ВОЋЊАК У СРЦУ:srce ЦРТЕЖ
Твоја соба!
Наранџа-Светионик и
небо које милује кожу разапету
по бисерној води,
дете сам! на вртешки дланова;
меке вене – точени аквамарин;
Делфини су се смејали у високим Скоковима у
калеидоскопу среће мирисала сам на брезу
зањихане шуме, сетно замршене у твоје очи,
минијатуре ужареног хоризонта проврелог у
снежноме саћу, требало је да останем,
да изговорим своје Сунце, да викнем,
да попијем чун са тобом у нежноме житу
далеко, далеко је
сада
Смешиш се из дубине,
ја плачем
бол израста брзо као трава на гробу
нацртане Птице.
ЉУБАВ:an:
