ZAPALJENO NEBO - Milic od Macve

Уредник: dahlia

Корисников грб
diras
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 413
Придружен: 25 Дец 2004, 05:41
Место: Nice

ZAPALJENO NEBO - Milic od Macve

Порукаод diras » 12 Апр 2005, 04:03

Слика

Jedan od najupecatljivijih i najzanimljvijih licnosti srpskog slikarstva.

Rodjen 1934. u Beloticu u Srbiji.

Diplomirao ALU 1959. kada i odlazi na studijski boravak u Parizu kao nagradjeni diplomac akademije.

1.septembra 1959. otvara samostalnu izlozbu u Beogradu. Od kada je u Zenevi 1964. napravio I I samostalnu izlozbu u inostranstvu, prisutan je u celom svetu.

1964 i 1965 zivi i radi u Parizu, a ztim u Beogradu, Briselu, Beloticu , Zlatiboru i na Pirosu(Grcka).

Projektovao je i sagradio 3 ateljea.

Clan je ULUS-a od 1960.

On je slikar, vajar, arhitekta i pesnik i po tome je svojevrstan i zanimljiv.

O svom slikarstvu govori:

“Uspeo sam da prvi sa balkanskog podrucja uhvatim njegovu faktografiju I da mu dam visoki likovni sjaj. Bas to je dragoceno za tematiku istorijskog sadrzaja koje ja obradjujem, pa se zato smatram istorijskim slikarom.”

Osim u narodnom muzeju i muzeju savremene umetnosti u Beogradu, slike mu se nalaze i u muzeju FIDZI u Firenci, vatikanskom muzeju u Rimu, istrijsko-umetnickom muzeju u Zenevi, Gugenhajmovom u Njujorku.


Слика
Lebdeća tela nad Zvezdarom
Слика
Legenda

Корисников грб
hogar sa medaka
Noćni čuvar grada
Noćni čuvar grada
Поруке: 1065
Придружен: 16 Јан 2005, 18:31
Место: beogradski pashaluk
Контакт:

Порукаод hogar sa medaka » 26 Мар 2006, 20:43

Ne bi bilo zgoreg dopuniti ovu biografiju godinom smrti slikara...?

Neobična ličnost naglašene mašte slikar MILIĆ STANKOVIĆ (1934-2000) poznat je i pod imenom Milić od Mačve. Teme njegovih slika vezane su za nacionalnu prošlost. Milić Stanković slika Srbiju, Mačvansku zemlju, svoje detinjstvo provedeno u Belotiću, selu svog rođenja. Crtež i detaljno opisivanje scena na slikama su i osnovne odlike ovog umetnika. Njegovi uzori su stari majstori, Boš, Brojgel, Generalić, Salvador Dali. Zavičaj i stradanja naroda tokom Drugog svetskog rata su takođe preokupacija i samog slikara i česta su tema na njegovim slikama. Umetnikova opsesija su balvani, užarene lopte, sante leda. Slike su mu ispunjene detaljima: demonima, noćnim pticama, džinovskim satovima, kulama, crkvama, plotovima, krčazima, krstovima, šlemovima… Za razliku od svog uzora Salvadora Dalija njegova neobičnost je domaćeg porekla. Za njega je Mačva sveto mesto zemlje Srbije i on, Milić od Mačve, sin Radovanov, unuk Pantelijin neće dati da se sveta mesta zaboravljaju.

Mladići, članovi Srpske veštine borenja, obučeni u narodne nošnje nosili su na ramenima balvan, simbol Milićevog slikarstva i spustili ga kraj njegovo groba na Groblju zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Слика

Слика
Ovaj život ne treba preterano ozbiljno shvatati. Ionako se niko iz njega nije izvukao živ.

Корисников грб
hogar sa medaka
Noćni čuvar grada
Noćni čuvar grada
Поруке: 1065
Придружен: 16 Јан 2005, 18:31
Место: beogradski pashaluk
Контакт:

Порукаод hogar sa medaka » 26 Мар 2006, 20:44

Слика
Ovaj život ne treba preterano ozbiljno shvatati. Ionako se niko iz njega nije izvukao živ.

ljuba miljkovic
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 242
Придружен: 07 Авг 2007, 15:25
Место: Srce Sumadije

Порукаод ljuba miljkovic » 08 Сеп 2007, 18:51

Слика

Rolan VILNEV, MILIĆ OD MAČVE: ANĐEO ILI VAMPIR, Pariz 1981.

Kao onaj legendarni princ koji je iz ljuske slomljenog lešnika stvorio plamen sposoban da zapali šumu,
Milić se, još kao sasvim mlad, trudio da priziva demone, duvajući u kapicu od hrastovog žira.
On ih je isto tako pratio u njihovoj nestalnoj trci oko vodenica duž obala Drine i njenih neukrotivih virova!
Možda je čak sa okovanim sandučetom u rukama, punim veneričnih travki, sastavljao neni filtrat s kojim može
osvojiti ljubav isuviše nepokornih devojaka. Ili, to samo budi iz sna velike slikare, kojima se najviše kao
mladić divio: Hijeronismusa Boša, Pitera Brojgela, Đuzepe Arčibolda i Johana Patinira. Milićeva sećanja na
rano detinjstvo, provedeno u začaranoj atmosferi sela, samo su utisnula neuništiv pečat na, već plodnu maštu.
Roden je dobro rekao da je "genije pastuv noji pravi nešto sa prirodom".

Stvarno, ništa ne bi moglo bolje definisati Milića nego taj izraz – "pastuv“! Neumoran i plodan radnin, znatiželjan
i ljubopitljiv za hiljadu stvari, unosi savršenstvo i u najsitniji detalj. Upornost, izdržljivost i energija mogu
se odmah pročitati na njegovom licu, na kojem su usne lepo izvajane, a žive i prodorne oči odaju utisak snage
i dobrote u isto vreme. Milić od Mačve odgovara idealnom tipu Srbina kojeg je opisao pre stotinak godina
Elize Reklus (Elisee Reclus). „To su, kaže slavni geograf, ljudi lepog rasta, snažni, širokih ramena koji ponosno
drže glavu. Crte su izrazite, nos pravilan, a često orlovski, jagodice po malo istaknute, kosa je retko kada
crna i vrlo je obilna i čvrsta; oko prodorno i okrutno, gusti brkovi ili brada daju svim licima vojnički izgled".

Ko ne bi mogao zamisliti Milića kako vitla sa isukanim mačem ili čvrste noge kako igra kolo pri piskavom
zvuku frule? Ili, još bolje, kako svira na gusle svim svojim okupljenim precima i potomcima naravno,
pod širokom krošnjom nekog starog duba!

Ako bismo se zadržali samo na tom fizičkom portretu, izgledalo bi vrlo lako zaokružiti mu ličnost. Ali, znak
Škorpije pod kojim je ugledao svetlost dana dolazi, ne može biti bolje, da komplikuje sudbinu slikara. I najveći
skeptik astrologije mora konstatovati koliko je Milić usamljenik na "Radovan-kuli“ ili u Zdanju na Zvezdari,
gde se zatvara da bi radio i maštao, pun zebnje zbog očiglednog ludila sveta. Zabrinut je u pogledu duhovne
budućnosti čoveka, mori ga nuklearna apokalipsa koja se nadvila nad ljudskim glavama.

Odatle dolaze njegova užarena crvena nebesa ispresecana letećim balvanima, asteroidima, raketama-zvezdama
i globusnim telima, koja čudesno podsećaju na krvave niše i kosmate komete iz ksilografija krajem Srednjeg
veka... Odatle njegovo svo mnogobrojno pretstavljanje mrtvih tvari noje se kreću atmosferom, kao na ikonama
koje viđamo na pravoslavnim liturgijama ili na freskama srpskih crkava i manastira.
Otuda, najzad, i njegovi hrastovi trupci koji paraju prostor, poput pretećih svedoka po uzoru na sveta drveta čije
guste senke prikrivaju posvećivanje Perunovih vernika, boga davnih izčezlih vremena. Peruna više nema,
ali i hrastovi nestaju, ti bajni nekadašnji ukrasi Praevrope. Ti kraljevi šuma, ta krošnjasta drveta svojim su
granama činili stepenasta penjanja ka nebeskom svodu; ti antropogonični heroji čiji je plod srodan završetku
muškog uda, pretrpeli su dejstvo razornog ludila i nasilja koji nisu znali za milost.

Слика

Igre vertepa u Bentskoj Bari (75 x 95), 1958

ljuba miljkovic
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 242
Придружен: 07 Авг 2007, 15:25
Место: Srce Sumadije

Порукаод ljuba miljkovic » 08 Сеп 2007, 19:07

Слика

Boj na Čegru: Najava Ćele-Kule sa Vojvodom Sindjelićem, 1981

U gornjem postu sam postavio sliku "Igre vertepa u Bentskoj Bari", na kojoj nema balvana. Pretpostavljam da
ih Milić tada (1958) nije ni koristio kao slikarske elemente.

Na svim kasnijim radovima su neizbežni.

Bio sam u prilici da prisustvujem otvaranju tri njegove izložbe. Jedna je bila u Šapcu (najjača), jedna u Rači
Kragujevačkoj (bolji pesnik nego slikar), i jedna je bila u galeriji Muzeja u mom gradu.

Posle otvaranja posetio je „Gošu“, u čijem sam fabričkom listu radio i pretežno pratio dešavanja u kulturi.
Desilo se, više slučajno, da sam uradio prilično obiman intervju sa njim.

Bila je izložena i slika „Boj na Čegru...“, ali i još četiri-pet na kojima je preovladavalo crveno nebo sa letećim
balvanima. Zamolio sam ga da mi otkrije slikarsku zamisao (misleći na „Boj na Čegru...“), odnosno da kaže
da li sam u pravu kada sam u tom nebu i balvanima video ona Višnjićeva nebeska znamenja iz „Početka bune
na dahije“.

– To ti je izvrsno tumačenje. Čak jedno od najlepših koje sam čuo... Ali, balvane sam počeo da slikam posle
jednog sna. Sanjam ja, tako, jedne noći, da sam u bostandžijskoj kolibi moga oca, bio je već sumrak, i ja
taman da izadjem da uberem jednu lubenicu, kad počeše s neba da padaju balvani u bostan. Kako su
udarali u lubenice, a one ogromne ko bure akovče, diže se ona crvena slast i prekri mi nebo pred očima.
Balvani, kako padoše, tako se i vratiše put nebesa. Od silnog straha sam se probudio, majica je mogla da
mi se cedi...

Bilo bi mi drago da malo razmenimo mišljenja i saznanja o ovome.

ljuba miljkovic
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 242
Придружен: 07 Авг 2007, 15:25
Место: Srce Sumadije

Порукаод ljuba miljkovic » 28 Сеп 2007, 15:45

Слика Слика

Autoportre sa miševima (25 x 15), 1961; Troludak Milić (95 x 75), 1973

I još malo G. Rolan VILNEV:

... Polazeći od tako raznolikih izvora kao što su mitologija, folklor, seosko vračanje i stara umetnost Srbije, umetnik uspeva da ostvari savršenu i obogaćujuću sintezu, koristeći postupke i recepte od davnina (boja u prahu, vosak). Koristeći topli vosak, on još jednom potvrđuje teoriju "vezanih sudova, tako dragu Andre Bretonu, teoriji u kojoj se miri realnost sa maštom, banalno sa neobičnim. Fuzeli je sa svoje strane smatrao da je san polje koje je Umetnost najdalje istraživala i tvrdi da se san nalazi svugde prisutan, čan i u scenama koje su a priori najobičnije, svakodnevne... Pokretano čudnom snagom koja se ruga Njutnovim zakonima, lete velelepni Milićevi balvani, čupa se korenje, veliki buketi cveća nestaju u pravcu otvorenog nebeskog svoda. Iznad kafanske sale, gde se okupljaju Milićevi junaci oko čaše rakije ili vina, odjednom se preteći pojavljuje lebdeći betonski blok u prostoru. Onde demoni, prijehavši iz pamtiveka, okreću kazan na jednom seoskom raskršću zavejanim snegom. Tamo neka džinovska glava i živi šlem sećaju na antičke dekorativne motive koje su voleli flamanski primitivci; ispred sasečene šume prostire se kuruzište u kojem čuče napušteni ljudi. Čitavi pejsaži – božansko čudo ili đavolji prestiž!? Izgleda da sve visi u vazduhu, tamo gde obične vile grade svoje domove i tako sve postaje neuhvativo...

Vekovi, ličnosti i svetovi izmešani su, kao što su, to, uostalom, tradicija i modernizam, u veselom anahroničnom i bezvremenskom vrtlogu. Prelazi su bez granica, s jednog kraja sveta na drugi, s petla na magarca, s jedne ideje na drugu. Ta namerna konfuzija ne ostavlja, međutim, nikakav utisak nereda, čak ni haosa, već izaziva, kao fleka mastila u Boršovom testu, proces asocijalnih ideja, tj. nadrealnu viziju. "Ne bi trebalo da vam bude teško, piše Leonardo da Vinči u svojim beleškama, da se ponekad zaustavite i posmatrate mrlje na zidu, pepeo vatre, oblake ili blato, ili neke druge slične stvari – tu biste našli, stvarno, druge ideje. Milić je prihvatio to minuciozno i pažljivo tumačenje detalja, što olakšava otkrivanje nepoznatog duha, ide dalje od ogledala prividnosti i ide putem suptilnosti "pittura metafizika". Ne jednom je on raskinuo sa rutinom i primorao gledaoca da sebi postavlja pitanja: gde se on zapravo nalazi: nisam više ni ispred zida, ni ispred horizonta, već IZA tog zida i IZA horizonta.

Jednom rečju, onirični svet Milića od Mačve izaziva više estetskih uživanja, nego što je to prividni utisak nelagodnosti od totalne tragedije. Originalan u mnogo čemu i čvrst, može se uporediti sa himnom o prirodi, prvenstveno po prozračnosti vazduha preko kojeg se još može da diše uostalom i po blještavosti i lepoti boje! Posebno, šarm nadarenosti širi se iz Milićevih dela, sa stalno obnavljanim temama, dajući za pravo Herodotu, koji je tvrdio da su Dardanci ravnodušni prema svemu, ali samo ne prema poeziji!

ljuba miljkovic
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 242
Придружен: 07 Авг 2007, 15:25
Место: Srce Sumadije

Порукаод ljuba miljkovic » 28 Сеп 2007, 15:46

Слика Слика

Ukleti slikar (81 x 56), 1976; Srpska svadba (100 x 81), 1976

DVOJNIK

Dvojnik je, rekao bih, svojevrsna tematska, a time i tipološka konstanta Milićevog slikarstva. Ako je univerzalna projekcija zavičaja kao sveta opšta, okvirna pretpostavka u kojoj Milić od Mačve nalazi svoj stvaralački identitet, stvarna osnova tog identiteta je svojevrsna slikarska autoprojekcija sopstvenog bića, ili dvojnik.

Uopšte rečeno, Milićeva slika je dvojnik njegovog bića. Sve te slike moraju se razumeti prevashodno kao slikane projekcije sadržaja njegove svesti. Ovaj iskaz ne objašnjava suštinu stvari, jer se isto može reći za slike bilo kog slikara. Treba prethodno objasniti o kakvoj vrsti svesti se radi. Može da zvuči kao pleonazam ako kažem da Milić od Mačve svesno teži da u slikarstvu prevaziđe onaj tip svesti koji bismo rečnikom strukturalizma opisali kao samosvest subjekta sopstvene stvaralačke akcije. Kao što njegovo osećanje zavičaja zadobija opšte sveljudske planetarne dimenzije, tako i njegovo osećanje identiteta vlastitog bića ima u sebi nečeg nadindividualnog, uzvinutog iznad promenljivih i prolaznih procesa pojedinačne svesti.

Milićevo osećanje identiteta, otud traži i nalazi svoju inkarnaciju u dvojniku, u "Ludom Miliću“ koji predstavlja fizičko otelotvorenje tog identiteta. Taj dvojnik, poput kakvog manekena, defiluje na Milićevim slikama, postavlja se narcisoidno u centar zbivanja. On je taj koji predsedava skupovima istorijskih ličnosti gde jedan do drugog stoje Platon, Leonardo, Vuk Karadžić, Pikaso. On nasamo razgovara sa Napoleonom na Elbi. On se susreće sa Nemanjom, Savom, Karađorđem, ili sedi usamljen u svom planetarijumu i razmišlja o univerzumu. Pričajući priču o dvojniku umesto o sebi, Milić uistinu teži jednom višem stepenu identifikacije. Kao što njegova Mačva u simboličnoj transpoziciji postaje moj zavičaj, tako i njegov "Ludi Milić" postaje i moj dvojnik i deo mog identiteta. "Ludost“ je ovde opet sinonim za ono stanje transa koje vodi u transcendenciju, u mitsku identifikaciju sa sveljudskim, sa prabićem, sa univerzumom.

(Đorđe Kadijević: Milić od Mačve, u: Monografija)

ljuba miljkovic
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 242
Придружен: 07 Авг 2007, 15:25
Место: Srce Sumadije

Порукаод ljuba miljkovic » 28 Сеп 2007, 15:51

Hajdemo malo da prodiskutujemo, recimo o "Srpskoj svadbi".

Evo detalja.

Слика

Ima dve scene koje govore da je reč o svadbi. U centralnom delu, svadbena trpeza je postavljena u obliku slova „П“. U sredini je ikona sa predstavom sv. Dimitrija sa do pola isukanim mačem. Ispred njegovih nogu, na trpezi su mladenci. Desno od ikone, u prostoru, igra kolo. Za trpezom desno sedi jedan gost, a preko puta njega gošća. Leva strana trpeze je ivica rova, sa tri vojnika ispred razjapljene (nisam siguran) topovske cevi. Jedan vojnik je pao sa stolice, drugi drema.

Na ikonu se stropoštava čovek u srednjovekovnom oklopu (bosih nogu) i sa drvenim krilima (na levom krilu je crveni krst sa žutim ocilima, znači naš srednjovekovni vitez, mada je Milićeva omiljena ličnost Ikar i njegov pad!?).

Ono što ti se čini da je ključić na vrhu ikone, nije. To je neki „buket“ raznih rekvizita za okačinjanje ikone na zid.

Rekao bih sledeće: svadba se odigrava u ratno vreme, na Mitrovdan. Svi momci za ženidbu su u ratu, jer je mladoženja klinac (nevesta pokrila oči rukama).

Корисников грб
dragica zdralic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1533
Придружен: 01 Авг 2007, 14:29
Место: Novi Sad

Порукаод dragica zdralic » 29 Мар 2008, 18:03

tako mi je žao, ne znam kako se zove ta slika
ali mogu je opisati:

kao portret
znači u gro planu
i naravno iz očiju,po kosi,bezbroj ljudi koji se negdje pentraju po merdevinama od usana do očiji i sl...

tako bi voljela da makar znam "kako se zove" ta njegova slika
a tek da je vidim!?
možda neko od vas zna koja je to slika!?
vidjela sam je prije mozda 15 godina negdje ...negdje...
Слика

"...čudno je, kako nam malo treba da budemo srećni
a još čudnije kako nam baš to malo i nedostaje..."