Picasso

Уредник: dahlia

Корисников грб
diras
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 413
Придружен: 25 Дец 2004, 05:41
Место: Nice

Picasso

Порукаод diras » 30 Мај 2005, 15:39

PABLO RUIZ Y PICASSO
(1881. - 1973.)

Слика
Španski slikar, keramičar, inovator i skulptor, sigurno smatran najvećim umetnikom 20. veka. Bio je jedinstven kao izumitelj oblika i kao izumitelj stilova i tehnika i majstor različitih medija, te jedan on najplodonosnijih umetnika u istoriji. Stvorio je više od 20.000 umetničkih dela. Pablo Ruiz y Picasso rođen je u mestu Málaga 25. oktobra 1881. godine u građanskoj porodici. Njegov otac bio je učitelj José Ruiz Blasco, a majka María Picasso y Lopez. Picasso je svoju prvu sliku naslikao već s 9 godina (1890.). Tada su ljudi već pomišljali da će slikarstvo obeležiti njegov život. Bili su u pravu. Smrt sestre Conchite, koju je odnela difterija 1895. ostavila je u njemu duboki trag. Videći da se stanje sestre pogoršava on se zavetuje kako će se okaniti slikanja ukoliko sestra izmakne smrti. Tada se nalazi u strašnoj dilemi: s jedne strane želi da mu sestra ozdravi, s druge gotovo priželjkuje njenu smrt kako se ne bi odrekao svoje strasti - slikanja.
Sa 16 godina upisao se u školu Lepih umetnosti (Real Academia de Bella Atres de San Fernando) u mestu La Curina u Španiji. Dve godine kasnije njegov otac je odustao od slikarstva ali je nastavio podržavati sina za kojeg su svi tvrdili da je genije. Sve do 1898. služio se očevim prezimenom Ruiz kada se potpisivao na slike. Nakon 1901. godine služi se majčinim devojačkim prezimenom Picasso. Picassov genije manifestovao se još u ranoj mladosti - sa 15 godina priredio je brilijantu izložbu. Između 1900. i 1902. Picasso u tri navrata putuje u Pariz, da bi se konačno 1904. tamo preselio. U Parizu se iskazao kao umetnik te je sklopio ugovor prema kojem je slikao za mesečnu platu pd 150 zlatnih franaka što i nije bilo velik novac. Boemski život na ulicama Pariza fascinirao ga je. Tada su na njega snažan uticaj imali francuski slikari Paul Gauguin, Edgar Degas i Henri de Toulouse-Lautrec. Njegova slika Plava soba prikazuje uticaj poslednja dva rečena slikara kao i njegovu evoluciju ka tzv. Plavom periodu. Tako nazvanom jer različiti oblici plavoga nekoliko narednih godina dominiraju u njegovim radovima. Izražavajući ljudsku mizeriju na njegovim slikama iz tog perioda moguće je videti slepce, prosjake, alkoholičare i prostitutke. Neki kritičari veruju kako slike iz Plavog perioda izražavaju njegov strah od smrti, siromaštva i bolesti.
Слика
Uskoro nakon što se nastanio u Parizu u ruiniranoj zgradi znanoj pod imenom Bateau-Lavoir, Picasso susreće Fernande Oliviera, prvog od mnogih svojih prijatelja koji će uticati na teme, stil i raspoloženje njegovih radova. Ta sretna veza bila je razlog da Picasso promeni svoje boje iz plavih u ružičaste i crvene, godine 1904. i 1905. nazivaju se stoga Ružićastim periodom. Nadahnuće je tada nalazio u cirkusu koji je posećivao nekoliko puta u nedelji. Kritičari veruju da je ovaj period vreme ostvarenja vlastitih težnji i sreće u privatnom životu te su stoga slike rađene u svetlijim bojama. U leto 1906. godine za vreme Picassovog boravka u mestu Gosol u Španiji, ušao je u novu fazu - protokubizam, koju karakterisu uticaj grčke, iberijske i afričke umetnosti. Godinu dana kasnije (1907.) pada u depresiju i psihički oboljeva. Nadahnut francuskim postimpresionističkim umetnikom Paulom Cézanneom, godine 1908. Picasso i francuski slikar Georges Braque slikaju krajolike u stilu koji su kasnije kritičari nazvali - mala kocka, što je vodilo ka terminu kubizma. Zanimljivo je da su neki od njihovih radova iz tog perioda toliko slični da ih je teško razlikovati. Ova saradnja između Picassa i Braquea potrajala je sve do 1911. godine. Njih dvojica su razvili prvu fazu kubizma, zvanu analitički kubizam. Picassove omiljene teme bila su: muzicki instrumenti, mrtva priroda i njegovi prijatelji. Jedan od najčuvenijih portreta njegovih prijatelja je onaj Daniel Henry Kahnweilera. Nakon analitčikog kubizma Picasso prelazi na drugu fazu kubizma - sintetički kubizam. Ova druga faza kubizma dekorativnija je, a boje igraju veću ulogu, dok oblici ostaju isfragmentirani i ravni.
Слика
Za vreme 1. svetskog rata Picasso se nastanio u Rimu radeći kao dizajner. Tu susreće i ženi se s Olgom Koklovom. Oko 1917. godine načino je nekoliko portreta u realističkom stilu. Reč je o portretu svoga sina i brojnih prijatelja. Nekoliko slika u kubističkom duhu ranih 1930.-ih izražavaju prikriveni erotizam i Picassovo zadovoljstvo svojom novom ljubavi Marie Thérése Walter, koja je 1935. na svet donosi ćerku Madu. Marie Thérése, koju je često slikao dok je spavala, takođe je bila model za čuvenu sliku Djevojka ispred ogleala. Nakon Francovog napada na mesto Guernica u Baskiji 1937. u vreme španskog građanskog rata Picasso odlučuje naslikati sliku koja će opisati taj događaj. Slika je dovršena za manje od dva meseca. Guernica je izložena u Španskom paviljonu u Parizu na izložbi EXPO 1937. godine. Tu nije reč o portretu, Picasso je ovde iskazao svoje osećaje crtajući bika, umirućeg konja, palog ratnika, majku i mrtvo dete, ženu zarobljenu u zgradi u plamenu i lika koji drži lampu. Uprkos kompleksnosti njegovog simbolizma i nemogućnosti konačne interpretacije dela Guernica je napravila veliki uticaj na njegovo slikanje ratnih užasa. Od 1938. do 1981. slika je bila izložena u njujorškom muzeju Moderne umetnosti, da bi konačno bila vraćena u madridski Prado muzej. Godine 1992. slika je premeštena u novi gradski muzej - Reina Sofia umetnički centar. U doba 2. svetskog rata smrt je tema mnogih njegovih dela.
Слика
Za vreme njegovog života Picassovi su radovi izlagani na bezbrojnim izložbama. Najneobičnija je bila svakako ona iz 1971. godine u Louvreu koja je priređena u čast njegova 90-og rođendana. Pre njega nijedan živi umetnik nije u Louvreu imao izložbu svojih dela. Godine 1980. održana je velika retrospektiva njegovih dela u muzeju Moderne umetnosti u New Yorku. Picasso je preminuo u svojoj vili Notre-Dame-de-Vie pored mesta Mougins 1973. godine u 92 godini. Iako se baš to danas mnogo ne spominje, i možda baš zato, spomenimo da je Picasso bio član Komunističke partije Francuske, kojoj je pristupio 1944. godine. Razlog ovog čina objasnio je ovako: Postao sam komunist jer se naša stranka trudi više nego bilo koja druga naučiti kako izgraditi svet u kome će ljudi jasnije razmišljati, biti slobodniji i sretniji. Dok čekam vreme kad ću moći ponovo u Španiju, Francuska komunistička partija je moja domovina. Godine 1950. nagrađen je Staljinovom nagradom za svoj angažman u Pokretu mira za koji je dizajnirao amblem golubice. Zahvaljujući tom angažmanu Picasso je dobio dosje u FBI-u. U tom dosjeu Picassa nalazi se i stavka od 1950. godine koja ga optužuje za špjunažu u korist Sovjetskog Saveza.

Život i delo majstora modernog slikarstva bili su ispunjeni ženama. Dovoljno je pogledati datume kada su nastala njegova dela: ona se uvek podudaraju s periodima oduševljenja... Sa svakim novim ljubavnim iskustvom zapažamo da njegova umetnost napreduje, da se pojavljuju nove forme, novi slikarski jezik, poseban način izražavanja kojem bi se moglo dati žensko ime. To su reči Jamiea Sabartésa, Picassova prijatelja, a kasnije od 1935. godine njegovog ministra unutrasnjih poslova. Njegova prva ljubav zove se Belle Fernande (Lepa Fernanda). U to je doba on još samo Katalonac koji živi na rubu gladi u ruševnim ateljeima na trgu Emile Godudeau (tzv. Bateau-Lavoir) u Parizu. Fernande Olivier susreće 1903. godine jednog olujnog dana. U guzvi raznobojnog nereda Picassovog ateljea ona je ušla kako bi se sklonila od kiše, magnetski privučena Pablovim pogledom, a iz njega izašla tek 1912. godine. Nakon Fernande na redu je Marcelle Humbert, prekrasana pratilja Marcoussisa, kubističkog slikara poljskog porekla. Idila traje sve do 1914. godine kada je vezi kraj. Nakon Marcelle kroz Pablov život žene prolaze veoma brzo. Bila je tu jedna dama iz Čilea, zatim Neka Paquerette, pa Iréne... Krajem 1917. Picasso u Rimu susreće pravu devojku. Ona je plesna zvezda, lepa, inteligentna, otmena, ćerka carskog generala. Picasso se zaljubio u Olgu Kolokovu. Njih dvoje u brak stupaju 1918. godine. Godine 1921. Olga mu rađa sina. No, s vremenom Olga stavlja veto na neke Picassove prijatelje i duge raspojasane noći. Ona želi potpunu odanost sebi i njihovom sinu. Raskid je na pomolu uprkos 16 godina bračnoga života. Autobiografija Alice Toklas (inspiracije pisaca i slikara i Picassove stare prijateljice), koju ona čita naglas pred Pablom i Olgom kap je koja preliva čašu. Olga ne podnosi podsećanje na Fernandu. Naglo napušta sobu. Sve je gotovo. Ipak, Picasso nije nikada dobio razvod.

Godine 1932. Picasso se povlači u okolini Pariza,u dvorac koji je nedavno kupio. U njegov život tada ulazi nova žena: Marie-Thérese Walter. Smireno bogatstvo oblina te žene koja je istovremeno i skulptor i statua kod Picassa su inspiracija za nekoliko skulptura i mnogobrojne slike koje su gotovo studije volumena. Po drugi puta postaje otac, ovaj puta ćerke krštene kao Maria od Bezgrešnog prozvana Maya. Godine 1937. vraća se u Pariz i pronalazi novu ljubav, "Jugoslavenku" Doru Maar, divlju devojku, kako su je prozvali u Cafe de Flore u pariskom kvartu Saint-Germain-des-Pres. Ona je pozamašna i lepa sa dugačkom kosom. Štoviše Dora je umetnica. Bavi se fotografijom. Umoran od Marie-Thérese organizuje da se rivalke susretnu u njegovom ateljeu. Sučeljavanje se rađa u krikove i uvrede. To je kraj veze s Marie-Thérese. Kasnije, Picasso će scenu evocirati rečima: To je bilo jedno od mojih najdragocenijih iskustava. Pred samu okupaciju Francuske Picasso je umoran od Dore Maar kao i njene prethodnice biva odbačena. Otvara se era slikarke Françoise Gilot. Picasso ima 62 godine, a ona samo trećinu njegovih godina . Veza traje sve do 1954. kada Françoise napušta Picassa s dvoje njihove dece (sinom Claudeom rođenim 1947. i ćerkom Palmom rođenom tri i po godine kasnije). Picasso tada viče za njom: Nijedna žena ne napušta čoveka kao što sam ja! Pre nego ponovo stupi u brak na kratko se zabavlja sa izvesnom Sylvette David. U 1955. na velikoj retrospektivnoj izložbi u pariskom Muzeju dekorativne umetnosti jedan porter prepun svetlosti pobuđuje paznju - portret Madam Z. Reč je o Jacqueline Roques, prodavačici keramike u Vallaurisu na jugu Francuske. Ona će postati druga zakonita Pablova supruga. Venčali su se 1961. kada je Picasso imao 80 godina. Kada je Pablo Picasso umro 1973. godine u 91 godini ostavio je bogatstvo procenjeno na 260.000.000 USD. Četiri godine kasnije Marie-Thérese se obesila. Njegova druga supruga Jacqueline ubila se 1986. godine. Sin Paulo kojeg je Picasso neprestano smatrao nekorisnim umro je od alkohola i droge u 54 godini. Njegov unuk Pablito popio je otrov pet dana posle pokopa Picassa, monstruma genijalnosti koji će još dugo obuzimati ljudsko pamćenje.

Sve do Staljinove smrti Picasso je uživao veliki ugled u komunističkom pokretu. Međutim nakon njegove smrti komunistički list Les Lettres françaises poslao mu je telegram zahtevajući Staljinov crtež. Picasso je Staljina nacrtao onako kako je i inače slikao svoje slike što je izazvalo burne reakcije u komunističkom pokretu. Pa su mu, između ostalog, prigovarali da navedeni crtež ne odražava ljubav koju radnička klasa oseća prema Staljinu te da ne prikazuje njegovu moralnu, duhovnu i intelektualnu velicinu. No, napadi na njega nisu ga podstakli da kritikuje Partiju. Picasso je odgovarao kako su estetske stvari predmet za raspravu i kako je pravo Partije da ga kritikuje, no da on u tome ne vidi nikakvo političko pitanje. I nakon Hruščovljeva raskrinkavanja Staljina Picasso je nastavio odbijati sve one koji su hteli preispitivati njegova politička uverenja rečima: A radnici, imaju li još fabrike u svojim rukama, a seljaci jesu li još vlasnici svoje zemlje? Onda je sve drugo sekundarno - jedina stvar koja je bitna je spasiti Revoluciju.

Слика
Слика
Слика
Слика
Слика
Слика

Корисников грб
luna
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3922
Придружен: 02 Јун 2005, 18:48
Место: Dežela

Порукаод luna » 29 Нов 2007, 19:46

Слика

Pablo Picasso

(Málaga 1881-1973 Mougins)

"Figure au corsage rayé"
.. ja malena, suknjica šarena,
vetar piri pa mi suknju širi ..Слика

Корисников грб
luna
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3922
Придружен: 02 Јун 2005, 18:48
Место: Dežela

Порукаод luna » 29 Нов 2007, 19:47

Слика
.. ja malena, suknjica šarena,

vetar piri pa mi suknju širi ..Слика

Корисников грб
luna
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3922
Придружен: 02 Јун 2005, 18:48
Место: Dežela

Порукаод luna » 29 Нов 2007, 19:47

Слика
.. ja malena, suknjica šarena,

vetar piri pa mi suknju širi ..Слика

Корисников грб
luna
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3922
Придружен: 02 Јун 2005, 18:48
Место: Dežela

Порукаод luna » 29 Нов 2007, 19:48

Слика
.. ja malena, suknjica šarena,

vetar piri pa mi suknju širi ..Слика

Корисников грб
luna
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3922
Придружен: 02 Јун 2005, 18:48
Место: Dežela

Порукаод luna » 29 Нов 2007, 19:48

Слика
.. ja malena, suknjica šarena,

vetar piri pa mi suknju širi ..Слика

Корисников грб
Suma
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 10
Придружен: 23 Сеп 2011, 00:40

Порукаод Suma » 23 Сеп 2011, 01:15

Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Picasso

Порукаод Mustra » 30 Мар 2017, 14:32

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Picasso

Порукаод Mustra » 30 Мар 2017, 14:34

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Picasso

Порукаод Mustra » 30 Мар 2017, 14:34

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Picasso

Порукаод Mustra » 30 Мар 2017, 14:36

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Picasso

Порукаод Mustra » 30 Мар 2017, 14:36

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Picasso

Порукаод Mustra » 30 Мар 2017, 14:37

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Picasso

Порукаод Mustra » 30 Мар 2017, 14:38

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Picasso

Порукаод Mustra » 30 Мар 2017, 14:39

Слика