Jan Vermer

Уредник: dahlia

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Jan Vermer

Порукаод koen » 02 Нов 2010, 21:14

Johanes Vermer, takođe Jan Vermer, Jan Vermer van Delft (hol. Johannes Vermeer, Jan Vermeer van Delft, Delft, 31. oktobar 1632. - 15. decembar 1675.) je poznati holandski slikar 17. veka (Zlatno doba Holandije).
Celokupni opus Johanesa Vermera je veoma mali i obuhvata 37 danas poznatih dela. Formati njegovih slika su dosta mali. U ranoj fazi slikao je istorijske prizore, dok se kasnije specijalizovao za žanr slikarstvo. Sa gledišta današnje estetike, najpoznatija dela su mu Alegorija umetnosti (Slikar u ateljeu), Pogled na Delft i Devojka sa bisernom minđušom. Tokom 19. veka, usled naraslog interesovanja za njegovo slikarstvo i malog broja poznatih dela, pripisivali su mu znatno veći broj slika. Do danas je istraživanjem otkriven njegov jedinstveni način slikanja.
Vermer je proizvodio efekte providnih slojeva boje tehikom zrnastih nanosa poznatom pod imenom poantije (pointillé). Ne postoje sačuvani njegovi crteži, tako da se o načinu na koje je pripremao kompozicije može samo posredno zaključivati. Istoričari umetnosti veruju da je Vermer koristio aparat kamera opskura da precizno pozicionira objekte u prostoru. Do ovog zaključka se dolazi posmatrajući izvesne optičke disproporcije na njegovim slikama.
Ne postoji umetnik toga doba koji je sa takvom veštinom upotrebljavao lapis lazuli, prirodni ultramarin. Vermer nije ovu dragocenu boju izdašno koristio ne samo za plave površine, već i kao podlogu za druge boje, recimo za senke na zidu. Smatra se da su ga na ovaj pristup inspirisale ideje Leonarda koji je tvrdio da predmeti preuzimaju deo boje od susednih objekata.
Vermer je drugi izuzetan holandski slikar slikar 17. veka.Rembrantovo delo je obimno, dok je samo 35 potvrdjenih Vermerovih slika došlo do nas. Bio je malo poznat u svom vremenu,a njegove hladne, prozračne prizore pune tih napetosti stručnjaci nisu primećivali sve do početka 20. veka.Među onima koji su tada ponovo otkrili Vermerove vrline bio je Marsel Prust.
Malo se zna o Vermerovom životu i karijeri. S druge strane,imamo detaljne podatke o materijalnom stanju njegove porodice i njegovih roditelja.To je već suviše poznata priča o teškim okolnostima, neplaćenim dugovima, prekršenim obećanjima, poveriocima, suđenjima i propalim poslovnim poduhvatima.
Jan Vermer rodjen je u Delftu 1632.godine. Njegov otac bio je tekstilni radnik, krčmar,i povremeno, trgovac umetničkim delima. Njegov sin nastavio je da vodi krčmu i preprodaje slike, ali bez mnogo uspeha. Nista ne znamo o tome kako je naučio da slika, mada je u 21. godini već bio član slikarske gilde. Jan se 1653. oženio Katarinom Bolnes, devojkom iz katoličke porodice koja je na društvenoj lestvici bila iznad njega.
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 02 Нов 2010, 21:18

Слика

Devojka sa bisernom minđušom
ili, kako je zovu, Mona Liza severa
Devojka sa bisernom minđušom iz 1665. godine je remek-delo holandskog slikara Jana Vermera, koji je tokom života bio neshvaćen, a dvesta godina kasnije, svrstan među najveće umetnike u istoriji slikarstva. Ova slika je poznata pod nazivom Devojka sa turbanom, Mona Liza severa ili Holandska Mona Liza. Danas se slika nalazi u muzeju Mauritshuis u Hagu.

Slika Devojka sa bisernom minđušom je potpisana, međutim tačan datum nastanka je nepoznat, a okvirno se uzima 1665. godina. Slika nije odmah bila zapažena. Kako su Vermerove slike posle njegove smrti jeftino prodavane,1882. godine, kupio ju je za 2,30 guldena kolekcionar Arnoldus Andries de Tomb i posle dvadeset godina poklonio muzeju.

Slika Devojka sa bisernom minđušom Jana Vermera naslikana je u potpunom mraku, na mestu koje je sasvim drugačije od njegove porodične kuće u Delfiju. Ona je naslikana u mraku kao lampa i taj zaista briljantan efekat daje joj metafizički kvalitet.

Na slici je prikazana mlada devojka, sa blago otvorenim, vlažnim usnama, i sjajem u očima. Lice joj je naslikano izbliza. Izrazito tamna pozadina slike u kojoj nema nikakvih detalja stvara trodimenzionalan osećaj. Središnja tačka slike je refleksija biserne minđuše. Nedostatak boja u pozadini dovodi do izražaja bisernu minđušu devojke u obliku kapi suze koja deluje kao svetleća tačka na slici.

Devojka na slici nosi žuto-smeđu jaknu. Ispod jakne se vidi naglašena bela kragna bluze. Jakna je u kontrastu prema egzotičnom plavom turbanu na njenoj glavi. Koža devojke je u kontrastu sa pozadinom i kreira užaren efekat. Korišćenje svetla je naglašeno sa belom kragnom koje intenzivira biserna minđuša, kao i uši, usta devojke. Zapažamo i kako je nos definisan, a to je u stvari tehnika koju je koristio Leonardo da Vinči, sfumato, gde su površine bez oštrih prelaza. Pogled devojke je usmeren na posmatrača slike i stvara osećaj da ona okreće glavu da bi ga videla. Koso postavljen položaj glave nagoveštava zamišljenost devojke. Boje na slici su predivno žive i uravnotežene. Jan Vermer je koristio dva skupa pigmenta, na ovoj slici ultramarinsku plavu i bakarnu žutu.

Pune crvene usne, sjajne oči i čarobni pogled preko ramena devojke na slici bude u čoveku radoznalost da sazna ko je ona. O tome ko je ona postoje mnoge teorije. Tako neki naučnici smatraju da je to Vermerova starija kćerka Marija koja je rođena 1654. godine i koja je mogla biti istih godina kao i devojka kada je naslikana, a neki smatraju da je kćerka mecene Jana Vermera. Mišljenje da je devojka na slici Grita, služavka nije zasnovano na istorijskim činjenicama. Verovatno je to romantična teorija identiteta devojke i priče koja se povezuje sa njom. Ona se pojavila u romanu Trejsi Ševalije i u filmu sa istoimenim naslovom. Istoričari umetnosti nisu čak sigurni da je Vermer imao model za sliku. I posle nekoliko vekova sve oko Devojke sa bisernom minđušom je obavijeno velom misterije.

Jan Vermer je radio kao klasičar, pokušavajući da izrazi dugovečne, više nego prolazne kvalitete života. Pored osećanja trenutnog prisustva koji je on stvorio svojom slikom Devojka sa bisernom minđušom, idealizovan lik mlade devojke prenosi osećaj večne lepote.


Samo da napomenem da je ova slika dala inspiraciju (da, naravno, i romanu Trejsi Ševalije) za snimanje istoimenog filma u kome lik Vermera tumači Kolin Firt, a devojku Grit, koja je na slici, Skarlet Johanson.

Слика
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 02 Нов 2010, 21:19

Sva Vermerova dela:

1653-1656 Dijana sa nimfama, Maurichuis, Hag 98,5 × 105
1654-1656 Hristos u domu Marte i Marije, Nacionalna galerija Škotske, Edinburg 160 × 142
1655. Sveti Praksidis, Muzej Šapel de la vizitasion, Monako 101,6 × 82,6
1656. Povodačica, Državna galerija slika, Drezden 143 × 130
1656-1657 Usnula devojka, Muzej metropoliten, Njujork 87,6 × 76,5
1657-1659 Devojka čita pismo uz prozor, Državna galerija slika, Drezden 83 × 64,5
1657-1661 Uličica Rijksmuzeum, Amsterdam 53,5 × 43,5
1655-1660 Vojnik sa nasmejanom devojkom, Frikova kolekcija, Njujork 50,5 × 46
1658-1661 Mlekarica, Rijksmuzeum, Amsterdam 45,5 × 40,6
1658-1661 Čaša vina, Galerija slika, Berlin 65 × 77
1659-1660 Dama sa dva gospodina, Muzej vojvode Antona Urliha, Braunšvajg 78 × 67
1658-1661 Prekinuto muziciranje, Frikova kolekcija, Njujork 73,3 × 44,4
1660-1661 Pogled na Delft, Maurichuis, Hag 98,5 × 117,5
1662-1664 Muzičari, Bakingemska palata, London 73,3 × 64,5
1662-1665 Žena u plavom koja čita pismo, Rijksmuzeum, Amsterdam 46,5 × 38
1662-1665 Žena sa terazijama, Nacionalna galerija, Vašington 42,5 × 38
1662-1665 Žena sa bokalom, Muzej metropoliten, Njujork 45,7 × 40,6
1662-1664 Sviračica na lauti, Muzej metropoliten, Njujork 51,4 × 45,7
1662-1665 Žena sa suncobranom, Galerija slika, Berlin 55 × 45 potpisano,
1665-1666 Žena piše pismo, Nacionalna galerija, Vašington 45 × 39,9 potpisano,
1665-1666 Žena sa crvenim šeširom, Nacionalna galerija, Vašington 23,2 × 18,1
1665-1670 Žena sa flautom, Nacionalna galerija, Vašington 20 × 17,8 potpisano,
1665-1667 Devojka sa bisernom minđušom, Maurichuis, Hag 46,5 × 40 potpisano,
1664-1667 Koncert, Galerija Izabela Stjuart Gardner, Boston (ukradena) 72,5 × 64,7
1662-1668 Alegorija umetnosti, Umetničko-istorijski muzej, Beč 120 × 100 potpisano,
1665-1674 Portret devojke, Muzej metropoliten, Njujork 44,5 × 40
1666-1667 Dama sa služavkom, Frikova kolekcija, Njujork 90,2 × 78,7
1668. Astronom, Luvr, Pariz 50 × 45
1669. Geograf, Umetnički institut, Frankfurt 53 × 46,6
1669-1671 Čipkarka, Luvr, Pariz 24,5 × 21 potpisano,
1667-1670 Ljubavno pismo, Rijksmuzeum, Amsterdam 44 × 38,5 potpisano,
1669-1672 Gitaristkinja, Kenvud haus, London 53 × 46,3 potpisano,
1670-1671 Žena koja piše pismo sa služavkom, Nacionalna galerija Irske, Dablin 71,1 × 58,4
1671-1674 Alegorija vere Muzel, Metropoliten, Njujork 114,3 × 88,9
1670-1673 Žena stoji i svira na virginalu, Nacionalna galerija, London 51,7 × 45,2
1670-1675 Žena sedi i svira na virginalu, Nacionalna galerija, London 51,5 × 45,5
1670 Žena sedi uz virginal, Privatna kolekcija Vin, Las Vegas 25,2 × 20
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 02 Нов 2010, 21:24

Слика

Na slici Mlekarica, staloženost, pribranost i rasanjeno spokojstvo sa kojima mlada žena obavlja svoj posao neodoljivo svedoče da je "puko postojanje" u jednostavnoj lepoti ovog običnog, svakodnevnog čina tu zapravo egzistencijalni vrhunac na kojem je dostignuta potpuna zasićenost postojanjem, kao i da je ta zasićenost obezbeđena, to jest ničim nije ugrožena. To pokazuju i prikazani predmeti, posude, korpa sa hlebom i, naročito, sam hleb, kao svojevrsno likovno središte slike koje služi za "uskladištenje" mirne, samorazumljive, ničim nepotencirane sreće postojanja. Sreća je u stvarima, u dodiru sa njima, u postojanju među njima i zajedno s njima - ona je elementrana i krepka, i u tome, i upravo stoga, samodovoljna. Tako ostvaren "višak" ne traži nikakve druge, dalje viškove, oko što ga Vermer vodi u ambijent i trenutak koje je na slici prikazao to odmah vidi, perspektiva u koju je njome postavljeno ne dopušta nikakvu nedoumicu u vezi s tim. Malo se šta u svekolikom slikarstvu u ovom pogledu može meriti sa ovom Vermerovom ženom koja sipa mleko u činiju i sa tim njegovim hlebom.

Слика

Sreću postojanja, kao i lepotu postojanja ljudskog bića i stvari, prikazao je Vermer takođe na slici Mlada žena s bokalom. Blagost, usredsređenost i zamišljenost ovog ženskog lika obogaćuje nagoveštaj osmejka koji je, proistekao iz pažnje, saživljenosti sa svime unaokolo i zadovoljstva što ga donosi započeti pokret, počeo da se razvija i navire u njoj, i tek što se nije pojavio, miran, mek, suzdržan, više "unutarnji" nego "spoljašnji". Njeno obasjano čelo privlači pogled koliko i pokret - otvaranje prozora jednom rukom i bokal u drugoj nagoveštavaju da je reč, možda, o zalivanju cveća napolju - a harmoniju trenutka uspostavljaju, pored toga, i zlatni odsjaj po prozorskom ramu, zlatasti gornji deo haljine i pruge po rukavima, kao i sjaj plitke činije i bokala. Spoljašnji svet, osim svetlošću, prisutan je u ovom intimnom kutku i daje se na još jedan, tako reći simboličan način, preko geografske karte na zidu - postupak kojim se Vermer služio i na drugim slikama. Iako je reč o veoma malom prostoru, ne može biti govora ni o kakvoj skučenosti. Karta ne samo da tu značenjski upućuje na prostranstvo sveta, ona, pored toga, izvanredno koloristički korespondira sa ostalim predmetima; pored bele, svetlucave piramide koju obrazuju ženine marame što joj pokrivaju glavu i ramena, ta karta ispunjava svojim mirnim pravougaonim oblikom praznu površinu zida, a donji njen crni drveni držač daje poseban likovni akcenat nasuprot vertikali prozora, i tako i likovno i semantički doprinosi izvanrednom skladu koji neosporno vlada u tom času i na tom mestu koji su učinjeni vidljivim.
Ako je na Mlekarici sreća prevashodno u stvarima i u postojanju sa njima i među njima, ovde je sreća pre svega u mladoj ženi samoj, u kojoj se lagano rascvetava nevidljivi unutarnji osmejak svetu. Posmatrač ove slike se i sam mora pridružiti toj mirnoj nasmešenosti svemu što postoji.
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 02 Нов 2010, 21:27

Слика

Na slici Oficir i nasmejana devojka Vermer predočava sreću čiji je sadržaj razdraganost koja potiče od susreta. Sreća se tu jasno ispoljila, pre svega na licu devojke, da bi, izvirući sa njega, obuhvatila ceo prostor. Geografska karta ponad glava devojke i oficira dominira zidom i sama po sebi je malo remek- delo slikarske umetnosti. Oficir ima galantnu pozu, ali lice mu ne možemo videti. Međutim, više je nego jasno koliko je devojci drago što je taj kapetan tu. Sreća koja se ispoljava kao pokrenutost bića u razdraganosti pleni i neometano se širi. Držeći čašu u ruci (žena koja pije motiv je koji se kod Vermera više puta javlja, s različitim značenjima), devojka se sva pretvorila u srdačnost koja obećava da preraste u nešto još više i lepše, nagoveštavajući razne mogućnosti. Ona se otvara za sve te mogućnosti i mi vidimo kako, u susretu sa oficirom i celim svetom, svojom radošću samu sebe iznutra rasvetljava i tako nasmejana zrači srećom sa sopstvenog postojanja. I njeno visoko čelo blista pod belom maramom. Svetlost koja pada na njega drugačija je - ne manje blagodatna - od one na slikama Kloda Lorena, koja se "spušta" sa neba da bismo u njoj prigrlili Zemlju; Vermerova svetlost ulazi kroz prozor u ljudski dom da od njega učini prisno stanište i zaštićeni otvoreno-zaklonjeni prostor zarenja ljudske sreće. Vermerova devojka koja se smeje s kapetanom lepša je u svom postojanju od svih neodoljivih i fatalnih zavodnica u njihovom obliku ispoljavanja i postojanja. Razdraganost koja se pokazuje kao vesela srdačnost, poverljivost i radosna otvorenost za sve mogućnosti jeste povišeno stanje sreće od kojeg teško da nekog višeg uopšte može biti.
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 02 Нов 2010, 21:27

Lepota je, to je odavno rečeno, obećanje sreće. Ali, koliko je, budeći žudnju, ona doista i daje, da li je uopšte daje? Neka to ostane kao pitanje. Egzotični začini podstiču naše gladi i čine ih, tako reći, maštovitijim u njihovim prohtevima, ali ne mogu ih utoliti, utoljuje ih hleb. Vermer pokazuje da lepota nečijeg postojanja ponajpre donosi sreću koja je ispunjenje i zadovoljenje, za razliku od lepote same po sebi, sa kojom je to uvek nesigurno, nikada mnogo verovatno. Pokazuje on, osim toga, svojom umetnošću i to da se ispunjenje i zadovoljenje u sreći zbiva veoma jednostavno, "obično", onako kako je jednostavan i "običan" među svom ljudskom hranom upravo hleb. Na Vermerovim slikama takvo dejstvo lepote nečijeg postojanja neposredno se vidi. Ako bi se do prethodnog zaključka došlo pomoću spekulacije, to ne bi moglo imati istu uverljivost i snagu. Utoliko su Vermerove slike memento da sreća postoji i da valja misliti na nju, memento koji valja uzeti sa barem isto onoliko ozbiljnosti sa koliko se misli na nesreću ili na smrt. Ukoliko se, pri tom, na sreću misli s vedrinom, to ovu ozbiljnost čini samo dubljom.

NAPOMENA: Komentari Vermerovog slikarstva su preuzeti iz knjige autora Dragana Stojanovića ''O idili i sreći''
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 02 Нов 2010, 21:30

Слика

Geograf

Слика

Astronom
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 02 Нов 2010, 21:45

Слика

Hrist u domu Marte i Marije

Слика

Dijana sa nimfama

Слика

Sveti Praksidis

Слика

Podvodačica
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 02 Нов 2010, 21:51

Слика

Usnula devojka

Слика

Devojka čita pismo uz prozor

Слика

Uličica
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
koen
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2640
Придружен: 11 Сеп 2005, 21:51
Место: more tišine

Порукаод koen » 02 Нов 2010, 21:56

Слика

Vojnik sa nasmejanom devojkom

Слика

Čaša vina

Слика

Dama sa dva gospodina
Ponosan sam na sebe što, zbog vremena u kome živim, nisam postao gnjida.

Корисников грб
čincija
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2192
Придружен: 21 Јун 2009, 16:52

Порукаод čincija » 02 Сеп 2011, 17:40


Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30061
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 21 Дец 2012, 19:25

Neotkrivena misterija Vermerove "Devojke sa bisernom minđušom"
Ćerka, ljubavnica ili služavka


Knjiga i film o remek-delu iz 17. veka uticali su da se za 40 odsto poveća posećenost muzeja u kojem je od 1903. godine izloženo čuveno platno

DELFT (Beta-AP) - Ni posle nekoliko vekova niko nije otkrio ko je devojka sa čuvene Vermerove slike "Devojka sa bisernom minđušom". Ne zna se ko je ona, služavka ili ljubavnica, i sve oko nje je obavijeno velom misterije. Kada su je otkrili 1882. godine, bila je prljava i zapuštena.

Slika "Devojka sa bisernom minđušom" iz 1665. godine u međuvremenu je priznata kao remek-delo. Njene pune crvene usne, sjajne oči i čarobni pogled preko ramena bude u čoveku radoznalost da sazna ko je ona. Istoričari umetnosti nisu čak sigurni da je Vermer imao model za sliku.

- To nije devojka, već idealizovana slika. Vermera nije zanimala fotografska slično - rekao je direktor muzeja Mauritshojs Frederik J. Dipark. Knjiga i film o remek-delu iz 17. veka uticali su da se za 40 odsto poveća posećenost muzeja u kojem je od 1903. godine izloženo čuveno platno.

Pre snimanja reditelj Peter Veber je u nekoliko navrata posetio muzej, a glumci Skarlet Johanson i Kolin Firt razgledali su platno i slušali Diparkovu priču o Vermerovom opusu. Premijera filma u decembru prošle godine je privukla pažnju na Delft, Vermerov gradić udaljen oko 13 kilometara od Haga. Iako je Hag samo na sat vremena kočijama od Delfta, Vermer nije nikada posetio taj grad. Prema rečima istoričara, 80 odsto Delfta je ostalo isto kao za vreme Vermera.

Ništa se, međutim, ne zna o Vermerovom životu. Vermer je umro siromašan 1675. godine. Ne zna se gde se nalazi njegov grob iako je njegova smrt registrovana u staroj crkvi Delfta. Mala nadgrobna ploča je u prošlom veku postavljena u crkvi. Vermer je ostao nepoznat javnosti do 19. veka, kada su se pojavile njegove prve slike iz privatnih kolekcija.

Ni "Devojka sa bisernom minđušom" nije odmah bila zapažena. Prvi trag njenog postojanja datira iz 1882. godine, kada ju je za 2,30 guldena kupio kolekcionar Arnoldus Andries de Tomb . Dvadeset godina kasnije, kada je De Tomb sliku poklonio muzeju, bila je procenjena na 40.000 guldena. Platno danas nema cenu. Muzej odbija da otkrije na koliku sumu je slika osigurana, kada je, u retkim prilikama, pozajmljuje za neku izložbu.

Nedavno autentifikovana Vermerova slika, 36. po redu, uskoro će postati njegovo prvo delo koje će se pojaviti u prodaji u poslednjih 80 godina. Aukcijska kuća Sotbi je saopštila da očekuje da će slika "Mlada žena sedi za klavsenom" biti prodata za više od 5,4 miliona dolara.

Dipark, koji je bio u timu za stručnu ekspertizu slike, izjavio je da postoje zapisi o još najmanje dve Vermerove slike. Dipark smatra da postoji mala verovatnoća da budu pronađene. Postavlja se pitanje ko je devojka sa bisernom minđušom? Da li je to bila Vermerova kćerka? Kćerka mecene? Ili služavka?
- Divno je to što ne znamo. Sve je misterija. Na taj način možemo da maštamo. Bilo bi razočaranje otkriti tajnu - zaključio je Dipark.
Слика

blackrosegul
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 1
Придружен: 10 Јан 2015, 08:10

Порукаод blackrosegul » 10 Јан 2015, 08:22

I njeno visoko čelo blista pod belom maramom. Svetlost koja pada na njega drugačija je - ne manje blagodatna - od one na slikama Kloda Lorena, koja se "spušta" sa neba da bismo u njoj prigrlili Zemlju; Vermerova svetlost ulazi kroz prozor u ljudski dom da od njega učini prisno stanište i zaštićeni otvoreno-zaklonjeni prostor zarenja ljudske sreće. Vermerova devojka koja se smeje s kapetanom lepša je u svom postojanju od svih neodoljivih i fatalnih zavodnica u njihovom obliku ispoljavanja i postojanja. Razdraganost koja se pokazuje kao vesela srdačnost, poverljivost i radosna otvorenost za sve mogućnosti jeste povišeno stanje sreće od kojeg teško da nekog višeg uopšte može biti.?

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30061
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Jan Vermer

Порукаод Mustra » 28 Феб 2019, 14:23

Слика