Most(ovi)

Порукаод **Mustra** » 04 Нов 2005, 21:28

""... postojalo je vreme u nasim zivotima kada smo bili toliko bliski da je izgledalo kao da nista ne moze zasmetati nasem prijateljstvu i bratskom odnosu, i samo nas je mali most radzvajao. bas kada si hteo da krocis na njega, pitao sam: "hoces li da predjes do mene?" - istog trenutka ti to vise nisi zeleo; i kada sam te ponovo pitao, cutao si. od tada su se ispred nas isprecile planine i nabujale reke i sve sto nas razdvaja i otudjuje, pa cak i da smo zeleli da se susretnemo, to ne bismo mogli. ali sad kada razmisljas o tom malom mostu, reci te izdaju i ti jecas i cudis se..."
Слика

Neko kaze da mostovi spajaju, neko opet da razdvajaju...Sta kazete vi?

Порукаод **Viktorija Vi** » 04 Нов 2005, 21:55

Мостови постоје да би спајали.
Они увек спајају неке обале, биле оне материјалне или духовне.
Људе раздвајају људи који не умеју да граде мостове, или који једино умеју да руше све, па и ове величанствене грађевине...
Срећом, живот је као оно андрићевско чудо које се непрестано троши и осипа, а опет траје, као што траје све што треба да траје.
И опет, срећом,упркос онима који руше, увек постоје ( и побеђују) они који граде...мостове, наравно...

Порукаод **Mustra** » 04 Нов 2005, 22:16

Viktorija Vi пише:Људе раздвајају људи који не умеју да граде мостове, или који једино умеју да руше све, па и ове величанствене грађевине...
...

Jako je tesko ili gotovo nemoguce obnoviti ili sagraditi ponovo ono sto ljudska glupost razrusi i unisti, meni je ovja tekst po ko zna koji put zamutio pogled od suza...Presudite, ali ne osudite! (ako je moguce).

Kad se srušio, 9. novembra/studenog 1993. godine, dolina Neretve ispunila se tišinom. Topovi su utihnuli, nijemi pred starim mostom kojeg više nema. Tutnjava se smirila, potom zanijemiše i snajperi. Snajperi Bosanaca koji su most sagradili prije cetiri stoljeca. I snajperi Hrvata koji su ga granatirali. Citav se Mostar zaustavio. Svi su unaokolo shvatili da se nešto strašno dogodilo. Poderotina na zajednici, neizljeciva rana. Nije srušen samo most, vec grandiozan simbol sjedinjenja Istoka i Zapada. Bez njega, i sama je Bosna izgubila smisao postojanja. I tada, pri sjetlošcu zalaska sunca, vidjesmo neocekivan prizor. Nevidljiva parabola starog otomanskog mosta, njegova savršena linija kicme magarca, nadživjela je pad kamene rukotvorine. Odbijala je da padne. Stajala je tu, lebdeci izmedu dvaju okrnjenih krajeva zakacenih za bijeli kamen. Materijalna okrutnost rušenja otrila je svu moc izgubljene legende. One radi koje covjek pravde, prema vjerovanju Turaka, dostiže do Drugoga (drugoga svijeta ili jednostavno do Drugoga) prelazeci preko mostica gipkijeg nego vlas kose i istanjenog poput britve. Nebeski luk, precist. To je bio Most u Mostaru, cin vjere. Spomenik nadmoci nevidljivog svijeta. Ali Stari Most bio je takoder veliko kolektivno djelo. Nije to bilo, kako se dešava sa današnjom inžinjerskom vještinom, sprovodenje u djelo nacrta kojeg je nacinio jedan jedini um. Turski arhitekt Hajruddin, koji ga je izgradio, bio je samo koordinator grupe bosanskih rezaca kamena koji su empirijski radili, ispravljajuci rješenja usvojena rijekom rada i miješajuci istocnjacke i zapadnjacke, venecijanske i otomanske procedure. Ništa nije bilo naredeno s vrha, niti odluceno unaprijed. Sve je poniklo sa gradilišta i nastalo u njemu, kao izraz lokalne zajednice. A njena je ukljucenost u ovu izgradnju bila tolika i tako dugotrajna da je grad uzeo ime po mostu. Mostar, po nazivu Stari Most. Poput drugoga velikoga bosanskog mosta, onog na Drini, i Stari Most bio je cudesno culo zbivanja. Kako bi cuo price, bilo je dobvoljno da sjedneš na most s kraja i da cekaš. Dolazile bi preko mrmljanja koje dopire iz bazara. Na mostu bi uvijek saznao stvari unaprijed. Stari prodavac suvenira, za jednog cudesno lijepog sutona u septembru/rujnu 1991., rece mi tako umilno da sam se sledio: "Ovo je naše posljednje mirnodopsko ljeto".

Danas je most obnovljen. Otvorili su ga prije par mjeseci. Mostarska djeca radovala su se skacuci sa stijena u zelene brzake Neretve, kao sto su oduvijek radili. Ali nema vise duse mosta. Imamo lijepu rukotvorinu, zahvaljujuci dobrociniteljima Svjetke Banke koji su dali novac, kao i stranim silama za koje je Bosna bila - kao sto im je danas Irak - samo trziste u kojem grabe za sebe dio prostora za obnovu. Kao sto objasnjava Gilles Péqueux, koji je otpoceo sa radovima prije nego sto se upleo u polemiku sa sponzorima, (koji, prema njegovim rijecima, nisu garantirali etiku projekta), novi most nije ljepsi od onog prethodnog. On nije potekao iz rada i vjere lokalne zajednice vec iz grupe turskih rezaca kamena, odabranih jer su bili jeftiniji od lokalnih. Ne radja se iz pomirenja (grad je i dalje sramotno podijeljen) vec ga zeli nametnuti odozgo na korotu koja jos traje. Tako se danas pokusava napraviti nekompatibilno kalemljenje, s velikim rizikom od odbijanja. "Jedina stvar koja je zanimala donatore bila je inauguracija - zali se francuski arhitekt koji je naslijedio Turcina Hajruddina - zamisao je bila da se sto prije obavi posao, te da se ode". Danasnji most nije vise sin Mostara. Ne izrasta vise iz susreta dvaju svjetova.

Порукаод **Viktorija Vi** » 04 Нов 2005, 22:40

Кад је у питању тај мост, којег више нема, ја имам своју бајку, ја имам оно што нико неће порушити.
Давне 1987.била сам на матурској екскурзији.
Сањала сам годинама о том мосту на Неретви, знала напамет добар део " Мостарских киша"...А онда, тог маја, кад сам крочила на тај дуго сањани мост, из ведра неба се просула плаха кишица...краткотрајна...тек да ми покаже шта је то Зубац хтео да поручи, о каквој је то лепоти говорио...
Никад више нисам видела Мостар, али чувам пожутелу разгледницу на којој је и тај, стари мост...И нема тога ко би мост сећања на тај дан, и на ту радост могао да ми сруши...
Хвала онима који нису оставили празнину да зјапи, и који су ипак нашли начин да опет Неретву- ждребицу оседлају...
И тај нови, туђи мост, опет показује реализовану жељу да се повежу две обале...Није исто, али...Мост је ту...

Порукаод **Mustra** » 04 Нов 2005, 22:45

Da bar imam razglednicu, makar i pozutelu...Imam samo zelju, neostvarenu :sad:

Порукаод **vuk** » 05 Нов 2005, 11:08

Порукаод **Anatema** » 05 Нов 2005, 15:30

Da...bas neostvaren san!
Nedavno sam setala oko moje kuce ulicama i tako ragledali druge kuce.
Slucajno se zagledam u jednu garazu koja je imala preko cijelog zida naslikanu sliku.
Kad sam se bolje zagledala vidjela sam da je mostarski most....

Слика

Порукаод **Mustra** » 25 Нов 2005, 13:16

Oni nas spajaju, bez obzira na rasu i naciju. Oni su deo nas. Oni ne mogu da govore, ali i oni imaju dušu. Mi smo ti koji ih gradimo, i mi smo ti koji moramo da govorimo za njih.
Ja dolazim iz grada u kome ruše mostove... Ja govorim u ime dva srušena mosta koji su nekada bili stanovnici grada na čijem grbu se nalazi simbol mira, beli golub. Jedan od ta dva mosta je nosio ime Sloboda... Danas je taj most obavijen u crno. Kolovozne trake koje su nekada vodile na drugu obalu reke danas vode u mutne vode Dunava.
01.04.1999. Oko pet sati izjutra uz snažnu detonaciju koja je prbudila usnuli grad, zauvek je nestao u talasima najstariji novosadski most. Sagrađen nakon završetka drugog svetskog rata, povezivao je delove grada na dve obale Dunava.
Na njegovoj izgradnji su radili nemački ratni zarobljenici, koji su za uzvrat bili pomilovani i pušteni kućama. Most je trebao da bude samo privremeno rešenje građanima dok se ne sagradi drugi, ali sentimentalnim novosađanima je ovo zdanje toliko priraslo srcu da ga se nisu mogli odreći tako lako. On je postao deo njih. Neugledna čelična rešetkasta konstrukcja je postala deo svih razglednica, a drvena kolovozna konstrukcija u kasnijim godinama prekrivena asfaltnim slojem. Most je bio najkraća veza za bolnicu, koja se nalazi u neposrednoj blizini, a služio je i generacijama mladih koji su preko njega prelazili da bi se šetali čuvenom petrovaradinskom tvrđavom koja je pod zaštitom UNESCO-a, a podignutom još u doba austrougarske carice Marije Terezije. Ovog mosta više nema. Samo masivni stubovi koji su ponosno nosili ovu konstrukciju nemi su svedoci tragedije koja je pogodila građane ovog grada jače nego bilo koja raketa.
Samo dva dana kasnije, na opštu nevericu, prekinuta je i druga spona preko Dunava. Most, čije ime ironično podseća na neka lepša vremena, most Sloboda. I ovaj most je u neposrednoj blizini bolnice, specijalističke klinike za onkologiju i kardio-vaskularne bolesti. Iako najmlađi, ovaj velelepni most od prednapregnutog betona koji je projektovao svetski poznat stručnjak prof.dr. Hajdin, bio je ponos Novoga Sada. Sada njegove zatege tužno više, a stubovi, kao da su izneverili očekivanja projektanta, sramno su povijeni...
Dok ovo pišem nove detonacije potresaju prozore. Da li je i treći most na redu? Da li je grad presečen na pola? Vesti stižu da je samo oštećen, da još uvek prkosno stoji, ali da je teško oštećen... Nedavno, moja kamera je zabeležila lepote mostova u Americi, u Engleskoj, a danas ta ista kamera beleži ruševine mostova čije rušenje sam i sam posmatrao. Tolike godine rada nestale su za manje od petnaest minuta... Kako je lako rušiti tuđe...
Ovo je tužna slika jednog malog grada na rubu Balkana. Ovo je slika mostova koji su nekada krasili taj grad. Slika koja može biti slika bilo kog grada u svetu ako se ludilo koje sve više uzima maha ne zauzda. Ovo je vapaj dva mosta koji leže u mutnim vodama Dunava, ali ovo može sutra biti vapaj bilo kog drugog mosta na svetu. Zato, progovorimo u ime mostova. Podignimo svoj glas u zaštitu onih koji služe nama, a koji ne mogu da govore. "Video sam rat. Mrzim rat!" reči su Teodora Ruzvelta uklesane na njegovom spomeniku u Vašingtonu, zato glasajmo za mir, za mir u svetu.

prozak · Порукаод **prozak** » 25 Нов 2005, 17:52

Viktorija Vi пише:Кад је у питању тај мост, којег више нема, ја имам своју бајку, ја имам оно што нико неће порушити.
Давне 1987.била сам на матурској екскурзији.
Сањала сам годинама о том мосту на Неретви, знала напамет добар део " Мостарских киша"...А онда, тог маја, кад сам крочила на тај дуго сањани мост, из ведра неба се просула плаха кишица...краткотрајна...тек да ми покаже шта је то Зубац хтео да поручи, о каквој је то лепоти говорио...
Никад више нисам видела Мостар, али чувам пожутелу разгледницу на којој је и тај, стари мост...И нема тога ко би мост сећања на тај дан, и на ту радост могао да ми сруши...
Хвала онима који нису оставили празнину да зјапи, и који су ипак нашли начин да опет Неретву- ждребицу оседлају...
И тај нови, туђи мост, опет показује реализовану жељу да се повежу две обале...Није исто, али...Мост је ту...

Можда грешим Ви али сам се зарекао да у Мостар Нећу. Не само што је град остао подељен, нити због неког тривијалног разлога.
Једноставно . Не могу. Не могу да погледам неку творевину која покушава да имитира Стари мост. Не може се све поново изградити,нити се могу вратити они камени блокови који су чинили тај мост и много више од тога. Тога дана када је срушен ја сам постао апатрид у сопстственој земљи,остао сам без моје домовине.

Порукаод **Sky Seeker** » 25 Нов 2005, 18:14

Tako smo mogli da podignemo i svih sedam setskih čuda.
Nije to TO.
:) :) :) :)

Порукаод **Viktorija Vi** » 25 Нов 2005, 19:23

Зачатавала бих топик, како би рекао мој прјатељ Хоги, ако бих наставила дискусију у овом правцу.Но, одговорићу...

Не можемо подизати стара чуда из пепела, али и оно што створимо може бити неко ново чудо, светско или локално, свеједно...

Можда није то то, али МОСТ ЈЕ - МОСТ, а празнина која ѕјапи је празнина.
Као што рекох, ја волим МОСТОВЕ...
Разне...

Порукаод **Mustra** » 25 Нов 2005, 19:37

Ja volim one koji SPAJAJU...

Порукаод **Mustra** » 09 Дец 2005, 21:17

"Od svega sto covek u zivotnom nagonu podize i gradi nista nije u mojim ocima bolje i vrednije od mostova. Oni su vazniji od kuca, svetiji od hramova, svaciji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kome se ukrsta najveci broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih gradjevina i ne sluze nicem sto je tajno ili zlo."

Ivo Andric, "Mostovi"

sensej · Порукаод **sensej** » 05 Јан 2006, 10:20

Mostovi su
krocenja
mostovi su letenja
mostovi su
to dok
rijeke teku

Mostovi su
mostovi
covjeku

... ima jedna Rijeka
kojoj se spremam
da je premostim
a onda cemo o
mostovima jos...

Порукаод **Mustra** » 15 Апр 2006, 00:00

"Mostove za sobom
rusio sam sam"

:: Forumi Tvorca Grada ::

Most(ovi)

Most(ovi)

Kad mostovi postanu Most