Paja Jovanović

Уредник: dahlia

Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6424
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina

Paja Jovanović

Порукаод vuk » 12 Феб 2006, 14:12

Павле Паја Јовановић (1859-1957) је један од највећих српских сликара и типичан представник академског реализма.
Један од највећих - управо зато што је тако близак свом народу. Захваљујући изузетно богатом опусу а нарочито делима са темама из народног живота и оним са историјском тематиком снажно је и широко утицао на ликовно образовање, културу али и на родољубље народа.
Рођен је у Вршцу, 16. јуна 1859. године као син првенац Стевана Јовановића, угледног вршачког фотографа. Мајка Ернестина (рођена Деот - француског порекла) рано је умрла, а отац се убрзо поново оженио, Маријом (рођеном Ди Понти) која је била добра и брижна мајка. Паја је имао још петоро браће и једну сестру. Тако је своје детињство проводио у веселој и срећној многочланој породици.
Паја је веома рано показао склоност према цртању и сликању. Чини се да то и није било тако необично у окружењу у коме је живео. Његов отац Стева, врсан фотограф, имао је дара за сликарство (бављење фотографијом у то време захтевало је не само познавање фото-технике, већ и вешту руку за ретуш при изради слика). Осим тога, у Вршцу, тој малој а ипак веома богатој вароши, могао је видети дела својих сјајних претходника: Арсенија Арсе Теодоровића (1767-1826; његове изузетне иконе), Павела Ђурковића (1772-1830; иконостас у Саброној цркви), Јована Поповића (1810-1864) - са његовим сином је друговао и често се затицао у његовом атељеу, фасциниран сликаровим радом: копијама старих мајстора, студијама природе, делима са религиозним темама.
Тако је Паја и сâм почео да црта, најпре у тајности, копирајући црквене слике и проводећи сате у празној цркви коју је сматрао својим првим учитељем. Међутим, у време када је црквена општина у Вршцу одлучила да наручи нова звона за Саборну цркву, и када је било неопходно израдити цртеже светитеља (копије икона из вршачке цркве - по којима би у Бечу били изведени рељефи на звонима), сазнаје се за његов таленат. Тако је већ у својој четрнаестој години, Паја добио прву поруџбину, али, захваљујући значајним похвалама, и својеврсну пропусницу за Беч и могућност да се упише на сликарску Академију.
Међутим, упис на бечку сликарску Академију није био једноставан. Како је био без завршене гимназије и неодговарајућег узраста, од њега се тражило да претходно заврши гимназију и да похађа школу цртања код професора Махолца. Професорова наклоност али и Пајин упоран и предан рад учинили су да убрзо постане најбољи ученик у овој школи.
Априла 1877. године уписује се на Општи сликарски течај бечке Академије, а од октобра исте године постаје редован студент ове школе и то код веома цењеног сликара и доброг ликовног подагога Кристијана Грипенкерла (Christian Grippenkerl, 1839-1916).
Редовне студије сликарства завршио је за три године (21. јула 1880.), али је наставио да се образује, код истог професора, на специјалном течају за историјско сликарство. Истовремено се усавршава и у мајсторској класи професора Леополда Карла Милера (Leopold Karl Müller,1834-1892, у то време веома траженог и хваљеног сликара историјског и жанр сликарства, посебно познатог по сликама са оријенталним мотивима, нарочито из Египта), и убрзо постаје његов најбољи ученик.
Паја је много путовао и на тим путовањима налазио значајну инспирацију за свој рад.
Још као студент бечке Академије, подстицан сопственом радозналошћу али и сугестијом професора, готово сваки распуст је користио да путује по Балкану, нарочито по Црној Гори, Приморју, Албанији, Босни и Херцеговини, јужној и источној Србији. Тамо је радио скице и студије и трудио се да што непосредније осети атмосферу свакодневног живота и обичаја народа. До детаља је бележио пределе, ликове, ношње, накит, оружје.
Слика Кићење невестеПун утисака, по повратку би сликао многобројне жанр слике: Рањени Црногорац, Мачевање, Гуслар, Кићење невесте, У заседи, Арбанас, Арнаут с чибуком, Издајица, Умир крви, Борба петлова.
Ове слике су га брзо прославиле у целом свету, а нарочито у Европи која је у то време била веом азаинтересована за збивања на Балкану.
Прво признање долази већ 1882. године, на студијама у Бечу, за слику Рањени Црногорац. Слика је била изложена на годишњој изложби Академије, и за њу је добио прву награду и царску стипендију.
Следеће године закључује десетогодишњи уговор са чувеним галеристом Валисом, за галерију Френч у Лондону; и крајем те 1883. године прелази тамо да живи и ради. Његове слике су се веома добро продавале, што га је у потпуности ослободило финансијских брига, а и омогућило му да веома често одлази на дуга, далека и скупа путовања: по северној Африци (Мароко, Египат), у Грчку, Турску, Италију, Шпанију. Са својим пријатељем, француским сликаром Рубоом (F. Roubaud, 1856-1928) боравио је шест месеци на Кавказу.
Убрзо из Лондона прелази да живи и ради у Минхен, затим у Париз, и на крају се враћа у Беч.
Србија се поносила својим младим и славним уметником. Готово свака српска кућа је имала неку његову олеографију или другу репродукцију са темом из српске историје или из народног живота. А власт, захвална што је по свету проносио и славио не само себе већ и историју и културу српског народа, већ 1884. године га је избрала за дописног члана Српског ученог друштва. Четири године касније, 1888. изабран је и за редовног члана Српске краљевске академије. (Свечано проглашеље је обављено тек 1893. када је тим поводом одржана и његова прва изложба слика у Београду, у просторијама Велике школе.)
Од 1895. године почиње нова фаза у стваралаштву Паје Јовановића, у којој се он, највећим делом, посвећује изради историјских композиција. (По многима најзначајнијих десет година његовог стварања.)
Те 1895. добија Паја две значајне поруџбине за Миленијумску изложбу која је требало да се одржи у Будимпешти 1896. године:
од Саборског одбора у Сремским Карловцима на челу са патријархом Георгијем Бранковићем, да изради грандиозну историјску композицију Сеоба Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем,
и од вршачког Муниципија, за слику Вршачки триптихон.
Паја Јовановић, сликарРадо је прихватио позив и одмах почео са припремама, нарочито за слику Сеоба Срба. Отпутовао је у Сремске Карловце и састао се са патријархом Бранковићем. Црквени сабор му је, као консултанта за историјске изворе доделио историчара архимандрита Илариона Руварца, са којим је путовао по фрушкогорским манастирима и прикупљао грађу. Користио је и све друге изворе до којих је могао да дође како би што верније и до детаља представио време и ликове на својој слици. На крају, после десет месеци преданог рада, уметник је био задовољан својим делом, али не и патријарх. Због његових примедби и неслагања, политичког карактера, слика није изложена на Миленијумској изложби. На њу је послата само слика: Вршачки триптихон: Косидба, Берба, Пијаца, која је тумачена као израз добросуседства Срба, Мађара и Немаца.
После овога Паја је радио и на другим историјским композицијама:
Furor Teutonicus (Теутонски бес) или Битка у Теутобуршкој шуми, за коју је добио најпре Рајхлову награду бечке Академије, а касније сребрну медаљу на Светској изложби у Сент Луису. (Слику је октупио Национални музеј у Сантјаго де Чилеу.)
Слику Женидба херцога Ферија IV с Јелисаветом Хабсбуршком је радио у поентилистичком маниру, пратећи тада актуелне ликовен токове, што се није свидело наручиоцу надвојводи Фернинанду Хабсбуршком. Слика је била одбијена и на крају се нашла у Дубровачкој галерији.
Таковски устанак ради по порџбини краља Милана Обреновића. Ова слика која се данас налази у Народном музеју у Београду, толико пута је репродукована да је у свести народа урезана као аутентични приказ тог значајног историјског догађаја за српски народ.

Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6424
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina

Порукаод vuk » 12 Феб 2006, 14:16

Слика

Аутопортрет

Слика

Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6424
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina

Порукаод vuk » 12 Феб 2006, 14:20

Слика Слика Слика

Слика Слика Слика

Корисников грб
hogar sa medaka
Noćni čuvar grada
Noćni čuvar grada
Поруке: 1065
Придружен: 16 Јан 2005, 18:31
Место: beogradski pashaluk
Контакт:

Порукаод hogar sa medaka » 13 Феб 2006, 01:54

Слика Слика Слика

Слика Слика Слика
Ovaj život ne treba preterano ozbiljno shvatati. Ionako se niko iz njega nije izvukao živ.

Neko
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 2
Придружен: 02 Дец 2007, 20:39

Pomoc

Порукаод Neko » 02 Дец 2007, 20:45

Da li, molim vas, neko da mi okaci ili kaze gde mogu na internetu naci sliku Paje Jovanovic, "Milos, Marko i Vila"?!
Unapred zahvalna.

Корисников грб
Lice_bez_senke
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 52
Придружен: 30 Нов 2008, 14:20

Порукаод Lice_bez_senke » 09 Дец 2008, 17:24

Слика
Evo, izvolite...
Svaka reč. Svaka misao. I svako delo. Sve će se doznati...

Neko
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 2
Придружен: 02 Дец 2007, 20:39

Порукаод Neko » 09 Дец 2008, 18:21

Hvala...

Корисников грб
Lice_bez_senke
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 52
Придружен: 30 Нов 2008, 14:20

Порукаод Lice_bez_senke » 09 Дец 2008, 19:55

Nema na čemu. Nego, izvinjavam se. Datum sam videla tek kad sam poslala poruku. Šaljem sliku posle godinu dana. Pretpostavljam da je već nađena. No, dobro, nema veze. :mah
Svaka reč. Svaka misao. I svako delo. Sve će se doznati...

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 01 Сеп 2009, 19:48

Слика
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 01 Сеп 2009, 19:51

Borba petlova
Слика
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 01 Сеп 2009, 19:52

Ranjeni Crnogorac
Слика
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 01 Сеп 2009, 19:54

Ženidba cara Dušana
Слика
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30168
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Нов 2011, 15:20

Забрањена слика Паје Јовановића

УДОБНЕ ПРИЛИКЕ НА ДВОРУ
Једну од последњих зима велики сликар лепо је провео портретишући Тита. Резултат тих дана показан је на изложби приређеној поводом стопедесетогодишњице његовог рођења


Слика

Био је свестан свог угледа па је очекивао да ће га позвати, али се не би изненадио да су га заборавили: дошло је време младих људи, нових идеја и стилова, време у коме, осећао је, нема места за њега. И зато се искрено обрадовао кад су га позвали. Доживео је то као знак да његова уметност пристаје сваком времену и поретку.
Јануара 1947. године Паја Јовановић је позван да, као сликар из Србије, с десетак најбољих сликара из других делова некадашње Југославије портретише маршала Тита, председника државе. Јовановићу је тада било 88 година, док су остали из групе имали између тридесет и шездесет. Он је своја врхунска дела насликао крајем деветнаестог или почетком двадесетог века – „Рањеног Црногорца”, на пример, још 1882. године, „Кићење невесте” четири године касније, прву верзију „Сеобе Срба” завршио је 1896. године, а „Борбу петлова” 1897. године, „Крунисање цара Душана” после 1900. године – док су многи из групе позваних да сликају Тита тек почињали да уживају у слави.
Пају Јовановића препоручио је Бранко Шотра, првоборац и тада секретар Удружења ликовних уметника Србије и признати графичар, сматрајући да у Србији нема бољег портретисте од Паје Јовановића. Нова власт, иако можда некоме није било по вољи што је Јовановић портретисао и чланове омражене краљевске породице Карађорђевић, није могла а да не прихвати Шотрин предлог зато што је Јовановићев углед надилазио назоре политике. Сигурно да нема те државе, ма каквих опредељења била, која не би желела да се похвали уметником какав је био Паја Јовановић. Уосталом, ратне године провео је у Београду, у Бирчаниновој 28б, а не у Бечу где је имао кућу и атеље, није ни излагао нити се јавно приказивао, што су све разлози због којих је нова власт у Београду могла да буде сигурна у Јовановићеву подобност и приврженост новом поретку.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30168
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Нов 2011, 15:20

Пети точак на колима

Паји Јовановићу задатак није био нов а још мање стран пошто је током прве и друге деценије двадесетог века десетак пута боравио на двору Фрање Јосифа, аустроугарског цара, и портретисао га. Било је то уобичајено понашање протокола аустроугарског двора: познати сликари из делова којима је владала Аустроугарска царевина позивани су на двор да портретишу цара. Један од тих Јовановићевих радова, „Портрет цара Франца Јозефа”, изгледа се допао политичкој елити, зато што је литографисан и продаван као владарска икона и знак патриотизма.
Јовановићев пријатељ Милутин Миланковић, велики научник, наговорио га је да напише мемоаре и он пристаје, у дубокој старости. Успомене на време портретисања Тита почиње да бележи 19. децембра 1947. године, уз напомену да то чини после дужег времена.
„Ове године сам зимско доба провео радећи у Двору портрет Маршала”, каже на почетку ове мемоарске белешке и не крије да му је „баш било мило” што су га позвали „на ту утакмицу, мада је начин тог конкурса као и начин портретисања апсурдан био”. Шта је то сметало великом Паји Јовановићу описаћемо касније, зато што и он сам наводи прво детаље у којима је уживао.
До Дедиња, до Титове резиденције и назад возио се колима у друштву симпатичних младих људи што је њему, усамљеном чичи – како себе назива – била лепа разонода. Тамо их је чекала „лепа, баш дворска понуда ексквизитне закуске, деликатно љутомерско и друго вино, ликери и ракија и кафа”. Уз све те „удобне прилике на двору”, лепој успомени допринео је и Тито, његово стрпљење током досадног позирања сваког дана од десет сати до подне.
Слика
Све остало било је неповољно. „Рад сам и начин рада је био апсурдан”, сећа се Паја Јовановић. Модел, дакле Тито, био је неправилно постављен: седео је у фотељи на платформи осветљен само с плафона, што је, по Јовановићу, „апсолутно неупотребљиво за портрет” зато што су очи и уста сасвим неосветљени. Осим те техничке грешке, Титова поза, начин на који је био постављен да седи у фотељи, остављала је утисак „неког врло старог човека на одмарању”. Јовановић се сећа да је „ово место изабрао Бецић (Владимир, хрватски сликар – п. а), красан мио човек, добар учитељ а зацело и добар уметник – али не портретиста”. Међутим, с обзиром на то да су сви остали пристали на такве услове, пристао је и он, „као пети точак у колима ћутао, а када су сви у колу почели да раде почео сам и ја, без надежде успеха, почео сам да цртам”.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30168
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Нов 2011, 15:22

Музej Пaje Joвaнoвићa cмeштeн је у згради у Улици крaљa Милaнa 21 у Београду. Најпoзнaтији cликaр српског академског реализма зa живoтa је ocтaвиo Музejу града Београда брojнe рaдoвe, oд пoчeтних cкицa дo рeпрeзeнтaтивних пoртрeтa и иcтoриjcких кoмпoзициja. Стална пoставка обухвата део легата Паје Јовановића: 45 слика, cликaрcки прибoр, личнa дoкумeнтa, диплoмe и мeдaљe, бeлeшкe и прeпиcку; у Музejу су излoжeни и нeoрeнecaнcни пoртaл и caлoн у стилу Луjа XV, из уметниковог aтeљeа у Бeчу.

Слика

САЛОН ЛУЈ XV
Део реконструисаног салона из бечког атељеа чини зидна декорација од храстовог дрвета са вертикално постављеним правоугаоним плочама украшеним орнаментима у стилу Луј XV и профилима од позлаћених лајсни. У централном делу, у богато орнаментисаном позлаћеном оквиру, налази се огледало од биљурног стакла, а са стране по један пано који у средини има тапете од брокатне свиле зелене боје. Како је висина бечког атељеа била око 5,5 м, ова дрвена декорација и монументално огледало били су постављени изнад камина од љубичастог мермера. Делови салонске гарнитуре често су били места на којима су седели наручиоци приликом израде портрета, што се јасно уочава на неколико изложених радова.
Слика