mladosti provela je na Vračaru i u Cavtatu, završila je Dvanaestu beogradsku gimnaziju, studirala glumu u Novom Sadu, gde je diplomirala u klasi Mire Banjac. Nije, međutim, nastavila da se bavi glumom, već novinarstvom i književnošću. Objavila je knjige "Zalažem se za laž", u kojoj su sabrani tekstovi njenog oca, "Kad je svet imao brkove" o odrastanju sa Zoranom Radmilovićem, roman "Tezge, pumpe, u brdima manastiri"...
- Kada je Ana završila glumu, nastavili smo da se družimo. Izabrala je novinarstvo. Bio sam ponosan kada je vidim kako se bori. Hrabro, iskreno, pošteno. Bila je nepotkupljiva. Imala je težak život, ali se hrabro borila s problemima. Tužan sam što je naša Anči otišla - rekao nam je njen profesor Radoslav Milenković.
Svojevremeno, Ana je objasnila zašto je odustala od "života na pozorišnim daskama":
- Završila sam glumu misleći "to ću ja lako, to su ovi moji". Odmah sam shvatila da nema "mojih" i da neću lako. Naprotiv! Taj posao bi me uništio zbog stalnog poređenja sa Zoranom. Budući da sam ćerka Zorana Radmilovića, svi su od mene očekivali da budem kao on i, valjda, da imam brkove.
Često je isticala ljubav i poštovanje prema Zoranu. Bila je ljuta što ga je naše društvo doživljavalo kao "kafanskog čoveka". U knjizi "Kad je svet imao brkove" opisala ga je kao pesmu ili knjigu, "kao neko zajedničko sećanje".
- Moj otac je bio veoma obrazovan, pravi intelektualac, pogađalo me je što su ga spuštali na nivo kafanskog čoveka. Bio je veoma studiozan, tako da je identifikacija sa Radovanom Trećim pogrešna, dobar glumac koji je sjajno odigrao jednog malograđanina, ali privatno nije bio ni nalik njemu.
Govorila je da je pomalo ljuta na oca što ju je prerano napustio - kada je imala samo 11 godina:
- Nisam mnogo prisustvovala njegovom odlasku. Sklonili su me, pošto sam bila mala. Ali istina je da je radio do mesec dana pred smrt. Bio je profesionalac i to je bila njegova odluka. Kajala sam se što se na onom stepeništu u bolnici nisam zadržala duže, zauvek ako treba. Što sam na kraju izašla iz njegovog zagrljaja, strčala niz stepenište i izašla u neki svet, život bez veze, glup život i još gluplji svet bez njega. Kajala sam se što ga nisam prepoznala kada je spavao u bolničkom krevetu, mršav i sasvim sed, što nisam ušla, zagrlila ga, legla kraj njega kao uvek pre, možda bi se probudio, ozdravio čak. Možda bi i život i svet izgledali drugačije da sam to uradila - a nisam.

NEDOSTAJE MI TATA
ANA je za svog oca Zorana Radmilovića govorila da je bio dobroćudan namćor, nežan i blag čovek. -
Ma, nisam htela da se odvajam od njega kada je bio tu. Želela sam da stalno budemo zajedno i da idemo negde. Ostala sam ga zauvek željna... Ceo život mi nedostaje tata, ali nije hteo da prima hemoterapiju. Govorio je da hoće da živi i umre u komadu kao čovek. I tako je išao do kraja. To je legitiman izbor, ali otišao je previše mlad, sa samo 52 godine. Smrt je svinjarija - priznala je iskreno.

Слика

Dugi niz godina Ana Radmilović bila je zapaženi izveštač o događajima sa Kosova. U Kancelariji za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije bila je koordinator za kulturu. Napisala je više od dve hiljade tekstova i putopisa, pisala kolumne, radila intervjue i izveštaje za razne dnevne i nedeljne listove.
- Prvi put, kada su Albanci proglasili nezavisnost, otišla sam na Kosovo na dve nedelje. To je bilo vatreno krštenje. Novinar bez ikakvog iskustva, a na terenu, uz to potpuno sama. Posle sam išla na po nedelju dana, a onda sam provela godinu i po na severu i kasnije više puta po mesec-dva na jugu. Lepše mesto nisam videla. Kosovo, to je, što bi rekao Bekim Fehmiu - "blistavo i strašno" - ispričala je Ana Radmilović.

NIJE IMALA SREĆE

Слика

VEST o iznenadnoj smrti Ane Radmilović iskreno je uzdrmala njenu porodicu i prijatelje.
- Strašno sam potresen. Nismo se često viđali, ali da, bili smo bliski - rekao nam je njen prijatelj, umetnik Stjepan Mimica. - Ana je bila možda najosetljivija osoba koju sam poznavao. Raskošan intelekt, čudovišan talenat. Nije imala sreće. I nije bila srećna.

NAJGORA GODINA

DA je Ana Radmilović ozbiljno razmišljala o svojoj bolesti možda govori i jedan od njenih poslednjih statusa na "Fejsbuku". Ona je krajem decembra prošle godine napisala:
- Neka prođe ova godina da je se ne sećamo, ja goru nisam imala. I nije lepo, ali pročitam da još neko deli isto osećanje, pa mi bude lakše. Sve što je moglo po zlu, išlo je po zlu. Gore ljude nisam upoznala. Lepe trenutke pamtim do u detalj jer ih je bilo tri i po. Pas operisao kičmu. Jedva sam se iselila iz neke uklete dorćolske kuće, sanjaću je u košmarima. Omrzla sam Dorćol... Sujeverno jedva čekam da prođe. I molim Boga da bar ovih dana niko ne umire.

BORKA PAVIĆEVIĆ: REALIZOVALA SUDBINU

ANA je radila i u Centru za kulturnu dekontaminaciju, a u SO Zaječar je bila savetnik za kulturu i bila vlasnik preduzeća Authentique.
- Anina sudbina je bila posebna - kaže Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju. - Mlada je umrla, ali je dosta uradila. Njeni romani su izvanredni. Realizovala je svoju sudbinu i kao pisac i kao novinar.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Nisam sama, samoća mi pravi društvo:)

Порукаод Mustra » 09 Јун 2019, 09:37

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Nisam sama, samoća mi pravi društvo:)

Порукаод Mustra » 12 Јул 2019, 12:15

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Nisam sama, samoća mi pravi društvo:)

Порукаод Mustra » 16 Авг 2019, 07:53

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Nisam sama, samoća mi pravi društvo:)

Порукаод Mustra » 10 Нов 2019, 00:55

Слика
Da li sam svuda gde su mi tragovi
Ko zna s čim sam se spajao,
a nisam ga ni takao
možda sam boravio i u svom životu
možda postoje izvesni znaci
ili kao da je neko stran.
Ali ipak uz mene se može,
mada je neobično.
Sa mnom je opasno ići,
ja se nikad ne umaram.
Valjda sam jedini čovek
koji sumnja u sebe
sve češće mi se čini
da nisam nikakav oblik
već da slobodno jedrim
kroz sopstveno pijanstvo
– prepušten sunčevom vetru
odlivam se i dolivam.
Ali ipak uz mene se može,
mada je neobično,
sa mnom je opasno hteti,
ja nikad ne odustajem.
Neiskvaren iskustvom,
poseban slučaj samoće.
Ponekad izmislim sadašnjost,
da imam gde da prenoćim.
I suviše sam video,
da bih smeo da tvrdim,
mnogo toga sam saznao,
da bih imao ijedan dokaz
ali ipak uz mene se može,
mada je neobično.
Sa mnom je opasno voleti,
ja nikad ne zaboravljam.
Pokušavam da shvatim učenja
koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera
spremna da u mene veruje.
Teško je biti okovan
u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom,
ne mogu da umirim mir.
Al ipak uz mene se može,
mada je neobično,
sa mnom je čudno čak i umreti…
jer ja se ne završavam.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Nisam sama, samoća mi pravi društvo:)

Порукаод Mustra » 10 Нов 2019, 00:56

Ana Marković

DođI


Dok ležim
i lepo osećam gde mi se telo rastače
u prah, u dim, u ništa,
na unutrašnjoj strani kapaka
projektuje se tvoj lik
sada tako dalek.
Nemoj me predugo ostavljati ovakvu.
Kada sam sama, ja ne valjam sebi:
brzo, ja veoma brzo postajem ranjiva,
tad više nisam bezbedna.
I tako slaba, laka sam meta
svim otrovnim mislima,
svim tegobnim i strašnim snovima.
Bude se sve one skrivene želje
sa snagom nagona,
sa razornošću potrebe,
sa neminovnošću greha.
Zato mi dođi, ovo me čekanje tišti.
Tek pored tebe ja sam naučila
da budem opuštena,
da oslobodim sve iskonske impulse
i da održim kontrolu.
Još samo malo mi treba
da se nahranim od tvoje snage i samosvesti.
Ne ostavljaj me na pola puta.
Daj da dok ležim kraj tebe
sopstveno telo razložim na nežnost i na požudu
i slomim se u tvojim rukama,
ponovo rođena iz vetra i pepela,
lica svetlijeg od sunca na zaranku
i srcem slobodna onoliko koliko mi telo tebi pripada.
Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Nisam sama, samoća mi pravi društvo:)

Порукаод Mustra » 10 Нов 2019, 00:57

Srebrna jesen nosi neku posebnu čar,
Po sivom nebu lete umorne ptice,
Zloslutnu muziku svira vetar,
Koprena tuge mi se spušta na lice.

Ova noć ima neku nestvarnu draž,
Koraci njegovi u ušima zvone,
Vazduh je lepljiv i miriše na laž,
A moje telo u neki beskraj tone.

Tišine zvuci kroz prostor hrle
I nežna arija se tiho čuje;
Moje ruke žude da ga zagrle,
Želja mi za njim raste, luduje.

Reke čežnje naviru ko kiše
Da mislim na oči boje čokolade;
Srce moje ponovo pesmu mu piše,
U podsvesti bude se beskrajne nade.

Telefon tupo, zaverenički ćuti,
Osećam kako mi se u lice smeje,
A sve se u meni zbog toga ljuti,
Treba mi njegov glas da me zagreje.

U grudima mojih belih irisa
Pravi se ogroman vrtložni vir;
Da mi je bar atom njegovog mirisa
Da u mome srcu obuzda nemir.

Razbuktao se u meni žar
Dok sećanja prelistavam pokretom brzim;
Nas dvoje bi bili tako dobar par,
Oh, pusta jeseni, koliko te mrzim!

Sad vetar duva kroz pesak vremena,
A ja shvatam da naša sreća,
Kao snaga što budi život iz semena,
Živi baš u mirisu uvelog cveća.
Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Nisam sama, samoća mi pravi društvo:)

Порукаод Mustra » 10 Нов 2019, 00:58

Čini se tako lako izdahnuti
nekoliko lepih reči,
dati im ritam,
povezati ih rimama.
Da sa hartije ne odlete
ostaće zajedno u igri.
Teže je umeti reči uplesti
prstima u svileni gajtan,
svezati u omču, pa baciti.
Tako se hvata ljubav
kad isklizne iz drhtavih ruku
i beži, jer je tako mlada.
Pa nežno je vezati
za svoj dah.
Znao sam pesnika koji, premda star,
umeo je to.
Nije to lako,
dođu trenuci koji nisu slatki.
Ponekad bismo sedeli
za ovim stolom.
Obično predveče,
grad ispod nas bi se stišao
i polako uspavljivao
sjajem uličnih svetiljaka
dok bi ljubavnici zastajali, tu i tamo,
gde počinje tama,
jer imaju svoje tajne,
poznate svima.
Uzalud, ljubavi, kriješ svoje lice.
Danas već znam
zašto bi on tada tako često umuknuo,
pa triput palio lulu
koja je bila prazna.

Jaroslav Seifert
Слика
Слика