Neke vama drage pesme

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Sneza
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 18
Придружен: 01 Окт 2008, 10:18
Место: negdje u protor-vremenu...

Порукаод Sneza » 08 Јул 2010, 01:07

Mi nismo sami

Koliko puta si ljubila stranca
I bila kao ptica kraj čovjeka,
koji ne leti do tvojih visina
i ne zna tajnu, skrivenu u tebi.
Ti si u tjelu, punom želja
Sa usnama žednim iznenađenja,
Al’ nikog nema tko je tvoj
I ova zemlja se ne zove dom.
U tvome oku je dragi kamen
Ili to suzu čuvaš za mene,
A ja sam samo snoviđenje
Koje ti kaže raduj se.
Ne znam kad i ne znam gdje
Ićićemo istom stranom ulice
Vjeruj dušo, srešćemo se
U svjetu tajni mi nismo sami...

Jura Stublic&Film

Sneza
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 18
Придружен: 01 Окт 2008, 10:18
Место: negdje u protor-vremenu...

Порукаод Sneza » 08 Јул 2010, 01:09

I PUSTO I TUŽNO

I pusto, i tužno, i nikog da ruku ti dade
kada je duša raspeta...
Želje! ... Ta našto zaludne želje i nade?
A ljeta bježe - najbolja ljeta!

Ljubit... al koga? ... Privremeno - ne vrijedi truda,
a vječne ljubavi nema.
Pogledaš u se - prošlosti tamo ni traga:
tu bol i radost je nijema.

Strasti? - Uvijek je naslada bolesna i luda
pred umom u ništa pala.
A život, kad hladno pogledaš oko sebe svuda,
pusta je i glupa šala.

Mihail Ljermontov

Корисников грб
chiquita
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 3326
Придружен: 07 Авг 2007, 13:10
Место: iza duge...

Порукаод chiquita » 08 Јул 2010, 01:22

Nasa tajna

O tebi neću govoriti ljudima.
Neću im reći da li si mi samo poznanik bio,
ili prijatelj drag; ni kakav je,
ni da li je u našim snovima
i žudima dana ovih ostao trag.

Neću im reći da li iz osame,
žeđi, umora, ni da li je
ikada ma koje od nas drugo volelo;
niti srce naše
da li nas je radi nas
ili radi drugih
kadgod bolelo.

Neću im reći kakav je sklad
oči naše često spajao
u sazvežđe žedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad
da tako bude -
ili nam je bilo svejedno.

Neću im reći da li je život
ili od smrti strah
spajao naše ruke;
ni da li zvuke
smeha voleli smo više
od šuma suza.

Neću im reći ni jedan slog jedini,
šta je moglo, ni da li je moglo nešto,
da uplete i sjedini
duše naše kroz čitav vek;
ni da li je otrov ili lek
ovo što je došlo
onome što je bilo.

Nikome neću reći kakva se
zbog tebe pesma događa
u meni večito:
da li opija toplo kao šume naše s proleća;
ili tiha i tužna
ćuti u meni rečito.
O, nikome neću reći
da li se radosna ili boleća
pesma događa u meni.

Ja više volim da prećutane
odemo ona i ja
tamo gde istom svetlošću sja
i zora i noć i dan;
tako gde su podjednako tople
i sreća i bol živa;
tamo gde je od istog večnog tkiva
i čovek i njegov san.

Desanka Maksimovic

Корисников грб
chiquita
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 3326
Придружен: 07 Авг 2007, 13:10
Место: iza duge...

Порукаод chiquita » 08 Јул 2010, 01:30

Mi smo se suvise sretali...

Mi smo se suvise sretali na raskrscima neznanim
Mada smo razlicitim putevima koracali
Tinjalo nebo vecernje u siprazima zvezdanim
I uvek oblaci zdralova sa prolecem se vracali.

Mi smo se suvise sretali a reci rekli nismo
I u leta kovrdzava sa preplanulim licima
Pod kapom zelenih dudova za casak zastali smo
Pa onda prosli, odlutali svako za svojim vidicima.

U novembru su oblaci kao buktinje rudeli
I vetar kisama umio sivo popodne ogolelo
A putevi se duzili i raskrsca su zudela
Za nesto kratko u susretu sto se toliko volelo.

U zime snezne, pobelele k'o tvoji isprani dlanovi
Dugo si, dugo cekala pod jablanom, na smetu
I vrat mi goli uvila maramom svojom lanenom
Da sivookom putniku ne bude zima u svetu.

Pa ipak, ti su susreti tek kratka radovanja
Jer znam: na nekom raskrscu necu te videti vise
Pruzices nekome dlanove, prestace putovanja
I pod krov neki svratices da se sklonis od kise.

Spusticu tvoju maramu usput kraj putokaza
I sa vetrom - drugarom otici nabranih vedja
Jer meni zivot prestaje ako sidjem sa staza
I pred necijim vratima skinem torbu sa ledja.

M.Antic

Корисников грб
chiquita
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 3326
Придружен: 07 Авг 2007, 13:10
Место: iza duge...

Порукаод chiquita » 08 Јул 2010, 01:38

Ne diraj moje godine

Ne diraj moje godine
Ne igraj se mojim rukama
Ostavi moje usne...
Najbolje bi bilo za tebe
Da odeš
Da otvoriš vrata
Ostaviš tu kafu koju pijemo
Zaklopiš knjigu i
Pokupiš tih svojih deset sličica
Iz raznih razdoblja tvoga života.

Zasto me gledaš tako bezobrazno
Tako toplo i nemirno
Tebi ću, evo, samo tebi ću
Otkriti tajnu...
Jer te želim spasiti od sebe i tuge
Ja sam rođen u godini
Loše berbe
I što možeš od mene dobiti
Samo suzu na kraju.

Zato ti kažem
Pokupi sve te tvoje nežnosti
Skini poljupce sa mojih usana
Ne ostavljaj te mirise na jastuku
Jer tako te volim
A rođen sam u godini loše berbe
I znam da će sve to
Loše završiti...


Željko Krznarić

Корисников грб
chiquita
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 3326
Придружен: 07 Авг 2007, 13:10
Место: iza duge...

Порукаод chiquita » 09 Јул 2010, 00:53

Odlazi cirkus

Odlazi cirkus iz naseg malog grada
Sirokim drumom sto izlazi na most.
Odlazi cirkus i ja se pitam sada:
ko je domacin a ko je bio gost?

Nestaje cirkus u sirokoj ravnici.
U kisnoj noci za njim se srebri trag.
Odlazi fakir i artisti na zici
i tuzni pajac sto bio mi je drag.

Dal' je sve bilo samo fol?
Dal' je sve samo jeftin trik?
Il' sve te maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik?

Pricace deca o svetlima arene,
vezbace krisom kod kuce neki stos.
Ali vec sutra, cim prodje neko vreme
samo ce retko pomisljati na to.

Ostace okrugli trag na mestu satre,
tu gde se hrvao sa tigrom hrabri grk.
I par plakata, na njima gutac vatre
kome ce klinci vec nacrtati brk.

Dal' je sve bilo samo fol?
Dal' je sve samo jeftin trik?
Il' sve te maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik?

Laku noc dame i gospodo.
Eto, i ova predstava je zavrsena.
Nadam se da ste uzivali u njoj.
Bilo je zadovoljstvo glupirati se za vas sve ove godine.
Nadam se da cemo se ponovo sresti u nekom drugom gradu,
na nekoj drugoj predstavi,
u nekom drugom cirkusu.


Odlazi cirkus iz naseg malog grada
sirokim drumom sto izlazi na most.
Odlazi cirkus i ja se pitam sada:
ko je domacin a ko je bio gost?

Nestaje cirkus, za sve je bolje tako.
Mnogi su predstavu shvatili do sad.
Nove pajace ce masa naci lako
jer dugi cirkus ce doci u nas grad.

Ma sve je bilo samo fol.
Sve je to samo jeftin trik.
I sve te maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik.

Balasevic

Корисников грб
chiquita
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 3326
Придружен: 07 Авг 2007, 13:10
Место: iza duge...

Порукаод chiquita » 18 Јул 2010, 01:31

MI U MEDJUVREMENU

Na svu srecu,ja ti ne mogu pomoci
i umoran sam od trazenja resenja,
koje je uvek na dohvat nasih kratkih ruku..
I prolazi vreme,ruke nam jacaju,
ali ne rastu.

A da zakoracis?
Ne,ne smes prva,
a ja ne mogu biti ispred tebe.
Da krenemo skupa?
Ko bi se toga setio?

Ne kradi mi medjuvreme,
ako vec ne osecas svoje.
Postacu hladan i promenicu se,
ali kad-tad cu eksplodirati.
Ko ce da skuplja parcice?Ti?!
Pa ti ne mozes da me skupis ni sastavljenog!

Ne kradi mi medjuvreme.
Ono nije nase.
Ono je moje.
I nije izmedju nas.
Ono je izmedju mene i mene.

Ne kradi mi medjuvreme,
bojim se-upasces u njega.
Ne kradi mi sebe od mene,
budalo glupa!
Postaces medjuvreme
i ostaces zauvek sa mnom bez mene.

M.Antic

Корисников грб
Sparrow
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 106
Придружен: 25 Јул 2010, 09:24

Порукаод Sparrow » 16 Авг 2010, 18:15

Postoji sigurno neko

Postoji sigurno neko
Ko me jednom ubio
A zatim otišao
Na vrhovima prstiju
Ne narušivši svoj savršeni ples.

Zaboravio me položiti na krevet
I ostavio me da stojim
Svezana čvrsto
Na putu
Sa srcem zarobljenim kao i pre
S očima nalik
Na njihov odraz u vodi još čist.

Zaboravio izbrisati lepotu sveta
Oko mene
Zaboravio sklopiti moje oči gladne
I dopustio im tu pustu strast.

Anne Hébert


Слика

Корисников грб
Sparrow
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 106
Придружен: 25 Јул 2010, 09:24

Порукаод Sparrow » 18 Авг 2010, 01:36

Ljudi na vašaru

Ljudi od drveta koji mogu da drže uspravno glavu
ali ne mogu da odu
otvore usta i ne progovore
otvore oči i ne vide ništa
rašire ruke i ostanu tako
ljudi od drveta koji mogu da drže uspravno glavu
ali ne mogu da odu.

Branko Miljković

Корисников грб
Petar the Wolf
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 7
Придружен: 19 Сеп 2010, 18:13

Порукаод Petar the Wolf » 19 Сеп 2010, 18:18

chiquita пише:MI U MEDJUVREMENU

Na svu srecu,ja ti ne mogu pomoci
i umoran sam od trazenja resenja,
koje je uvek na dohvat nasih kratkih ruku..
I prolazi vreme,ruke nam jacaju,
ali ne rastu.

A da zakoracis?
Ne,ne smes prva,
a ja ne mogu biti ispred tebe.
Da krenemo skupa?
Ko bi se toga setio?

Ne kradi mi medjuvreme,
ako vec ne osecas svoje.
Postacu hladan i promenicu se,
ali kad-tad cu eksplodirati.
Ko ce da skuplja parcice?Ti?!
Pa ti ne mozes da me skupis ni sastavljenog!

Ne kradi mi medjuvreme.
Ono nije nase.
Ono je moje.
I nije izmedju nas.
Ono je izmedju mene i mene.

Ne kradi mi medjuvreme,
bojim se-upasces u njega.
Ne kradi mi sebe od mene,
budalo glupa!
Postaces medjuvreme
i ostaces zauvek sa mnom bez mene.

M.Antic



Nit je u pitanju Mika Antic, nit se pesma tako zove...
Nikola Vranjković je autor. Iz knjige poezije - "zaovdeilizaponeti"

A tužno je to što više niko ne čita knjige,
nego se samo ide na copy/paste...

Корисников грб
Petar the Wolf
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 7
Придружен: 19 Сеп 2010, 18:13

Порукаод Petar the Wolf » 19 Сеп 2010, 18:27

INTIME


Noćas tako želim da me neko voli,
Pregršt nečije nježnosti mi treba,
Noćas ću sve da zaboravim i prebolim
I da se vratim u naručje neba.

Ja sam bio kafanski i više ničiji,
I bio pust i prezren-neželjen ko grobar.
Noćas bi htio sebi-dječaku da ličim
I da mi opet kažu kako sam dobar.




Vito Nikolić

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20435
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 19 Сеп 2010, 18:35

Petar the Wolf пише:
chiquita пише:MI U MEDJUVREMENU

Na svu srecu,ja ti ne mogu pomoci
i umoran sam od trazenja resenja,
koje je uvek na dohvat nasih kratkih ruku..
I prolazi vreme,ruke nam jacaju,
ali ne rastu.

A da zakoracis?
Ne,ne smes prva,
a ja ne mogu biti ispred tebe.
Da krenemo skupa?
Ko bi se toga setio?

Ne kradi mi medjuvreme,
ako vec ne osecas svoje.
Postacu hladan i promenicu se,
ali kad-tad cu eksplodirati.
Ko ce da skuplja parcice?Ti?!
Pa ti ne mozes da me skupis ni sastavljenog!

Ne kradi mi medjuvreme.
Ono nije nase.
Ono je moje.
I nije izmedju nas.
Ono je izmedju mene i mene.

Ne kradi mi medjuvreme,
bojim se-upasces u njega.
Ne kradi mi sebe od mene,
budalo glupa!
Postaces medjuvreme
i ostaces zauvek sa mnom bez mene.

M.Antic



Nit je u pitanju Mika Antic, nit se pesma tako zove...
Nikola Vranjković je autor. Iz knjige poezije - "zaovdeilizaponeti"

A tužno je to što više niko ne čita knjige,
nego se samo ide na copy/paste...



Na Krstarici i još nekim sajtovima, pesma se zaista ovako zove.
Na nekim sajtovima pesma ima naslov Ruke nam jačaju, ali ne rastu...
U oba slučaja autor jeste Nikola Vranjković
Hvala!

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 02 Окт 2010, 23:25

Zelja

Samo toplo srce tvoje
i nista vise...

Moj raj,
samo jedno polje,
bez slavuja i lira,
sa jednom skrivenom rekom
i izvorom.

Bez podsticaja vetra
u gaju,
ni zvezda sto list zeli postati.

Neka ogromna svetlost
koja se prenosi sa jednog
na drugog svica
na polju slomljenih pogleda.

Odmor, i na njemu poljupci nasi
zvonke tacke eha
koje bi se pomaljale negde daleko.

I toplo srce tvoje,
nista vise.

F.G.Lorka
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8575
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 29 Мар 2011, 21:57

МОЈА ОТАЏБИНА

Не плачем само с болом свога срца
Рад земље ове убоге и голе;
Мене све ране мога рода боле,
И моја душа с њим пати и грца.

Овдје, у болу срца истрзана,
Ја носим клетве свих патњи и мука,
И крв што капа са душманских рука
То је крв моја из мојијех рана.

У мени цвиле душе милиона -
Мој сваки уздах, свака суза бона,
Њиховим болом вапије и иште.

И свуда гдје је српска душа која,
Тамо је мени отаџбина моја,
Мој дом и моје рођено огњиште.
1908.

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8575
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 29 Мар 2011, 22:00

Da si blizu

Da si blizu, naslonila bih čelo na tvoj štap i, nasmiješena
ovila bih ruke oko tvojih koljena.
Ali nisi blizu, i moja ljubav za tobom nespokojna
ne može da usne ni u noćnoj travi
ni na valu morskom, ni na ljiljanima.

Da si blizu. Da si barem tako
nestalno blizu kao kišni oblak
nad izgubljenom kućom u dolini.
kao nad morem surim krik galeba što odlijeće
pred dolazak oluje u večer punu briga.

O da si barem tako tužno blizu
kao cvijet što spava zatvorenih očiju
pod bijelim krovom snijega u tišini
kamenih šuma, čekajući proljeće.

Da si blizu, o moj hladni cvijete.
Samo jednom kretnjom da si blizu
neveselim vrtovima mojim
što već sahnu klonuti od bdijenja.

Ali noć je, i svijet je daleko.
A ja ne znam mir tvoj. Ptice tvoje
s mojih su grana sašle. I sjaj zore
iz mojih zjena odlazi zauvijek
u uvrijeđenu zemlju zaborava
u kojoj je neznano ime ljubavi.

V.Perun
Niko nije tako lep dusom kao jednostavan covek