Roganostor : Pesmarica u sosu od svežih sarmica

[majalibre]

Roganostor ovo do sada je tako dobro!

[Roganostor]

Prosvetljenje



Osećam se kao konj
čija je utroba
učvorena
ogrlicom brilijanata

Osećam se kao ptica
čiji su kljun
otkinuli
nasmejani pajaci
zubima

osećam se
kao ždral
vrata utegnutog
utegama
čelično betonskog smrada

kristalni šiljci
ridajućeg grohota
otkidaju se
iz mog trbuha

curi mrežnjača

prevlačim se
preko opne pogleda

jesam li
to
slep

[dahlia]

Tvoji su stihovi pravi uzitak za dusu....krasno.....

[Roganostor]

Istini



pogleda ušivenog
za tvoju dušu

dišem te
silovito

ne mogu da se
otrgnem potrebi
želim te
gromovito

ti si moja strast
moj koren
živi mir

izatkana od šuplje sile
prelivaš se
nazubljenim oštricama

žvaćem tvoje seme

gutam
volju tvoju

gladan sam tvog mesa

žedan sam tvog mirisa

moja večna
ljubavnica

[Roganostor]

Laž



ostario sam

povijam se
grlim zemlju

vid mi slabi
noge ne drže
zglobovi klecaju

trese se meso

sve na meni
otpada

smrad se širi
trulež raspada

to sam ja
lešina

smrt me obavija
do srži
žalac zabija

nikad me nije ni bilo

to je sva istina

[Roganostor]

Pesnik



pohaban sam od korišćenja

prodajem se po ulici
za sitniš
groktaja

trošim se po prljavim stanicama
dajem se za meru očaja

želim da me razvale
siluju
u mozak ubiju

želim da mi iščupaju oči
makazama
i beonjače dokrajče
zubima

želim da mi utrobu tupim nožem
raspu
i kožu po svinjskom gazištu
prostru

da mi svaku kost
pojedinačno izdrobe

ostacima da nahrane kornjače

i samo kad ništa
ostane

tada želim
da me pohvale

[Roganostor]

Ego



otrovan sam

šiljat zadah
širi mi se iz usta

trule mi zubi
kost mi puca

pluća su na izdisaju
srce prestaje da kuca

otrovan sam

sebe sam
u sebe
zario

živu ranu
užarenim plamenom
ušio

curi otrov

gadan je to bol
prevrtljiv
smrdljiv

gadna je to rana
sirova
duboka

nadasve široka

[Roganostor]

Civilizacija



nešto sam usamljen ovih dana
iz dubine duše
štrči mi
rana

nekako nemam mira
sve oko mene drhti
približava mi se
ledeni dah
smrti

koraci odzvanjaju u prašumi
betonskih ivica
u glib tonem
skrivenog lica

svuda oko mene
maske
nadutih vilica

iza mene
smrad
tehničkih hranila

beda
očaj
jad
udešeni da deluju
kao rad

Vrištim

nema ko da čuje

Urlam

beže
decu sklanjaju
od mene

gradovi
plastičnih lica
puni poslastica

kurve
dileri besmisla
izopaćenici svih oblika

svuda krhotine
očaja

gde je tu sreća ?

[Roganostor]

O autoru



Više puta
su me šibali
do smrti

nokte vilama čupali
zube drobili
dušu kidali

napio sam se bola
do dna
ne mogu više
ni gutljaja

boli me pomisao
da boli

ranjen sam
toliko duboko
da je žalac dopro
na mesto gde nema dubine
gde nema visine

gde samo ostaje
sve što postaje

odatle me boli
iz postanka

sve je bol
pa i kapija

[Andrej]

Nasi pojmovi o ljubavi
u raspadanju
iluzije s cinjenicama
u okrsaju
dobro i zlo
vjecno i povremeno
materijalno i spiritualno..
kako je tesko vjerovat u ljubav
kada su u nama
unutar nas
sravnjena osjecanja
u rusevinama...






Citam evo poeziju Roganostora,i odusevljen sam,koje nam je covjek osvjezenje donio.Hvala ti pjesnice i dobro dosao!

[Roganostor]

Očajanje



sirovo
kao koža
tek zaklanog ljubavnika


mučno
kao dodir
izbečenog pandura
na saobraćajnici


živo
kao smrt
poslednje nežnosti

mračno
kao raskid
svetlosti

stravično
kao nazubljeni kolac
dok prodire
u meso

smrtno

kao užasna bolest
u najstrašnijim mukama

[Andrej]

Pesnik



pohaban sam od korišćenja

prodajem se po ulici
za sitniš
groktaja

trošim se po prljavim stanicama
dajem se za meru očaja

želim da me razvale
siluju
u mozak ubiju

želim da mi iščupaju oči
makazama
i beonjače dokrajče
zubima

želim da mi utobu tupim nožem
raspu
i kožu po svinjskom gazištu
prostru

da mi svaku kost
pojedinačno izdrobe

ostacima da nahrane kornjače

i samo kad ništa
ostane

tada želim
da me pohvale

uf Ringo ova...

[Roganostor]

Reč



ne mogu da je sročim
izgovorim
porodim

ne želi da izađe
da prestane
da me glođe

ne znam
šta da radim
kako da je svarim
za prostor zavarim

toliko me muči i kopa
rije iznutra
bez dohodka

koči kida
nemir stvara

želim
da se provalim
sada

[dahlia]

ne trudi se
izaci ce one same
kad osjete zrelost
kad te izmuce u
stvaranju tebe
unutar tebe samog.
One dolaze
da nam se naklone
Kad im pronadjemo
Bolnu tocku.

[romantik]

Civilizacija



nešto sam usamljen ovih dana
iz dubine duše
štrči mi
rana

nekako nemam mira
sve oko mene drhti
približava mi se
ledeni dah
smrti

koraci odzvanjaju u prašumi
betonskih ivica
u glib tonem
skrivenog lica

svuda oko mene
maske
nadutih vilica

iza mene
smrad
tehničkih hranila

beda
očaj
jad
udešeni da deluju
kao rad

Vrištim

nema ko da čuje

Urlam

beže
decu sklanjaju
od mene

gradovi
plastičnih lica
puni poslastica

kurve
dileri besmisla
izopaćenici svih oblika

svuda krhotine
očaja

gde je tu sreća ?

Tako je suborče. samo naprijed bez milosti....

došla je panika pudingarima i puding kvazi poeziji.. Fuj !!!!