Ogledalce, ogledalce...

Linda · Порукаод **Linda** » 17 Феб 2008, 09:14

Kako sam bila zadovoljna juče pogledom u ogledalce...tako sam izgledala ženstveno...mislim sa merom,upravo onako kako treba s vremena na vreme! :ohh:

Порукаод El » 23 Мар 2008, 09:55

Shushu · Порукаод **Shushu** » 16 Апр 2008, 13:45

...moje,znamo mi na svijetu najbolji ko je...
Od kada je vijeka ,ista baraba,pored kog bi lijepo,
bilo postat" baba...

Порукаод **Mustra** » 21 Апр 2008, 12:04

Namigni mi po neki put :wink:

Порукаод El » 24 Апр 2008, 15:55

Порукаод **Mustra** » 22 Јан 2009, 09:09

slovenska · Порукаод **slovenska** » 22 Јан 2009, 11:06

Ogledalce moje,tako si "surovo" iskreno... :)===0

Nemir · Порукаод **Nemir** » 23 Јан 2009, 14:26

Порукаод **Mustra** » 20 Феб 2009, 09:25

"Negde pod kožom, tamo gde je duša tečna, postoji jedno ogledalo. U njemu se ogledaju sve naše staze, one kojima nismo krenuli mnogo jasnije i svetlije od onih već poznatih. Ponekad, ako se zagledamo dovoljno, možemo da vidimo odsjaje drugih u svom ogledalu. A ponekad, kada se ogledalo zamuti i smrači, njegov mrak nam boji oči i usporava pokrete.

Svako ogledalo je čarobno. Samo treba da pronadjemo način da otkrijemo čaroliju. Ona se krije, često nedostižna, iza mirnog odbleska sjaja. Ponekad dugo, dugo stojimo zagledani u njega tražeći da nam otkrije sledeći korak, šta je iza okuke. Ponekad nam se samo, neočekivano, otvori i obasja nas. A onda, tu su i noći u kojima uzaludno plovimo tražeči prolaz u svet duhova koji se u ogledalima krije, efemeran, a tako prisutan u nama.

Nakon toga dolaze jutra, dolaze budjenja i dečije duše u nama koje se igraju odblescima sunca na ogledalu i pozdravljaju bliska im ogledala, šalju blistave signale svojim odrazima u svetu van sopstvenog epidermisa. Onda hvataju, svojim ogledalima kao mrežama, sunčane bogove i mesečeve boginje i čuvaju ih dugo tamo, verujući da će njihova svetlost privući druge svetove, druge svetlosti.

A kada nam sjaj pobegne iz ogledala, onda se krijemo u njemu. Onda ronimo duboko pod srebrnim okovima sopstvenog ogledala, i sva druga nam izgledaju kao oslobodjenje… a sopstveno - kavez!

Oblikuje nam život, i oblikuje se prema našem životu. Menja boju, formu, mesto. Ali uvek je tu. Sa njegove druge strane vidimo i zamkove i nedostižne svetove. Vidimo sebe kakve priželjkujemo. Vidimo svetlo za svoju tamu, i senku za svoj sjaj. Oba istovremeno, onako kako samo iza ogledala može da postoji.

Krije mračne čežnje koje ne želimo da vidimo. Senke srca koje prete da nas preplave ako im pridjemo. Tamnu, daleku obalu prema kojoj se tek ponekad usudimo da zaplivamo. I kada uzlećemo, u njemu padamo. Zato svaki pad znači početak jednog leta.

Otvara nam se u snovima. Tamo je slika jasna, odsjaj čist. Ali vrlo retko nam ostavlja sliku koju smemo da ponesemo sa sobom u javu. U toj igri bez senki nema vremena, nema granica, nema osećaja prisutne realnosti, nema ograničenja brzine kojom naša svest sme da putuje.

I kada se probudimo, kada kročimo na jasnu svetlost realnog… možemo samo da tražimo nekoga ko ima ogledalo nalik na naše. Nekog čije ogledalo se ogleda u našem. A kada ga nadjemo, čak i ako ode za nekim drugim odblescima i drugim daljinama, čak i ako nam se ogledalo rasprsne na stotine komadića, da znamo da smo u svim tim delovima mi sami, kompletni, potpuni…

I da su sva naša ogledala čarobna."

mirjana007 · Порукаод **mirjana007** » 20 Феб 2009, 13:46

Порукаод **Mustra** » 20 Феб 2009, 13:49

mirjana007 · Порукаод **mirjana007** » 20 Феб 2009, 13:52

Bogami, sele, blago tebi, kad je to bilo u prošloj, kod mene je u ovoj...
Ali, sad sam bar - lepa, bela i debela! :thanx:

Порукаод **Mustra** » 20 Феб 2009, 13:54

Nut · Порукаод **Nut** » 16 Феб 2011, 16:35

anaatanas · Порукаод **anaatanas** » 15 Мар 2011, 12:43

Ja slomih jedno pre neki dan... :)===0

Jedno malo sam bila slomila (za neupućene, ovo vreme se zove pluskvamperfekat i legitimno je u upotrebi u srpskom jeziku ) na trećoj godini studija, i, evo me, živa sam i zdrava do sada...

Volim ogledala...Ona pokazuju i prikazuju. I pomažu.