Ernest Hemingvej

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30422
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Ernest Hemingvej

Порукаод Mustra » 15 Сеп 2012, 03:07

Эрнест Хемингуэй. Фотоальбом

https://postimg.cc/gallery/1k5de58ce/

Uprkos uverenju da se o biografiji najvećeg svetskog avanturiste 20. veka odavno sve zna, svaka nova knjiga o njegovom životu ili dokument sa njegovim potpisom, otkrivaju još jedan nepoznati ugao složenog portreta Ernesta Hemingveja. U našim knjižarama upravo se pojavila „Pariska žena“ Pole Meklejn, roman inspirisan brakom sa Hedli Ričardson, a istovremeno bostonska biblioteka J.F.K izložila je do sada neobjavljenu prepisku sa prijateljem Đan-Frankom Ivančićem.

Dramatičnu i potresnu istinitu priču o prvom od svoja četiri braka Hemingvej je ispisao u „Pokretnom prazniku“, a namera američke spisateljice, bila je, kako kaže, da svojom knjigom zaroni dublje u emocionalni život pisca i njegove supruge, ali i oživi sliku boemskog šarma Pariza iz dvadesetih godina prošlog veka:

„Kafei Monparnasa su vrveli francuskim slikarima, ruskim baletskim igračima i američkim piscima. Svake božije noći mogli ste sresti Pikasa kako ide iz Sen Žermena do svog stana u ulici Grand Ogisten, uvek istim putem i uvek mirnog pogleda uprtog u svakoga i sve.“

Svoje junake, koji su se na bračnu vernost zakleli u Čikagu i potom otisnuli u grad svetlosti, Pola Meklejn portretiše sa mnogo pojedinosti iz njihove svakodnevnice. Da bi ih približila autentičnim ličnostima, kaže da je koristila mnogobrojne spise i dokumentaciju, među kojima su i prepiska bračnog para Hemingvej, kao i piščeve rukopise, pohranjene u biblioteci J.F.K u Bostonu. Radnja je uronjena u atmosferu u kojoj je rane Prvog svetskog rata zaceljivala „izgubljena generacija“ iz tada iznedrenog romana „Sunce se ponovo rađa“.

„Kako to da nismo uspevali da prestanemo da pijemo, da pričamo, ili da ljubimo pogrešne ljude bez obzira na to šta ćemo time uništiti“, pita se glavna junakinja. „Neki od nas su se zagledali u lica mrtvih i pokušali da ništa posebno ne upamte. Ernest je jedan od tih. Često je govorio da je umro u ratu, samo na tren; da mu je duša napustila telo kao svilena maramica, izvukla se pa lebdela nad njegovim grudima“.

Privrženi jedno drugom, Hemingvejevi, čiji krug ljudi su činili Gertruga Stejn, Ezra Paund, Fransis Skot i Zelda Ficdžerald, nisu bili spremni za Pariz zahvaćen erom džeza, u kome se tradicionalno shvatanje porodice i monogamije ustuknula pred frivolnom slobodnom ljubavi. Dok je njihov sin Džon Hedli, koga su od milošte zvali Bambi, bio još sasvim mali, Ernest otpočinje vezu sa Polom Fajfer i napušta porodicu.

„Spremna sam da zauvek budem tvoja ako baš moraš da znaš, ali pošto si se ti zaljubio i hoćeš da se oženiš nekom drugom, osećam da nemam izbora no da se uklopim i pustim te da to uradiš…“, piše Hedli u „Pariskoj ženi“, budućem dobitniku Nobelove nagrade.

Prema romanu Pole Meklejn , Hemingvej se postarao da bar delimično popravi posledice bračnog brodoloma, prepisujući deo autorskih prava na „Sunce se ponovo rađa“ odanoj i prevarenoj supruzi, kojoj piše:

„Ti si sušta dobrota i ispravnost, finoća i iskrenost – i sada to vidim sasvim jasno po onome kako si držala i slušala svoje srce. Promenila si me više nego što misliš i uvek ćeš biti deo svega što sam ja. To sam iz ovoga naučio. Svako koga ti voliš nikada nije zaista izgubljen“.

Razvod sa Hedli bio je za pustolovnog Ernesta tek prvi u nizu:

„Ernest nije imao sreće u ljubavi kao ja. Dobio je još dva sina, oba sa Polinom, onda je i njju ostavio zbog druge. Pa je tu ostavio zbog nove. Sve u svemu, imao je četiri žene i mnogo ljubavnica. Nekada mi je bilo bolno da mislim kako oni koji sa zanimanjem prate njegov život o meni misle kao o prvoj, pariskoj ženi…“

U romanu „Pariska žena“ opisan je i prvi Heminvejev odlazak u Pamplonu, gde će otkriti jednu od najvećih životnih strasti – borbu sa bikovima:

-Navodno je tamo najbolja arena za borbe, sa najubilačkijim bikovima i najveštijim toreadorima. Iako sam pokazivala samo uzbuđenja za taj put, Ernest je rešio da me pripremi za nasilje.

„Nema svako želudac za to“ – rekao je. „Malkolm je pio konjak sve vreme prve borbe. Svaki put kada bi bik naleteo na konje, on bi pozeleneo. Rekao je da ne može da shvati kako iko može tu nešto da voli, a ako voli, onda je poremećen“.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30422
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Ernest Hemingvej

Порукаод Mustra » 20 Мар 2017, 18:47

Слика

Oblikujući svoga junaka u duhu istrajnog aktivizma, Hemingvej (1898-1961) ga čini zapitanim nad smislom ljudske sudbine.
Starčeva pozicija je utoliko zanimljivija što on stalno učestvuje u borbama koje prevazilaze njegovu snagu.
„Ali ja ću joj pokazati šta čovek može, i šta je čovek u stanju da podnese",
kaže starac čija borba u Hemingvejevom alegorijskom pripovedanju zadobija izgled ritualne predstave.
Kada on, pri kraju romana, izgovori najpoznatiju rečenicu koju je Hemingvej napisao:
„Čovek može da bude uništen, ali nikada poražen",
onda u tome valja prepoznati vrhunski izraz odlučnog nepristajanja na poraz,
kao i humanističke projekcije da se u graničnim situacijama postojanja može pronaći smisao ljudskog
života ukoliko se čoveg ne preda nenaklonjenim okolnostima.

Ernest Hemingvej - Starac i more.pdf
https://www16.zippyshare.com/v/XbUrb023/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30422
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Ernest Hemingvej

Порукаод Mustra » 20 Мар 2017, 18:47

Sunce se ponovo rađa

Слика

„Slabo“, reče Bil. „Sasvim slabo. Ne umeš... pa to ti je. Ne shvataš ironiju. Uopšte nemaš sažaljenja. Kaži nešto vredno sažaljenja.“
„Robert Kon.“
„Nije tako rđavo. Ovo je već bolje. A zašto je Kon vredan sažaljenja? Budi ironičan.“
Otpio je veliki gutljaj kafe.
„Đavola“, rekoh ja. „Još je suviše rano.“
„Eto kakav si. A još pričaš da hoćeš da postaneš neki književnik. Ti si samo običan novinar. Novinar – izgnanik. Treba da budeš ironičan čim otvoriš oči. Treba da se budiš s ustima punim sažaljenja.“
„Produži samo“, rekoh. „Ko ti servira te gluposti?“
„Svi. Zar ti ne čitaš? Zar uopšte nikog ne viđaš? Znaš šta si ti? Ti si izgnanik. Zašto ne živiš u Njujorku? Onda bi znao te stvari. Šta bi ti hteo od mene? Da dolazim ovamo svake godine pa da ti pričam?“
„Uzmi još malo kafe“, rekoh.
„Dobro. Kafa je dobra za tebe. Zato što ima kofeina. Kofein – tu smo. Kofein ti je dobar za muškarce, a pravi otrov za žene. Znaš šta je problem kod tebe? Ti si izgnanik. I to one najgore vrste. Nisi još čuo to? Ko god je napustio svoju zemlju nije nikad ništa napisao što bi vredelo štampati. Čak ni u novinama.“

Pio je kafu.
„Ti si izgnanik. Izgubio si dodir sa zemljom. Postaješ izveštačen. Upropastila su te lažna evropska merila. Piće će te oterati u grob. Progoni te seks. Stalno samo pričaš, a ne radiš. Ti si izgnanik, je li ti jasno? Lunjaš po kafanama.“
„To bi bio neki sjajan život“, rekoh ja. „A kad radim?“
„Ni ne radiš. Jedni tvrde da te žene izdržavaju. Drugi tvrde da si impotentan.“
„Ne“, rekoh. „Samo sam imao nesrećan slučaj.“
„Nikad ne spominji to“, reče Bil. „O takvim stvarima se ne može govoriti. Ispredi iz toga misteriju. Kao s Henrijevim biciklom.“
Sav se bio zahuktao, ali zastade. Bojao sam se da ne pomisli da me je uvredio onom dosetkom o impotentnosti. Hteo sam da ga podstaknem da produži.
„Nije bio bicikl“, rekoh. „Jahao je konja.“
„Ja sam čuo da je bio tricikl.“
„E, pa avion je nešto nalik na tricikl. Kontrolna palica radi na isti način.“
„Ali nema da se okreću pedale.“
„Nema“, rekoh. „Čini mi se da nema da se okreću.“
„Ostavimo to“; reče Bil.
„U redu. Samo sam ustao u odbranu tricikla.“
„Uostalom, mislim da je i dobar pisac“, reče Bil. „A ti si čudo od dobrog dečka. Nikad ti niko ne kaže da si dobar dečko?“
„Nisam dobar dečko.“
„Da ti kažem. Ti si čudo od dobrog dečka i ja te volim više nego ikoga na svetu. U Njujorku ti ovo ne bih mogao reći. Izgledalo bi da sam ženski petko. Oko toga se i vrteo građanski rat. Abraham Linkoln je bio ženski petko. Bio je zaljubljen u generala Granta. A isto tako i Džeferson Devis. Linkoln je oslobodio robove samo zbog opklade. Proces Dreda Skota je iscenirala Liga protiv alkoholizma. Seks objašnjava sve to. Pukovnikova gospođa i Džudi O’Grejdi su bile lezbijke u duši.“
Zastao je.
„Želiš da čuješ još nešto?“
„Teraj“, rekoh.
„Ne znam ništa više. Produžiću za ručkom.“
„Isti onaj Bil“, rekoh.
„Lenčugo!“

Sunce se ponovo rađa - Ernest Hemingvej.pdf
https://www32.zippyshare.com/v/YYAKRGaK/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30422
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Ernest Hemingvej

Порукаод Mustra » 20 Мар 2017, 18:47

Слика

Za kim zvono zvoni je prva u nizu knjiga slavnog nobelovca Ernesta Hemingveja koju će „Kontrast izdavaštvo“ ponovo predstaviti domaćoj publici, a ovaj put u saradnji za izdavačkom kućom „Dereta“.

Godina je 1937. i Španski građanski rat je u punom zamahu. Robert Džordan, američki dobrovoljac koji se pridružio gerilskim snagama na strani republikanaca, ima zadatak da minira most u Segoviji. Hemingvej svojim nenadmašnim pripovedačkim talentom opisuje samo tri dana tog brutalnog sukoba, dovoljno da čitalac shvati svu kompleksnost jedne epohe i velika iskušenja kroz koja su morali da prođu oni koji su imali nesreću da u njoj žive. Autorovo lično iskustvo iz borbe protiv fašističkih snaga diktatora Fransiska Franka obojilo je roman intenzivnim opisima stradanja, kao i unutrašnjim dilemama i strahovima glavnih junaka. Roman Za kim zvono zvoni i danas se ubraja među najznačajnija antiratna književna dela, a uvodni citat engleskog pesnika Džona Dona poziv je na humanost i mir, glas protiv bezumlja i razaranja.

Kome zvono zvoni.pdf
https://www6.zippyshare.com/v/ehgNd6WA/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30422
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Ernest Hemingvej

Порукаод Mustra » 20 Мар 2017, 18:48

Слика

Godine 1918. prošao je rat, "rat koji će okončati sve ratove". Ernest Hemingway u njemu je sudjelovao kao dragovoljac službe hitne pomoći u Italiji, gdje je ranjen i dvaput odlikovan.
Iz tog njegvog iskustva nastao je roman "Zbogom oružje". Hemingwayev opis rata nezaboravan je. On potpuno uvjerljivo oživljava strah, drugarstvo, hrabrost mladog američkog dragovoljca, muškaraca i žena koje upoznaje u Italiji. Ali "Zbogom oružije" nije samo roman o ratu. U njemu Hemingway slika i dramatičnu ljubavnu priču beskompromisne strasti.

Ernest-Hemingvej-Zbogom-oružje.pdf
https://www75.zippyshare.com/v/PVD7F0eL/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30422
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Ernest Hemingvej

Порукаод Mustra » 17 Мар 2019, 12:56

Rec je o Hemingvejevim opisima zajednickih situacija savremenog coveka i coveka uopste i njegovog agresivnog vremena punog izazova i protivurecnosti. "Snegovi Kilimandzara" su jos jedna prilika da se Hemingvej predstavi novim, mladim citaocima na najbolji nacin, pripovetkama koje su ga proslavile sirom sveta. Ovaj pisac, cije je delo jos uvek u senci njegovog burnog zivota, obelezilo je literaturu XX veka i unapredilo nacine pripovedanja, a Hemingvej ce ostati upamcen i kao pisac koji je, posle Sekspirta, najvise prevodjen na sve svetske jezike.

Слика

Ernest Hemingvej - Snegovi Kilimandžara i druge priče.pdf
https://www40.zippyshare.com/v/zBQ8Nkw5/file.html
Слика