Mihail Jurjevič Ljermontov

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29335
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Mihail Jurjevič Ljermontov

Порукаод Mustra » 07 Мар 2017, 13:51

Слика




_________________________________
Ne, ja te tako vatreno ne ljubim
Ne, ja te tako vatreno ne ljubim,
Ljepota tvoja ne blista za mene:
U tebi svoje prosle patnje ljubim
I mlade svoje dane izgubljene.
U času, kad te zadivljeno gledam,
S očima tvojim kad svoj pogled spojim,
Tajanstvenom se razgovoru predam,
Ali ne s tobom, već sa srcem svojim.
Ja s dragom zborim, koje više nema,
U tvome liku tražim crte njene,
U živim ustima – usta davno nijema,
U očima ti – sjaj ugasle zjene.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29335
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Mihail Jurjevič Ljermontov

Порукаод Mustra » 07 Мар 2017, 13:51

Слика


_________________________________
Oblaci
Oblaci nebeski, vječiti putnici!
Ko đerdan bisera preko plavih stepa
jurite vi, kao i ja, prognanici
u tu zemlju južnu sa sjevera lijepa.
Tko li vas to goni: Odluka sudbine?
Il zavist potajna? Il glas zlobe žive?
Il ne podnosite zločina težine?
Ili prijatelja laži zajedljive?
Ne! Vama dodija žeđ tih njiva gladnih…
Strasti i stradanja — tuđa su vam ona!
Vi, vječito slobodni i vječito hladni,
nemate domaje, nemate progona.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29335
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Mihail Jurjevič Ljermontov

Порукаод Mustra » 07 Мар 2017, 13:52

Слика


_________________________________
Prorok
Otkako mi je vječni sudac
Sveznanje dao svog proroka,
U očima ja ljudi čitam
Stranice zlobe i poroka.
I objavljivat ljubav stadoh,
Nauk pravi Istine same,
Al tad su stali bližnji moji
Kamenje bijesno bacat na me.
I pepelom tad posuh glavu,
Iz grada bježah ja skitnica,
U pustinji otada živim
Na božjoj hrani kao ptica.
Čuvajuć zavjet Iskonskoga
Tu sva me bića slušat znaju,
I same zvijezde slušaju me,
Dok radosno trepereć sjaju.
A kada opet užurbano
Ja probijem se bučnim gradom,
Starci uz osmijeh samoljublja
Potomstvu zbore svome mladom:
“Gledajte: to je primjer za vas!
On ohol bješe, ne htje s nama;
Budala, htjede uvjerit nas
Da Bog mu zbori na usnama!
Gledajte, djeco, sad na njega!
Kako je tužan, glednite ga!
I blijed, i slab, i gô, i bijedan,
I kako svaki prezire ga!”
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29335
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Mihail Jurjevič Ljermontov

Порукаод Mustra » 07 Мар 2017, 13:53

Слика


_________________________________
Pesnikova smrt
Pogibe pesnik, rob svoje časti,
Pade pod kletvom jezika zlih,
S metkom u srcu, odmazde žedan,
Sad i dušom ponosnom spi.
Pesnička duša ne podnese
Sitnih uvreda sram;
Ustade protiv celog sveta
I pade boreći se sam.
Pogibe! I čemu plakati sada,
Hvale i suza izlišan je hor,
I čemu žalost i pokajanje
O smrti njegovoj zbor!
Zar niste nekad baš vi gonili
Njegov slobodni divni dar,
Iz obesti raspirivali
Tek ljubomore zapreteni žar.
Radujte se! Poslednjih muka
Podneti nije mogao jad.
Ko baklja utrnu božanski genije,
S vencem na čelu svenu mlad.
Ubica podli srca tvrda
Prekide njegov plemenit dah
I bez milosti na nišan uze
Genija živog – ne bi ga strah!
I nije čudo. Iz tuđine
Ko mnogi, jurnu i on u lov
Za srećom, čašću, činovima,
Zabasa k nama na sudbe zov,
I smejući se, prezirao je
Svetinje naše i sve nas,
Čak i genija božanski glas!
Pojmio nije na kog se digo
U taj krvavi kobni čas ! . .
Pogibe i sad je samo sen,
Podoban onom sanjaru blagom
Što ga opeva s iskonskom snagom
Kako ko ljubomore plen
Ko i on pade pod rukom svirepom.
Zašto ostavi domaće radosti
I prijatelje iskrene, časne,
Sa žarom duše slobodne, strasne,
Što stupi u svet prepun gadosti?
On koji poznade ljude u ranoj svojoj mladosti,
Zašto je verovao njima i njinim lažnim maskama?
Oni mu skidoše venac, na čelo staviše novi,
Uvijen lovorima, al’ venac patnje trnovi;
Skrivene igle naneše
Svirepo njemu ranu
Krva sa čela mu bleda na crnu zemlju kanu.
Otrovaše mu mučki poslednje njegove dane
Plešuć i šireć spletke o njemu na sve strane,
I on zatvori oči, duboko žedan osvete
I gnevan zbog prevarenih nada sa ovog sveta krete. . .
Prekrasnih pesama zamukoše zvuci
I nikad se neće razlegati više,
Onemela lira u njegovoj ruci,
Divna mu se usta navek zatvoriše.
Vas ja žigošem, nadmene potomke
Podlošću strašnom čuvenih dedova
Što ropskom petom zgaziše odlomke
U igri sudbe propalih rodova !
Vas koji oko prestola puzite,
Slobodi, Geniju, Slavi kobite !
Zakon vas štiti silni, svemoćni,
Sud su i pravda pred vama nemoćni !
Al’ ima Boga, vi čeda razvrata !
Sudija strašni vas će dostići,
Nepokolebljiv pred sjajem zlata,
Vaše će misli, dela pronići.
Ništa vam neće tad pomagati
Pred njime padati, podlo lagati !
Svu vašu poganu krv uzalud ćete dati
Al’ krv nevinu pesnika nećete njome sprati !
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29335
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Mihail Jurjevič Ljermontov

Порукаод Mustra » 07 Мар 2017, 13:54

Слика


_________________________________

Pehar života
1.
Pijemo pehar sav svoj vek
S mrenama preko zene,
Dok suze naše, pale tek,
Sred pozlate se pene.
2.
A kada nam, u smrtni čas,
S očiju spadne mrena,
Tad sve što plenilo je nas
Nestane istog trnena.
3.
I vidimo, kad dođe dan,
Da prazna je ta čaša,
Da piće iz nje, beše – san,
I ona sama – nije naša.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29335
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Mihail Jurjevič Ljermontov

Порукаод Mustra » 07 Мар 2017, 13:54

Слика

_________________________________
Princeza iz mora
Kupa po moru princ konja u peni.
Začuo: “Prinče, okreni se meni!”
Dok frkće, striže, dok leti mu griva,
Konj prska, pljuska i sve dalje pliva.
“Ja sam kći carska” – glas onaj ga sledi,
“Hajde, s princezom noć, prinče, provedi!”
Evo, nad vodom i ruka već plovi,
Prinčevog konja za uzdu sve lovi.
Izroni, zatim, i prekrasna glava.
S kosom joj morska upletena trava.
Plave joj oči, i pogledi strasni –
Kapi po vratu, ko biseri krasni.
Princ smera: “Pričekaj, beštijo lepa!”
I naglo, čvrsto za kosu je ščepa.
Snažno je dokopa ratnička ruka:
Ona se brani, i moli, i kuka…
Brzo ka obali princ i plen plove.
Stigli su. Drugove hrabre princ zove.
“Dolazi, družino, ne budi lena!
Gle’te do kakvog sam došao plena…
Što ste u zbunjenoj gomili stali?
Takvu lepotu zar niste još znali?”
Princ se tad osvrnu…zbunjeno kroči:
I kriknu! Zgasnuše ponosne oči.
Na pesku ležaše, vide on lepo,
Čudo iz mora sa zelenim repom.
Rep mu, zavijen u košulju zmije,
Skoro iznemogo, trese se, vije.
Pena, ko potok, sa čela mu nagla,
Oči mu prekrila samrtna magla.
Hvataju pesak pobledele ruke,
Usne još lepeću prekorne zvuke…
Ode princ setan, ko ranjena zver,
Pamtiće uvek tu carevu kćer!
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29335
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Mihail Jurjevič Ljermontov

Порукаод Mustra » 07 Мар 2017, 13:54

Слика


_________________________________
Predskazanje
Doći će dan, Rusiji crni dan,
Kad pašće čak i carski presto sam,
I ljubav ta, kad biće rulji strana,
I krv i smrt, kad postaće nam hrana.
Za decu kad, i za nevine žene,
Ne može mač ni zakon da pokrene;
Kad kužni smrad od usmrćenih tela
Obiđe sam sva naša tužna sela,
Na svaki mig, da žrtve mu se daju;
Haraće glad po našem dragom kraju.
Kad rumen ta oboji vode reka,
Susrešćeš ti i moćnoga čoveka -
Kad poznaš ga, razumećeš tu dramu
I shvatićeš njegovu strašnu kamu:
I drži se! – tvoj plač i tvoji krici
Mamiće smeh u očajničkoj bici.
I mračno sve, znaj, biće tad toliko,
Ko njegov plašt sa uzvišenim likom.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29335
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Mihail Jurjevič Ljermontov

Порукаод Mustra » 07 Мар 2017, 13:55

Слика


_________________________________
Rastali smo se
Rastali smo se. – No lik lijepi taj
I još u srcu nosim svom,
Ko lijepih dana odblijesak i sjaj,
Ko ljubav – dušu miluje mi njom.
Strastima drugim predadoh se sam…
Al’ vječno ja se sjećam lika tvog:
Napušten hram je ipak osto hram.
Odbačen idol ipak osta – bog!
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29335
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Mihail Jurjevič Ljermontov

Порукаод Mustra » 07 Мар 2017, 13:55

Слика


_________________________________
Ruska pesma
1.
Pahulje snežne vetar roji,
Što li se cura lepa boji
Da sama ode
Po vedro vode?
Ko pop kad pokojnika prati,
Ta vejavica dugih sati
Peva i traje,
Pas čuvar bi da nekud beži,
Grizući lanac, zlobno reži
I laje…
2.
Al’ ne ni pasji lavež ružni,
Nit’ vapaj vejavice tužni
Strah tako budi
I ledi grudi:
Dragi je umro, strepi od njega;
Pojaviće se, bleđi od snega,
Reći će, zao:
“Ti, nevero…” – u snežnoj huci
Pokazaće joj prsten na ruci
Što joj ga dao.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29335
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Mihail Jurjevič Ljermontov

Порукаод Mustra » 07 Мар 2017, 13:55

Слика


_________________________________
Stance
Zavičajne čame dosta mi je,
dalje, dalje, u krvavi boj.
Tu će, možda, prestati da bije
srce, koje lik ispuni tvoj.
Ne, ja tvoje ljubavi ne tražim,
neću da te strašću uzburkam;
smrt i krv bih da gledam, da blažim
i prelivam svojih grudi plam.
Neka padnem u ljutom ograšju.
Neće mene oplakati svet,
nikog više neće svojom strašću
potresati ovaj život klet.
Leta mladih sveta obećanja
sudbina će prekratiti tu
gde ću se bez misli, bez roptanja
smiriti u žuđenome snu.
Ali ako u snu tom pečalni
san ljubavni dalje snivam ja,
ako li mi ko pratilac stalni,
sudbom poslat, lik tvoj svuda sja;
ako onde sred dalekih strana
gde se duša nada naći lek,
ne iščezne trag dubokih rana
koje usud nanese joj prek;
o, pogledom tad ozari lepim
onog koga vuče gorda strast,
ko od ljudi i muka ne strepi
i za domovine pašće čast;
ko je nekad, s tajnim ushićenjem,
kroz suza te posmatrao roj,
i budeći ljudsko sažaljenje
tako osmeh voleo je tvoj.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29335
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Mihail Jurjevič Ljermontov

Порукаод Mustra » 07 Мар 2017, 13:55

Слика



_________________________________
Stijena
Oblak zlatni zanoćio
Na grudima đžina – stjene;
A jutrom rano otplovio
Azurom vaseljene…
Al’ stjena vlažna postala je…
Sve dane i sve noći
Tuži – jer sama ostala je
Plačuć u samoći.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29335
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Mihail Jurjevič Ljermontov

Порукаод Mustra » 07 Мар 2017, 13:56

Слика


_________________________________
Sam u noći idem prema drumu
Sam u noći idem prema drumu,
Što kroz maglu ljeska se u gori.
Sad pustinja nijemo sluša boga,
I sa zvijezdom zvijezda sada zbori.
Veličanstvom sijaju nebesa.
Plavim sjajem nebo zemlju zali.
Što to bolno osjeća mi srce?
Čeka l’ nešto il za nečim žali?
Ne nadam se ničem od života,
Niti žalim za ičim, što minu.
Samo mira tražim i slobode,
Zaspat žudim – nestati u tminu.
Al ne žudim hladni san mrtvaca;
Zauvijek usnut ja bih htio tako,
Da mi život u grudima dršće
I da grudi dišu mi polako.
Da noć i dan, mazeći mi uho,
O ljubavi slatki glas mi zbori,
Da nada mnom silan, vječno zelen,
Stari hrast se njiše i šumori.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29335
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Mihail Jurjevič Ljermontov

Порукаод Mustra » 07 Мар 2017, 13:56

Слика

_________________________________
Susetka
Teško da ću iz tamničke tame,
Dan je duži od godine same;
I moj prozor je tako visoko!
I kraj vrata bdi stražarsko oko!
Već bih umro sred krletke slepe
Da mi nije još susetke lepe!…
Danas sam joj i klimnuo glavom
Kad je videh u razdanju plavom.
Razdvojene, to ropstvo nas združi,
Ista sudba – poznanstvo nam pruži,
Srodiše nas i jednaka htenja –
Okov s okna, taj znak zatočenja;
Zorom samo kraj prozora sedam,
Pogledu se svom nesitom predam…
Preko puta, na prozoru niže,
Najedanput zavesa se diže.
Pogleda me vragolanka plava!
Klonula joj na dlanove glava.
Ko od vetra, niz obla ramena
Skliznula joj marama šarena.
Sva se, mlada, po grudima bledi,
Uzdišući, kraj prozora sedi,
Misli krije, baš kao ja, smele,
Tužne oči slobodu bi htele.
O, ne tuguj u toj mračnoj kući…
Kad zaželiš – i kavez će pući,
I nas dvoje, ko božije ptice
Prhnućemo u drage ravnice.
Ukrašćeš mi od oca svog ključe,
Pa ćeš stražu gozbom da odvučeš,
A ja s ovim što ovuda šeta…
Već ću i sam, kad počne da smeta.
Biraj samo kad je mrak, tišina,
Ocu nalij što jačega vina,
Za znak meni – uz večernju senu
Istakni mi maramu šarenu.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29335
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Mihail Jurjevič Ljermontov

Порукаод Mustra » 07 Мар 2017, 13:57

Слика


_________________________________
San
U podnevnoj jari, na tlu Dagestana,
Sa metkom sred grudi ja zatvorih oči.
A sve se još puši duboka mi rana,
Dok krv se iz mene u kapima toči.
Sam ležah u pesku sred vrele doline;
Zbijeno mi stenje u pogledu sja:
Oprljilo sunce rub žute planine,
Pa žeže i mene — no mrtav sam ja.
I usnih tad gozbu u rodnome kraju
Gde radosno plamti u ognjima cela;
Med’ ženama mladim, u cveću i sjaju,
Da vesela priča o meni se prela.
Al’ jedna je tamo van priča tih bila
I sedela sama sa mišlju dubokom,
I šta li je samo ta lepojka snila,
Kad tuga joj tako ispunjava oko;
Da, ona je snila sad kut Dagestana,
Leš znani što leži za pšeničnom stazom:
Sred grudi mu dimi i crni se rana,
A krv mu se toči sve hladnijim mlazom.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29335
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Mihail Jurjevič Ljermontov

Порукаод Mustra » 07 Мар 2017, 13:57

Слика

_________________________________
Tebi
1.
Pa zbogom ! – Sad nismo već dvoje,
I zadnji put stežemo ruke;
Pa zbogom ! – Sad srce je slobodno tvoje . . .
Tek s drugim ga čekaju muke.
Ja znam da će porivi bola
Još jednom ovladati njime,
Kad dopre mu istina gola
I sazna za umrlog ime.
2.
Postoje ti zvuci što plamte,
Od oholog sveta skriveni –
Al oni se večito pamte:
Ko život su s dušom sliveni;
U njima sni minuli stoje,
Ko grob što sve zanavek prima;
Razume ih jedino dvoje,
I dvoje zadrhti pred njima !
3.
Za tren smo mi zajedno bili,
Šta večnost pred njime sad vredi !
Svu slast smo za tren taj mi pili,
I spalili poljubom jednim;
I zbogom ! – Ta ljubav je naša,
I zato bez žalosti beži:
Jer kraj nam se činio strašan,
Al susret bi bio još teži!
Слика