AKVARIJ

[luna]

Komadić morskog raja u stanu


Mnogi ljubitelji ribica sanjaju o pravom morskom akvariju i malo je onih koji će na njegovu ljepotu, šarenilo boja biljaka i raznoraznih riba, ostati ravnodušni



Da su ljudi od davnina dio vodene ljepote željeli imati u svojoj blizini, potvrđuju zapisi iz Mezopotamije gdje se javljaju prvi oblici slatkovodne akvaristike. No akvariji slični onima koje danas poznajemo javljaju se prvi put u Japanu prije više od 500 godina.

Prvi morski akvarij 1864. godine napravila je gospođa Thynne iz Velike Britanije, a od tada broj ljubitelja malog dijela mora zatvorenog u staklene posude iz dana u dan raste. Ipak, malo se ljubitelja akvaristike odlučuje za morski akvarij za koji je potrebno mnogo znanja, strpljenja i vještine.

Morski akvarij se ne može u jednom danu očistiti, napuniti vodom i naseliti ribama. Zato u prve dvije godine, prema nekim podacima, od tog hobija odustane 80 posto potencijalnih vlasnika morskih akvarija, no oni koji ustraju uživat će u prekrasnom pogledu na koralje, vlasulje i raznobojne ribe.

Kao i kod slatkovodnog, i za morski akvarij je dobro odabrati što veću posudu koja minimalno mora imati 75 litara. Iskusni morski akvaristi savjetuju da posude budu veće od 100 litara te upozoravaju da je temperaturu potrebno održavati na 22 do 26 Celzijevih stupnjeva.

Naravno, morski akvariji su skuplji od slatkovodnih, a osim postolja i kvalitetne velike posude, za njih su potrebni i filtri, crpke za vodu i zrak, termometar, grijač, rasvjeta, hidrometar kojim se mjeri slanoća vode te podloga koja je posebno namijenjena morskim akvarijima.

Uz to treba nabaviti sintetsku sol koja se dodaje da bi se dobila kvaliteta prave morske vode, tekućine za pripremu vode, razne testove itd. Kad se dobiju idealni morski uvjeti, može se krenuti u kupnju ribica.


Podmorski šareni svijet izgleda vrlo dekorativno u akvariju

Prilikom izbora riba mora se voditi računa o tome koje se međusobno slažu, a izbor je, kao i za slatkovodne akvarije, doista velik. Ribe bodeljke (a još ih zovu zmajevima ili puranima zbog širenja prekrasnih bodlji) mnogima su iznimno mile.

Klaun ribe simbiotski su vezane uz vlasulje, a kardinali su jednostavni za uzgoj. U pravilu se kupuju u paru ili malim skupinama, a svoje mlade mužjak i ženka naizmjenično drže u ustima dok se ne razviju.

Ribe kirurzi ili tangovi ispod repa imaju oštru bodlju kojom mogu ozlijediti druge ribe, a imaju i nagon stvaranja i obrane svog teritorija. Morske leptirice žive na koraljnim grebenima i upravo zbog prilagođenosti takvom teritoriju imaju spljošteno tijelo.

Sve one, kao i mnoštvo drugih manje poznatih vrsta, imaju zanimljive oblike tijela i peraja te u morskom akvariju privlače ljepotom svojih boja. Ipak, svi oni koji se odluče upustiti u avanturu stvaranja komadića morskog raja u svom stanu unaprijed moraju računati s tim da će im za to trebati dosta novca.

[Mustra]

Saveti za početak

Pre nego što počnete sa ovim hobjem, naučite što više možete o njemu.

Uložite u kupovinu dobre knjige koja će Vam pomoći da istražujete i identifikujete ribe, biljke i probleme koji mogu nastati.

Internet sajtovi su izvrstan i jeftin način da dođete do informacija koje su Vam potrebne da bi naučili više o Vašem novom hobiju.

Zamislite i planirajte kako će izgledati uređen akvarujum. Čak pokušajte da uklopite boje i lokaciju gde će biti akvarijum i koje ribe i biljke će ga nastanjivati.

Razmislite o osiguranju akvarijuma. Na taj način ste osigurani za štetu koja može nastati ako akvarijum pukne.

Kada počinjete, uvek kupujte najveći akvarijum za koji imate novca ili mesta gde da ga stavite. Veći akvarijum znači stabilnije i bolje uslove za život riba i biljka.

Kupite najbolju opremu koju možete da nađete i priuštite.

[Mustra]

Saveti za uređenje akvarijuma

Što akvarijum bude izgledao prirodnije, ribe će se bolje osećati.

Izbegavajte direkno osvetljena, prometna i mesta u blizini izvora toplote, kao mesta za postavljanje akvarijuma

Kada punite akvarijum na dno možete staviti tanjir ili sličnu posudu i vodu sipati u nju. Na ovaj način neće doći do podizanja podloge i zamućenja vode.

Kada sređujete novi akvarijum, proces stvaranja korsinih bakterija u filteru možete ubrzati dodavanjem malo hrane za ribice i male količine obične prašine iz bašte.

Ribice treba stavljati tek 3-4 dana posle formiranja akvarijuma kada se temperatura ustali i hlor iz vode ispari.

Pumpicu za vazduh uvek treba držati iznad akvarijuma jer pri nestanku struje može povući vodu, napraviti poplavu i kratak spoj kada struja ponovo dođe.

U blizini akvarijuma uvek je dobro držati suv peškir. Mogućnosti primene su razne :-)

[Mustra]

Saveti za održavanje akvarijuma

Svakog dana posmatrajte Vaš akvarijum i promene u njemu.

Neotkriveni problemi imaju običaj da se pretvore u ozbiljne krize.

Svakog dana proverite temperaturu u akvarijumu.

Svakog dana proverite protok vode kroz filter.

Trudite se da osvetljenje radi kao i priroda. Od 8 do 12 sati dnevno akvarijum treba da je osvetljen.

Neonske svetiljke troše nekoliko puta manje struje a daju istu količnu svetla kao i obične svetiljke sa vlaknom.

Ujutro pre nego što upalite svetlo u akvarijumu, podignite roletne, razgrnite zavese ili upalite svetlo u sobi, da ribe ne bi doživele stres.

Povremeno je potrebno da dopunite vodu koja je isparila.

Jednom nedeljno sunđerom skinite akge sa prednjeg stakla akvarijuma. Alge na bočnim i zadnjoj stranici nisu problem jer koriste nitrate iz vode, obogaćuju je kiseonikom i služe kao hrana nekim ribama.

Jednom nedeljno ili na dve nedelje promenite 20-25% vode iz akvarijuma. Zamena vode je osnova da u akvarijumu imate zdrave uslove za život ribica.

Uvek se uverite da je voda koju dodajete bezbedna za ribice. Hlor i voda različite temperature od one u akvarijumu nisu dobri za ribice.

Prilikom promene vode u akvarijumu obavezno isključite grejač. Ako ostane na suvom grejač se jako ugreje i pri dodiru sa hladnijom vodom epruveta će pući.

Uvek budite oprezni kada stavljate bilo kakve hemikalije u akvarijum.

Kupite testove za vodu I testirajte vodu jednom u dve nedelje i kada Vam se čini da u akvarijum imate problem. Osnovni su testovi za pH, dH, amonijak, nitrite i nitrate.

Jednom u 3-6 meseci ispraznite i operite filter akvarijuma. Filter je najbolje oprati u vodi iz akvarijuma, da sveža, hlorisana voda ne bi uništila korisne bakterije koje se nalaze u filteru.

Ako koristite sunđer u filteru prepolovite ga na dva dela i svaki drugi put perite drugi deo. Na ovaj način ćete gubiti manje korisnih bakterija i sprećiti stvaranje amonijaka.

[Mustra]

Saveti za čišćenje akvarijuma

Vreme koje provedete u čišćenju i održavanju akvarijuma će se odraziti na zdravlje riba i njihovo ponašanje.

Za čišćenje akvarijuma koristite posebne posude, sunđere i creva, koji će Vam koristiti samo za tu svrhu.

Uvek imajte pri ruci dosta posuda (kanti) dok čistite akvarijum.

Uvek imajte pri ruci peškir ili neku krpu dok čistite akvarijum.

Kada čistite akvarijum korisno je imati deo starog tepiha ili stari peškir koji ćete staviti na pod oko akvarijuma i tako srečiti eventualno kvašenje tepiha ili poda.

Kada čistite spoljašnje sunđere, stavite ih u kantu, lavor ili neku sličnu posudu da bi sprečili prolivanje vode po podu.

Najbolje rešenje za čišćenje stakla su sunđeri za posuđe: ima ih u raznim veličinama, imaju finiju stranu (sunđer žute boje) i grublju stranu (zelena gruba plastična vata), jeftini su pa za svaki akvarijum možemo priuštiti poseban sunđer.

Četka za flaše i/ili cevi je veoma korsna za čišćenje cevi i raznih delova opreme.

Stare četkice za zube, sterilišite sonom kiselinom ili vodom i solju, dobro isperite i koristite za pranje raznih delova opreme.

Loptice od vate i štapići za uši su korisni za čišćenje raznih delova opreme (propeleri i sl).

Ako su alge na staklu baš brojne možete koristiti i grublju stranu sunđera.

Posle grube (zelene) strane sunđera obavezno prebrišite akvarijum i finijom (žutom) stranom tako ćete bolje videti ako ste preskočile neko mesto.

Kupite jednog ili dva algara, i više nikad nećete imati problema sa algama u akvarijumu.

Kada se kamenac nataloži na spoljašnjem staklu, možete ga ukloniti pomoću sunđera na koji sipate malo sirćeta. Duže traje ali je bezbednije nego sona kiselina.

Jednom nedeljno obrišite sijalice u akvarijumu. Sprečićete stvaranje kamenca i algi na njima pa će sijalice sijati punim sjajom.

Da bi sterilisali akvarijum pre postavljanja, operite ga rastvorom sone kiseline (18-20% HCl) i ostavite kiselinu 15-20 minuta u akvarijumu pa ga dobro isperite takućom vodom. Ovo će istovremeno ukloniti sav kamenac koji se možda nataložio na staklu. (Koristite zaštitne rukavice!)

Da bi ste očistili šljunak pre stavljanja u akvarijum, stavite ga u cetku za supu i isperite vodom. Po mogućnosti ne radite ovo u kuhinji ili kupatilu da se pesak ne bi taložio u odvodnim cevima

Tanji sloj podloge je mnogo lakše očistiti nego deblji. Ribe čistači ga lakše preriju pa duže ostaje čist.

Jednom u tri meseca je dobro preokrenuti sav šljunak u akvarijumu i pustiti da filter pokupi svu nečistoću. Posle toga očistiti filter

Kada menjate deo vode u akvarijumu, uvek se trudite da izjednačite temperaturu nove vode sa akvarijumskom vodom da bi smanjili na minimum stres kod riba.

Ako voda iz česme previše miriše na hlor izbegavajte delimičnu promenu vode.

Trudite se da sadržaj filtera perete u vodi koju ste predhodno izvadili iz akvarijuma. Sveža voda ubija korisne bakterije koje su se nataložile u filteru.

Kada punite akvarijum posle čišćenja, koristite deo dekora (pljosnati kamen) da preko njega sipate vodu i tako smanjite pomeranje vode i dekora i uznemiravanje riba.

Ako u akvarijumu korisitite fontansku pumpu redovno je čistite (barem jednom u 15-20 dana) da bi imala pun protok.

Vazdušne pumpe treba svakih 6 meseci rastaviti, očistiti ventile i pregledati sve da bi imale dobar pristisak. Čišćenje vršimo vodom i parčetom vate.

Razne elastične cevi ćete najlakše očistiti tako što stavite u kadu i priključite na slavinu.

Kada posle čišćenja ponovo ukljućujete spoljašnji filter ili fontansku pumpu, na kraju gde voda izlazi postavite mrežicu da pokupi eventualne naslage iz filtera i cevi koje mogu ostati u njima.

Ako ubacujete tečnost sa bakterijama, sipajte je direkno u filter a ne u akvarijum. Tako ćete sprečiti da voda postane zamućena

[Mustra]

Saveti za gajenje riba

Nikad nemojte da pretrpate akvarijum sa ribicama i ostalim stvorenjima.

Svaka riba ima svoju sopstvenu ličnost koju treba da otkrijete.

Nemoguće je da znate sve o Vašim ribama, kada pomislite da sve znate, uvek će se desiti nešto novo i neobično što će Vas iznenaditi.

Različitim ribama su potrebni različiti usolovi za život (temperatura, svetlo, pH, dH...)

Nisu sve ribe kompatibile sa svim ostalim.

U akvarijumu držite samo kompatibilne vrste ribica. Ako niste sigurni pitajte.

Kada merite dužinu ribe, ne računajte u nju dužinu repa.

Ribice hranite samo onoliko koliko ribice mogu da pojedu za 2 minuta, a da ništa hrane ne ostane u akvarijumu.

Žive biljke su korisne u akvarijumu jer troše nitrate i proizvode kiseonik potreban ribama. Takođe pružaju senku ribama kojima ne prija jako svetlo i sklonište ribama koje su plašljive.

Uživajte u Vašem novom hobiju.

[Mustra]

Saveti za biljke

Žive biljke su korisne u akvarijumu jer troše nitrate i proizvode kiseonik potreban ribama. Takođe pružaju senku ribama kojima ne prija jako svetlo i sklonište ribama koje su plašljive.

Ako ste postavili mali akvarijum u kome gajite biljke i treba Vam dobro osvetljenje, koristite male halogene sijalice. Jeftinije i isplativije su od običnih ili fluorescentnih sijalica.

Ako za glavni dekor u akvarijumu koristite veliku biljku, postavite je sa strane akvaijuma. Izgledaće prirodnije nego da se nalazi tačno u sredini.

Ako imate akvarijum sa biljkama, izbegavajte korišćenje lekova na bazi bakra, jer štete biljkama.

Kada planirate biljke u akvarijumu, dobra ideja je da prvo napravite spisak svih biljka koje želite da stavite. Zatim proverite da li svim biljkama odgovaraju uslovi u akvarijumu. I na kraju proverite da li te biljke mogu da se nabave kod nas i ako ne izvršite zamene.

Kada planirate akvarijum sa biljkama, dobro bi bilo da prvo nacrtate gde šta želite da zasadite, da bi ste bili sigurni da će sve izgledati kako ste planirali.

Ako tek počinjete sa gajenjem biljaka, pitajte za savet o otpornim vrstama i prvo njih probajte da gajite. Tako ćete uštedeti pare koje bi ste bacili na ako bi ste prvo kupili osetljive biljke.

Kada postavljate biljke u podlogu, ostavite minimum za dužinu lista rastojanja između biljka. Ovo obezbeđuje da i donji listovi dobiju dosta svetla.

Ako ste kupili ili dobili biljku koja je odsečena od matične biljke, ostavite je da pluta par dana po akvarijumu, da bi korenje počelo da se razvija.

Kada stavljate biljke u akvarijum, nije loše da uklonite staklenu vunu u keje su biljke zasađene njeni delići mogu da škode ribama

Da akvarijum u koji sadite biljke u početku ne bi izgledao prazan, pored prirodnih možete zasaditi i plastične biljke. Kasnije kada se biljke rašire i narastu jednostavno uklonite plastične.

Ako koristite RO uređaje, otpadna voda iz njih je bogata mineralnim solima pa je idealna za zalivanje cveća u saksijama ili bašti.

Ne sadite čitav žbun biljki zajedno jer se biljke neće pravilno razvijati.

Kada sadite biljke preporučljivo je da ih ne sadite simetrično da bi akvarijum izgledao što prirodnije.

Kada aranžirate bilje, ono treba da bude podeljeno na pozadinsko, bilje u sredini i bilje u prvom planu akvarijuma.

Ako gajite bilo koju od Cryptocoryna, pokušajte da je štomanje pomerate jer im to ne odgovara.

Ako Cryptocoryna oboli, odsecite joj obolelo lišće (pa makar do poslednjeg lista) ali je nemojte pomerati iz pogloge. Sačekajte i ona će se oporaviti.

Kada zasadite Amazone, njeni spoljašnji listovi mogu da se osuše ali će ih uskoro zamenuti novi listovi.

Javanaska mahovina se za podlogu može pričvrstiti pomoću pecaroškog silka, gumice za pakovanje ili nekim kamenom. Vremenom će se ona sama pričvrstiti korenjem.

Nemojte previše da usisavate podlogu oko osnove biljka jer one taj mulj koriste kao hranu.

Kada kupite nove biljke, isperite ih, najbolje u staroj akvarijumskoj vodi, pre nego što ih stavite u akvarijum.

Kada kupit nove biljke i niste sigurni u vezi zaraze koju možete uneti sa njima, najblje je da ih isperete u rastvoru hipermangana.

Grejači ispod podloge su dobri za rast biljaka.

Kada kupujete skuplju biljku u saksiji, proverite da li ima lepo razvijen koren ili je tek odsečena i zasađena.

Plivajuće biljke su odličana način za kontrolu algi i prečišćavanje vode u akvarijumu.

Da bi ste sprečili površinske biljke da potpuno prekriju površinu vode, postavite koren vinove loze ili neko drugo parče drveta, kao barijeru na površini.

Obezbedite senku za biljke koje imaju jače lišće i sporije rastu (Anubius), sa visokim biljkama kao što su Cabomba ili Vallisneria da bi sprečili rast algi na listovima.

Kada u akvarijumu imate nekoliko biljki slične veličine, stavite najsvetliju u sredinu grupe.

Ako biljka ima razvijeni korenov sistem, to znači da ju je potrebno hraniti i preko korena kroz podlogu.

Ako biljka ima mali korenov sistem ili većinom vazdušno korenje, potrebno ju je priohrnjivati preko lišča, pomoću rastvorenog veštačkog đubriva.

Izvor, akvaristika.org

[Anatema]

[El]

I ja imam veliki akvarijum,obožavam da prčkam oko njega.
A i tako relaksirajuće deluje....

[El]

Skalari

Pol mozemo odredjenije odrediti tek prilikom parenja na osnovu genitalne papile (muzjakova je siljatija od zenkine).
Skalar zivi u slivu reke Amazona i u prirodi poraste do 18 cm u duzinu i 30 cm u visinu.
Skalar je jedna od najrasirenijih riba slatkovodnih akvarijuma. To je jos uvek vrlo trazena riba koju nalazimo u svakoj prodavnici ribicaa. Sa svojim visokim perajima, elegantnim oblikom tela i gracioznim nacinom plivanja predstavlja nesto posebno u raznolikom ribljem svetu. U slivu reke Amazona ova riba zivi na mestima gde je dosta biljaka, zbog cega joj je i prilagodjen oblik tela.

Skalar je spor ali solidan plivac. Samo, kada ga uplasimo, ili ako ga ko prati, onda menja nacin plivanja i pliva veoma brzo, pa i nazad, neocekivano manja smer, zbog cega ga i brzi napadac ne moze uhvatiti. Ovako reagovanje, vezano sa strahom, za njih je cesto sudbonosno, jer narocito u malim akvarijumima se brzo ranjavaju u glavu. Moramo biti pazljivi i pri ugljucivanju i iskljucivanju svetlosti, zbog cega je potrebno da imamo odgovarajuci prekidac. Ove ribe se mogu brzo uplasiti od senke i potresa akvarijuma.
Iz roda Pterophyllum poznajemo jos i perajastog skalara (Pterophyllum altum) koji se od skalara razlikuje po velicini. Poznat je veliki broj po boji razlicitih skalara (dimni, crni, zuti, slajerasti, itd). Svi ovi oblici su mnogo osetljiviji od osnovnih vrsta.
Zbog svoje visine skalar zahteva veci akvarijum zapremine vece od 100l i minimalne visine 50 cm. U akvarijumu su potrebne visoke biljke kao npr. Vallisneria gigantea, a za poboljsanje pozadine dodajemo jos korenje i okruglo kamenje. Temperatura vode treba da bude od 24-26C, srednje tvrda (10-15 dH), vrednost pH oko 7. U akvarijumu moramo orediti provetravanje i filtriranje. Delimicna zamena vode (1/3 svakih 14 dana) povecava dobar osecaj ribe.
Sklaru je potrebna veoma raznolika hrana, koja uglavnom treba da bude ziva, kao npr. larve komaraca, a moze biti i suva. Ribe , koje sluze za razmnozavanje, potrebno je hraniti zivom hranom (larve komaraca, tubifiksi, velike vodene buve).
Mirne i neplasljive ribe mozemo naseliti zajedno sa skalarima, jer na ove uticu pomirljivo. Brzi i dobri plivaci uznemiravaju skalare i oduzimaju im hranu. Vrste mrenica, a narocito sumatranka ne spadaju u akvarijum sa skalarima, jer one skalara cupaju za peraja i uznemiravaju ga. Zbog toga moramo paziti da ih ne pustamo u takvo drustvo, jer bi se sklonile u ugao i polako propadale.
Prve skalare su u Evropu preneli 1909. god. i odmah zatim postigle prve uspehe u razmnozavanju. Cesto se desava da jedan par, koji zivi medju ostalim skalarima, pocne cistiti list i na njega odlagati jaja. Medjutim, ovde ne smemo ocekivati podmlatka. Bolje je da takav par preselimo u poseban akvarijum koji ne sme da bude manji od 80 litara. Akvarijum na sredini zasadimo Echinodorusom , a na dno pospemo samo pesak. Izvesni odgajivaci upotrebljavaju, umesto pravih, plasticne biljke, koje moraju imati glatku povrsinu, jer riba polaze ikrusamo na takvoj povrsini. U akvarijumu za mrescenje treba da bude stalna temperatura vode od 27 do 28' C, a tvrdoca 15 dH i neutralna (pH 7).
Odmah, posto par preselimo u akvarijum za mrescenje, izabere list ili predmet gde ce odlagati ikru i pocinje sa ciscenjem. Kod zenke se vec odmah zapaza dobro vidljivi zadnji deo jajovoda, a kod muzijaka se opaza papila koja je manje uocljiva nego kod zenke. Na ociscenoj podlozi zenka polozi 300 do 500 lepljivih ikri koje muzijak odmah oplodi. Posle mrescenja oba roditelja brinu o potomstvu, jer neoplodjena i plensiva jaja odstranjuju i neprestano perajima dovode svezu vodu. Na temperaturi od 20' C izlegu se mlade ribice posle 40 do 50 sati i stvaraju gomilicu koju roditelji neprestano prenose na drugo mesto. Posle sedam do osam dana ribice proplivaju, a roditelji ih vode po bazenu. Tada ih pocinjemo hraniti artemiom. U pocetku male ribice nisu slicne roditeljima, ali kasnije dobijaju njihov oblik i izgled.
Izvesni odgajivaci tvrde da je moguce postici dobre rezultate somo kod takvog nacina gajenja, gde uzimamo list na koji su roditelji odlozili ikru i stavimo ga u manji akvarijum (10l). Taj akvarijum treba dobro provetravati i dodavati sredstva protiv plesni. To su utvrdili mnogi akvariati, jer obicno roditeljski par pozdere jaja ili male ribice. Ribe to rade zbog toga sto su uznemirene, jer im stalno smetamo i plasimo ih. Ovim nacinom razmnozavanja se sluze akvariski koji se bave prodajom riba, a akvaristi obozavaoci trebali bi da se bave gajenjem kao sto se to odvija u prirodi. U prirodi se pokazalo da skoro sve ribe paze na svoje potomstvo, a ako to ne rade, onda ih je bolje odstraniti, jer bi se ta negativna osobina mogla preneti na potomstvo.
Slajerski skalari su slabi plivaci, pa ih druge ribe, koje su sa njima u akvarijumu, uvek ostave bez hrane. Takodje i razne podvrste po boji su mnogo osetljivije od svojih vrsnjakinja prvobitne boje i rastu mnogo sporije, sto se moze opaziti vec u ranoj mladosti.
Skalari, koje dobijamo u prodavnicama su, uglavnom, odomaceni i odgajeni u nasim akvarijumima. Zbog toga moramo ove ribe odrzavati takve, kao sto su bile prvobitno, i ukrstati ih sa skalarima ulovljenim u prirodi.

[Mustra]

Kada zamišljate idealan životni ili radni prostor, u kojem ćete moći pre svega da se osećate opušteno i relaksirano, verovatno je onda jedna od ideja odgovarajući akvarijum. Da su ljudi još od davnina deo vodene lepote želeli da imaju u svojoj blizini, potvrđuju i zapisi iz Mesopotamije, gde se javljaju prvi oblici slatkovodne akvaristike. Ipak, akvarijumi slični onima koje danas poznajemo napravljeni su prvi put u Japanu, pre više od 500 godina.
Ukoliko se odlučite da svoj dom ulepšate ovim “vodenim ukrasom”, neophodno je da znate gde bi u stanu trebalo postaviti akvarijum, kako ga održavati, koje ribice i biljke gajiti u njemu, koje veličine bi on mogao biti i mnoge druge stvari u vezi sa akvarijumima. O svemu ovome za eMnaKvadrat govori Božidar Spasojević, prvi akvarista u Srbiji.
- Akvarijum u stanu se postavlja po “feng-šui” principu, što znači da bi on trebalo da se nalazi na levoj strani o ulaznih vrata prostorije. Nikako ne sme biti u blizini prozora, koji je izvor svetlosti, da se ne bi stvarale alge. Akvarijum bi trebalo postaviti na neko tamno mesto u sobi, dok se osvetljenje reguliše veštačkom svetlošću - objašnjava Spasojević, i kaže da bi akvarijum trebalo da bude tako pozicioniran da može biti pregledan u svim delovima prostorije, kao i sa ulaznih vrata.
Akvarijumi se postavljaju na stabilna postolja, izrađena uglavnom od metalne konstrukcije, zbog težine vode, peska i kamena u njima. Neki akvaristi postolje zidaju ciglama ili betonom radi sigurnosti, što međutim, može biti mana ukoliko nekada odlučimo da promenimo mesto akvarijumu.
- Neophodno je da osnova postolja na koju se stavlja akvarijum ima podmetač, koji amortizuje bilo koje vibracije ili neravnine na podlozi. Poželjno je, takođe, u novoformiran akvarijum sipati dve-tri litre vode iz nekog starog akvarijuma, da bi se u što kraćem vremenskom roku uspostavila biološka ravnoteža vode. Tek nakon tri dana treba pustiti ribice u nov akvarijum – objašnjava naš sagovornik.
Osim toga, akvaristi upozoravaju da akvarijume nikako ne bi trebalo postavljati na police pričvršćene na zidove, niti postolja praviti od drveta. Drvena postolja nisu “dozvoljena” pre svega zbog promene oblika drveta, pogotovo ako je postolje napravljeno od sirovog drveta. Drvo nije preporučljivo ni zbog vlage, koja je uvek prisutna oko akvarijuma.
Ukoliko se odlučite da akvarijum premestite na neko drugo mesto u stanu, napominje Spasojević, onda biste to morali da uradite isključivo uz stručnu pomoć.
- Ako je takva pomoć nedostupna, tada treba isprazniti vodu iz akvarijuma tako da ostane 1/3 vode, akvarijum (do 150 litara) zajedno sa postoljem treba lagano prevući na novo mesto, a potom je neophodno da se postolje niveliše u odnosu na podlogu – kaže Spasojević.

Održavanje

Uređenje i održavanje akvarijuma u bliskoj su vezi. Ozbiljnije zahvate održavanja trebalo bi raditi jednom mesečno, napominje sagovornik eMnaKvadrat.
- Najbolje je pozvati stručnog akvaristu da demonstrira prvo pranje akvarijuma, a za one veće litraže stručne službe mogu redovno pružati usluge čišćenja. U održavanje akvarijuma spada sledeće: zamena 1/3 vode, sondiranje podloge, skidanje algi sa stakla, pranje filtera, skidanje kamenca sa staklenog poklopca, uklanjanje listova bilja koje je oštećeno, kontrola kvaliteta vode PH i DH vrednosti, kontrola temperature vode i ispravnost grejača – kaže Spasojević.
Ukoliko dođe do naglog razvijanja algi u akvarijumu onda je neophodno češće menjati vodu, jer je ustajala voda najčešći uzrok ponovne pojave algi. Do bele zamućenosti vode može doći ukoliko se ribice često hrane. To može negativno uticati na osetljive ribe i izazvati škržna oboljenja, jer dolazi do otežanog disanja u beloj zamućenoj vodi.
- Kada govorimo o osvetljenju akvarijuma napomenuću samo to da bi to trebalo učiniti gro-lux neonkom, koja se postavlja u haubi iznad akvarijuma. Zagrevanje akvarijuma će omogućiti grejači sa termostatom, a grejanje možemo kontrolisati termometrom, koji može biti stakleni ili digitalni – kaže Spasojević.
Podlogu u akvarijumu trebalo bi postaviti s padom od zadnje strane prema napred, kako bi otpaci od hrane i izmet mogli da se sakupljaju napred, odakle ih je lakše počistiti. Većina akvarista preporučuje da visina zida akvarijuma bude 10 centimetara na 15-20 centimetara od prednjeg stakla.

Aranžiranje

- Akvarijum bi trebalo da bude aranžiran živim akvarijumskim biljem. U prednjem delu akvarijuma trebalo bi saditi niskorastuće, a u pozadini više biljke. Za rast akvarijumskog bilja potrebna je podloga od treseta i kvarcnog peska, kao i dobro osvetljenje, da bi bilje ispuštalo kiseonik za ribe. Takođe, ribe izbacuju ugljen-dioksid koji koriste biljke u akvarijumu. Dekorativno kamenje, keramičke figure i mangrovi panjevi, osim dekorativne uloge, značajne su i za zakišeljavanje akvarijumske vode, što posebno odgovara nekim vrstama riba – kaže Spasojević.

Oblici i veličine

Akvarijumi se mogu praviti u najrazličitijim oblicima, a najčešći su četvorougaoni, kockasti, trapezni, šestougaoni, osmougaoni, cilindrični i polukružni.
- Postoje tzv. kotobuki, odnosno akvarijumi sa odsečenim prednjim uglovima, potom dijamant, ugaoni akvarijum, zatim stubni, četvorougaoni, pa panorama akvarijum sa savijenim prednjim staklom, kao i plazma ili “zidna slika” akvarijum (zidni) – precizirao je Spasojević.
On napominje da se akvarijumi najčešće prave od stakla, te da se mogu praviti i od pleksiglasa, što su uglavnom manji akvarijumi. Zbog PVC sastava materijala, kaže Spasojević, oni se mogu brzo izgrebati, čime se smanjuje vidljivost unutrašnjosti akvarijuma.
- Veličina akvarijuma zavisi od prostora u enterijeru, kao i od vrste riba koje želimo da čuvamo. Veći akvarijumi su lakši za održavanje, ali za akvariste početnike pogodni su akvarijumi od 30 do 100 litara, a tek kasnije mogu praviti akvarijume veće litraže – preporučuje sagovornik eMnaKvadrat.

Ribice

Pre kupovine nove vrste riba neophodno je informisati se o njihovim osobinama i sklonostima, a ono na šta bi posebno trebalo obratiti pažnju jeste, pre svega, koliko riba može maksimalno narasti, jer se vrlo lako može desiti da “mala” ribica preraste akvarijum, a takve su na primer japanke i oskari. Takođe bi trebalo obratiti pažnju na to da li riba spada u agresivne prema drugim vrstama ili prema primercima svoje vrste, potom u kojem delu akvarijuma se najviše zadržava. Ribe se mogu podeliti na one koje se najviše zadržavaju na dnu, obično čistači, zatim ribe srednjeg dela akvarijuma i ribe koje se obično zadržavaju pri povšini.
Većina ribica se najbolje oseća pri temperaturi od 23 do 27°C, napominju akvaristi. Neke ribe, kao što su diskusi na primer, traže temperaturu vode preko 27-28°C. Nekim ribicama je potrebno više kiseonika, pa se bolje osećaju na malo hladnijoj temperaturi, a takve su japanke i koridorusi, kojima odgovara temperatura od 19 do 23°C.
- Pri kupovini akvarijumskih ribica trebalo bi obratiti pažnju da budu zdrave. Ako se primeti da ribice imaju bele tačkice po telu, pocepana peraja, rane po telu, da se “češu” o podlogu akvarijuma, da nepravilno plivaju i ne jedu hranu, neohodno je izdvojiti ih u poseban akvarijum, karantin. Pri kupovini trebalo bi planirati da jedna ribica ide na jedan litar vode, što naravno zavisi i od veličine ribica. Nove ribice koje se nalaze u kesi, najpre se tako sa kesom stave u akvarijim i drže narednih 20 minuta, kako bi se temperatura vode iz kese izjednačila sa akvarijumskom vodom, a potom se u kesu postepeno doliva voda iz akvarijuma da bi se postepeno izjednačio i hemijski sastav vode – objasnio je Božidar Spasojević.

[Mustra]

E da, imala nekad veliki, ali duga i mučna priča...
Sada imam ovaj majušni i dve ribice, mome caru i meni za sada dosta.