OGLEDALA
Šta god da učiniš
naidješ na sebe
zato pazi šta činiš
manje više zbog drugih
već zbog sebe
naravno,
ukoliko ti je do sopstvenosti stalo.
Mnogima nije zato i ne misle
šta kažu i šta čine
bitno je samo
da im se ego u visine vine.
Ono što uvek imaš
si ti sam
ono sa čim se budiš i ležeš
ono što pušta vreže
koje druge dodirnu
u tebi niče a do njih seže
pazi zato kud idu tvoje vreže
da se ne desi da budeš uhvaćen
u sopstvene mreže.
I nije važno samo šta ti želiš
Kako želiš, zašto i kada želiš
Mnogo je važnije da svoju želju
Naučiš da drugom prilagodiš i da deliš.
Tek onda ono što u tebi niče
Počinje pravim životom da viče
Životu svome i životu tudjem da kliče
Tek onda sopstvenosti naše imaju čemu da se diče.
U svakom od nas ogledalo živi
u njemu se lik naš nama samima divi
pogledaj nekad u ogledalo tudje
videćeš da tvoj lik izgleda još ludje
to samo znači da dva se ogledala
gledajući se nisu prepoznala.
Da li će se ugledati
Da li će se prepoznati
Zavisi od sorte semena
Što u njima klija….niče
Zavisi od vreža njinih
Kad ih puste kud dotaknu
Da li sreća ili tuga
iz dodira tada jeknu.
TEBI SAM LEK, MENI SI LEK, DOVOLJNO ZA CEO VEK
-
LJILJA
- ~ redovan clan ~
- Поруке: 182
- Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
- Место: Beograd [phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
POLA I POLA
Pola moga sveta
ti trošiš
sa polovinom mog osmeha
se smešiš
pola mog udaha
udišeš ti
sa pola mog srca
kucaš.
Drugu polovinu mog sveta
sa sobom nosim kao puž
pola osmeha
na usnama mi treperi
sa pola udaha dišem
i sa pola srca kucam.
Pola od mene je tvoje
a pola samo moje
nemoj zaboraviti to
nikada
jer samo te dve polovine
čine celu mene
upravo tako podeljene.
Na koju god granu
misao da zakačim
na koji god oblak
da se uspentram
gde god da krenem
kud god da stanem
obe moje polovine
boje moje dane
obe ruše brane
obe čekaju jutro da svane
il' dan da potamni
samo moji šareni dani
na šarenom ćilimu što smo izatkali.
Pola moga sveta
ti trošiš
sa polovinom mog osmeha
se smešiš
pola mog udaha
udišeš ti
sa pola mog srca
kucaš.
Drugu polovinu mog sveta
sa sobom nosim kao puž
pola osmeha
na usnama mi treperi
sa pola udaha dišem
i sa pola srca kucam.
Pola od mene je tvoje
a pola samo moje
nemoj zaboraviti to
nikada
jer samo te dve polovine
čine celu mene
upravo tako podeljene.
Na koju god granu
misao da zakačim
na koji god oblak
da se uspentram
gde god da krenem
kud god da stanem
obe moje polovine
boje moje dane
obe ruše brane
obe čekaju jutro da svane
il' dan da potamni
samo moji šareni dani
na šarenom ćilimu što smo izatkali.
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek
-
LJILJA
- ~ redovan clan ~
- Поруке: 182
- Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
- Место: Beograd [phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
KRAJ "MOŽDA"
Maštanje....
znam ja to da radim
i te kako....
ma nemate pojma kako
i koliko
po raznim maštanjima tumaram
skitam i lutam
ili samo plutam
samo......
kod nekih me maštanja
nekako uvek nešto preseče
srculence mi odseče
maštanje mi pokvari
izlomi me i smlavi
to sudba mi nešto govori
a i razum dosta glasno žubori
lepo mi kažu ne maštaj
maštanje treba k'o voda da teče
a ne da te na komade seče
u pravu su.......
zato idem dalje
da vidim šta mi to život šalje
a ovo ću nevaljašno maštanje
da bacim u moje svaštare
neka ga tamo neću za njega da znam
jer život mi nekako gasne njegov plam
ili su to ljudi što plamen gase
možda......možda još nešto može da se spase?
"Možda" je reč čudna
i vazda ume da bude budna
beskonačna i sama
bez kraja i srama
uzročnik je mnogih drama
želja da spavam snom mirnim
"možda" u startu smatra nepodesnim i krivim.
PS Odnosi se na sve vrste maštanja....na sve trenutka kada se odluke moraju doneti....Verovanje i poverenje, želja i ideja su osnov svakog maštanja. Sa čekajućim osećajem da to nije više to, da nešto fali ili nečeg ima viška...samo osećaj poremećene ravnoteže....pojavljuje se i "možda".....čudna plutajuća reč čije vreme trajanja odredjuje momenat sudara intuicije i misli......samo tren kada ono u šta sam verovala ili osoba kojoj sam verovala odlazi sa beskonačnim "možda" ....ostaje samo gola spoznaja.....kraj maštanja i verovanja kraj reči "možda"
Maštanje....
znam ja to da radim
i te kako....
ma nemate pojma kako
i koliko
po raznim maštanjima tumaram
skitam i lutam
ili samo plutam
samo......
kod nekih me maštanja
nekako uvek nešto preseče
srculence mi odseče
maštanje mi pokvari
izlomi me i smlavi
to sudba mi nešto govori
a i razum dosta glasno žubori
lepo mi kažu ne maštaj
maštanje treba k'o voda da teče
a ne da te na komade seče
u pravu su.......
zato idem dalje
da vidim šta mi to život šalje
a ovo ću nevaljašno maštanje
da bacim u moje svaštare
neka ga tamo neću za njega da znam
jer život mi nekako gasne njegov plam
ili su to ljudi što plamen gase
možda......možda još nešto može da se spase?
"Možda" je reč čudna
i vazda ume da bude budna
beskonačna i sama
bez kraja i srama
uzročnik je mnogih drama
želja da spavam snom mirnim
"možda" u startu smatra nepodesnim i krivim.
PS Odnosi se na sve vrste maštanja....na sve trenutka kada se odluke moraju doneti....Verovanje i poverenje, želja i ideja su osnov svakog maštanja. Sa čekajućim osećajem da to nije više to, da nešto fali ili nečeg ima viška...samo osećaj poremećene ravnoteže....pojavljuje se i "možda".....čudna plutajuća reč čije vreme trajanja odredjuje momenat sudara intuicije i misli......samo tren kada ono u šta sam verovala ili osoba kojoj sam verovala odlazi sa beskonačnim "možda" ....ostaje samo gola spoznaja.....kraj maštanja i verovanja kraj reči "možda"
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek
-
LJILJA
- ~ redovan clan ~
- Поруке: 182
- Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
- Место: Beograd [phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
CIGANSKA PRIČA
Iskreno, mi smo imali sreće sa ovim nemačkim psetom jer je blagog karaktera. Naravno da smo takvog i birali iz mnogo razloga......ali o tome sam već pisala. Dakle, on je jedna dobrica nevidjena za nas i za one kojima mi dozvolimo da budu kraj nas. One ljude koje mi volimo prema njima je fin jer pas oseća i zna šta ukućani osećaju i naravno da jadan pokušava to gazdi i da kaže. E, sad, gazda treba i da razume šta mu ova pametnica priča.I kad lepo svi nauče da govore, e, onda nastaje dug divan period razumevanja i medjusobne priče i svadje hahahaaha
Poenta je da svi uče...i pas i ukućani. Svaki pas ima svoju retoriku kao i svaki čovek. Nju prilagodjava ukućanima kao i celokupno svoje ponašanje. Tačno će znati kod koga kako da se mazi, da traži napolje, da negoduje. Mi imamo sada tri psa......i svi različito govore.
Hoću da kažem da je kod nas prilično...bučno hahahaha i u svakom slučaju smo poliglote.
Divan septembarski dan. Ni pretopao ni hladan, ni težan ni oblačan .....ma, dan onako kako samo septembar može biti lep i blag. Prijatnost kasnog popodneva se nekim tihim mirom provlačila izmedju novobeogradskih blokova....pa blagi vetrić zavije oko zgrada...tek da obidje neki krug. Na ulici mnogo naroda, žamor, tramvaji, kola, autobusi.......kolica sa bebama na sve strane, bicikle i biciklice koje pridržavaju deke ili tate. Dan kada se oseća život u vazduhu, u svačijem pogledu.....dan kada mnoge bebe manje plaču a više guguču i kada brzopotezni mališani za divno čudo slušaju naredjenja.....redak dan.
E, u tom danu je Maki poveo Meša na Savu. Kola su ostavili ispred zgrade jednog drugara, malo popričali sa njim i onda se uputili pešice u dugačku šetnju do šetališta. Cilj ove šetnje je bio da Meš uči da ide pored noge na kratkom povodcu, da sin vidi njegovu reakciju na ulicu, vrevu, mnogo zvukova kola i autobusa, na žamor ljudi i naravno da uči prelazak preko velike ulice sa semaforima, čekanjem na uskom prolazu na pola ulice. Dakle, mnogo zadataka za njih dvojicu. Naravno, sve je bilo i jako teško obzirom na mladost psa, snagu i znatiželju koja ga vuče. Zato je Maki i prvi koji ga je vodio u tu ekspediciju jer on mu je gazda....tako je Meš odlučio. Sve je bilo jako dobro za prvi put osim hodanja pored noge......stvina nema strpljenja za to a jak kao bik.....bogami, Makija ruka dobro zabole. Meš je staložen, sluša komande, nije agresivan ni prema drugim psima ni prema ljudima. Zaista se lepo pokazao...Ne uzbudjuju ga glasovi ljudi, trka dece tik ispred njegovog nosa, njihovo naglo skretanje.....potpuno miran pas u svoj toj halabuci. Čeka na prelazu ulice, ne juriša pod kola, svi ga maze a on strpljivo čeka da se na primer tri para ruku koje istovremeno idu ka njemu sklone....ma milina. Ponosni mladi vlasnik je presretan jer zna da je iva prva reakcija zapravo karakter psa. Sav sretan što ne treba raditi neke veće korekcije. Predjoše ulicu Jurija Gagarina bez problema, tik uz nogu je išao ali samo dok prelaze ....čim stupne nogom na trotoar sa druge strane ulice počinje kao mazga da vuče hahahaaha. Dobro....ovo je svakako bolja varijanta. I tako, mladi gazda i njegov mladi nemački ovčar, obojica lepi i stasiti.....nije što su moji hahahaa....koračaju puni svoje mladosti i sebe zbog novootkrivenoh obostranih karakternih kvaliteta tim kasnim prelepim septembarskim predvečerjem u kome bruji život na sve strane.......kad.......iz poprečne ulice nailazi konjska zaprega, naravno sa sve ciganima na kolima. Lep konj vuče kola......nasmejana mladost se vozi i ovo ludo nemačko pašče mora da je mladost prepoznalo.....kad je to jurnulo za konjem....da ne veruješ da može tako da trči.
Meš je potrčao za njima i trčao,trčao,trčao sav srećan,nije lajao samo je trčao za konjem i to ulicom ….tačnije po sred ulice ne gledajući na kola i naravno gazda je prestao da postoji…da si ga tad pitao “gde je Maki?” on bi te samo blentavo pogledao i odgovorio pitanjem “Ko je Maki?” hahahaah I tako…….konj je trčao sa sve nasmejanim ciganima….kloparanje točkova je odzvanjalo jesenjem danom a za njim naša brljiva džukela sav raspamećen od silne sreće i nabujale snage ne hajući za urlike svoga takodje raspamećenog mladog gazde koji je trčao kao bez duše na začelju te kolone I poslednjim atomima snage izvlačio iz sebe urlike koji su sada već zvučali kao šaputavo krkljanje. U to prelepo septembarsko veče…..u trenutcima smiraja dana konj je izgledao divno, cigančići zadovoljno zabavljajući se novonastalom scenom i gledajući zadivljeno u pokrete mišića ispod sjajne dlake na kojoj su odlazeći zraci sunca igrali svoj ples…dok je u daljini figura mladića postajala sve manja ali takodje obasjana tim istim odlazećim sunčevim zracima. Oni su bezuspešno pokušavali da ublaže jako crvenilo njegovog iznerviranog lica ukrašenog grčem i bolove u telu dok je onako bez glasa stao na sred ulice da uhvati vazduh…...mislim, Maki definitivno ne može da se trka sa konjem….hahahaaha
Meš je u svojoj sreći trčao…….i trčao…….i trčao….i postao je tačka…..e, onda stao….okrenuo se, setio se da je nešto imao a sada nema…..gazdu….i laganim nonšalantnim kasom se vratio nazad do svog vlasnika čije je lice ponovo počelo da poprima jarki crveni ton te je u momentu susreta u ovo divno jesenje veče obavljen na licu mesta razgovor te dve uzavrele mladosti…..
Iskreno, mi smo imali sreće sa ovim nemačkim psetom jer je blagog karaktera. Naravno da smo takvog i birali iz mnogo razloga......ali o tome sam već pisala. Dakle, on je jedna dobrica nevidjena za nas i za one kojima mi dozvolimo da budu kraj nas. One ljude koje mi volimo prema njima je fin jer pas oseća i zna šta ukućani osećaju i naravno da jadan pokušava to gazdi i da kaže. E, sad, gazda treba i da razume šta mu ova pametnica priča.I kad lepo svi nauče da govore, e, onda nastaje dug divan period razumevanja i medjusobne priče i svadje hahahaaha
Poenta je da svi uče...i pas i ukućani. Svaki pas ima svoju retoriku kao i svaki čovek. Nju prilagodjava ukućanima kao i celokupno svoje ponašanje. Tačno će znati kod koga kako da se mazi, da traži napolje, da negoduje. Mi imamo sada tri psa......i svi različito govore.
Hoću da kažem da je kod nas prilično...bučno hahahaha i u svakom slučaju smo poliglote.
Divan septembarski dan. Ni pretopao ni hladan, ni težan ni oblačan .....ma, dan onako kako samo septembar može biti lep i blag. Prijatnost kasnog popodneva se nekim tihim mirom provlačila izmedju novobeogradskih blokova....pa blagi vetrić zavije oko zgrada...tek da obidje neki krug. Na ulici mnogo naroda, žamor, tramvaji, kola, autobusi.......kolica sa bebama na sve strane, bicikle i biciklice koje pridržavaju deke ili tate. Dan kada se oseća život u vazduhu, u svačijem pogledu.....dan kada mnoge bebe manje plaču a više guguču i kada brzopotezni mališani za divno čudo slušaju naredjenja.....redak dan.
E, u tom danu je Maki poveo Meša na Savu. Kola su ostavili ispred zgrade jednog drugara, malo popričali sa njim i onda se uputili pešice u dugačku šetnju do šetališta. Cilj ove šetnje je bio da Meš uči da ide pored noge na kratkom povodcu, da sin vidi njegovu reakciju na ulicu, vrevu, mnogo zvukova kola i autobusa, na žamor ljudi i naravno da uči prelazak preko velike ulice sa semaforima, čekanjem na uskom prolazu na pola ulice. Dakle, mnogo zadataka za njih dvojicu. Naravno, sve je bilo i jako teško obzirom na mladost psa, snagu i znatiželju koja ga vuče. Zato je Maki i prvi koji ga je vodio u tu ekspediciju jer on mu je gazda....tako je Meš odlučio. Sve je bilo jako dobro za prvi put osim hodanja pored noge......stvina nema strpljenja za to a jak kao bik.....bogami, Makija ruka dobro zabole. Meš je staložen, sluša komande, nije agresivan ni prema drugim psima ni prema ljudima. Zaista se lepo pokazao...Ne uzbudjuju ga glasovi ljudi, trka dece tik ispred njegovog nosa, njihovo naglo skretanje.....potpuno miran pas u svoj toj halabuci. Čeka na prelazu ulice, ne juriša pod kola, svi ga maze a on strpljivo čeka da se na primer tri para ruku koje istovremeno idu ka njemu sklone....ma milina. Ponosni mladi vlasnik je presretan jer zna da je iva prva reakcija zapravo karakter psa. Sav sretan što ne treba raditi neke veće korekcije. Predjoše ulicu Jurija Gagarina bez problema, tik uz nogu je išao ali samo dok prelaze ....čim stupne nogom na trotoar sa druge strane ulice počinje kao mazga da vuče hahahaaha. Dobro....ovo je svakako bolja varijanta. I tako, mladi gazda i njegov mladi nemački ovčar, obojica lepi i stasiti.....nije što su moji hahahaa....koračaju puni svoje mladosti i sebe zbog novootkrivenoh obostranih karakternih kvaliteta tim kasnim prelepim septembarskim predvečerjem u kome bruji život na sve strane.......kad.......iz poprečne ulice nailazi konjska zaprega, naravno sa sve ciganima na kolima. Lep konj vuče kola......nasmejana mladost se vozi i ovo ludo nemačko pašče mora da je mladost prepoznalo.....kad je to jurnulo za konjem....da ne veruješ da može tako da trči.
Meš je potrčao za njima i trčao,trčao,trčao sav srećan,nije lajao samo je trčao za konjem i to ulicom ….tačnije po sred ulice ne gledajući na kola i naravno gazda je prestao da postoji…da si ga tad pitao “gde je Maki?” on bi te samo blentavo pogledao i odgovorio pitanjem “Ko je Maki?” hahahaah I tako…….konj je trčao sa sve nasmejanim ciganima….kloparanje točkova je odzvanjalo jesenjem danom a za njim naša brljiva džukela sav raspamećen od silne sreće i nabujale snage ne hajući za urlike svoga takodje raspamećenog mladog gazde koji je trčao kao bez duše na začelju te kolone I poslednjim atomima snage izvlačio iz sebe urlike koji su sada već zvučali kao šaputavo krkljanje. U to prelepo septembarsko veče…..u trenutcima smiraja dana konj je izgledao divno, cigančići zadovoljno zabavljajući se novonastalom scenom i gledajući zadivljeno u pokrete mišića ispod sjajne dlake na kojoj su odlazeći zraci sunca igrali svoj ples…dok je u daljini figura mladića postajala sve manja ali takodje obasjana tim istim odlazećim sunčevim zracima. Oni su bezuspešno pokušavali da ublaže jako crvenilo njegovog iznerviranog lica ukrašenog grčem i bolove u telu dok je onako bez glasa stao na sred ulice da uhvati vazduh…...mislim, Maki definitivno ne može da se trka sa konjem….hahahaaha
Meš je u svojoj sreći trčao…….i trčao…….i trčao….i postao je tačka…..e, onda stao….okrenuo se, setio se da je nešto imao a sada nema…..gazdu….i laganim nonšalantnim kasom se vratio nazad do svog vlasnika čije je lice ponovo počelo da poprima jarki crveni ton te je u momentu susreta u ovo divno jesenje veče obavljen na licu mesta razgovor te dve uzavrele mladosti…..
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek
-
LJILJA
- ~ redovan clan ~
- Поруке: 182
- Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
- Место: Beograd [phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
KOČIJE
Biti ono što jesi
može samo onaj ko zna ko je.
Prihvatiti sebe može samo onaj
ko je potpuno iskren pred sobom
sam sebe upozna
shvati i prihvati
sve dobro i loše u njemu što živi
kada odgovor na pitanja "zašto"
u sebi nadje
tek onda u životu može da se snadje.
Sam sebi kad istinu kažeš
ponekad zaboli a ponekad se nasmeši
svakako je tvoja kakva god bila
sa njom ustaješ i sa njom ležeš
sve misli svoje u njene kočije prežeš
da ati vrani istinom tvojom zauzdani
nose te kroz život dok teku dani.
Biti ono što jesi
može samo onaj ko zna ko je.
Prihvatiti sebe može samo onaj
ko je potpuno iskren pred sobom
sam sebe upozna
shvati i prihvati
sve dobro i loše u njemu što živi
kada odgovor na pitanja "zašto"
u sebi nadje
tek onda u životu može da se snadje.
Sam sebi kad istinu kažeš
ponekad zaboli a ponekad se nasmeši
svakako je tvoja kakva god bila
sa njom ustaješ i sa njom ležeš
sve misli svoje u njene kočije prežeš
da ati vrani istinom tvojom zauzdani
nose te kroz život dok teku dani.
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek
-
LJILJA
- ~ redovan clan ~
- Поруке: 182
- Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
- Место: Beograd [phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
DOBRO MI DOŠAO
Misao tiha u sporom hodu
Korakom bolnim otvara dan
Telo se budi pokretom lomnim
Uspavana radost...uspavan sklad.
Mišići i kosti samo obale jesu
O koje besno udara more
Vazda penuša, šušti i sluša
Neman od bola što u njemu živi
Talase vitla što mišlju huče
Pomama njihova sa krestama belim
Na ptice liče na vrhovima krošnji
To bol se šeta u svojoj nošnji.
Dobro mi došao druže stari
Dok tebe imam ja život slavim.
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek
Dovoljno je samo
da si tu
Ne moraš ništa da radiš
ni sudove da pereš
ni da vezeš
Možda se ponekad nasmeješ
Ne moraš ništa da kažeš
jer ja ionako znam
sve što prećutiš
Ne moraš ni da me grliš
ni da me ljubiš
možda mi samo pogledom
želju ogreješ
Dovoljno je samo
da si tu
pa da iz dubine
osetim talas tvoje blizine
pa da se vinem
u zvezdane pustolovine
da si tu
Ne moraš ništa da radiš
ni sudove da pereš
ni da vezeš
Možda se ponekad nasmeješ
Ne moraš ništa da kažeš
jer ja ionako znam
sve što prećutiš
Ne moraš ni da me grliš
ni da me ljubiš
možda mi samo pogledom
želju ogreješ
Dovoljno je samo
da si tu
pa da iz dubine
osetim talas tvoje blizine
pa da se vinem
u zvezdane pustolovine
Budi uvek ono što jesi,jer niko to ne može bolje od tebe
-
LJILJA
- ~ redovan clan ~
- Поруке: 182
- Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
- Место: Beograd [phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
http://www.youtube.com/watch?v=iJfAHsYB ... r_embedded
SAMO DAN……
Juče…….dan težak kao crna zemlja…..kamen dan….i naravno, još jedan tesan rok…..i naravno, kako se to uvek namesti mnogo drugih stvari koje traže angažovanje ove snage na izmaku. Klijent I naš prijatelj posle 10 godina zatvara firmu, mnogo kako, zašto, kuda dalje….totalna besparica kod svih, gomila neplaćenih računa kod svih, Cic koja prvi put sprema sarmu potpuno sama u svom novom domu, normalno nakon odlaska s posla, Maki koji takodje kuva isto jelo ali kod nas kući. Kao što se pretpostavlja, mama je na vezi u oba slučaja hahahaha…..Maca koji obavlja nabavku, plaćanje računa , pomaže Makiju oko sarmi….mada je ovaj mali sve sarme smotao sam….ljubi ga majka i skuvao domaću pileću supu. Na kraju moj čovek sprema princes krofne….maaaa ne…ne mesi testo, nego kupe gotove I samo napravi fil, napuni i budu fenomenalne. Cic je napokon pronašla nove poreske obrasce za završne račune preduzeća tek izašle iz štamparije jer poresko odbija da primi stare a rok je prekosutra i naravno sad ih treba prepisivati umesto da sam odmah u njima radila…dupli posao koji kreiraju stručnjaci....telefoni zvone i svima treba nešto i to odmah. Dok u ovaj pretežak dan dodajem ko zna koju tabletu protiv bolova osmeh mi je negde pobegao…sakrio se izmedju svih moranja…..čuči tako sakriven i čeka svoj trenutak prepoznavanja. Dan…..sa pauzama od po par minuta tek da skrenem pogled sa cifara…minijaturne pauzice izmedju dva spuštanja telefonske slušalice…jedan od onih dana kada mi je osmeh preskup jer traži previše ulaganja. Ne volim takve dane….pričam gluposti…..pa niko ih ne voli. Na kraju radnog dana dodje na red i moja dušica te napisah i postavih blog o izložbi….da se častim hahahah i obećanje ispunim onako domaćinski….punim srcem kako ga i dadoh mladim umetnicama.
I napokon stigoh…..sretni lavež uz vrtenje bezrepim pozadinama i jedan veliki rep koji me udara po nogama….priče, dogodovštine toga dana s posebnim akcentom na kulinarske veštine….smsod Cic koja kaže da je njena sarma vrh hahahaah…smeh onog mog šarmera Makija dok se sprema da izadje I priča trista na sat….vrela voda spira nervozu i umor tog dana… bol ublažuju mlazevi što se spuštaju niz umorne mišiće …..postavljena večera….čaša crnog vina popijena u tišini dok se na televizoru smenjuju slike a psi spavaju oko nas napokon smireni jer je mama došla kući. Moja jača polovina oseća i zna da mi baš ta tišina prija….Dok se on tušira ja skoknem na odeljenje gde se nisam javljala celog dana da ne kvarim drugima raspoloženje… I naravno na blog da vidim reakciju na moje pisanije o izložbi….tu me komentar oduševi i izazva osmeh duše onako fino pred spavanje kao i broj čitanja ….pustim pse i zaključam kapiju…..
Zagrli me jako, nežno
Zagrli me …znaš onako
Kako volim, kako znaš
Da mi svoju snagu daš
Da osetim kako mirom
Pokriva me ruka tvoja
Od ljubavi i spokoja
Beži ovaj težak dan
I dolazi zelen san.
I bi tako....
SAMO DAN……
Juče…….dan težak kao crna zemlja…..kamen dan….i naravno, još jedan tesan rok…..i naravno, kako se to uvek namesti mnogo drugih stvari koje traže angažovanje ove snage na izmaku. Klijent I naš prijatelj posle 10 godina zatvara firmu, mnogo kako, zašto, kuda dalje….totalna besparica kod svih, gomila neplaćenih računa kod svih, Cic koja prvi put sprema sarmu potpuno sama u svom novom domu, normalno nakon odlaska s posla, Maki koji takodje kuva isto jelo ali kod nas kući. Kao što se pretpostavlja, mama je na vezi u oba slučaja hahahaha…..Maca koji obavlja nabavku, plaćanje računa , pomaže Makiju oko sarmi….mada je ovaj mali sve sarme smotao sam….ljubi ga majka i skuvao domaću pileću supu. Na kraju moj čovek sprema princes krofne….maaaa ne…ne mesi testo, nego kupe gotove I samo napravi fil, napuni i budu fenomenalne. Cic je napokon pronašla nove poreske obrasce za završne račune preduzeća tek izašle iz štamparije jer poresko odbija da primi stare a rok je prekosutra i naravno sad ih treba prepisivati umesto da sam odmah u njima radila…dupli posao koji kreiraju stručnjaci....telefoni zvone i svima treba nešto i to odmah. Dok u ovaj pretežak dan dodajem ko zna koju tabletu protiv bolova osmeh mi je negde pobegao…sakrio se izmedju svih moranja…..čuči tako sakriven i čeka svoj trenutak prepoznavanja. Dan…..sa pauzama od po par minuta tek da skrenem pogled sa cifara…minijaturne pauzice izmedju dva spuštanja telefonske slušalice…jedan od onih dana kada mi je osmeh preskup jer traži previše ulaganja. Ne volim takve dane….pričam gluposti…..pa niko ih ne voli. Na kraju radnog dana dodje na red i moja dušica te napisah i postavih blog o izložbi….da se častim hahahah i obećanje ispunim onako domaćinski….punim srcem kako ga i dadoh mladim umetnicama.
I napokon stigoh…..sretni lavež uz vrtenje bezrepim pozadinama i jedan veliki rep koji me udara po nogama….priče, dogodovštine toga dana s posebnim akcentom na kulinarske veštine….smsod Cic koja kaže da je njena sarma vrh hahahaah…smeh onog mog šarmera Makija dok se sprema da izadje I priča trista na sat….vrela voda spira nervozu i umor tog dana… bol ublažuju mlazevi što se spuštaju niz umorne mišiće …..postavljena večera….čaša crnog vina popijena u tišini dok se na televizoru smenjuju slike a psi spavaju oko nas napokon smireni jer je mama došla kući. Moja jača polovina oseća i zna da mi baš ta tišina prija….Dok se on tušira ja skoknem na odeljenje gde se nisam javljala celog dana da ne kvarim drugima raspoloženje… I naravno na blog da vidim reakciju na moje pisanije o izložbi….tu me komentar oduševi i izazva osmeh duše onako fino pred spavanje kao i broj čitanja ….pustim pse i zaključam kapiju…..
Zagrli me jako, nežno
Zagrli me …znaš onako
Kako volim, kako znaš
Da mi svoju snagu daš
Da osetim kako mirom
Pokriva me ruka tvoja
Od ljubavi i spokoja
Beži ovaj težak dan
I dolazi zelen san.
I bi tako....
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek
-
LJILJA
- ~ redovan clan ~
- Поруке: 182
- Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
- Место: Beograd [phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
http://www.youtube.com/watch?v=gIklaieV ... r_embedded
PITANJA BEZ VEZE
Znaš.....
Pitam se tako nekad
Da li bi se sreli u nekim drugim životima
U nekim drugim svetovima
I ako bi se sreli
Da li bi se zavoleli?
Ili je to ljubav samo za ovaj svet
Samo ovaj život srmom optočen
Naš život u životu zatočen?
Znaš......
Pitam se tako nekad
I ako bi se u nekim drugim životima našli
Da li bi se snašli ......i pronašli
Da li bi jedno u drugo tako duboko zašli
Ili je to samo u ovom veku?
Ma......samo mi tako život donese
Neke misli malo bez veze
Dobro de.....malo više bez veze
Ali priznaćeš da mi nisu loša pitanja
Ima ja i teze o tome.....’oćeš da čuješ?
Nećeš?
Dobro.....ajd odmori malo...
Drugi put ćemo teze
Na ova pitanja bez veze.
PITANJA BEZ VEZE
Znaš.....
Pitam se tako nekad
Da li bi se sreli u nekim drugim životima
U nekim drugim svetovima
I ako bi se sreli
Da li bi se zavoleli?
Ili je to ljubav samo za ovaj svet
Samo ovaj život srmom optočen
Naš život u životu zatočen?
Znaš......
Pitam se tako nekad
I ako bi se u nekim drugim životima našli
Da li bi se snašli ......i pronašli
Da li bi jedno u drugo tako duboko zašli
Ili je to samo u ovom veku?
Ma......samo mi tako život donese
Neke misli malo bez veze
Dobro de.....malo više bez veze
Ali priznaćeš da mi nisu loša pitanja
Ima ja i teze o tome.....’oćeš da čuješ?
Nećeš?
Dobro.....ajd odmori malo...
Drugi put ćemo teze
Na ova pitanja bez veze.
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek
-
LJILJA
- ~ redovan clan ~
- Поруке: 182
- Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
- Место: Beograd [phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
http://www.youtube.com/watch?v=htPAV2qW ... r_embedded
U MOJOJ DUŠI
Kad sklonim dan
Ispod žbunja od cifara i moranja
Telefona i tudjeg roptanja
Šćućurena čeka me duša.
A često to radim tokom dana
Prosto moram da je izvedem
I na neko lepše mesto odvedem
Vrlo često na samo par minuta
Čisto da duša malo odluta.
E….kad odgurnem dan
Duša mi prodiše
I na nas zamiriše.
Kad otkopčam jelek od dana
Duša mi iz teskobe izadje
I pravo na sunce podje
Svaku ružu obidje
Miris doma udahne
Skuva kaficu
Lajavu pauzu dozove
Ispiše svoje želje i snove
U ove dane od života gole.
Kad besno skinem dan
Da umorne misli malo odmorim
Duša mi u pauzi pobegne u san
Nekad je zelen, nekad nasmejan
Nekad je mali vrag a nekad baš pametan
Ume biti i torokav a i setan
Nekada liči na prijatelje moje
Što rečima hrane duše svoje
Da….kad sklonim dan
Šćućurena čeka me duša
Nekada i sama sebe odsluša
Ili me to neko drugi sluša?
Ma…..to je samo moja malena duša
Što muziku želje u sebi sluša
Sete il’ sreće, radosti il’ tuge
A onda duša dušu ispiše
Po belom ekranu reči zanjiše
Nekad se smeje a nekad uzdiše.
Moj san…..životom ispisan
Moj san…..od života prepisan
Duša u duši, misao laka
K’o s kamena na kamen
Skače mi reč svaka.
U MOJOJ DUŠI
Kad sklonim dan
Ispod žbunja od cifara i moranja
Telefona i tudjeg roptanja
Šćućurena čeka me duša.
A često to radim tokom dana
Prosto moram da je izvedem
I na neko lepše mesto odvedem
Vrlo često na samo par minuta
Čisto da duša malo odluta.
E….kad odgurnem dan
Duša mi prodiše
I na nas zamiriše.
Kad otkopčam jelek od dana
Duša mi iz teskobe izadje
I pravo na sunce podje
Svaku ružu obidje
Miris doma udahne
Skuva kaficu
Lajavu pauzu dozove
Ispiše svoje želje i snove
U ove dane od života gole.
Kad besno skinem dan
Da umorne misli malo odmorim
Duša mi u pauzi pobegne u san
Nekad je zelen, nekad nasmejan
Nekad je mali vrag a nekad baš pametan
Ume biti i torokav a i setan
Nekada liči na prijatelje moje
Što rečima hrane duše svoje
Da….kad sklonim dan
Šćućurena čeka me duša
Nekada i sama sebe odsluša
Ili me to neko drugi sluša?
Ma…..to je samo moja malena duša
Što muziku želje u sebi sluša
Sete il’ sreće, radosti il’ tuge
A onda duša dušu ispiše
Po belom ekranu reči zanjiše
Nekad se smeje a nekad uzdiše.
Moj san…..životom ispisan
Moj san…..od života prepisan
Duša u duši, misao laka
K’o s kamena na kamen
Skače mi reč svaka.
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek
-
LJILJA
- ~ redovan clan ~
- Поруке: 182
- Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
- Место: Beograd [phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
http://www.youtube.com/watch?v=YD9hkoPg ... r_embedded
A SAD.....
Čudna je snaga...
Zavisi od mentalnog sklopa
Od života i još mnogo toga
Što nam sudba donese
Na poslušavniku prinese
I to može tako da nas uznese
Divovsku snagu da nam da
U svaki dan da nas ponese.
*****
Maco.....hajde.....znam....
Zelena noć presvlači odoru
Tišinom bruji novi dan
Misli mi umorne s bolom se bude
Osmeh k’o sat u zoru tamnu
Korača moranjem u novi dan.
Lajavi osmeh seče noć
I šolja kafe sa mirisom doma
Samo da danem dušom malo
Dan je počeo previše rano.
Ma samo malo.....
Da podignem kapke i pogledam u dan
Nek snaga ga naša pretvori
Bar na trenutke u željeni san
Jer samo tako mogu
Da pogledam u oči ovaj dan.
A sad……
Ispruži dlan......
Da stavim na njega svoj....
Sklopi šaku oko moje
Hajdemo u ovaj dan nas dvoje.
A SAD.....
Čudna je snaga...
Zavisi od mentalnog sklopa
Od života i još mnogo toga
Što nam sudba donese
Na poslušavniku prinese
I to može tako da nas uznese
Divovsku snagu da nam da
U svaki dan da nas ponese.
*****
Maco.....hajde.....znam....
Zelena noć presvlači odoru
Tišinom bruji novi dan
Misli mi umorne s bolom se bude
Osmeh k’o sat u zoru tamnu
Korača moranjem u novi dan.
Lajavi osmeh seče noć
I šolja kafe sa mirisom doma
Samo da danem dušom malo
Dan je počeo previše rano.
Ma samo malo.....
Da podignem kapke i pogledam u dan
Nek snaga ga naša pretvori
Bar na trenutke u željeni san
Jer samo tako mogu
Da pogledam u oči ovaj dan.
A sad……
Ispruži dlan......
Da stavim na njega svoj....
Sklopi šaku oko moje
Hajdemo u ovaj dan nas dvoje.
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek
-
LJILJA
- ~ redovan clan ~
- Поруке: 182
- Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
- Место: Beograd [phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
ZAPIŠI ME
Da li da počinjem da radim ovo što sam donela.......da li da kvarim dan....deca su gore, Maca je otišao u noćnu....pijem kafu...ma neću da radim....da spremim večeru posle i uživam danas...pišem....neću da znam ni za šta....
Pa ceo dan sam nekako....ovako
Raduckam......
mrzi me da radim
i uživam u tome
što sam napokon opuštena....
smirenost je kada mi je u duši lepo...
kad ne strepim.....
ne juri mi ništa po telu...
nema nervoze......
čak je i mirno u kanc.....
u glavi mi je komotno ...
ima mesta za sve misli
ne guraju se i ne brinu
lagano idem kroz sunčan dan
prosto kao da me sve nešto mrzi.....
a ne mrzi me nego imam
neku malo drugačiju listu prioriteta...
i spava mi se......
a to je znak da sam opuštena.
Napokon mir.....
pored reke je sada divno....
ne mogu otići ali znam da je prelepo
Lep dan
svetao i nasmejan
mio i blag
kao prijatelj drag
s kojim možeš
ćuteći govoriti ceo dan
ili samo sanjati svoj san
Još mi se spava
iako je tek smiraj smirenog dana
kad povika smireni dan
zapiši me !
Šta ću.....moram
naredjuje mi onaj moj vrag
pesnik u meni, moj prijatelj drag
Da li da počinjem da radim ovo što sam donela.......da li da kvarim dan....deca su gore, Maca je otišao u noćnu....pijem kafu...ma neću da radim....da spremim večeru posle i uživam danas...pišem....neću da znam ni za šta....
Pa ceo dan sam nekako....ovako
Raduckam......
mrzi me da radim
i uživam u tome
što sam napokon opuštena....
smirenost je kada mi je u duši lepo...
kad ne strepim.....
ne juri mi ništa po telu...
nema nervoze......
čak je i mirno u kanc.....
u glavi mi je komotno ...
ima mesta za sve misli
ne guraju se i ne brinu
lagano idem kroz sunčan dan
prosto kao da me sve nešto mrzi.....
a ne mrzi me nego imam
neku malo drugačiju listu prioriteta...
i spava mi se......
a to je znak da sam opuštena.
Napokon mir.....
pored reke je sada divno....
ne mogu otići ali znam da je prelepo
Lep dan
svetao i nasmejan
mio i blag
kao prijatelj drag
s kojim možeš
ćuteći govoriti ceo dan
ili samo sanjati svoj san
Još mi se spava
iako je tek smiraj smirenog dana
kad povika smireni dan
zapiši me !
Šta ću.....moram
naredjuje mi onaj moj vrag
pesnik u meni, moj prijatelj drag
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek
-
LJILJA
- ~ redovan clan ~
- Поруке: 182
- Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
- Место: Beograd [phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
http://www.youtube.com/watch?v=NSxEZn4- ... r_embedded
TEK ĆE….
Ruke tamne.....
ne od tamne puti
već od zla što sluti
meseca nema da osvetli
bar malo nade na nebo da zakači.
Cerek i reči u glasu crnom
misao grozna požude puna
i sve puca u glavi i telu
dok ruke kidaju kožu belu.
Tražiš kučko.....
pijani dahtaj udara u telo
balavi poljubac grize vrat
udaraca udar u telo čuje se bat.
Mesec se stvori al sjaja nema
već samo smrdi na očaj i bol
užasom modrim utroba gori
a dušu žare nesnosne boli.
Tek će da boli......
TEK ĆE….
Ruke tamne.....
ne od tamne puti
već od zla što sluti
meseca nema da osvetli
bar malo nade na nebo da zakači.
Cerek i reči u glasu crnom
misao grozna požude puna
i sve puca u glavi i telu
dok ruke kidaju kožu belu.
Tražiš kučko.....
pijani dahtaj udara u telo
balavi poljubac grize vrat
udaraca udar u telo čuje se bat.
Mesec se stvori al sjaja nema
već samo smrdi na očaj i bol
užasom modrim utroba gori
a dušu žare nesnosne boli.
Tek će da boli......
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek
-
LJILJA
- ~ redovan clan ~
- Поруке: 182
- Придружен: 17 Нов 2010, 09:19
- Место: Beograd [phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
MAGLA
Koja magla jutros......jedva se spustismo s brda.....gusta kao pena na kafi.........negde je ima više a negde manje....šareno.....liči na propadanje u tamu i izlaženje iz nje....kao život.....u svakom slučaju ni jedna magla ne traje doveka....ništa ne traje doveka......sve ima rok trajanja i lepo i ružno samo što obično rok nije utisnut na životnim prilikama pa ne znamo.....često i ne vidimo što je očigledno i jasno i bez maglenog pakovanja.....ebiga....a to je zato što nam je zamagljen pogled čak i kad naidjemo na deo bez magle.....zamagljen pogled magli i dušu.....i srce.....osećaj straha, samoće, bespomoćnosti i nepoverenja dugo obavija čoveka čak i kada se magla podigne...magla je laž…….privid…..prevara…..mnogo puta se samo taloži na duši tokom života.....kao soc od kafe......sloj po sloj....izaziva osećaj davljenja kada se magla ponovo spusti na nas...davi te iznutra i davi te spolja....osećaj slepila.......vidiš a ne vidiš....neistina…..istina…..iste su…..
Ruke što te izvlače odatle...uvek postoje neke ruke samo je pitanje da li ih vidiš...vuku i tegle kao marveni konji....neke pričaju a neke ćute....ali se i jedne i druge trude. Onaj moj čovek ćuti...samo me zagrli i ćuti....kad treba da kaže bira momenat...zna da sam kao od stakla tada...ćutim i ja kada njega magle uhvate....samo ga zagrlim i ćutim...
Magla.....
Ne volim taj osećaj slepila
vidiš a ne vidiš
ne volim da ne znam
kud idem ....
moram da gledam napred
i pri tom da vidim
a u toj gustini samo tumaram
dezorijentusano i....strah
izaziva u meni
užas bespomoćnosti
osećaj da propadam
i padam.....bez kraja
čekajući udar u sve većem strahu od njega.
Pramenovi magleni idu ka meni
ljubeći dotiču moj osećaj nevida
Nevid me grli i vodi u još nevidljiviju maglu
guše me.....i magla i on
nevid uzima i ovo malo vazduha
iz pluća i srca....ruke i noge trnu…
kao od olova sam…..strah me uzima
u svoje ledeno naručje….
ne vidim....to znači da ne znam put
sve je meko oko mene
meka magla u mekom nevidu
udaram u tu mekotu i boli....
skriveno .....ne znam....ne vidim
tražim slepo......ne nalazim ništa osim laži
magla i nevid....ledeno je….
Podižu ga ruke.....duša u rukama
ljubav u duši…..duša u mukama
težak je kao tuč....taj nevid
Strpljivo....polako....reč po reč,
Korak maleni ka meni....veliki nazad...
„Tu sam....daj mi ruku“ kaže ljubav
I traje….traje…..dok dotaknem prste ljubavi
magla odlazi prateći nevid
dva dela slepila
napokon sunce.......bar malo vazduha
grabim te ruke ….znam …
umorna duša u umornim rukama…
ali one me nežno izvode
pažljivo kao da sam od stakla
jer ruke znaju da sam lomljiva
ali ne znaju....koliko ne vidim…
ovog puta.....
Koja magla jutros......jedva se spustismo s brda.....gusta kao pena na kafi.........negde je ima više a negde manje....šareno.....liči na propadanje u tamu i izlaženje iz nje....kao život.....u svakom slučaju ni jedna magla ne traje doveka....ništa ne traje doveka......sve ima rok trajanja i lepo i ružno samo što obično rok nije utisnut na životnim prilikama pa ne znamo.....često i ne vidimo što je očigledno i jasno i bez maglenog pakovanja.....ebiga....a to je zato što nam je zamagljen pogled čak i kad naidjemo na deo bez magle.....zamagljen pogled magli i dušu.....i srce.....osećaj straha, samoće, bespomoćnosti i nepoverenja dugo obavija čoveka čak i kada se magla podigne...magla je laž…….privid…..prevara…..mnogo puta se samo taloži na duši tokom života.....kao soc od kafe......sloj po sloj....izaziva osećaj davljenja kada se magla ponovo spusti na nas...davi te iznutra i davi te spolja....osećaj slepila.......vidiš a ne vidiš....neistina…..istina…..iste su…..
Ruke što te izvlače odatle...uvek postoje neke ruke samo je pitanje da li ih vidiš...vuku i tegle kao marveni konji....neke pričaju a neke ćute....ali se i jedne i druge trude. Onaj moj čovek ćuti...samo me zagrli i ćuti....kad treba da kaže bira momenat...zna da sam kao od stakla tada...ćutim i ja kada njega magle uhvate....samo ga zagrlim i ćutim...
Magla.....
Ne volim taj osećaj slepila
vidiš a ne vidiš
ne volim da ne znam
kud idem ....
moram da gledam napred
i pri tom da vidim
a u toj gustini samo tumaram
dezorijentusano i....strah
izaziva u meni
užas bespomoćnosti
osećaj da propadam
i padam.....bez kraja
čekajući udar u sve većem strahu od njega.
Pramenovi magleni idu ka meni
ljubeći dotiču moj osećaj nevida
Nevid me grli i vodi u još nevidljiviju maglu
guše me.....i magla i on
nevid uzima i ovo malo vazduha
iz pluća i srca....ruke i noge trnu…
kao od olova sam…..strah me uzima
u svoje ledeno naručje….
ne vidim....to znači da ne znam put
sve je meko oko mene
meka magla u mekom nevidu
udaram u tu mekotu i boli....
skriveno .....ne znam....ne vidim
tražim slepo......ne nalazim ništa osim laži
magla i nevid....ledeno je….
Podižu ga ruke.....duša u rukama
ljubav u duši…..duša u mukama
težak je kao tuč....taj nevid
Strpljivo....polako....reč po reč,
Korak maleni ka meni....veliki nazad...
„Tu sam....daj mi ruku“ kaže ljubav
I traje….traje…..dok dotaknem prste ljubavi
magla odlazi prateći nevid
dva dela slepila
napokon sunce.......bar malo vazduha
grabim te ruke ….znam …
umorna duša u umornim rukama…
ali one me nežno izvode
pažljivo kao da sam od stakla
jer ruke znaju da sam lomljiva
ali ne znaju....koliko ne vidim…
ovog puta.....
meni si lek, tebi sam lek, dovoljno za ceo vek