Neko kaze da mostovi spajaju, neko opet da razdvajaju...Sta kazete vi?
Most(ovi)
Most(ovi)
""... postojalo je vreme u nasim zivotima kada smo bili toliko bliski da je izgledalo kao da nista ne moze zasmetati nasem prijateljstvu i bratskom odnosu, i samo nas je mali most radzvajao. bas kada si hteo da krocis na njega, pitao sam: "hoces li da predjes do mene?" - istog trenutka ti to vise nisi zeleo; i kada sam te ponovo pitao, cutao si. od tada su se ispred nas isprecile planine i nabujale reke i sve sto nas razdvaja i otudjuje, pa cak i da smo zeleli da se susretnemo, to ne bismo mogli. ali sad kada razmisljas o tom malom mostu, reci te izdaju i ti jecas i cudis se..."
Neko kaze da mostovi spajaju, neko opet da razdvajaju...Sta kazete vi?
Neko kaze da mostovi spajaju, neko opet da razdvajaju...Sta kazete vi?
-
Viktorija Vi
- ~ administrator ~
- Поруке: 2979
- Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
- Место: Beograd
- Контакт:
-
Viktorija Vi
- ~ administrator ~
- Поруке: 2979
- Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
- Место: Beograd
- Контакт:
Последње учитавање од Viktorija Vi дана 04 Нов 2005, 23:11, учитано 1 пут укупно.
Oni nas spajaju, bez obzira na rasu i naciju. Oni su deo nas. Oni ne mogu da govore, ali i oni imaju dušu. Mi smo ti koji ih gradimo, i mi smo ti koji moramo da govorimo za njih.
Ja dolazim iz grada u kome ruše mostove... Ja govorim u ime dva srušena mosta koji su nekada bili stanovnici grada na čijem grbu se nalazi simbol mira, beli golub. Jedan od ta dva mosta je nosio ime Sloboda... Danas je taj most obavijen u crno. Kolovozne trake koje su nekada vodile na drugu obalu reke danas vode u mutne vode Dunava.
01.04.1999. Oko pet sati izjutra uz snažnu detonaciju koja je prbudila usnuli grad, zauvek je nestao u talasima najstariji novosadski most. Sagrađen nakon završetka drugog svetskog rata, povezivao je delove grada na dve obale Dunava.
Na njegovoj izgradnji su radili nemački ratni zarobljenici, koji su za uzvrat bili pomilovani i pušteni kućama. Most je trebao da bude samo privremeno rešenje građanima dok se ne sagradi drugi, ali sentimentalnim novosađanima je ovo zdanje toliko priraslo srcu da ga se nisu mogli odreći tako lako. On je postao deo njih. Neugledna čelična rešetkasta konstrukcja je postala deo svih razglednica, a drvena kolovozna konstrukcija u kasnijim godinama prekrivena asfaltnim slojem. Most je bio najkraća veza za bolnicu, koja se nalazi u neposrednoj blizini, a služio je i generacijama mladih koji su preko njega prelazili da bi se šetali čuvenom petrovaradinskom tvrđavom koja je pod zaštitom UNESCO-a, a podignutom još u doba austrougarske carice Marije Terezije. Ovog mosta više nema. Samo masivni stubovi koji su ponosno nosili ovu konstrukciju nemi su svedoci tragedije koja je pogodila građane ovog grada jače nego bilo koja raketa.
Samo dva dana kasnije, na opštu nevericu, prekinuta je i druga spona preko Dunava. Most, čije ime ironično podseća na neka lepša vremena, most Sloboda. I ovaj most je u neposrednoj blizini bolnice, specijalističke klinike za onkologiju i kardio-vaskularne bolesti. Iako najmlađi, ovaj velelepni most od prednapregnutog betona koji je projektovao svetski poznat stručnjak prof.dr. Hajdin, bio je ponos Novoga Sada. Sada njegove zatege tužno više, a stubovi, kao da su izneverili očekivanja projektanta, sramno su povijeni...
Dok ovo pišem nove detonacije potresaju prozore. Da li je i treći most na redu? Da li je grad presečen na pola? Vesti stižu da je samo oštećen, da još uvek prkosno stoji, ali da je teško oštećen... Nedavno, moja kamera je zabeležila lepote mostova u Americi, u Engleskoj, a danas ta ista kamera beleži ruševine mostova čije rušenje sam i sam posmatrao. Tolike godine rada nestale su za manje od petnaest minuta... Kako je lako rušiti tuđe...
Ovo je tužna slika jednog malog grada na rubu Balkana. Ovo je slika mostova koji su nekada krasili taj grad. Slika koja može biti slika bilo kog grada u svetu ako se ludilo koje sve više uzima maha ne zauzda. Ovo je vapaj dva mosta koji leže u mutnim vodama Dunava, ali ovo može sutra biti vapaj bilo kog drugog mosta na svetu. Zato, progovorimo u ime mostova. Podignimo svoj glas u zaštitu onih koji služe nama, a koji ne mogu da govore. "Video sam rat. Mrzim rat!" reči su Teodora Ruzvelta uklesane na njegovom spomeniku u Vašingtonu, zato glasajmo za mir, za mir u svetu.
Ja dolazim iz grada u kome ruše mostove... Ja govorim u ime dva srušena mosta koji su nekada bili stanovnici grada na čijem grbu se nalazi simbol mira, beli golub. Jedan od ta dva mosta je nosio ime Sloboda... Danas je taj most obavijen u crno. Kolovozne trake koje su nekada vodile na drugu obalu reke danas vode u mutne vode Dunava.
01.04.1999. Oko pet sati izjutra uz snažnu detonaciju koja je prbudila usnuli grad, zauvek je nestao u talasima najstariji novosadski most. Sagrađen nakon završetka drugog svetskog rata, povezivao je delove grada na dve obale Dunava.
Na njegovoj izgradnji su radili nemački ratni zarobljenici, koji su za uzvrat bili pomilovani i pušteni kućama. Most je trebao da bude samo privremeno rešenje građanima dok se ne sagradi drugi, ali sentimentalnim novosađanima je ovo zdanje toliko priraslo srcu da ga se nisu mogli odreći tako lako. On je postao deo njih. Neugledna čelična rešetkasta konstrukcja je postala deo svih razglednica, a drvena kolovozna konstrukcija u kasnijim godinama prekrivena asfaltnim slojem. Most je bio najkraća veza za bolnicu, koja se nalazi u neposrednoj blizini, a služio je i generacijama mladih koji su preko njega prelazili da bi se šetali čuvenom petrovaradinskom tvrđavom koja je pod zaštitom UNESCO-a, a podignutom još u doba austrougarske carice Marije Terezije. Ovog mosta više nema. Samo masivni stubovi koji su ponosno nosili ovu konstrukciju nemi su svedoci tragedije koja je pogodila građane ovog grada jače nego bilo koja raketa.
Samo dva dana kasnije, na opštu nevericu, prekinuta je i druga spona preko Dunava. Most, čije ime ironično podseća na neka lepša vremena, most Sloboda. I ovaj most je u neposrednoj blizini bolnice, specijalističke klinike za onkologiju i kardio-vaskularne bolesti. Iako najmlađi, ovaj velelepni most od prednapregnutog betona koji je projektovao svetski poznat stručnjak prof.dr. Hajdin, bio je ponos Novoga Sada. Sada njegove zatege tužno više, a stubovi, kao da su izneverili očekivanja projektanta, sramno su povijeni...
Dok ovo pišem nove detonacije potresaju prozore. Da li je i treći most na redu? Da li je grad presečen na pola? Vesti stižu da je samo oštećen, da još uvek prkosno stoji, ali da je teško oštećen... Nedavno, moja kamera je zabeležila lepote mostova u Americi, u Engleskoj, a danas ta ista kamera beleži ruševine mostova čije rušenje sam i sam posmatrao. Tolike godine rada nestale su za manje od petnaest minuta... Kako je lako rušiti tuđe...
Ovo je tužna slika jednog malog grada na rubu Balkana. Ovo je slika mostova koji su nekada krasili taj grad. Slika koja može biti slika bilo kog grada u svetu ako se ludilo koje sve više uzima maha ne zauzda. Ovo je vapaj dva mosta koji leže u mutnim vodama Dunava, ali ovo može sutra biti vapaj bilo kog drugog mosta na svetu. Zato, progovorimo u ime mostova. Podignimo svoj glas u zaštitu onih koji služe nama, a koji ne mogu da govore. "Video sam rat. Mrzim rat!" reči su Teodora Ruzvelta uklesane na njegovom spomeniku u Vašingtonu, zato glasajmo za mir, za mir u svetu.
-
Sky Seeker
- ~ administrator ~
- Поруке: 20429
- Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
- Место: Beograd
- Контакт:
-
Viktorija Vi
- ~ administrator ~
- Поруке: 2979
- Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
- Место: Beograd
- Контакт:
-
sensej
- ~ pocasni gradjanin ~
- Поруке: 1236
- Придружен: 13 Дец 2005, 21:35 [phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
Kad mostovi postanu Most
Mostovi su
krocenja
mostovi su letenja
mostovi su
to dok
rijeke teku
Mostovi su
mostovi
covjeku
... ima jedna Rijeka
kojoj se spremam
da je premostim
a onda cemo o
mostovima jos...
krocenja
mostovi su letenja
mostovi su
to dok
rijeke teku
Mostovi su
mostovi
covjeku
... ima jedna Rijeka
kojoj se spremam
da je premostim
a onda cemo o
mostovima jos...