MORAVA
Reči će mi pomoći da utvrdim
gde ona počinje
da li tamo gde je gledam
ili tamo gde je još nema
ili tamo gde se srce
ispuni peskom i zaboravom.
Šta reci znaju o vodi
koja izgubi sve sto nađe
koju volim da dokazujem
koju želim da učinim stvarnom
a da je ne zaustavim
a da je ne povredim?
NEMIR LUTANJA
Da oči budu svetiljke u buri čela
da pogled nikad ne opustoši luka
da ženama ne utonem u tišinu lica,
ogrnuću ramena vetrom i lutaću
dok me ne raskomada daleka raskrsnica.
).
), prelepog lica i čini mi se, ispod naočara, još lepših očiju.
Sunce iznenađuje, kao i uvek, ali i Dunav uvek iznenađuje. Naročito ako ga gledaš često.
Sedim sa svojim pristojnim prijateljem, ispred jednog kafea, u Zemunu, on pijucka kajsijevaču, ja pijem sok,
gledamo u sojenice na drugoj strani reke.
Dunav izgleda moćno, baš onakav kakav jeste, težak, snažan, nazadrživ...
)primetim da je autobus pun devojaka (kud nestadoše penzioneri? 
) koje se takođe vraćaju iz šetnje.
), mislim da se ne bi pokajao jer je konkurencija bila i više nego opasna.
AUTOMOBIL
Isak je kupio automobil. Lep, jak, crven auto, sa radio-kasetofonom i belim presvlakama za sedište.
Nekad, dok je na posao išao autobusom gledao je lepe devojke kako se drže za šipke i podrhtavaju na svakoj krivini pod košuljama i majicama. Sad je drugacije. Svako jutro samo semafori i žandarmi. Ponekad se uhvati da čežnjivo gleda ka prepunom, smrdljivom i znojnom autobusu, punom lepih devojaka.
Nemir пише:... Srećem s vremena na vreme jednu komšinicu na stanici u 5h ujutru kada krećem(o) na posao. Totalno mi je simpatična (Da li teba uopšte pominjati kakvu kosu ima?
Nisam je viđao duže vreme, do pre dve nedelje, od onda bar jednom nedeljno.
Danima se budim i ustajem sa pitanjem da li ću je toga jutra videti. U međuvremenu smišljam i na koji bih joj način mogao prići.
Ne mislim na neku "žvaku" koju bih joj servirao (jer verujem da je svaki iskren prilaz pravi, ako je druga osoba imalo zainteresovana, ali to je već stvar srca...),
nego jednostavno samo na pravi trenutak, pošto se viđamo samo rano izjutra (a priznaćete to baš i nije najbolje vreme za započinjanje bilo kakvog razgovora).
Pogotovo imajući u vidu da postoji i velika verovarnoća da dotična osoba još nije ni otvorila oči kako treba (ne iskaču svi iz kreveta kao ja
i da može onako mrzovoljna na keca da me otera u tri ***.
Elem... Ponedeljak, stanica pre pančevačkog mosta. Voz staje, i ja onako dremljiv bacim pogled kroz prozor.
I gledam... Gledam, a ne verujem očima. Ona je... Nije... Ona je... Nije...
Ma dal sam toliko zaspao da je počelo i da mi se priviđa?
Tik do moga prozora stoji ona sa crvenom kapom na glavi, u plavoj uniformi. Ma ona je, oči me ne varaju (takvu kosu bih i žmurećki prepoznao).
MOJA "DEVOJKA" JE OTPRAVNIK VOZOVA!
Već par dana sa nestrpljenjem isčekujem dolazak voza na tu stanicu, ne bih li je ponovo video. I viđam je (sada češće nego ujutru na stanici).
U međuvremenu sam i odlučio kako ću joj prići. Napisaću pismo, objasniti da ne mogu nikako drugačije da je sretnem,
ostaviti broj telefona, i kada je ugledam na stanici, proturiti joj koverat kroz prozor.
Pa šta bude! Sada još samo da smislim šta bih tačno napisao.
Ah, slatke muke... Kako napisati pismo otpravniku vozova???
Ako sve ispadne kako treba, svečano se zaklinjem da ću javno povući sve psovke i proklinjanja koje
već godinu dana upućujem na račun železnice.
... I da ću se smiriti... Ne zvao se ja Nemir!
Poslao Pet Jun 26, 2009 7:32 am
Nemir пише:U subotu uveče me je šetajući put naveo u onu biblioteku na kraju Knez Mihajlove, koja radi do dvanaest sati uveče.
Pade mi na pamet da bih baš mogao da se počastim nekom dobrom knjigom.
Prelistavajući knjige već sam se skoro odlučio za Dežulovića i "J*bo sad 1000 dinara", kada sam naleteo na nešto što sam odavno hteo da pročitam, ali sam totalno izgubio iz vida...
Naravno da sam se odlučio za Cukićevih "45 obrtaja".
Za dvadeseti rođendan sam od drugova dobio na poklon Janjatovićevu Yu pop-rok enciklopediju (sa posvetom: ...Za gajbu iscevčenih godina
i sećam se sa koliko sam uživao čitajući je i diveći se nekim fenomenalnim fotografijama.
Tako sam od sličnog uzbuđenja Cukićeve priče o pesmama počeo da listam još u autobusu, ne skidajući osmeh s lica.
Oduševljen sam knjigom, ali moram priznati da mi je (ako se uopšte moje mišljenje računa kao relevantno
Ne želim ničim da umanjim oduševljenje sa kojim sam proleteo kroz priče o bendovima i anegdote o nastajanju pojedinih pesama, ali proznajem da mi je zaista falio originalan tekst pesme.
A onda sam uradio nešto od čega sam se do sada zgražavao...
Iznad svakog naslova pesme na srpskom jeziku sam hemijskom olovkom dopisao ime benda i naslov pesme na engleskom.
... U nemogućnosti da ispišem ceo tekst, zadovoljio sam se barem time.
Skinuću sve tekstove pesama sa neta, odštampati ih, i ubaciti presavijen papir na početak svakog poglavlja.
Na taj način će mi knjiga delovati 1000% kompletna.
... Nemir, strast ili nešto treće?
"Samo onaj ko nije dovoljno dugo samovao ne ume da ceni radost trenutka kada je dvoje ljudi zajedno"
).
"
)
