Uz miris čaja:)

Opustite se, zaboga!

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3774
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 17 Јул 2010, 22:07

Ne znam kako si to mislila da izvedem. :D
"Artem non odit nisi ignarus."

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30171
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 17 Јул 2010, 22:21

Ne znam ni ja, ali ne sumnjam da ces se ti snaci :wink:
Слика

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8575
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 18 Јул 2010, 23:27

Slovenska пише:Hvala ZARA...to moze...bez caja... :wink:

Caj za sve koji ga vole...

Слика

:mah



Hvala,nedostajes mi :(

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8575
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 19 Јул 2010, 06:49

Topla kamilica s medom i limunom
Niko nije tako lep dusom kao jednostavan covek

Anny
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4010
Придружен: 01 Авг 2008, 15:20
Место: ...

Порукаод Anny » 19 Јул 2010, 22:45

zara пише:Topla kamilica s medom i limunom

Mmm! ^78^

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23255
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 05 Авг 2010, 17:14

Neko za ledeni napitak...? :mah

Слика
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8575
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 05 Авг 2010, 17:29

Hvala draga Elkris,meni prija...
Niko nije tako lep dusom kao jednostavan covek

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20436
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 22 Авг 2010, 09:45

Šteta što smo čajanku zapustili.
Neki 'ladan čajić...
:wink:

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23255
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 23 Авг 2010, 09:39

Слика
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
Sparrow
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 106
Придружен: 25 Јул 2010, 09:24

Порукаод Sparrow » 28 Авг 2010, 12:42

Слика

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23255
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 28 Авг 2010, 19:08

Srknula.... :D
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23255
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 11 Мај 2011, 07:35

Zašto se ovde ne pije čaj...? :cry:

Слика


:D :mah
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30171
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 17 Нов 2012, 00:00

Слика

Kratka priča o čaju

Tekst: Jovo Anđić

Ako ste mislili da su pivo ili kafa najrasprostranjenije piće na planeti, prevarili ste se, to je ubedljivo čaj. Ovaj napitak deo je kulture Istoka sa posebnim ceremonijama i značenjem, ali i kulture Zapada, sa novim i znatno praktičnijim pristupom. Kod nas se tradicionalni odnos prema čaju, koji se pije kada ste prehlađeni ili bolesni, donekle promenio masovnom pojavom ledenog čaja

Čaj pripada istoj porodici biljaka kao i lepi cvet kamelija. Postojbina mu je u Aziji, u Kini raste kineska sorta, a u Indiji i Šri Lanki (ranijem Cejlonu) asamska sorta. Čaj ima istoriju dužu od 4.000 godina, koja započinje u Kini, gde jedna stara poslovica kaže: Bolje tri dana bez vode nego jedan dan bez čaja. Legenda o otkriću čaja vezuje se uz ime Šen Nonga, „božjeg poljoprivrednika“, drevnog kineskog vladara, koji se smatra ocem kineske poljoprivrede i medicine. Listići biljke kamelije koji su slučajno upali u činiju sa toplom vodom, kakvu je i inače samo pio, dali su napitku osvežavajuće dejstvo i tako je otpočela priča o čaju. Ovaj legendarni vladar je koristeći svoj osetljiv stomak otkrivao tajne biljaka razdvajajući lekovite od otrovnih, ali mu je upravo jedna otrovna došla glave. Da bi mu odali počast prozvali su ga „Buda medicine“.

Od ceremonije čaja do čaja u pet
Put čaja vodi potom preko Tibeta i Japana, u koji je stigao u 12. veku, nastavlja preko arapskih zemalja do Evrope gde se pije od 17. veka. Glavni uvoznici čaja u Evropi bili su Holanđani a potom Englezi. Izvoz se već krajem 17. veka prebacio iz Kine u Indiju i na Cejlon, koje su postale glavni proizvođači čaja. Zeleni čaj iz Kine potisnuo je crni koji su Englezi dobijali od čaja ubranog u njihovim kolonijama. Čaj se pio širom Britanske imperije, a najveću popularnost je dostigao tokom viktorijanske ere. Zbog visoke cene, najpre je bio samo napitak bogatih, pa je njegovo ispijanje bilo statusni čin i izraz blagostanja.Vremenom je popodnevno serviranje čaja, poznato i kao čaj u pet, postalo jedan od simbola britanske kulture i duštvenog života.
Svoj doprinos istoriji čaja dali su i stanovnici Novog sveta, ledeni čaj i čaj u vrećicama nastali su u Americi pre više od jednog veka. Na svetskoj izložbi u Sent Luisu 1908. godine prvi put je lansiran koncentrovani čaj preliven preko kocki leda, koji je izazvao senzaciju. Zapravo je nastao kao očajnički pokušaj uvoznika velikih količina čaja da se spase neminovne finansijske propasti. Po sparnom vremenu topla varijanta nije nikome odgovarala pa se ideja sa ledom pokazala spasonosnom i izuzetno uspešnom.

Čaj u vrećicama i voćni čaj
Vrećice su samo koju godinu mlađe, ali takođe odražavaju praktični duh zapadne civilizacije. One su, zebeleženo je, služile kao uzorci koje je trgovac Saliven slao svojim kupcima na degustaciju. Moglo bi se bez preterivanja reći da su, u početku svilene, vrećice unele revoluciju u istoriju čaja.
Osim po poreklu, čaj se razlikuju i po boji koja zavisi od dužine fermentacije, od minimalne ka maksimalnoj, beli, žuti, zeleni i crni čaj. Ime čaj potiče od njegovog japanskog naziva ča, a stari naziv kod nas sadržao je engleski koren reči, tej.
U Španiji "te" je samo crni, a u Francuskoj još i zeleni čaj, dok u Americi on označava samo ledeni čaj.
Voćne čajeve koji su danas najmasovniji, ljudi sa Istoka i poznavaoci uglavnom ne smatraju čajem, a o ledenom čaju kao napitku da i ne govorimo. Nesumnjiva i dokazana lekovitost biljnih čajeva dala im je značajno mesto naročito u takozvanoj alternativnoj medicini.
Između svoje orijentalne prapostojbine i zapadnog praktičnog pristupa, čaj je prevalio dug put i postao planetarni napitak kojem uvek i svuda u osnovi leži lekoviti trenutak mira, koji ispijanje šoljice toplog napitka donosi. U Beogradu od 2003. godine postoji jedina prava čajdžinica „Kuća čaja“, koja će vam u potrazi za tim trenutkom uz čaj ponuditi i priču o njemu.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30171
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 17 Нов 2012, 00:01

-----------

Чајанка на руски начин

ДОБАР ДАН, ИМАТЕ ЛИ

Слика

Породична традиција испијања чаја у Русији незамислива је без њега. По много чему најпоузданији кућни пријатељ, заузима почасно место у сваком дому. Нису му одолели ни Пушкин, Чехов, Толстој, Достојевски...

Први Руси који су пробали чај били су козачки атамани Петров и Јалишев који су 1567. године посетили Кину. Године 1638. руски посланик код татарског кана Василиј Старков на поклон цару Алексеју Михаиловичу доноси 64 килограма чаја. Остало је забележено да је дворски лекар Самојло Калинс њиме лечио владареве стомачне тегобе.
За кратко време, чај је постао најомиљеније пиће на руском двору. Због високе цене био је доступан само најбогатијима. Пут каравана кроз пустињу Гоби, преко планинских ланаца средње Азије, затим кроз сибирске равнице и руске степе до Москве, трајао је шеснаест месеци. Али, крајем 18. века цене му падају и, када је ушао у готово свако домаћинство, постао је неодвојив део руске културе.
На реци Кјахти, у подножју планине Оратоге на југу Сибира, никло је 1728. године истоимено насеље које ће веома брзо постати центар руско-кинеске трговине. Ту је 1768. установљен годишњи сајам на коме су трговци уговарали купопродају. Занимљиво је да је град основао гроф Сава Владиславић Рагузински, српски трговац и пустолов али и човек од највећег поверења цара Петра Великог.

Звучи невероватно али је истина да чај дуго времена није могао да освоји срца руских жена које су више волеле традиционалне напитке. За разлику од њих, црквени оци веома брзо су га прихватили као напитак који им даје духовну снагу. До двадесетих година претпрошлог столећа скуп обичаја познатих под заједничким именом „руска традиција испијања чаја” већ је постојао, иако је он још био скуп да би постао масован напитак. У то време главни сајам на коме се трговало чајем одржавао се у граду Макарјеву, а нешто касније и у Нижњем Новгороду. Тада се појавило и посебно удружење трговаца названих „чајници”. У наредне четири деценије чај је био основ трговине на сајмовима. Док је цена остале робе била одређена, једино је његова цена мењана.
Узгој чаја почео је 1833. године у Грузији, тада делу руске империје. Кнез Миха Еристави био је зачетник. На Сверуском пољопривредном сајму представио је први чај произведен и прерађен на територији царства. У граду Чакви, у јужној грузијској покрајини Аџарији, 1865. кренула је и индустријска производња. За све већу омиљеност заслужна је одлука власти из 1887. године којом, уместо вина, уводи чај у редовна следовања војсци. У Петрограду је 28. августа 1882. отворена и прва чајџиница. Оне су отваране у пет изјутра, сат пре других кафана. За време револуције и грађанског рата власти су војницима на фронту и радницима у фабрикама бесплатно делиле следовања чаја. За то је чак основано посебно тело (Центрочај) које је бринуло да свако добије своје следовање.

Слика

У Русији постоји три основна правила везана за чај. Прво, њиме се сматра само онај напитак који се прави од биљке која се тако зове. Сваки други топли напитак справљен од неких других биљака није чај. Друго правило је да се никада не користи чај из кесице. Оне се пуне чајном прашином која остаје после прераде биљке. Папирне кесице дају му укус целулозе. А такав час се у Русији зове „поштански чај” јер кесице подсећају на коверте. Треће правило гласи да листићи чаја никада не смеју да се кувају. Уколико их кувате, добијете течност за бојење коже. Они се додају у већ прокључалу воду када се она сипа у чајник. Ни пре, ни много после тога.
Чај се по правилу припрема у чајнику од порцелана. У њега се прво додају листови чаја, па тек онда вода. Пре него што се сипа, чајник би требало загрејати на пари. Постоје две школе мишљења – једна тврди да би листове требало додати у влажан, а друга да би их требало додати у сув чајник.

------------------------------
Поступак справљања чаја (на руском заварка) одвија се у три основна корака:

1. У загрејан чајник (сув или влажан) ставити листиће чаја;
2. Листове прелити кључалом водом (на руском кипјаток);
3. Сачекати да листови који су испливали на површину потону. Тада је чај спреман за употребу.
-----------------------------

Слика


Руси чај сладе на посебан начин. Готово никада не користе шећер, често додају мед, а најчешће слатко од бобичастог воћа (рибизла, боровница...). Тако се добија посебан мирис. Типичан руски чај заправо је мешавина две врсте: црног или зеленог чаја, њихових листова и неке ароматичне биљке, на пример цветова јасмина. Заслађен слатким, пружа невероватан доживљај различитих укуса.

Hекада је чај припреман у чајницима овалног облика са дугачком пипом и дебелом дршком. Касније, када је уведен обичај испијања чајних мешавина, припреман је у чајницима из више делова. У једној је био чај, док се у другој, која се налазила испод, кувала ароматична биљка. А онда је, поткрај 18. века, почела производња уређаја за кување топле воде по коме ће Русија (п)остати препознатљива – самовара.
Породична традиција испијања чаја у Русији незамислива је без њега. Он је имао, и још увек има, положај најбољег породичног пријатељ и заузима почасно место у сваком дому и на свакој трпези. Чак и у железничким вагонима. Први самовари произведени су поткрај 18. века у Тули, граду у средишњој Русији. Фјодор Лисицин, по занимању оружар, одлучио је да са синовима оснује радионицу за његову производњу. И... до краја 19. века било је незамисливо да руска кућа нема самовар.
У описима домаћинстава неизоставно га помињу и многи писци, попут Пушкина, Љермонтова, Тургењева, Чехова, Толстоја, Достојевског... У Чеховљевим причама и позоришним комадима, на пример, самовар је готово незаобилазан. Тако у „Галебу” Ирина за имендан добија разне поклоне: рам за слику, торту, самовар; у „Степи”, „самовар се љуљао, а мирис трулих јабука као да је био јачи и одвратнији”; у „Ујка Вањи” професор устаје у дванаест сати, а самовар кључа чекајући на њега. Чехов је сковао и узречицу која је ушла у говор обичних људи и задржала се до данас: носити сопствени самовар у Тулу. Руски државник с почетка 20. века, Петар Столипин, једном приликом је узвикнуо: „Русија без самовара није Русија!”

Kроз његову историју може да се прати историја руске свакодневне културе. Променом самовара, његовог облика или начина загревања примећује се и напредак технике и развој породичних односа, чак и промене политичких праваца у земљи. На пример, током Стаљинове владавине, посебно у време такозване колективизације, прављени су огромни самовари (највећи је направљен током Другог светског рата и имао је запремину од 250 литара) како би се око њега окупљало што више људи. Израђивани су од различитих метала, најчешће од бронзе, порцелана, али и од сребра и злата, опточени дијамантима.
Највреднији примерци су, наравно, припадали царској породици и најбогатијим племићким кућама, али и они које су совјетски грађани колективно поклањали Стаљину, Хрушчову и другим комунистичким вођама.


НА ДЕЛОВЕ
РАЗБРОЈ' СЕ

Самовар је заправо уређај за загревање ( варење) воде.
До средине 19. века настала су се
четири основна облика: цилиндрични, сферични, јајасти
и у облику урне. Типичан се
састоји из више делова
међу којима су главни: котао, димњак, постоље, вентил за пару, ручке, славина, проширење
димњака и капа с прстеном.
На њега се обично ставља
шоља чаја или чајник
како би напитак стално
био врућ.

Слика
Слика

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23255
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 06 Дец 2012, 08:15

Слика

Ja bih samo limun....:D
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...