Razocarenje

chiquita · Порукаод **chiquita** » 10 Нов 2007, 13:13

CecaPolak пише:...sklona sam idealizaciji izvesnih perzona

Uh,...nisam jedina... :roll:

Uvek to radim i uvek ze zajebem!

Порукаод **Mustra** » 04 Феб 2008, 19:26

Zaista je strasno kada te razocara neko do koga ti je stalo.Takva razocaranja najvise bole i ne znam da ima leka :shock:

ka5an · Порукаод **ka5an** » 04 Феб 2008, 19:49

Kad god se nasmejem glupostima, protivrečnostima,lakrdijom,lakše mi "padne" razočaranje,ma u šta (koga) bilo.

CecaPolak · Порукаод **CecaPolak** » 08 Феб 2008, 20:23

Nego, desilo mi se nesto vrlo, vrlo cudno. U poslednjih par meseci sam malo u delikatnoj situaciji, naime povredila sam se i ne mogu da hodam do marta. E sad posto ja imam mnogo tih, aj kako ih nazvati poznanika, prijatelja, kvazi prijatelja, rodjaka, komisnica 'bem li ga 70% njih se ponasa zaista drugacije
E ono sto je interesantno- to je da konstatujem promene u njihovom ponasanju (Boze me prosti, ko da sam umrla) ali me uopste nista tu ne pogadja...

Da li sam postala nedodirljiva :hm

Ali da se razumemo, ne zalim se ^78^

CecaPolak · Порукаод **CecaPolak** » 08 Феб 2008, 20:24

MustraBecka пише:Zaista je strasno kada te razocara neko do koga ti je stalo.Takva razocaranja najvise bole i ne znam da ima leka

Mora da je u ovome kvaka :roll:

Порукаод **Mustra** » 09 Феб 2008, 00:40

A mozda je vreme da promenimo kvake? :roll:

ka5an · Порукаод **ka5an** » 09 Феб 2008, 00:43

Il' bar da zamandalimo? :cool:

CecaPolak · Порукаод **CecaPolak** » 09 Феб 2008, 09:02

Bogami DA ...sve je mOgOcHe :roll:

ka5an · Порукаод **ka5an** » 12 Феб 2008, 03:37

Moramo održati patetiku na nivou! :cool:

Linda · Порукаод **Linda** » 25 Феб 2008, 21:01

Mnogo više i jače me zaboli kada me prijatelj razočara nego voljeno biće.

Goga · Порукаод **Goga** » 04 Мар 2008, 20:54

davim se ovis dana i meseci u razocarenjima, znam prezivecu ali kako dalje?????????

Linda · Порукаод **Linda** » 06 Мар 2008, 10:14

Kod mene slično,traje mesecima,dok me jutros nije sastavilo.Da,svi izađemo iz kriza,ali kako i kakvi?
Prošli mart nešto poput ovog.Moj voljeni je imao slične probleme,ja ostavljana po strani da ga čekam da sve prođe i da mu budem podrška.Moja drugarica se skroz okrenula od mene,jer ne može sve da gleda,a ne može da mi olakša.Na poslu takođe šamar-radi i nadaj se(kao veći deo mog života)...i ništa.Nema ništa ni od lične satisfakcije ni čak novčane.Biću smeštena i za ko zna koji sto,negde,tamo,daleko.Ukućani?Nikada nisam ni imala podršku,uvek sam ja bila ta koja je trebala sve da daje,sve.
Sada,kada meni treba neko,nigde nikoga.Ni uključenog telefona,ni saveta,ni kafe sa drugaricom.
Mislim da sam se trudila,dosta.Čak su mi svi rekli kako sam se kao biće promenila,nabolje,vremenom.Zaista sam se trudila.I verovala i čekala.Svako ima period kada mu kola krenu uzbrdo,samo ja sve više i više patim i čekam.Razočarana sam i u sebe,dozvolila sam da ležem i budim se sa sve većim osećajem ništavila.Iz dana u dan se trudim oko svega,ali jednostavno ne ide.Ili sam pogrešna ja,totalno.
Od njega dobijam samo uveravanja da se strpim i čekam.Sve njegove bitke prođemo zajedno,meni kada treba reči onda ga nema i nema živaca kada stigne do mene.Kaže da zna da ćemo ostariti zajedno.Iz godine u godinu dokazujem privrženost,ali još nisam vredna za njega.Posle toliko vremena i dalje mi kaže-probaćemo.Ja samo da čekam i da sam tu kada njega boli.Sve njegovo loše se akumuliralo u mojoj duši,a po nj.mišljenju ja nemam prava da mi bude loše,i nemam prava za tugu,jer on je taj koji podnosi teret života.
Jedino da izađem na neku autobusku stanicu i da čekam...godinama da čekam...dok me tuga ne ubije...samo da čekam.

PjescaniSat · Порукаод **PjescaniSat** » 06 Мар 2008, 14:36

ccc, kako me ovo podsjeca na jednu pjesmu, koju bi trebala svaka zena da prihvati kao poruku muskarca zeni, a ona kaze sljedece ".... a ja sam negde rujno vino pio, a ja sam negdje s drugom srecan bio, a ti? a ti? ti si me cekalaaaaa...." :roll:

i sta ce kojoj na kraju? ko ce da pokopa sva emotivna stradanja usled nadanja kad sobom ubije i onu caroliju satkanu od mastanja???

faraon · Порукаод **faraon** » 06 Мар 2008, 15:15

Pjescani,
Tvoji koraci su polenovski i ne-daj da laju kojoti na emocije . Samo je Covjek bice koje se moze smijati a hijene se keze a ne smiju .
Sta je htio Faraon ?
Nista osim da pokusa napisati osjecaj gusenja jer nema aparata za disanje,- ostalo mu je samo pisanje...

Порукаод **Mustra** » 12 Мар 2008, 21:13

Ne znam da li je problem u meni jer ja očekujem previše od ljudi ili je problem u drugima.
Da li ja stvarno isuviše tražim kada kažem: ,"Sada mi je potrebno da budeš uz mene, da me saslušaš i da me podržiš.'"? Život nas češto šokira nekim ružnim stvarima, i tada ne možemo da se snađemo. Da li je isuviše u takvim situacijama tražiti malo saosećanja od osoba koje ti najviše znače?