Najlepša ljubavna poezija

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 31 Мај 2008, 23:22

IZ TRIPTIHONA ZA NADA

Nema te,malo kneginjo od Melanholije.
A bila si tako bela u crnoj bluzi.
Dugo ce za tobom raspuklo srce da bije
I svaki dan mi od godine duzi.
Miniraj zid pameti,o krvi razroka,
I peshcanom satu cekanja ospi zube.
Luduju gavranovi pod maslinjacima oka.
Opet prelistavam secanja da se ne zagube.

Shapati pokajanja skamenishe se u piljke.
Evo,palim kandilo u Manastiru sete.
Vise oblaci nad rushevinama biljke.

I svako predvecerje donosi iste sate:
Cutanja shto lice na uplakano dete.
Cutanja shto se kao zvona klate.

Radomir Micunovic
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 17 Јун 2008, 23:38

TAJNA MOG OKA

Ti,tajna mog oka,

mili i jedini u dushi,cutnja na

usnama,

tepanje samoce kroz nepreglednu

daljinu srca,

gde sam te srela iznenada,ne znajuci

da te sudbina shalje,

gde sam te brala po suncu i po rosi,

moj mushki cvete u bolu zore i medj

vetrovima,

evo se klanjam tvome mirisu i tvome

trnu,

i glasu shto me vodi da ne zalutam,

i senci koju sam upila pa zivim u

prisutnosti

osvojenoj nadom i snagom molitava.


Evo te velicam,slugo i gospodaru

mojih godina,

ceznjo u koju sam uronila i zaustavila

vreme,

strepnjo shto te shapucem svakog

trenutka,

svetlosti u kojoj se palim i gasim

kao svitac iznad pshenicnog polja,

kroz koje leto koraca ponosno i

stameno

kao ti kroz moje srce,moj zivot...

Dragan Dragojlovic
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 02 Јул 2008, 11:36

Osma prica

pa shta sada sa svim tim pjesmama
krojenim za tebe
shta sada sa citavim tim tijelom
za tebe ispjevanim
voljeni moj
najdraza moja pjesmo
shetash po mojim nenapisanim papirima
napamet vec umijem da te izrecitujem
ali ne mogu da te napishem
u svoju kozu da te urezem
ne mogu svojim stihovima da te vezem
da te zakujem u svoju srecu
lance svojih osmijeha da ti objesim oko vrata
najdrazi moj
voljena moja pjesmo
ko da mi objasni shta sada ove moje oci znace
ko da mi kaze shta sa s ovim mojim rukama da radim

kako sada da te otpjevam
da te dovrshim nedorecenog
kada ne znam vishe brazgotine na tvojim rukama
najdraza moja pjesmo
voljeni moj shta cemo sad


Cvijeta Jakshic
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 09 Јул 2008, 21:59

LJUBAV

O, da mi je nešto pa da budem reka,
Pa da tečem ispred tvoje kuće male;
Pevajući tebi da razbijem vale
O pragove gde ti staje noga meka.

Pa kad niz pragove siđeš sa ibrikom
Da zahvatiš vode, da ti zgrabim ruke,
Prigrlim te sebi u svoje klobuke,
I da tebe, draga, više ne dam nikom.

Na dušeku trava i mojih smaragda,
Kao nimfa moja, da počivaš svagda,
I da niko ne zna tvoje mesto gde je.

Samo moje oči da gledaju u te,
Samo moje sve dubine i sve kute
Da lepota tvoja osiplje i greje.

(Aleksa Šantić)
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 14 Јул 2008, 13:31

Ljubavna...

Krijem Te u cistoti
U snegu gde nema stope
U lirskoj strasti
Kojom se neukrocene reci krote

Krijem Te iza sunca i iza neba
U najsuncanijem predelu
Ljubavi,ne hleba !

Zivish,Nasushni
Tamo gde dopire samo Bog
Najsvilenija zico oka mi duhovnog.

Susrecemo se i zivimo
Snenost i zasencenost
Zivota snovnog.

Od ljudi i od studi
Ukrio Te Bog.

Na svilenom pergamentu
naredbom Vrhovnog
Pishem Ti i ovu pesmu.

Gordana Boranijashevic
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29433
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 18 Јул 2008, 15:33

MOJE LICE U TVOJIM RUKAMA

Kad me gledaš,
kad uza me, bez pokreta, sjedeći, blago se nagibaš;
kada pružaš svoje dvije ruke, tako umilna, jer želiš,
jer bi eto htjela dotaći, da, moje lice.
Tvoje dvije ruke, kao iz sna,
koje me kao neka sjena dosežu.
Gledam ti lice. Dah nježnosti izbio je iz tebe
poput svjetlosti u crtama tvog lica.
Kako lijepa izgledaš! Izgledaš više djetinjasta.
I gledaš me.
I smiješiš mi se.
Što li tražiš kada me, pružajući ruke, nijema,
dotičeš?
Osjećam žar sjene, dima što živahan stiže.
Kakva ljepota, dušo moja! Nastamba, u zanosu,
mirna počiva.
Ti šutiš a ja osjećam svoje lice, zbunjeno, blago,
među tvojim prstima.
Nešto moliš. Pretvaraš se u djevojčicu koja moli.
Nešto tražiš. Prelama se neki glas koji ne postoji
i koji nešto ište.
Zakašnjela ljubav. Ljubav u prstima koja kuca bez
buke i bez glasa.
A ja te gledam u oči, gledam i čujem te.
Čujem dušu posve tihu, djetinjastu, koja pjeva
slušana.
Ljubav kao cjelov. Ljubav u prstima koju slušam
zatvoren u tvoje ruke.

Vicente Aleixandre
Слика

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 28 Авг 2008, 22:42

Francis Turner

U djetinjstvu
Nisam mogao trcati,niti se igrati.
Kada sam odrastao smio sam samo gucnuti,
Ali ne i piti
Od sarlaha mi je oslabilo srce
Sada lezim ovdje,
Utjesen tajnom koju jedino Magu poznaje
Postoji vrt akacija,
Katalpa i stabla njezno ovijenih brsljanom
Tamo sam jednog lipanjskog popodneva
Sjedio s Magu
I dok sam je ljubio s dusom na usnama
Izdahnuo sam...

Edgar Li Masterz
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 03 Окт 2008, 22:28

Dva lista

Najdraza moja, jutros sam gledao treptaj svjetlosti
između crvenog i zutog lista.
Gledao sam između i iznad njih,
trazeci prostor u koji bih mogao pobjeci
i zaboraviti Tebe.

Gledao sam njih, crveni list i zuti list;
svaki je pripadao svom drvetu,
a nasli su se tako blizu,
okruzeni komadicima neba i
bljeskovima svjetlosti.
Kad bi ih pokrenuo vjetar,
zamahnuli bi snažno jedan prema drugom.
Vidio sam jasno - bili su previse blizu
a da ne bi osjetili ceznju.

Najdraza moja, gledao sam ih jutros,
zuti list i crveni list.
Kako je cudna njihova sudbina!
Toliko su snažno zeljeli taj dodir
da su sustali i divlje mahali noseni vjetrom.
Sirili su svoje nevidljive ruke i tražili zagrljaj.
Zatim bi se umirili i predahnuli.
U tim se trenucima nad njima sazalilo se sunce -
bljesnulo bi neobično, a njihovi bi vrhovi nestali,
stapajuci se u bijelom plamenu.

Najdraza moja, jutros sam vidio dvije ceznje.
Usprotivilo im se prostranstvo
kojeg nisu mogli prijeci.
Gledao sam crveni list i gledao sam zuti list,
a vidio sam more beskraja između njih
- ne vece od sirine mojega palca.
A ipak, to je more koje će ih
zauvijek razdvajati.

A.P.Kežele
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8575
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 25 Окт 2008, 00:41

Volim te - Paul Eluard
Volim te za sve žene koje nisam upoznao
Volim te za sva vremena u kojima nisam živio
Zbog mirisa velike pučine i mirisa topla kruha
Zbog snijega što se topi i prvih cvjetova
Zbog čednih životinja kojih se čovjek ne plaši
Volim te zbog voljenja
Volim te zbog svih žena koje ne volim

Jedino u tebi ja se dobro vidim
Bez tebe ne vidim ništa nego široku pustoš
Između nekad i danas
Postojale su sve te smrti što sam ih
ostavio za plotom
Nisam mogao probiti zid svog ogledala
Morao sam učiti život slovo po slovo
Kako se zaboravlja

Volim te zbog tvoje mudrosti koja nije moja
Zbog zdravlja
Volim te unatoč svim obmanama
Zbog tog besmrtna srca što ga ne zadržavam
Ti misliš da si sumnja a nisi nego razum
Ti si veliko sunce što mi na glavu sjeda
Kad sam siguran u sebe sama.

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8575
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Trenuci koji mnogo znace, a tako malo nedostaju

Порукаод zara » 25 Окт 2008, 00:44

Vredi li ono na sta nailazim.
Kako ces me vratiti.
Pocetak je sad kada zavrsilo se sve.
Mnogo toga mimo nas prolazi

Podelicu s tobom svaki emotivni krah.
Fantastican trenutak s tobom proveden dan.
Misticno nestajes vise nisam siguran.
Divim ti se i smeh ti poklanjam.

Probaj da hodas po tankoj liniji.
Iz tame daj mi malo svetlosti.
Igram na nivou gde se nista ne vidi.
Obecaj da me neces zaboraviti.

Trcim niz stepenike epohe ljubavi.
Da li cu te ikad videti.
Ne mogu sebi naci nalik tvoje slicnosti.
Obeshrabren tuzan odlazim.


Aleksandar Popovic

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 26 Окт 2008, 00:09

Danas bih mogao...
voljeti te kao jučer,
kao sutra,
kao svaki dan.

Danas bih mogao..
otići daleko...puno dalje
no što je vrijeme,
puno dalje no što oči dosežu.

Danas bih mogao
pružiti ruku
niz križaljku zbunjenog
srca
i dotaći zlatnu ribicu za sreću.

Danas bih napokon mogao
probuditi se sretan
kad sam već tebe sanjao
i tvoje usne snom ljubio!

Sve bih danas mogao
jer danas je dobar dan:
za herojski zivot običnog tempa,
za ljubav i poneki poljubac
što ga tamo daleko
na tvoje čelo
smješta povjetarac….
ušuljavši se izmeđ´ zavjesa
nošen mojom željom….
i srebrnom trakom mjeseca!

J.L.Borhes
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8575
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 05 Нов 2008, 18:23

VEČERAS MOGU

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Napisati na primer: "Noc je puna zvezda,
trepere modre zvezde u daljini".
Nocni vetar kruzi nebom i peva.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Volio sam je, a katkad je i ona mene volela.
U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osjecaj da sam je izgubio.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.
Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvezdovita i ona nije uz mene.
I to je sve.U daljini netko peva. U daljini.
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Kao da je zeli pribliziti moj je pogled trazi.
Moje srce je trazi, a ona nije uz mene.
Ista noc odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.
Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.
Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pisem.

(Pablo Neruda)

Корисников грб
Jasenka
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 25
Придружен: 10 Нов 2008, 08:59

Порукаод Jasenka » 10 Нов 2008, 09:38

J E Z E R O


Ka obalama novim terani o postanja,
nošeni bespovratno u večne noći sen,
zar ne možemo nikad sred mora naših dana
baciti sidro makar i na tren?

Jezero! Ne ispuni ni krug u svome hodu
godina, a ja sada dolazim amo sam,
bez nje da gleda tvoju tako voljenu vodu,
bez nje, i sedam na naš stari kam.

Ti si hujalo isto ovako ispod stena
i lomilo se isto o kršan ovaj žal,
i pod istim je vetrom mila stopala njena
prskao penom propeti val.

Da li se sećaš? Jedne večeri plovljasmo mirne,
od voda do nebesa prekidao je muk
jedino šumor vesla kad talas tvoj dodirne,
u tih i skladan slivajuć se zvuk.

Najednom nekim brujem na zemlji sasvim novim
odjeknu začarana obala u taj čas;
zaneme talas svaki dokle rečima ovim
govorio je meni dragi glas:

"Zaustavite tok svoj, trenuci naklonjeni!
Vreme, zaustavi svoj let!
Dajte da hitrom slašću do kraja nas opleni
najlepših naših dana cvet!

Dosta vas nesrećnika na ovoj zemlji moli,
požurite za njihov spas;
Odnesite im s danom brige i sve što boli, zaboravite srećne nas.

Al uzalud tražim još samo dva-tri časa,
vreme je brže no u snu;
govorim noći: budi sporija! Al belasa
već zora i rasuće nju.

Pa volimo se! Brzo, dok sasvim ne zaneme
časovi mimoletni ti!
Za ljude nema luke, obala nema vreme:
teče i nestajemo mi!"

Zar vidljivo vreme, časovi što nas grle
srećom, kad ljubav u nas zanosni lije san,
zbilja brzinom istom daleko od nas hrle
kao i svaki crn i mračan dan?

Potonuše zar navek? I neće doći više?
I zar im ne možemo zadržati ni trag?
Zar vreme što ih dade i vreme što ih briše
nijedan neće vratiti nam drag?

Večnosti, neživote, prošlosti, klanci tamni,
šta činite od dana što gutate ko plen?
I dal ćete nam zanos vratiti nepojmani
koji nam otimate isti tren?

Jezero! mračna šumo! pećeine!, hridi bela!
Vas vreme štedi ili nad vama nema moć;
pa sačuvajte zato, čuvaj, prirodo cela,
bar uspomenu na tu divnu noć!

Nek bdi u tvome miru, bruji u nepogodi,
jezero, nek brežuljci njome raduju vid,
nek je čuvaju dok se ogledaju u vodi
borovi crni i divljačna hrid.

Nek je u povetarcu što drhteći promine,
u šumu što se plete s jednog na druzi žal,
u srebrnastoj zvezdi što nad tobom zasine
i meko svaki poljubi tvoj val.

I vazduh koji ječi, trska što zapomaže,
i mirisavi dašak iznad pučine tvoje,
neka sve što se čuje, vidi ili diše kaže:
VOLELI SU SE, VOLELI NJIH DVOJE!

LaMartin
"Postupajte prema ljudima kao da su ono sto bi trebalo da budu, i pomocicete im da postanu ono sto mogu da budu."
Johan Volfgan Gete

Корисников грб
Neka tamo
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 1
Придружен: 14 Нов 2008, 19:01

Порукаод Neka tamo » 17 Нов 2008, 10:04

Mimoilazenje

Ako me cekas
ne trzaj se
na zvukove
umišljenih stopala
ni na strujanje
sanjanih dodira
Ja to ne mogu biti
I slatke reci
kad slazes pazljivo
da me obradujes
ili najboljeg sebe
izvlacis iz prasine
svakodnevnice
da te takvog ugledam
ne zanosi se
Ja ne mogu naici
I kad ti ruka krene
da pokaze mekocu suzdržavanu
i pogled ti se povrati
iz leda povrsnosti
ne nadaj se
Ja to ne mogu videti
I sve sto cuvas u sebi
veæ vecnostima
i ono sto znaš sada
da pripada
samo mojim rukama
ne pokreci iz dubina
ne uznemiravaj
ni po povrsini
Ja to ne mogu grliti
Ja tebe
nisam docekala

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 28 Нов 2008, 20:39

Hleb mi oduzmi,ako hocesh,
vazduh mi oduzmi,ali
ne oduzimaj mi svoj smeh.

Ne uzimaj mi ruzu,
koplje koje hitash,
vodu koja naglo
puca u tvojoj radosti,
iznenadni talas
srebrn shto te radja.

Borba je moja teshka
i vracam se umorna oka
ponekad zato shto videh
zemlju shto se ne menja,
ali kad udje tvoj smeh,
popne se u nebo trazeci me,
otvara mi shirom
sva vrata zivota.

Pablo Neruda
Ljubav radja ljubav / Tolstoj