Édouard Manet

Уредник: dahlia

[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Édouard Manet

Порукаод Mustra » 02 Апр 2017, 13:47




Едуар Мане (франц. Édouard Manet; * 23. јануар 1832. Париз Француска - † 30. април 1883. Париз Француска), био је француски сликар чији је рад инспирисао импресионисте, али он сам је одбио да се сврста у саме оквире импресионизма. Његов велики утицај на француску уметност, и генерално на развој модерне уметности, формиран је захваљујући његовом портретисању свакодневице, употребом једноставних и јасних боја и живе сликарске технике.

Рођен је у Паризу, 23. јануара 1832. Био је син високог званичника француске Владе. Како би избегао студије права по очевој жељи, побегао је на море. Потом је студирао у Паризу као ученик француског академског сликара Томаса Кутура, и затим посетио Немачку, Италију, Холандију, Шпанију и проучавао слике старих мајстора. Холандски сликар Франс Халс, шпански Дијего Веласкез и Франциско Гоја имали су пресудног утицаја на његов стил.

Мане је почео да слика свакодневне субјекте, жанровски, као што су били портрети старих просјака, уличних мангупа, људи у кафеима, или сцене шпанских коридских борби. Усвојио је директну, смелу сликарску технику у свом реалистичном третману материје субјекта. Године 1863. његова чувена слика Доручак на трави (данас се налази у музеју Орсеј у Паризу), приказана је у Салону одбачених, новом изложбеном простору који је отворио Наполеон III, као одговор на протест уметника који су одбијени у званичном Салону. Ово Манеово платно које портретише пикник у шуми које укључује и нагу женску фигуру у седећем положају у друштву два обучена мушкарца, привукло је моментално огромну пажњу, али је буквално било дискредитовано од стране критике. Мане бива проглашен од стране младих уметника вођом, и постаје централна фигура у спору између академског сликарства са једне, и бунтовничке уметничке групе из тог времена, са друге стране. Мане ипак постаје признат од стране званичног Салона 1864. године, који му признаје две слике, и 1865. године он излаже „Олимпију“, портрет наге жене базиран на Тицијановој прикази Венере. Ова слика поново изазива велику пажњу, и протест академских кругова због такозваног „неортодоксног реализма“.

Француски писац Емил Зола је 1866. године дао врло позитивне критике Манеове уметности у француском листу „Фигаро“ и убрзо је постао Манеов блиски пријатељ. Убрзо му се придружила и група младих француских импресиониста - Едгар Дега, Клод Моне, Огист Реноар, Алфред Сисли, Камиј Писаро и Пол Сезан, који су били инспирисани Манеовом уметношћу и који је за узврат утицао на њих у употреби светлијих боја и наглашавању ефеката светлости. Мане је служио као официр у француској војсци од 1870. до 1871. током француско - пруског рата. Уметничко признање је добио тек у касним годинама, када су његови портрети постали изузетно тражени. Једна од његових последњих слика изложена је у Салону 1882. и његов стари пријатељ, који је у то време био министар Примењених уметности, доделио му је Орден легије части. Мане је умро у Паризу 30. априла 1883. године. Оставио је поред многобројних акварела и пастела, 420 уља на платну.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Édouard Manet

Порукаод Mustra » 02 Апр 2017, 14:05

Slavni slikar Édouard Manet pripadao je bogatoj buržujskoj obitelji čiji su se korijeni mogli pratiti dvjestotinjak godina unazad i čiji su muški članovi bili uglavnom pravnici. Dok mu je i otac, sudac, nastavljao tu dugu obiteljsku tradiciju, sam Édouard nije volio učiti i teško je predvidjeti što bi se dogodilo da je kojim slučajem uspio položiti razredbeni ispit za École navale, mornaričku školu, koju su mu roditelji bili namijenili. Što bi bilo s njegovom umjetničkom karijerom? Bi li je uopće bilo? Manetovi biografi u prošlosti su izražavali određene sumnje glede njegove umjetničke naklonosti. Prema jednoj biografskoj verziji nije iskazivao naročitu naklonost spram umjetnosti, osim što je kao mladić pohađao satove klavira, no prema drugoj, vjerojatnijoj, jedino se želio posvetiti slikarstvu, čemu su se protivili njegovi roditelji. Ipak, zna se da je 1851. krenuo na satove slikanja u atelje tada vrlo cijenjenog slikara Thomasa Couturea. Couture je, da tako kažem, bio slikar svojega vremena – slikao je dopadno te shodno tome i dobro prodavao, što se naročito dojmilo Manetovih roditelja, no on se sam nije slagao s akademizmom svojeg učitelja često ističući da \"slika ono što vidi, a ne ono što bi se drugima svidjelo vidjeti\".



Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Édouard Manet

Порукаод Mustra » 02 Апр 2017, 14:05



Proglašen skandaloznim

Ako uzmemo u obzir pojedine biografske sumnje glede Manetove umjetničke sklonosti, zasigurno će iznenaditi često citirana Degasova tvrdnja: \"Bio je veći nego što smo mislili\", obrazlažući tvrdnju riječima kako je velika avantura modernog slikarstva počela upravo s Manetom. Édouarda Maneta kao prvog modernista slikarstva vidio je i Matisse rekavši: \"On je bio prvi koji je refleksivno reagirao i tako pojednostavio slikarstvo izražavajući samo ono što je izravno dražilo njegova osjetila\". Manet je bio pripadnik visokog, otmjenog staleža i kao takav iskazivao poštovanje prema tradiciji i prošlosti te, shodno tome, kao slikar nastojao biti priznat od onovremene jedine službene \"institucije\", pariškog Salona – godišnje izložbe živućih umjetnika Pariza. Međutim, njegovo revolucionarno slikarstvo nije nailazilo na razumijevanje i prihvaćanje, naprotiv bio je prezren, a njegovi radovi proglašeni skandaloznima. Tadašnja, buržoaska publika bila je ta koja je odlučivala, kako je govorio njegov dobar prijatelj, pisac Emile Zola, ona je bila \"pokroviteljica svojeg doba\" koja je prihvaćala samo ono što je mogla razumjeti. Sve ostalo – novo, drugačije – nije dolazilo u obzir. Manet je, zahvaljujući svemu što je naučio iz djela velikih majstora kojima se divio poput Goye, Velázqueza i Tiziana, bio ispred svojega vremena. Upravo je potonje okosnica sjajne izložbe \"Manet: Povratak u Veneciju\", postavljene u Duždevoj palači (Palazzo Ducale) na Trgu svetog Marka u Veneciji.
Izložba predstavlja mladog Maneta čije se slike sa samog početka karijere referiraju na utjecaj španjolskih majstora kao i talijanske renesansne umjetnosti te su uz njegova djela izložena i djela slavnih slikara po kojima su nastala. Studiranje i kopiranje djela starih majstora, najčešće u Louvreu, u ono je vrijeme bilo uobičajeno i mnogi su njegovi suvremenici to činili, no rijetko je koji slikar to činio toliko temeljito kao Manet. On je ne samo učio promatrajući po pariškim galerijama i muzejima nego i putujući Europom uzduž i poprijeko u potrazi za remek-djelima svojih slavnih prethodnika. Posjetio je galerije u Austriji, Njemačkoj, Nizozemskoj, Belgiji, Italiji te Španjolskoj. Zanimljiv je utjecaj španjolskog slikarstva na njegovu umjetnost, naročito Velázqueza, čija ga je \"ekonomičnost\" korištenja boja apsolutno zapanjila jer je shvatio da se i sa samo nekoliko tonova može postići snažan intenzitet. Manet je 60-ih godina 19. stoljeća bio apsolutno oduševljen španjolskim autorima i njegov je espanjolizam tada na vrhuncu. Slikareva zaluđenost španjolskim majstorima dostiže svoj vrhunac u njegovu remek-djelu \"Lola de Valence\" iz 1862. na kojem je plesačica Lola prikazana u istom položaju kao i Goyina \"Vojvotkinja od Albe\" iz 1797. godine. No venecijanska izložba otkriva da su na Maneta ipak najveći utjecaj ostavila djela talijanskih majstora poput Lotta, Andree del Sartea, Tintoretta i Tiziana, čije je slike imao prilike proučavati tijekom putovanja po Italiji, naročito za boravaka u Veneciji. Manet prvi put dolazi u Veneciju 1853. u pratnji brata Eugènea. Postoje zapisi iz kojih je vidljivo da tijekom tog posjeta Manet posjećuje današnji Muzej Correr, tadašnju kolekciju Correr vlasnika i osnivača Teodora Correra koja je bila dostupna javnosti. Tu se upoznaje s djelima venecijanskih majstora 16. stoljeća poput Carpaccia (\"Dvije venecijanske gospođe\") i Fracesca Guardia. Također, u Palazzo Ducale, gdje se upravo odvija i ova izložba, tada se nalazio javni sud, ali i čuvena Biblioteca Marciana prepuna prelijepo oslikanih manuskripata koju je zasigurno posjećivao.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Édouard Manet

Порукаод Mustra » 02 Апр 2017, 14:07


Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Édouard Manet

Порукаод Mustra » 02 Апр 2017, 14:12


Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Édouard Manet

Порукаод Mustra » 02 Апр 2017, 14:12


Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Édouard Manet

Порукаод Mustra » 02 Апр 2017, 14:13


Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Édouard Manet

Порукаод Mustra » 02 Апр 2017, 14:14


Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Édouard Manet

Порукаод Mustra » 02 Апр 2017, 14:15


Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Édouard Manet

Порукаод Mustra » 02 Апр 2017, 14:20




[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable