LEKOVITO BILJE

Cveće, drveće, vrtlarstvo...
Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

LEKOVITO BILJE

Порукаод El » 17 Дец 2007, 14:26

SITNOLISNA LIPA(Tilia cordata)



Слика

Tilia cordata (sitnolisna lipa, zimska lipa, bela lipa, pozna lipa)

fam. Tiliaceae (lipe)




Listopadno drvo visoko do 25 m sa stablom čiji prečnik može da dostigne 2 m i gustom, široko koničnom krošnjom. Kora starijih stabala duboko je ispucala i skoro crne boje.
Listovi su srcasti sa testerastim obodom.
Lice listova je zeleno, bez dlaka, a naličje u pahuhu nerava ima čuperke crvenosmeđih dlačica. Cvetovi su žuti, jako mirišljavi sakupljeni po 3-15 u cvasti.
Drška cvasti je srasla sa priperkom (brakteja). Plod je sušan, okrugao i sitan.

U farmaciji se upotrebljavaju cvetovi i priperak. Oni sadrže vitamin C, sluz, tanin, etarsko ulje od koga potiče miris.
Raznovrsna lekovita svojstva lipe koriste se kako u narodnoj tako i u oficijelnoj medicini.
Osim toga ovom drvetu se pripisuju i magijske moći, od davnina je smatrano drvetom sudbine.
U našoj tradiciji i religiji lipa se smatra zaštitnicom kućnog praga i vatre, odnosno svetim drvetom i drvetom sreće.

Lipa se upotrebljava za smirenje, za izazivanje znojenja, smirivanje upale kože i sluzokože, pojačano izlučivanje mokraće.
Preporučuje se kod hipertenzije (povišenog krvnog pritiska) koja je prouzrokovana arteriosklerozom, zatim kod migrene (jaka i dugotrajna glavobolja), histerije, nervoze i groznice.
U narodnoj medicini se naročito koristi kod infekcija i upale sluzokože disajnih organa.
Kod hipertenzije se kombinuje sa glogom, kod nervoze sa hmeljom, a kod gripoznih stanja sa zovom.


Последње учитавање од El дана 11 Јан 2008, 15:54, учитано 1 пут укупно.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 17 Дец 2007, 14:33

ŽALFIJA,KADULJA(salvia officinalis)


Слика


Salvia officinalis (žalfija, kadulja, pelim, kaloper, džiger trava, kaduna, slavulja)

fam. Lamiaceae (usnatice)



Dugovečan, razgranat žbun visok do 70 cm čije su stabljike odrvenele u donjem delu i četvorostrane. Listovi su naspramno raspoređeni, srebrnastozeleni, obrasli gustim dlakama i delimično zimzeleni. Njihov obod je ceo ili nepravilno nazubljen. Cvetovi su dvousni, ljubičaste boje i sakupljeni na vrhovima stabljika u rastresite klasolike cvasti. Cela biljka je aromatičnog i specifičnog mirisa.

Koristi se list i etarsko ulje kako u narodnoj tako i u oficijelnoj medicini (našoj farmakopeji).
List sadrži 2,5- 5 % etarskog ulja u zavisnosti od klimatskih faktora. Etarsko ulje je bogato tujonom (oko 60%), kamforom i dr. (oko 20%) i malim količinama tanina, gorkih materija i dr.
Bila je veoma cenjena kao lekovita biljka još kod starih Rimljana (lat. salvare=spasiti, izlečiti; officinalis =lekovit).

Žalfija je odličan antiseptik pa se koristi za ispiranje usta, ždrela, kod upale desni, crevnog sistema, proliva.
Dokazano je njeno antimikrobno delovanje na neke bakterije i gljivice. Neutrališe virus gripa i povećava aktivnost leukocita u borbi protiv virusa.
Deluje smirujuće na upale sluzokože i kože, smanjuje nadutost stomaka i grčeve u stomaku.
U eksperimentima sa životinjama dokazano je delovanje žalfije na smanjenje krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 17 Дец 2007, 14:36

HAJDUČKA TRVA(Achilea millefolium)

Слика

Achilea millefolium (hajdučka trava, hajdučica, jalov mesečnjak, stolisnik, sporiš)
Fam. Asteraceae (glavočike)



Hajdučka trava se od davnina koristila u narodnoj , a omiljeno je lekovito sredstvo i u zvaničnoj medicini.


Najčešće se upotrebljava kod želudačno-crevnih oboljenja, grozničavih stanja, povišenog krvnog pritiska, kao antitrombičko sredstvo kod moždane i srčane tromboze.
Osim toga koristi se kao snažno antibakterijsko sredstvo protiv stafilokoka, ešerihije, kandide i dr.


U narodnoj medicini je poznato njeno lekovito dejstvo u smirivanju upala kože i sluzokože, lečenju rana i gnojnih procesa, zaustavljanju krvarenja(otuda joj i naziv 'hajdučka trava').
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 17 Дец 2007, 14:39

KANTARION(Hypericum perforatum)

Слика


Hypericum perforatum (kantarion)
fam. Hypericaceae



Listovi kantariona su bledo zelene boje prekriveni svetlim tačkicama pa tako list izgleda kao da je izbušen na mnogo mesta (perforatus = probušen). Sitne tačke se primećuju kada se list podigne prema svetlosti, a predstavljaju ustvari uljane žlezde koje su prozirne pa izgledaju kao rupice. Na ivici listova nalazi se druga vrsta uljanih žlezda koje se vide kao crne tačkice.

U Srednjem veku se za ovu biljku verovalo da ima magična dejstva zaštite od zla, munja i gromova.

Kantarion je oduvek cenjen i korišćen kao lekovita biljka, ne samo u našem narodu već i koda starig Rimljana i Grka. Hipokrat je još 400. god. p. n. e. pisao da je ''kantarion čudotvorna biljka koja ima snagu da otera gotovo svaku bolest''.

U lekovite svrhe koriste se sveži ili osušeni vršni delovi biljke bogati cvetovima i mladim listovima od kojih se prave čaj, ulje, tinktura ili različite kreme.
Najpoznatije je ulje kantariona koje se spolja upotrebljava u lečenju rana, čireva i opekotina I stepena (zbog antivirusnog i baktericidnog dejstva), a unutra kod menstrualnih tegoba, oboljenja žučne kese i dr.

U mnogim zemljama se kantarion prepisuje kao službeni lek protiv depresije tako da, recimo, u nemačkoj njegova upotreba višestruko premašuje upotrebu antidepresivnih lekova kakav je npr. 'Prozak'.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 17 Дец 2007, 15:01

KONJSKI LOPUH,PODBEL(Tussilago farfara)


Слика

Tussilago farfara (podbel, konjski lopuh, repuh, marta)

fam. Asteraceae (glavočike)


Višegodišnja zeljasta biljka sa većim brojem stabala koji su pokriveni ljuspastim, zelenim ili ružičastim listićima. Na vrhu stabaoceta je zlatnožuta cvast glavica. Krupni, zeleni listovi na dugačkim drškama obrazuju se posle cvetanja.

Upotrebljava se cvet, koji se sakuplja na početku cvetanja i listovi kada su potpuno razvijeni. Koristi se za lečenje bronhitisa, laringitisa, astme.
Lekovitost podbela na disajne organe zasniva se na njegovom sadržaju sluzi, koja oblaže upaljenu sluzokožu čime sprečava njeno nadraživanje i smiruje kašalj.
Koristi se i za pojačano znojenje i izbacivanje mokraće, a spolja kod kožnih bolesti (rane, uboji, čirevi).

Kod upotrebe podbela se savetuje izuzetna opreznost zato što neki njegovi sastojci (pirolizinalkaloidi) deluju hepatotoksično, genotoksično i kancerogeno.
Ovi alkaloidi se slabo rastvaraju u vodi, pa se čaj može koristiti bez velike bojazni, ali u strogo određenim dozama i vremenskom intervalu (dnevno 3-4 šolje čaja ne duže od 4 nedelje).
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 17 Дец 2007, 15:36

DIVLJI BOSILJAK(Calamintha officinalis)

Слика


Calamintha officinalis (divlji bosiljak, gorska metvica, marulka, verem trava)

fam. Lamiaceae (usnatice)



Višegodišnja zeljasta biljka koja ima kratak rizom sa razgranatim stolonama iz kojih izbijaju nadzemni izdanci sa listovima i cvetni izdanci. Cvetovi dvousni grupisani u rastresite cvasti.

Neki predstavnici familije usnatica, kakvi su npr. žalfija, matičnjak, nana i divlji bosiljak, imaju slična lekovita delovanja.
Upotreba pitome nane je vremenom postajala sve veća i veća tako da se danas divlji bosiljak koristi samo kao narodni lek.

Ima veoma prijatan miris mentola (grč. kalos = lep; minthe = nana, zbog mirisa mentola) pa se vršni delovi biljke koriste za podizanje raspoloženja, protiv nesanice, olakšanja varenja, otklanja podrigivanje.

Osim čaja od ove se biljke mogu praviti i lekovito belo vino i alkoholna tinktura.


"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 17 Дец 2007, 16:05

CIKORIJA(Cichorium intybus)


Слика


Cichorium intybus (cikorija, vodopija, ženetrga, gologuza)

fam. Asteraceae (glavočike)



Višegodišnja zeljasta biljka sa golim i u gornjem delu razgranatim stablom.
Na vrhu stabla i grana nalaze se glavičaste cvasti, čiji jezičasti cvetovi mogu da budu plave, ružičaste ili bele boje.

Koren je vretenast i dubok i najčešće se koristi dok je nadzemni deo retko u upotrebi.
Sakupljanje korena iz prirode vrši se u jesen kada ima najveću količinu inulina i gorkih glikozida.

Cikorija se uglavnom koristi u narodnoj medicini za lečenje oboljenja jetre, kao sredstvo za jačanje, pomaže varenje hrane i sastavni je deo mešavina za prolećno čišćenje organizma.
Za jačanje organizma i protiv malokrvnosti upotrebljava se sok svežeg nadzemnog dela biljke.
Čaj se priprema od osušenog korena i koristi kod bolesti jetre i žučnih puteva.

Koristi se i kao zamena za kafu (divka ili cigura) tako što se koren ispeče i samelje u prah a zatim skuva, procedi i gusti sadržaj se dodaje kafi u odnosu 3:1 (kafa:cikorija).
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 18 Дец 2007, 11:48

LOVOR,LORBER(Laurus nobilis)

Laurus nobilis (lovor, lorber, lovorika)

fam. Lauraceae (lovori)



Слика


Bogat, zimzeleni žbun ili drvo visine 12-15 m sa širokom i gustom krošnjom.
Listovi su kožasti, izduženi, tamnozeleni na licu na naličju svetliji, sjajni i specifičnog mirisa.
Cvetovi su beličastozeleni, pojedinačni, jednopolni (razlikuju se muški i ženski cvetovi) i obrazuju se u pazuhu listova u čuprecima.
Plod je tamnomodra bobica jajastog oblika sa jednim smenom (iz ploda se dobija ulje).

Listovi lovora se koriste kao omiljeni začin i mogu da se beru tokom cele godine.
Sušeno lišće gubi od svog mirisa i ukusa i manje je aromatično, zato je neophodno da se čuva u hermetički zatvorenim kutijama.
Njegovi sastojci, kao što su aromatična ulja i esencije, poboljšavaju varenje i sprečavaju nadimanje stomaka. Lovor se zato koristi kao začin teško svarljivim i masnim jelima poput pasulja ili podvarka.
Poznato je i da podstiče apetit, a čaj od lista lovora pomaže kod bronhitisa i drugih bolesti disajnih organa.
U narodnoj medicini primenjuje se mast koja se pravi od listova lovora i pomaže kod kožnih osipa, bolesti kostiju i zglobova.

Lovor obično raste u primorskim oblastima, ali se s uspehom može gajiti i u kontinentalnim krajevima, u bašti ili na terasi. važno je samo da se zimi unese u kuću ili staklenik kako bi se zaštitio od hladnoće.

U antičko doba lovor je smatran svetim drvetom koje je bilo simbol mudrosti, slave, pobede.
U srednjem veku se mislilo da ova biljka štiti od uroka i veštica, a hrišćanska vera je od nje splela krunu koja je simbol mučeništva.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 19 Дец 2007, 12:27

KOPRIVA(Urtica dioica)


Слика


Lat. Urtica Dioica
obicna kopriva
VI - XI

Klasa: Magnoliopsida - Dicotyledons
Familija: Urticaceae

Narodni naziv:
kopriva obična, pasja kupina, žara

Karakteristike:

Dvodomna biljka sa velikim korenom.Stabljika je uspravna i doseže visinu do 1,5metra.Listovi su nasuprotni,srcasti,zašiljeni na kratkim peteljkama. Listovi i peteljke pokriveni su žaokama koje su na vrhu kukaste a pri dnu debele.Na dodir se odlome i izlivaju oštar sok na kožu,koji žari.Cvetne grancice nose ili muške ili ženske cvetove.Neugledni su i zeleni, a oplodjuju se pomocu vetra.Plod je malen, jednose-meni orašcic.

Stanište i opšte rasprostranjenje:

Raste uz puteve, plotove i na zapuštenim mestima kao korov. Kosmopolitska biljka, ima je na mestima gde trule organske materije, na medama, šumskim cistinama, po žaristima, pored potoka i reka.

Lekovitost:

Kopriva leči čir želuca, anemiju, oslabljen imunitet.Koristi se list koprive i koren. List se bere tokom celog leta. Koren se vadi u jesen i u prolece. List se suši u hladu, na promaji, a koren direktno na suncu.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 21 Дец 2007, 13:04

VEPRINA,KOSTRINA( Ruscus )

СликаСлика



VEPRINA (širokolisna i uskolisna) ILI KOSTRINA ( Ruscus )

Veprina je autohtona biljka koja je u Hrvatskoj zakonom zaštićena. Spada u porodicu ljiljana.

Najsmešnija je činjenica da ovaj niski polugrm raste na nekim delovima i uz samu cestu, na meti bilo koga pa joj ta " obznanjena " zaštita baš i ne ide u prilog. Štoviše, smatra se da veprina ima lekovita svojstva pa je stoga još traženija.

Pripravci veprine koriste se za snižavanje povišenog krvnog pritiska, te za lečenje upaljenih vena, kod gihta, za lečenje hemeroida, kod bolesti mokračne bešike i drugo.

Ruscus Aculeatus ( uskolisna )

Uskolisna veprina zimzeleni je polugrm od 20-80 cm visine. Stabljika je bogato razgranata, listovi jajolikog oblika, kožasti, kruti, vrh im je sužen u oštru bodlju. Raste u bjelogoričnim šumama. Cvetovi su sitni i neugledni, smešteni u pazuhu sitnih kožastih listova. Vreme cvatnje od 3-5 meseci.

Plod je crvena dosta krupna boba (oko 2 cm)


Ruscus.aculeatus-muisdoorn2

Ruscus Hypoglossum ( širokolisna )

Širokolisna veprina zimzelena je biljka slabo razgranate stabljike. Listovi su zašiljeni, ali bez bodlji na vrhu.Visoka je od 20-50 cm. Raste u bjelogoričnim šumama Cvetovi su sitni i neugledni, smešteni u pazuhu sitnih kožastih listova. Vreme cvatnje od 3-5 meseca isto kao i kod uskolisne. Plod širokolisne je isti kao i kod uskolisne veprine, stoga se razlikuju samo po listovima.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 25 Дец 2007, 21:12

Nana pitoma - Mentha x piperita
Labiatae
Peppermint - Menthe poivree


Слика


Pitoma, paprena, ljuta ili gajena nana (Mentha piperita L.) je važnija od svih drugih vrsta nane (rod Mentha), jer je najmirisnija, najprijatnija i najlekovitija, naročito engleska crna nana "Mičam". Stabljika je visoka oko 50 cm, razgranata i četrovouglasta. Stabljika, lisne drške i nervi su mo dri ili su Ijubičasto-crvenkasti, osobito u proleće kad nana niče iz zemlje. Listovi su dugački 3-9 cm, jajasto-kopljasti, tanki, s gornje strane tamnozeleni, a s donje bleđi, pri dnu se sužavaju u drške dugačke do 1 cm. Po obodu su nejednako zupčasti. Glavni nerv je vrlo istaknut. Cvetovi su sitni, Ijubičasto-crveni i udruženi u višespratne pršljenove na gornjem delu stabljike i ogranka. Nana je vrlo mirisna, osobito list, jer u njemu ima najviše etarskog ulja, od čega uglavnom i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke.

Kod nas, naročito u Banatu, Bačkoj i Srbiji pored Morave i Save gaji se izvrsna nana. Za odgajivača lekovitog bilja nana je jedna od najkorisnijih biljaka. Ona je lekovita, mirisna, medonosna, začinska i industrijska biljka. Kao i ostali hibridi, i pitoma nana se ne razmnožava semenom, nego samo vegetativnim putem: stalonima. Kad se jednom primi, nana se, slično jagodi, brzo širi i pokrije zemlju mnogobrojnim izdancima izraslim iz razgranatih podzemnih stabala, rizoma. Svake godine nanu obavezno treba presaditi na drugu njivu da se ne bi degenerisala i ulivadila. Nana traži najbolju vrtnu zemlju, Rasađuje se u martu. Berbu nane za destilaciju etarskog ulja treba vršiti po najlepšem vremenu. Suviše mlada nana daje ulje slabog kvaliteta s malo mentola, a mnogo mentona. Precvetala biljka daje manje ulja i lošijeg kvaliteta.
Слика
Sastav: Nana je vrlo mirisna, osobito list, jer u njemu ima najviše etarskog (isparijivog) ulja, od čega, uglavnom, i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. Osim isparljivog (etarskog) ulja svojstvenog prijatnog mirisa koji osvežava i hladi (zbog prisutnog mentola), u listu ima i malo tanina (oporih, štavskih materija), gorkih i drugih korisnih sastojaka, zbog čega je dejstvo ove biljke višestruko, raznovrsno, pa joj je i primena tako široka.
Upotreba: Nana se upotrebljava kao prijatan, blag i neškodljiv lek za umirivanje, protiv gasova, nadimanja i grčeva, protiv teškog varenja, kao stomahik, nana ulazi u sastav čajeva za lečenje žuči. Nanino ulje ima slaba anestetička svojstva i prijatan miris koji osvežava, zbog čega se upotrebljava i protiv gađenja i povraćanja. Rastvor ulja u alkoholu koristi spolja protiv bolova od neuralgije, reumatizma i nazeba. Mentol, naime, draži nerve u koži, lako isparava i zbog toga hladi.

Sorta "Mitcham"

Nana se ne sme kuvati, već samo preliti ključalom vodom da ne izvetre lekoviti sastojci. Pitoma nana je potpuno neškodljiva, korisna je protiv mučnine tokom putovanja, ovo je od posebnog značaja za osobe s poremećenim varenjem, prolivom, grčevima, neprijatnim zadahom iz usta itd. Nana može da bude i odličan začin, sa pasuljem itd.

Narodna imena: Bela nana, dimljus, janješka metica, ljuta nana, merka, metva, metvica (Vuk), nana (Vuk), nane, nanejag, paprena metva, paprena metvica, paprena nana, pitoma nana, poprova meta, crna nana.


Слика

List nane, s leva nadesno 1-peppermint(mentha piperita), 2-Eau de Cologne mint (M. citrata), 3-Japanese mint (M. arvensis var. piperascens, also known as var. japonica), 4-horsemint or silver mint (M. longifolia), 5-Moroccan green mint (M. spicata), 6-pineapple mint (M. suaveolens) and 7-Carinthian mint (M. austriaca)

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 27 Дец 2007, 14:19

MASLINA(Olea europaea)


Olea europaea (maslina,maslinka, maslica, uljicauljenika, oliva)

fam. Oleaceae (masline)



Слика


Zimzeleno drvo koje raste u Sredozemlju gde se ulje, koje se dobija preradom plodova ove biljke,
smatra simbolom mediteranskog načina ishrane.
Istovremeno je i simbol mira, plodnosti, izobilja i dugovečnosti.
Listovi su eliptični, duguljasti, kožasti sa tamnozelenim licem i srebrnastosivim naličjem i vrlo kratkom drškom.
Iz pazuha listova razvijaju se uspravne grozdaste cvasti koje čine cvetovi sa belom krunicom.
Čašica i krunica imaju po 4 listića. Plod je jestiva koštunica tamnoplave do skoro crne boje i od njega se dobija čuveno maslinovo ulje.

Plod masline bogat je belančevinama, hlorofilom, saponinima, voskom, smolom, vitaminima A, D, K i E,
masnim kiselinama kao što su:oleinska, stearinska, palmitinska, mnogim mineralima, enzimima i dr.
U staro vreme se maslinovo ulje koristilo za ishranu, higijenu i ulepšavanje, osvetljenje, lečenje i u ritualne svrhe.
Vitamin E i oleinska kiselina su poznati i dokazani antioksidansi
Danas u svetu postoji više od 50 vrsta maslinovog drveta koje se gaji širom sveta upravo zbog proizvodnje ulja ili ''tečnog zlata'' kao se vrlo često naziva.

Blagotvorno dejstvo maslinovog ulja na ljudski organizam poznato je i u narodnoj i u savremenoj medicini.
Koristi se kao lek protiv opekotina, za čišćenje organizma, protiv crevnih i želudačnih upala, kao sredstvo za uništavanje različitih vrsta bakterija.
Dobro je za srce i krvne sudove, a ima i veoma važnu ulogu u ublažavanju bolova od reumatoidnog artritisa.
Antioksidansi i zdrave masne kiseline u njegovom sastavu snižavaju loš (LDL) holesterol*.

Maslinovo ulje je čest sastojak kozmetičkih preparata, posebno onih koji se koriste za suvu, oštećenu kožu,
kožu koja je podložna ekcemima, kao i preparata za sunčanje.
Savetuje se njegova upotreba u kućnoj radinosti za izradu maski za lice, kosu i telo.
Osim dokazane lekovite i hranljive, priznaje mu se i afrodizijačka uloga i to moćnog afrodizijaka.


U Bibliji spominje se više od hiljadu puta.
U hrišćanstvu je simbol Božje brige za ljude.
Mojsije je oslobađao ratovanja muškarce, koji su gajili masline.
Golubica koja se posle potopa vratila na Noevu arku u kljunu je nosila maslinovu grančicu kao simbol pomirenja Boga i ljudi.
Sa mnogo maslinovih gančica narod je proslavio Isusov ulazak u Jerusalim.
Isus se znojio krvavim znojem na Maslinskoj gori, okružen mnoštvom maslina, a Isusov krst, bio je po predanju od maslinovog i kedrovog drveta.

Zbog čvrstoće i otpornosti, maslina je simbol snage.
Tako je Herkul imao toljagu od maslinovog drveta, a Odisej je maslinovim kolcem osliepio Kiklopa.
Maslina je simbol odanosti i vernosti pa je Odisejev i Penelopin bračni krevet bio od panja masline.
Homer je maslinovo ulje zvao tekućim zlatom. Hipokrat je maslinovo ulje prepisivao za više od 60 raznih bolesti.
Pobednicima na Olimpijskim igrama, na glave su stavljali maslinove vence, a za nagradu su dobivali amfore s maslinovim uljem, koje je bilo tada vrlo skupo.


* HOLESTEROL je steroid koji se nalazi samo u namirnicama zivotinjskog porekla.
Ljudski organizam može takođe proizvesti holesterol u jetri.
Njegova funkcija u organizmu je da sluzi kao osnovna sirovina za sintezu seksualnih hormona, žucnih soli i membrana ćelija.
Holesterol je neophodna supstanca u organizmu čoveka, ali kada njegova stopa u krvi poraste, on se taloži na zidovima arterija, smanjujuci time njihov obim: to je ateroskleroza.
Otuda povisena stopa holesterola moze dovesti do infarkta miokarda, tromboze i nedovoljne cirkulacije krvi u ekstremitetima.
Holseterol se kreće kroz krv spojen sa supstancama koje se zovu lipoproteini.
Upravo ti lipoproteini dele holesterol na dve vrste: LDL i HDL holesterol. LDL holesterol protiče krvotokom spojen sa lipoproteinima male gustine.
Taj holesterol priblizno iznosi 75% od ukupnog holesterola u krvi. LDL holesterol pospešuje stvaranje ateroskleroze.
On se takodje naziva "losim holesterolom". HDL holesterol protiče krvotokom vezan za lipoproteine velike gustine.
Ovaj holesterol nazvan je "dobrim" jer sprecava aterosklerozu. Njegova količina u krvi trebalo bi da bude veća od LDL holesterola.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
Homo ludens
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 885
Придружен: 05 Нов 2007, 01:02
Место: Mastricht-Brüssel
Контакт:

Порукаод Homo ludens » 03 Јан 2008, 01:17

Bas ti hvala Elkris sto uzmes vremena i ovako nam slikom i rijecju sve ovo lijepo napises tu.Vrlo sam cesto na ovom topicu i pratim tvoju biljarnicu.Ja sam veliki ljubitelj ljekovitog bilja,gljiva i prirode inace.
I ja prilicno dobro poznajem cvjetnu travnu raju,koja raste oko nas oko plotova i u zavjetrinama.Podjimo od zare-koprive,sirotinjskog zelja.Ko jos nije kusao zeljanicu od zare? Ima ona uzrecica;Dobro mu je,kao gologuzu u koprvi.Ljuta dusmanka mog bosonogog djetinjstva.Boze,koliko sam joj puta mater opsovao!A ljekovita je,jest sto jest. Za svasta od zaduhe do peruti.I za gliste.I za suljeve.
A tek bokvica!Trputac-iz Krlezinih balada.Blagoslovljena biljka.Koliko mi je samo naboja izlijecila! Ona i paradajz.Ljeta ona pamtim po nabojima i bokvici.A sta je naboj?Naboj je potkozno zagnojeno mjesto na stopalu iz vremena hodalo boso(od maja do septembra) i kad jos nije bilo pencilina.I kad se nije uplaseno trcalo doktoru za svaku glupost.
Biljka Radic,valjda znate sta je,o radicu se nema sta posebno reci,raste u rano proljece,potplotna biljka,salatu prave od nje.Gorka jest,ali je zdrava.To je cudno;sve sto su nam odrasli govorili da je zdravo,obavezno je bilo gorko!U doba moderne radic je bio onako izrezuckan,omiljeni slikarski motiv(Wyspianski)i evo vec ga godinama,nazalost cesce susrecem po galerijama ili na pijaci.Usput: nije li radic u srodstvu s latinskim radix,sto znaci"korijen"
.
Noc je kratko trajala,a nama je trebala najduza na svetu!

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 22921
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 05 Јан 2008, 21:04

Hvala ti Homo ludens-e na lepim rečima.

Ako imaš vremena bilo bi lepo da napišeš nešto o bilju i obraduješ sve posetioce ovog dela foruma.
:mah
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 05 Јан 2008, 22:21

Zova

Ljekovita biljka
Kora stabla se sushi i koristi kao caj protiv reume
Cvijet je posebno mirisan i jedan od meni omiljenih sokova
(Potopljeni cvjetovi sa shecerom i malo limunske kiseline)
Od bobica se pravi marmelada i sok takodjer.
Sok od zove se preporucuje dijabeticarima zbog svog umirujuceg dejstva.
Od osushenih cvjetova se pravi caj koji ima miris slican livadskom medu i djeluje smirujuce i protiv upala.


p.s.
Ovo je od moje bake.Ona je zovu koristila na ovaj nacin i bila ubjedjena da u korijenju zove zmija spava.Tj. da svako stablo zove ima svoju zmiju.
Ljubav radja ljubav / Tolstoj