Federiko Garsija Lorka

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30061
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Federiko Garsija Lorka

Порукаод Mustra » 05 Мар 2017, 17:10

Слика

_________________________________
Kineski pejzaž
Zvona od zlata.
Zmajevi. Pagode.
Cilin, cilin! -
vrh pirinčanih polja.
Daleko negde
crvene se čaplje
i sneva vulkan,
ugasen već davno.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30061
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Federiko Garsija Lorka

Порукаод Mustra » 05 Мар 2017, 17:10

Слика


_________________________________
Kolonada
Voda
lupka u daire
od srebra.
Kročnje
vezu zelen vetar,
a ruže
vezu miris tamni.
Pauk jedan
ogroman
veze zvezdu
Luni.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30061
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Federiko Garsija Lorka

Порукаод Mustra » 05 Мар 2017, 17:11

Слика


_________________________________
Luckasta pjesma
Mama,
hteo bih da postanem srebro!
Sine,
bojim se, hladno bi ti bilo!
Mama,
hteo bih da postanem voda!
Sine,
bojim se, hladno bi ti bilo!
Mama,
utkaj me u uzglavlje svoje!
To može!
Evo, odmah, dete moje!
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30061
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Federiko Garsija Lorka

Порукаод Mustra » 05 Мар 2017, 17:11

Слика

_________________________________
Ljubavi moje krvi
Ljubavi moje krvi, smrti živa, nijema,
zalud očekujem riječ pisanu tvoju
i mislim s cvijetom koji gubi boju,
kad živim bez sebe, bolje da te nemam.
Uzduh je besmrtan. Stijena, mira puna,
ne poznaje sjenu nit se od nje krije.
Srcu unutrašnjost odp opotrebe nije
onaj med smrznuti što ga toči luna.
No ja to potrpjeh. Razdrijeh vene za te,
a tigar i golub u tvojem struku
od bola ujeda i ljiljana pate.
Stog riječma ispuni moju ludu muku,
ili me pusti da živim u tišini,
u noći moje duše vječnoj pomrčini.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30061
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Federiko Garsija Lorka

Порукаод Mustra » 05 Мар 2017, 17:11

Слика



_________________________________
Neverna žena
K rijeci je povedoh tada
misleći da djevojka je,
no bila je već udata.
U noći, na Jakovljevo,
s dogovorom ko’ da bješe.
Svjetla bjehu pogašena,
a krijesnice upaljene.
Kod posljednjih tamo kuća
takoh njene grudi snene
i odmah se otvoriše
ko zumbula kite cvjetne.
Šuštao mi šum u sluhu
uštirkane suknje njene,
ko’ da šušti komad svile
kad ga deset noža reže.
Bez svjetlosti u krošnjama
uzraslo je sve drveće,
obzor pasa lajao je
u daljini, iza rijeke,
Kad prođosmo kroz kupine,
iza trnja i rogoza,
mulj sam meki razgrnuo
ispod punđe njenih kosa.
Ja onda kravatu skidoh,
a haljinu skide ona.
Ja opasač s revolverom,
ona četiri bluze svoje.
Ni u smilja, ni u školjki
tako glatke kože nema,
ni kristal na mjesečini
tako blistav ne izgleda.
Kao ribe prestrašene
bježala mi njena bedra,
polovinu puna vatre,
polovinu puna leda,
Te sam noći projezdio
najdivniju od svih cesta,
na ždrebici sedefastoj,
a bez uzde i stremena.
Neću reći jer sam čovjek,
sve što mi je ona rekla,
Svjetlost uma meni kaže
da razborit biti treba.
Povedoh je s rijeke blatnu
od cjelova i od pijeska.
A mačevi ljiljanovi
borili se protiv vjetra.
I ponijeh se kakav jesam,
jer ciganska krv sam prava.
Poklonih joj košaricu,
veliku od žuta platna,
i nisam se zaljubio,
jer,iako već udata,
reče mi da djevojka je,
kada pođoh s njom na rijeku.
_________________________________
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30061
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Federiko Garsija Lorka

Порукаод Mustra » 05 Мар 2017, 17:12

Слика


_________________________________
Ponoćni vjetar
Previše se plašim
umrlog lišća,
plašim se livada
kad ih rosa kiti.
Ja idem da zaspim;
ako me ne preneš,
hladno ću ti srce
uz bok ostaviti.
Što je to što zvoni
u daljini?
Ljubav. Vjetar u staklima,
ljubavi moja!
Stavih ti đerdane
s biserjem od zore.
Zašto me ostavljaš
na putu da patim?
Kad pođeš daleko,
moja ptica plače
i vinograd zelen
neće vina dati.
Što je to što zvoni
u daljini?
Ljubav. Vjetar u staklima,
ljubavi moja!
Ti nikada nećeš
znati, sfingo snježna,
da sam te mnogo
volio u duši
u zore oblačne
kada kiša lije,
a s uvele grane
gnijezdo se ruši.
Što je to što zvoni
u daljini?
Ljubav. Vjetar u staklima,
ljubavi moja!
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30061
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Federiko Garsija Lorka

Порукаод Mustra » 05 Мар 2017, 17:12

Слика


_________________________________
Prolećna pesma
Izlaze deca veselo
iz škole
i pesmom plave
mlaki zrak aprila.
Od zvonke vreve istoga se trena
u parčad razbi tišina sokaka,
srebrnim
dečijim smehom razorena.
_________________________________
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30061
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Federiko Garsija Lorka

Порукаод Mustra » 05 Мар 2017, 17:12

Слика


_________________________________
Pjesma suhe naranče
Drvosječo,
posjeci mi sjenu.
Oslobodi me muke
da se vidim bez plodova.
Zašto se rodih između ogledala?
Dan me okreće.
I noć me oponaša
u svim svojim zvijezdama.
Hoću da živim a da se ne vidim.
Mravi i slatkovina
Snivat ću da su
moje lišće i moje ptice.
Drvosječo,
posjeci mi sjenu.
Oslobodi me muke
da se vidim bez plodova.
_________________________________
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30061
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Federiko Garsija Lorka

Порукаод Mustra » 05 Мар 2017, 17:12

Слика


_________________________________
Stari gušter
U suton vreo
na uskoj sam stazi
nečujnog,
nujnog,
don-Guštera sreo
(o, suzo krokodilska!)
nagizdanog,
s kravatom krutom
na plastronu žutom,
u sapo-klaku
i zelenom fraku.
Mada doteran tako,
sve je na njemu
tužno,
tužno bilo jako,
ko izgled nekog starog profeora.
Uvelim okom propalog artiste
pio je boju sutona što pada
vrh livada.
Mudrače zaneseni,
ćutnjom opijeni,
šta tražite sred ove staze
kojom gaze
kolone gluhe noćnih prividjenja?
Da niste pošli u večernju šetnju,
don-Gusteru?
Ili ste hteli
u taj suton vreli
da isprosite zadnju plavu paru
nebo što gasne u večernjem žaru?
Da vas sećanje u polje ne goni,
il’ vam u uhu zvoni
strofa kakva fina
od Lamartina,
il’ uživate
dok zadnje kantate
srebrnom žicom vezu ptice snene,
bezimene?
Možda se suncu divite što seda
i pred odlazak još jednom ogleda
lik svoj u oku vašem
(o, vi zablji zmaju?)?
(Gondole misli
bez vesala kruže
tamnim vodama
popaljenih duga).
Da ne tražite
guštericu kakvu,
zelenu kao klasje
mladog žita
ili ko rečne vlasi raspuštene,
što nekuda za danom minu
u daljinu?
Sunčane luče
zgasle su za humom
i stada dižu
prah rumenim drumom.
Vreme je kući.
Napustimo stazu
i mislima pogasimo svetiljke!
Pustimo oči samo
da se dive
zvezdama prvim visoku u zraku,
dok ih u mraku
love bez žurbe
i gutaju prvi svici
u živici.
_________________________________
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30061
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Federiko Garsija Lorka

Порукаод Mustra » 05 Мар 2017, 17:13

Слика



_________________________________
San
Jezdim ja tako
na nekakvom jarcu.
Jedan me starac srete
pa će reći: ”Je li to tvoj put?”
”Jeste!”, viknu moja senka,
prerušena u prosjaka.
”Zlatan je!”, reče
moje ruho.
Jedna mi labudica
namignu:”Pođite sa mnom!”
I jedna zmija zari svoje zube
u moju prasinu putnu pelerinu.
Zagledan u nebesa, rekoh:
”Pa ja nemam puta!
Ruže početka
i kraja su iste.
U maglu ode
i meso i stena.”
Moj neobični konj me nosi sada
stazom niz neko ružičasto polje.
”Okani me se!”, kroz plač dovikujem
svom setnom, zamišljenom srcu.
I ostavih ga da leži na zemlji,
puno tuge.
Pala je noć
borama izbrazdana
i senkama.
Preda mnom put
osvetljen blistavim i modrim očima
mog jarca.
____________
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30061
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Federiko Garsija Lorka

Порукаод Mustra » 05 Мар 2017, 17:13

Слика

_____________________
Seviljska uspavanka
Aj, kornjača mala
bez mora ostala,
ostala bez mora,
bačena kraj sora.
a Ciganka, mati,
neće da se vrati.
Nema majke, nema,
siroče bez mora,
bačeno kraj sora.
Ovo dete malo
ni kolevke nema;
otac mu je tesar
pa neka je sprema!
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30061
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Federiko Garsija Lorka

Порукаод Mustra » 05 Мар 2017, 17:13

Слика


_________________________________
Školjka
Doneli su mi na dar jednu školjku.
U njoj je pevusilo more
iz atlasa
i preplavilo moje srce vodom
i ribama
od sene i od srebra.
Doneli su mi na dar jednu školjku.
Seviljska pesmica
U narandžama
jutro se ogleda.
Pčele od zlata
traže kaplju meda.
A gde da nađu meda,
Izabela?
On je u modrom svetu,
Izabela.
U cvetu ruzmarina
oko tvog čela.
(Stolica od zlata
za Mavra Ferhata,
a njegovoj ženi
tronožac drveni!)
U narandžama
jutro se ogleda.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30061
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Federiko Garsija Lorka

Порукаод Mustra » 05 Мар 2017, 17:14

Слика


_________________________________
Večer
Tri velika jablana
i jedna zvijezda.
Tišina
nagrizana od žaba
nalik je na ispisani veo
sa zelenim mrljicama.
U rijeci,
suho drvo procvjetalo
u krugovima koncentričnim.
I sanjario sam iznad voda
o maloj crnki iz Granade.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30061
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Federiko Garsija Lorka

Порукаод Mustra » 05 Мар 2017, 17:14

Слика


_________________________________
Zagonetna moć gitare
Na raskršću
okruglom
šest je devojaka
zaigralo.
Tri su od mesa
a tri su od srebra.
San još od juče uzalud ih traži,
jer ih ne pušta iz svog zagrljaja
Polifem jedan od zlata.
Gitara!
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30061
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Federiko Garsija Lorka

Порукаод Mustra » 05 Мар 2017, 17:15

Dom Bernarde Albe (španski: La casa de Bernarda Alba) je predstava u tri čina španskog autora Federika Garsije Lorke. Pozorišni kritičari i komentatori je često grupišu sa Krvavim venčanjima i Jermom u "Lorkinu ruralnu trilogiju". Sam Lorka nije svrstao ovo delo u svoj plan "trilogije španske zemlje"; ta trilogija je ostala nedovršena u vreme njegovog ubistva.
Lorka u podnaslovu opisuje predstavu kao dramu žena španskih sela. "Dom Bernarde Albe" poslednja je Lorkina predstava, završena 19. juna 1936. godine, dva meseca pre njegove smrti za vreme Španskog građanskog rata. Predstava je prvi put izvedena 1945. godine u Buenos Ajresu. Vrti se oko događaja u jednoj kući u Andaluziji tokom vremena žalosti i oplakivanja smrti drugog muža domaćice Bernarde Albe, koja ima potpunu kontrolu nad svojim kćerima Angustijom, Magdalenom, Amelijom, Martirio i Adelom. U kući žive i služavka Ponsija, i Bernardina majka Marija Hosefa

Слика

https://mega.nz/#!J6xRiaBR!1zQ2mo38Tfom ... m89sJ_lHLg
Слика