Najlepši citati

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 13 Феб 2012, 22:05

“Ima ljudi koji u svojoj prgavoj uvredljivosti nalaze vanredno uživanje, a naročito kad ona kod njih dospe (što se događa vrlo često) do krajnjih granica. U takvim trenucima njima kao da je prijatnije da budu uvređeni nego neuvređeni. Te osetljive ljude posle strašno muči kajanje, naravno ako su pametni i ako su u stanju da shvate da su se žestil i deset puta više nego što je trebalo.”

Fjodor Mihajlovič Dostojevski, “Idiot”
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 14 Феб 2012, 16:29

"...Druge ce zene cvetati , nasmejane kao i one koje sam voleo, ali njihov ce osmeh biti drugaciji , a beleg na njihovu obrazu koji me ispunjavao zanosom bice bar za trun pomeren.Druga ce srca pucati pod nepodnosljivim teretom ljubavi , ali njihove suze nece biti nase suze. Ruke vlazne od zelje nastavljace da se spajaju pod bademima u cvatu , ali ista kisa latica ne prosipa se nikada dvaput na istu ljudsku srecu. Ah , osecam se kao covek nosen poplavom , koji bi hteo da nadje bar delic suve zemlje da na njemu ostavi pozutela pisma i lepeze izbledelih boja..."


Margerit Jursenar / Poslednja ljubav princa Zen -Sija
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8573
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 15 Феб 2012, 08:08

Ne može se voleti ono što se ne poznaje. Bilo da je reč o čoveku ili o narodu. Budite sigurni da svi oni koji svoj narod prestaju da razumeju i gube vezu sa njim, odmah i u istoj meri gube i veru očeva, postaju ili ateisti ili ravnodušni ljudi."
F.M.Dostojevski:"Zli dusi"
Niko nije tako lep dusom kao jednostavan covek

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 16 Феб 2012, 23:11

„— Uostalom, zašto ja to tako tvrdim! — prihvati knez najednom, očevidno želeći da se popravi. — Zato što ondašnji ljudi (kunem vam se da sam se tome oduvek strašno čudio) nisu bili kao mi danas što smo: nije bila ova rasa, kao danas, u naše doba, nego kao neka druga pasrnina: Onda su ljudi imali jednu ideju, a sad su nervozniji, razvijeniji, osetljiviji, kao sa dve, sa tri ideje odjedared ...Današnji čovek je širi, i, verujte mi, to mu baš i smeta da bude onako jednostavan čovek kao oni iz onog doba ...Ja...ja sam to samo zbog onog gore rekao, a ne ...
— Razumem. Zbog svoje naivnosti, usled koje se niste složil i sa mnom, vi sad pokušavate da me tešite, ha-ha! Vi ste pravo dete, kneže. No ipak ja zapažam da vi sa mnom neprestano postupate kao... kao sa porculanskom šoljom... Ništa, ništa, ne ljutim se. U svakom slučaju, ovaj naš razgovor je ispao prilično smešan; vi ste pokatkad pravo dete, kneže. Uostalom, znajte da sam ja ponekad želeo da budem i nešto bolje od Ostermana. Zbog Ostermana ne bi vredelo vaskrsavati iz mrtvih...Uostalom, ja već vidim da treba što pre da umrem, inače ću sam...Ostavite me. Do viđenja! Pa lepo, hajde, recite mi sami, no, kako vi mislite: kako je najbolje da umrem? I to da ispadne što je mogućno čestitije. Ded, recite mi!
— Prođite pored nas i oprostite nam što smo srećni! — reče knez tihim glasom.“

Fjodor Mihajlovič Dostojevski, „Idiot“
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 18 Феб 2012, 15:27

"...Na isti nacin kao sto to cine sumnja i tuga, i sreca trazi sve moguce izgovore kako bi sebi obezbijedila trajanje..."


Zan d"Ormeson / Prica o Jevrejinu lutalici
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 18 Феб 2012, 20:15

„ Nismo znali mnogo jedan o drugome, iako smo živjeli zajedno, jer nismo nikad razgovarali o sebi, i nikad potpuno, već o onome što nam je zajedničko. I to je dobro. Lične stvari su suviše tanane, mutne, nekorisne, i treba ih ostaviti sebi ako ne možemo da ih ugusimo. Način razgovora među nama sveden je uglavnom na opšte, poznate rečenice, kojima su se služili i drugi prije nas, zato što su sigurne, provjerene, zato što čuvaju od iznenađenja i nesporazuma. Lična boja je poezija, mogućnost iskrivljenja, proizvoljnost. A izaći iz kruga opšte misli znači posumnjati u nju. Zato smo se poznavali samo po onome što nije važno ili što je u nama jednako. Drugim riječima, nismo se poznavali, niti je to potrebno. Poznavati se, značilo bi znati ono što ne treba.“

Meša Selimovič, „Derviš i smrt“
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 18 Феб 2012, 23:00

"...Pisao je po jedno pismo na dan , kao dnevnik , pa je objasnjavao: " Sigurno ces se cuditi zasto ti ovako cesto i opsirno pisem. Iz dva razloga : prvo , neobicno mi je bez tebe , drugo , sam sam i niko me ne ometa u mislima , a one , eto zapele , pa hrle tebi. Znas , kada iz tvojih pisama izbrisem rijeci sto govore o ljubavi , ne ostaje nista. Pisi mi sta radis i gdje ides. Da sam sada u Sarajevu , bili bismo skupa , poslao bih te u kino , pa te ne bih na vrijeme sacekao , ti bi se naljutila , ja bih te ruzio , a ti bi prestala govorit i zato bi te poslije morao tetositi i tako bi vece proslo.Kisa lije , al nema onaj miris kao u nas. Ovo je pravi zapad , a mi smo na Balkanu.U nas kisa drukcije mirise..."


Gordana Kuic / Miris kise na Balkanu
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 22 Феб 2012, 16:41

""...Ogromna , gluva od samoce , jedva se vukla ulicama ; s proleca je hvatala puzeve , s mukom dosezuci tle , lepila im na kucice male svece , palila ih i pustala u portu vozdovacke crkve da se razmile.Nosila je u ruci nekada knjigu , nekad kosom uvezane dve kasike i volela da kaze : "Treba nedeljom i sopstveno ime ostaviti da odmori ! Treba provesti jednom sedmicno jedan dan bez imena ! Kao petak bez mesa ! "...""


Milorad Pavic / Carski rez i druge price
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 05 Мар 2012, 09:13

"... Vremenski zivot jeste samo hrana istinskog ( pravog ) zivota.
I stoga je pravi zivot van vremena i on je u sadasnjosti , u ovom trenutku.
Obmana zivota je u vremenu : zivot proslosti i buducnosti zaklanja i skriva od ljudi pravi zivot sadasnjosti.
I stoga covek treba da tezi da razrusi vremensku obmanu proslosti i buducnosti.
Istinski zivot je zivot u sadasnjici , u ovom trenutku ,zajednicki svim ljudima , a ispoljava se i izrazava ljubavlju..."


Lav Nikolajevic Tolstoj / Jevandjelje
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30077
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Мај 2012, 17:46

Svaki je poljubac obećanje hiljade novih poljubaca. Ljubimo se u svim godišnjim dobima, u svim generacijama i na svim kontinentima; usnama prinosimo fotografije, uvojke kose, sve setne uspomene na nama dragu osobu. Pućimo usne i šaljemo oproštajne poljupce kroz vazduh, da lete poput Kupidonovih strelica.Osećamo ushićenje kada god usnama dotaknemo ono mesto na čaši koje su predhodno milovale usne drage osobe. Ružem ispisujemo grafite na zamagljenim ogledalima. Nismo mi samo sentimentalisti- ljubimo kockice pre bacanja, ljubimo amjlije za sreću, ljubimo se pod imelom; ljubimo i samo tlo pod nogama.

Džuli Enfild, Intimna istorija poljupca
Слика

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 24 Мај 2012, 15:28

" " Maja se zakikota. " Dete " , rece ona , " imaj vere. Rekla sam ti , secas li se , da si dospela na mocno mesto kakvih retko gde ima na svetu. Ovo ovde je srediste. Vreme kakvo ti poznajes ne postoji. Ovde se vecnost moze pronaci u jednom trenutku ili moze proleteti u magnovenju. I mada si se zasad mozda odrekla svog najveceg sna , ti si zapravo stigla ovamo da pronadjes ono sto je pisano da bude , i ne mozes otici dok ne dobijes ono po sta si dosla."
"Ne razumem sta hoces od mene ."
" Evo ti moj savet. Zaboravi na prolaznu lepotu ove kuce, nego sedi i cvrsto se prisloni ledjima uz nju. Tako niko nece moci da te pomeri.Cak ce se i sunce i mesec i zvezde okretati oko tebe. Budi vrlo mirna na ovom svetom mestu i zelja ce ti biti uslisena." "


Rani Manika / Japanski ljubavnik
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30077
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 30 Мај 2012, 10:21

Trave pokazuju tačno vreme naivnosti. To je putokaz za sanjare i oblake. Korenje skazaljkama opominje na prolaznost. Tamo ostavljamo kosti u staniolu mraka. Jedino vetrenjače, u dugim haljinama od vetra, neobično objašnjavaju pravac sreće, ali njih niko ne uzima ozbiljno. Kako se ja to smeškam? Tu negde, u poslednje vreme. Suviše čudno i bezglasno. Je li to način odbrane, ili posebno čulo straha? Svako je naše dozrevanje po jedno sasvim uvelo i pogrešno detinjstvo. Spolja sam dosta sličan, ali u sebi se ne prepoznajem. Pazi ako se odlučiš da se uhvatiš za neuhvatljivo, Antiću! To te nikada neće pustiti.


Izdajstvo lirike, Antić
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30077
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Јун 2012, 14:01

Na svakom koraku svoga puta Sidarta je učio nešto novo, svet se preobrazio, a njegovo srce je bilo opčinjeno. Video je rađanje sunca iznad šumovite planine i njegov zalazak iza dalekog žala na kome su se uzdizale palme. Noću je na nebeskom svodu video niske zvezda i srp polumeseca, koji je kao čun plovio tamnom modrinom. Video je drveće, zvezde, životinje, oblake, dugu na nebu, stene, travke, cveće, potok i reku, video je blistavu jutarnju rosu po žbunju, daleke planinske vrhove modre i blede; pevale su ptice, zujale su pčele, pirkao je vetar iznad srebrnastih pirinčanih polja. Sve je to, hiljadustruko i šaroliko, postojalo oduvek, od vajkada su sijali Sunce i Mesec, šumile reke i zujale pčele, ali ranijih dana je sve ovo za Sidartu bila samo prolazna varljiva koprena pred očima, sve te pojave posmatrao je sa podozrenjem, one su bile predodređene da u njih prodre svojim mislima i da ih uništi, budući da one nisu bile suštastvo, jer se ono nalazi s one strane svega vidljivog. Njegov oslobođeni pogled je sad boravio s ove strane pojavnog sveta, uočio je i spoznao prljavi svet, poželevši da u njem nađe sebi dom, više nije tragao za suštastvom, nije težio za vanzemaljskim ciljem. Svet je lep, kada se posmatra bez želja za traganjem, jednostavno i kao dete. Lepi su Mesec i zvezde, lepi su i obala, šuma i stena, koza i zlatna buba, cvet i leptir. Divno je i prijatno hodati po svetu, probuđen i otvoren za sve što je blisko, bez ikakvog podozrenja. Sunce mu je drugačije grejalo potiljak, drugačije ga je rashlađivala senovita šuma, drugačiji je bio ukus potoka i cisterne, bundeva i banana. Dani su bili kratki i kratke su bile noći, časovi su promicali hitro kao jedra na moru, a ispod jedara je plovio brod pun blaga i radosti. Među krošnjama šumskih stabala Sidarta je u prolazu video čopor majmuna i čuo njihovo pomamno, pohlepno kreštanje.
Слика

Корисников грб
sparrowbird7
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 27
Придружен: 17 Јун 2012, 18:23
Место: Vulkan na kovrdzi boje badema

Порукаод sparrowbird7 » 17 Јун 2012, 18:38

Odavno sam primetio da se Jelena javlja sve redje, sve nejasnije, ali dugo mi je trebalo da priznam sebi tu cinjenicu. Da to ne bih mogao uciniti, ja sam se zadovoljavao sa malo, sa sve manje, nadajuci se uvek visem. Tako sam celo jedno leto ziveo od jednog nerazumljivog i munjevitog vidjenja. Tako sam putovao svetom, najsrecniji covek sa najlepsom zenomkakva se mogla samo sagledati u predvecerje dugog dana mog samotnickog leta, punog odricanja.

Ni putovanja izgleda vise ne pomazu. Ono od cega bih hteo da pobegnem ide sa mnom.A ono sto bih , sa potajnom i nepriznavanom nadom u sebi, zeleo
da vidim-ne javlja se vise ni u snu. Jelene nema. Putovanja za mene gube draz i smisao.

Izmedju nas je uvek bilo tako: kad je nema, onda je nema kao da se zaista vise nece pojaviti, a kad je tu, onda je prisutna tako kao da je najprirodnija stvar na svetu i kao da ce doveka ostati i bez promene ostati tu. Ali sad mi se cini da je to bila obmana samoobmanutog coveka. U stvari, ona i ne zna za mene, a ja samo za nju. Moglo bi se reci da sam uvek ziveo od osecanja na jedno prividjenje, a sada zivim od uspomena na ta svoja secanja.

Ali, prolece je. Opet prolece. Bogat sam, miran, i mogu da cekam.

Znam da se svuda i svagda moze javiti Jelena, zena koje nema.

Samo da ne izgubim nadu da je cekam!


Ivo Andric - Jelena ,zena koje nema
Cigaretu mojih briga -u srcu svom gasis

Корисников грб
sparrowbird7
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 27
Придружен: 17 Јун 2012, 18:23
Место: Vulkan na kovrdzi boje badema

Порукаод sparrowbird7 » 19 Јун 2012, 08:34

Moja se depresija nikad ne javlja u ovakvim danima, oblačnim, sivim, hladnim. Po takvom vremenu uvek sam osećala da je priroda sa mnom u skladu, kao da odslikava moju dušu. S druge strane, kad bi granulo sunce i deca počela da se igraju na ulici, kad su svi bili raspoloženi što je vreme lepo, ja sam se osećala očajno. Kao da je nepravedno što se priroda pokazuje u svoj svojoj raskoši, a ja u tome ne mogu da učestvujem.
Šta navodi jednu osobu da samu sebe prezre?

Verovatno kukavičluk. Večiti strah da neprestano grešite, da nećete postupiti onako kako to drugi od vas očekuju.

Prevladala je svoje sitne nedostatke da bi pretrpela poraz u važnim, suštinskim stvarima. Uspevala je da ostavi utisak nezavisne žene, onda kad je očajnički vapila za društvom... – i trošila je svoju najdragoceniju energiju nastojeći da se ponaša u skladu sa slikom koju je o sebi stvorila. I upravo zato, nikad joj nije preostajalo snage da bude ono što jeste: osoba kojoj su, kao svim ljudima na svetu, potrebni drugi da bi bila srećna.
Ako se izuzmu pojedini teški patološki slučajevi, ljudi obično polude onda kad nastoje da pobegnu od kolotečine.
Eto, i ja sam počela ponovo da uživam u suncu, planinama, pa čak i u problemima, a počela sam i da uviđam da za besmisao mog života nije kriv niko drugi osim mene... Kad bih jednog dana mogla da izađem odavde, dozvolila bih sebi da budem luda – jer su zapravo svi ludi – a najgori su oni koji su toga nesvesni, i ponavljaju čitavog života ono što im drugi određuju.
Ali, svima koji se upuste u istraživanje zabranjenih i neprikosnovenih stvari potreban je izvesna hrabrost i spremnost da budu neshvaćen

Paulo Koeljo - Veronika je odlucila da umre
Cigaretu mojih briga -u srcu svom gasis