Порукаод Alan_a » 29 Јул 2015, 22:17
pre nekih sedam godina, a na ovu temu:
miris pečenog hleba, prženica kako smo ih zvali, odnekud mi zagolicao njuh.
otkud ga?
a neee, nije tost!
... to je onako kako je radio moj deda, najčešće zimi, predveče, u kuhinji u kojoj se nije ložilo, a toplina kuvanja ručka za taj dan uveliko iščezla, dok odskakujem na velikoj tapaciranoj stolici, jedinoj takvoj u kuhinji, prestolu mog dečjeg sveta, a on debelu krišku nabada na vršak noža, pa strpljivo drži taj hlebni ’tiganjčić’ iznad ringle...
... pa pričaaamo... dok po koja mrva pada na plotnu, što u vazduh otpušta neponovoljivu miks-aromu testa i uglja, a parče hleba se, prvo s jedne a onda i druge strane, presvlači pečenom koricom.
eeeee...
... kakva je to gozba bila kad se na gotovu prženicu namaže margarin, onaj najobičniji, dok se tvrda žućkasta navlaka topi već s noža, ponirući u hlebne pore, i ubrzo završava u mojim zadovoljnim zalogajima, prekidanim samo neumornim brbljanjem.
p.s. da, i bohor je tu neizostavno, i miris benzina pomešanog sa vodom, onaj što ga koji prave čamci na Dunavu, jer smo za mog detinjstva imali čamac, dva čak... uz sve te uspomene i slike, ponekad pomislim kako mora biti da sam imala i bar dva detinjstva! :)
"... Savrsen dan da krenem 'nemam pojma kuda' i da budem 'nemam pojma gde' i da zavrsim 'nemam pojma kako'..."
)
осим Силана... у време мог одрастања постојао је само Бохор 
