tok misli

Opustite se, zaboga!

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Alan_a
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 7077
Придружен: 25 Феб 2006, 19:15

tok misli

Порукаод Alan_a » 26 Дец 2008, 22:33

znate to. pokušali ste bar nekad. ili niste?
... direktan prenos iz mozga. bez lažiranja. što iskrenije. beležeći i blokade, dugačke minute, kratke minute, pogled kroz prozor, pogled na sto, etiketu sa juče kupljenog džempera... prodavačica je bila očajna, nadrkana klinka koja je prevrnula očima, znam da jeste, stopostotno, onako pun krug i još malo, zbog toga što je vraćam u butik, a tek je zapalila, čula sam kako je glasno otpuhnula iza mojih leđa, ili da to nazovemo frktanjem?... filmovi... nataša je divna, kako mi samo dotera i te omote na dvd-ijima... nisam još napisala novogodišnje čestitke, treba mi spisak, garant ću opet nekog zaboraviti... mađarske reklame sa tv-a. ospirin... osim aspirina ništa ne povezujem ako ne pogledam šta reklamiraju. kakav jezik... spleten jezik, čudan jezik, jedini na svetu. kao plavi zec. i rudolf crvenog nosa... mogla bih u bg prvog. u onu ulicu crvenog nosa. ili tako nekako... a D. se baš obradovao kad sam mu rekla da ću verovatno naići 5... peti je najzgodniji datum. trćast. prćast. prpošan. blesav. taman da se uklope i čestitke i slavlja, i ja, i moji beograđani. kakva šenula banda...

eto.
tako nekako.
par minuta toka.
koliko ko želi da nam teče i reče... ;)
"... Savrsen dan da krenem 'nemam pojma kuda' i da budem 'nemam pojma gde' i da zavrsim 'nemam pojma kako'..."

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8575
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 26 Дец 2008, 23:56

Savrshen relaks.Pozdravljam topik:)
Ja cu od sutra :)

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20430
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 27 Дец 2008, 10:14

Uglavnom je to kružni tok misli koji me uvek vraća na početnu rečenicu. Zamislim hiljadu stvari, a kad ne mogu da se odlučim, otvorim neku igricu. Sindrom "Buridanovo magare". Kad dođe veče, i vreme je da se udaljim od kompjutera, počnem u sebi da nabrajam šta sam sve mogao da uradim - a nisam. To "unutrašnje kajanje" nikako da preskočim.
:-D :-D :-D

Корисников грб
dahlia
~ moderator ~
~ moderator ~
Поруке: 2876
Придружен: 11 Јул 2005, 13:44
Место: Sarajevo
Контакт:

Порукаод dahlia » 27 Дец 2008, 10:44

ne mogu razumjeti da nema taj osjecaj odgovornosti da se javi, stotinu puta sam mu rekla, ne mogu spavati dok nisi kod kuce, dok mi se ne javis gdje si...i uvijek iste price s moje strane i isto ponasanje s njegove.....kaze, nije dijete, ali on ce uvijek biti moje malo dijete, moja briga...i kad bude imao puno vise godina i svoju porodicu...i nakon jos jedne neprospavane noci, jutros u 6 stize sms poruka, da ce ostati spavati kod Slavena, noc za tutnjanje, dan za spavanje i tako prolazi vrijeme jednom srednjoskolcu...i bas ga briga kako se majka osjeca i je li spavala i je li se nervirala....

kad su mi govorili da su mala djeca mala briga, a velika djeca velika briga, smijala sam se, jer mi je ono nepsavanje nocu, presvlacenje, hranjenje i stotinu obaveza uz sve to bilo nekad i previse...doduse, nista nije tesko za svoje dijete, ali sam mu poklanjala svu svoju paznju i slobodno vrijeme, a posao, zajednica u kojoj sam zivjela, uloga supruge, majke, nevjeste nepokretnoj svekrvi, snahe razvedenom djeveru bili su nesto sto se nije moglo zaobici ni odloziti....no nisam tada razmisljala koliko sam sretna jer je tu, uz mene, i jer ce se igrati dok mi je na oku....a onda je doslo vrijeme kad mi je rekao kako je njemu dvoriste ispred kuce malo...pa je otisao u susjednu ulicu, pa prosirio kretanje na cijeli kvart, pa onda na cijeli grad....prohujale godine, a brige nista manje, svaki dan sve veca i veca...nije lako biti majka...cast ocevima, ali moj naklon majkama...
"San je ono što se želi, a život je buđenje."(Meša Selimović - "Tvrđava")
MOJA KNJIGA

Корисников грб
Alan_a
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 7077
Придружен: 25 Феб 2006, 19:15

Порукаод Alan_a » 27 Дец 2008, 14:38

da, kružni tok... kao na onoj raskrsnici. strelice... koliko ih pratimo? koliko ih priznajemo? koliko prepoznajemo? ponekad se inatim... ali se uglavnom završi kao u onom crtiću, skoro da sam već i zaboravila šta se u njemu zbiva, i je li duško glavni?... ono kad se cela neka komplikovana skalamerija od petlje završava u kružnom toku, i šta god da radiš završiš na istom kiosku s brzom hranom... hehe... klinac na exitu imao slatku majicu - onu na kojoj su nacrtani pas i mačka u vitlanju, a ispod - brza hrana. iako je meni večni favorit ona druga, na malcu kojem sam gledala leđa hodajući preko mosta. pisalo je: ako je vama upola dobro kao nama, onda je nama duplo bolje nego vama! :P elem, dakle, svi smo u kružnom toku? je li surovo da klinci to saznaju sa tri godine gledajući crtić? nipošto. naposletku, oni sve već duboko promišljaju i uronjeni su u neki drugačiji sistem uzročno-posledičnih veza, kad bismo bili svesni koliko delikatan češće bismo bili prestravljeni. kao ona knjževnica koju je njen mali komšija vrlo zamišljen ozbiljno pitao - šta će da izraste iz dede. posadili su ga u zemlju. i šta će iz njega da izraste? hmmm... da... bolje da ja i dalje samo slušam toma waitsa i pijem bambus... sinoć sam d. poslala sms - grad je pun deda-mrazića koji imaju cirka 25 godina. ako se nacirkam ne moraju ni poklone da mi nose, samo nek se motaju naokolo, naoko, onako... ;) odgovorio mi da se nacirkam... nije da ga slušam. samo je popodne tako... da se prepustiš tišini i zimskom belilu poslednjeg vikenda godine koja ti izdiše na rukama, i da joj za laku noć prineseš neku žrtvu... dok pevaš s waitsom: I Hope That I Don’t Fall In Love With You...
"... Savrsen dan da krenem 'nemam pojma kuda' i da budem 'nemam pojma gde' i da zavrsim 'nemam pojma kako'..."

Корисников грб
Alan_a
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 7077
Придружен: 25 Феб 2006, 19:15

Порукаод Alan_a » 28 Дец 2008, 12:06

... to što sam skakutava nemam pojma s čim ima veze, danas je naprosto tako, sve mi lovi pažnju, odasvud neke udice, upecam se, visim kratko, a onda me nešto drugo jednako intenzivno i jednako kratko ščepa... nemir, blinkajući, tinjajući, svetlucav, uporediv sa svim tim sijaličicama na gradskim ulicama, na prozorima, na okićenim jelkama. pa svaka sijaličica samo na tren osvetli najbliže okruženje, ponudi zalogajčić za pogled, a onda prepusti tron svojoj prvoj drugarici, nesebično, velikodušno, sasvim u skladu sa 'sloganom' božića... ne smeta mi to. ne smatram da je 'podgrevanje' dobrote i milosti u ljudima, čak i 'tematski' u startu loše, u startu manipulativno... da, može ispasti tako, i često biva, kao i sa mnogim drugim stvarima... dobre sluge, loši gospodari... čudna mi sitničavost ljudi koji sve bagatelišu zbog toga što nije 'stopostotno'... podseća me na one što uvek drže dijetu od sutra, al' zapravo, bez greške, pa izdrže striktno dva dana da bi se posle zbog najmanjeg prekršaja bacili u očaj slistivši tri šampite s hlebom, ostavivši dijetu na stranu za karakternije dane... ta vrsta čistunstva mi totalno strana. i da, grešiću, grešiću stalno, ali ću kad god mogu povećati udeo ne-grešaka. i to je nešto. i to je ponekad dovoljno...
"... Savrsen dan da krenem 'nemam pojma kuda' i da budem 'nemam pojma gde' i da zavrsim 'nemam pojma kako'..."

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8575
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 28 Дец 2008, 21:16

Treba da napishem bez mnogo razmishljanja ono sta osecam?!
Da ne lici na dnevnik,iz razloga shto bih mogla da ga pishem i bez ovog topika.
Treba da saznam shta moje najintimnije JA vuce sa sobom kao repic...da sagledam sopstvenu konfuznost,emocionalna praznjenja...
Da razgalim,razgolitim sve ne logicnosti i da to sve smestim ovde da cita vaseljena.
Nije potrebno stideti se onoga shto mozak reprodukuje...nije sramota ni misliti glasno.Znam da nije i nece biti potrebno skretati svaki tok na neciju vodenicu .Mozak je najsavrsheniji komp...mashinerija cuda vredna.Dusha kao pandam..ne stize da ga prati.Ona vuce opet u neke svoje krajnosti....
Trenutno...plutam,lutam...ne razmishljam mnogo izmedju sive i plave...u nekom vakumu,bestelesno a ipak uracunljivo.

Hm? :idea:

Ravens Daughter

neki tokovi...

Порукаод Ravens Daughter » 29 Дец 2008, 00:13

Promasicu temu, to je izvesno. Probudih se u nevreme.
Dakle, ako deca izlaze – nije dobro, ako ne izlaze – nije dobro.Idu, jer su mladi, i jer sam ja normalan roditelj. E, onda ih ja pijane vadim iz taksija u zoru, ‘gola’, i u papucama. Nece da izadje iz kola , pruza otpor, taksista ga vuce za ruku, ja za nogu, i tako… petak, subota…subota, petak.
Ako sam ‘ osuncana’, nasminkana i doterana – kucka sam, i besna. Kad nisam, bleda sam, i propala. Olesena, nemam…’ nesto’, i to nije dobro, ako ‘prelivam’,bice da me ne vole… pa jedem;-)
Ako nadjem pametnu, talentovanu i kreativnu osobu koja ima sta da kaze: prestara je, nije atraktivna i nece biti lepa na fotografijama.Kad je lepa onda je… sigurno povrsna?!
Bila ljubazna ili hladna, suprotnom polu nikako nisam jasna. Ili nije razumeo sta sam htela da kazem, ili je razumeo, i sve razume, ali ne razumem ja…
I nabitnije, ako jedem - lose mi je. Ako ne jedem, lose mi je.
Na kraju… dok sam spavala, stigla je poruka.Napisa devojka:’izvini!’, posle agonije od dva dana. Postujem ja to! Oduvek sam se gadila pozitivaca, jer pozitivni se na zemlji i ne radjaju. Citav zivot je borba i bitka da se bude pozitivan. Kada mi neko kaze, da radi na sebi i da je svestan pozitivnih i negatvnih aspekata nasih licnosti, rado bih mu se poklonila do zemlje. Muka mi je od rajski pozitivnih, oknako napamet, bez truda.Tek tako, rodili se sjajni , savrseni, u blazenom stanju …samo ne znam sta vec hiljadama godina rade prestavnici najeminentnijih svetskih religija, i filozofskih sistema. Zato ti ljudi neprestano strazare nad sobom, da bi stigli tek do jednog savrsenog dana u zivotu.Savrseno stanje svesti, ono koje traje - iznad dobra, iznad zla , i beskrajan mir u mislima, to mi je san. Eto, cuh sta me interesuje.

Корисников грб
Nemir
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 5104
Придружен: 09 Мај 2006, 00:25

Re: neki tokovi...

Порукаод Nemir » 29 Дец 2008, 07:23

... Mislio da će mi prošla Nova Godina biti poslednja u nizu koje provodim sam. Zato sam uvek pred taj famozni doček nevoljan, tužan, setan... Jednostavno sve ono što nisam ja! :shock:
A ova mi je godina od samog početka donela tebe i duge neiscrpne telefonske razgovore. Tebe.. Malo, neiskvareno, ranjivo, radoznalo, željeno biće. Ispunjenje svih mojih želja. Čuvao sam srce, odupirao se, znajući da je sve to i suviše nestvarno da bi se baš meni desilo. Govorio ti " nemoj mi toliko pričati VOLIM TE, nemoj mi te reči toliko puta ponavljati, jer ću još i poverovati u njih"...
Ti se nisi obazirala. Strpi se još malo, brzo će septembar, pa ćemo biti zajedno, pričala si. I šta mi je drugo ostalo nego da se prepusti, da se predam.
Došao je septembar, a sa njim i tišina. Retke poruke, ređe, muk. Oktobar, novembar, decembar...
Mislim da mi i srce kuca tiše, ubrza samo na zvuk poruke, ali to je uvek neka druga a ne ti. Kako da objasnim ljudima da ne želim nigde za doček, ni sa kim. Sam, sam, sam...
Ovaj je doček bio rezervisan za tebe, ne želom da bilo ko zauzme to mesto. Kad otkuca ponoć umreće jedam dobar deo mene, po ko zna koji put.
Pre nego što zaspim pogledaću na sat. 3.30h je. Gde si? Ko sada sluša tvoje raspevane reči, kao da vodiš ljubav sa njima. 3.30h je... S kim li sada vodiš ljubav??? :shock:
"Vitez od Nemira!"

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8575
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 29 Дец 2008, 09:01

Kako bih ti nasapunjala tu njushku snegom da bi se sve pushilo :wink:

Корисников грб
Nemir
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 5104
Придружен: 09 Мај 2006, 00:25

Порукаод Nemir » 29 Дец 2008, 09:09

Jel se ovo odnosilo na mali JA? :-D
"Vitez od Nemira!"

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8575
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 29 Дец 2008, 09:20

Taman posla:)
Pratim tok svojih misli ali u drugom pravcu .
Ako volish da se grudvash ...hm?
dam ti preticanje :mah
Kad smo vec kod toka...neshto se nosim mishlju da cu na svoj vilinski shtapic staviti magnet i dovuciiiiiiiiiiii tu Nemirnu princes tebi u 12 haaa
hahahahahahah :P

Корисников грб
Alan_a
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 7077
Придружен: 25 Феб 2006, 19:15

Порукаод Alan_a » 29 Дец 2008, 11:39

:)===0
moram da primetim da tvorcima misli jako lepo teku. sve se pretiču... ;) i jako lepo dotiču. ^78^

... 'hiljadu sms-ova', hiljadu ovoga, hiljadu onoga... obećavaju mi radijski glasovi, prati ih muzička podloga božićnih pesmica, sve je veliko, sve je grande, sve je da padneš na teme... a meni sve to vuče na skretanje sa teme. one glavne. one o kojoj govorimo kad govorimo o ljubavi... kao Karver. kao Kiš. kao Kastaneda. ponekad dodatno volim to ka... čak i kod onog sirotog Jozefa. onog što ima proces. onog koji je i ja...
... i uvek, početkom svake od tih obećavajućih godina, a sve su takve dok su u kolevci, zaričem se da ću pripaziti kod albukerkija... ;)
"... Savrsen dan da krenem 'nemam pojma kuda' i da budem 'nemam pojma gde' i da zavrsim 'nemam pojma kako'..."

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22964
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 29 Дец 2008, 13:13

...Živa glava ne ostaje...obećala sam joj lakiranje noktiju i sad ne prestaje da ide zamnom i priča... :P
Pa na raspustu je i reko'-ajde da je prođe volja...
A supa kipi li kipi dok ja ovde kucam li kuckam...
A kao da je prvi ili poslednji put... :D
...Čitam neke priče ovde i pitam se ima li kraja tim stvarima?
Taman pomislim.gotovo je sa nekim likovima,a kad oni evo ih...
Čudo jedno...
Nervira me ovo njeno kašljanje,dugo traje...Poludela sam već..
A kako se samo obradovala prvim novogodišnjim pokolnima!
Deca...čudna svorenja..
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
dahlia
~ moderator ~
~ moderator ~
Поруке: 2876
Придружен: 11 Јул 2005, 13:44
Место: Sarajevo
Контакт:

Порукаод dahlia » 29 Дец 2008, 22:20

sve cesce zaticem sebe u razmisljanjima....uvijek ona glupa razmisljanja..."da je bilo, bi li bilo"....nikako da shvatim da na neke stvari ne mogu utjecati, da je vrijeme ono koje odnosi i donosi, mimo nase volje, a mi smo samo nijemi promatraci svega sto se dogadja, nekada od brzine smjenjivanja dogadjaja niti ne uspijemo trepnuti...najgore sto se moze dogoditi je da ti se srusi svijet u trenutku kad mislis da si gotovo pa cvrste zidove sazidao...ustanovis da je onaj temelj povjerenja odjednom srusen, da je ono nekad receno sada poreceno, zgazeno....da snovi sanjani za dvoje postaju samo tvoja mora koja gusi i zdere....boli....jako boli....ali zapravo ne boli osjecaj napustenosti....boli sruseno povjerenje u covjeka, boli spoznaja da je osoba u koju si se jucer kleo, za koju bi ruku u vatru stavio, spremna da ti zabije noz duboko u grudi....ili da te napadne mucki, s ledja....ili da te truje sitnim stvarima za koje zna da ce postici efekat.....ili da ode bez rijeci objasnjenja, otavljajuci te da se pitas gdje si pogrijesio...a mozda zapravo greska i nije napravljena...
mozda si jednostavno sve savrseno radio, cega se druga strana prepala i pobjegla glavom bez obzira....
"San je ono što se želi, a život je buđenje."(Meša Selimović - "Tvrđava")

MOJA KNJIGA