Oskar Vajld - Zvezdani dečak

[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6435
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Oskar Vajld - Zvezdani dečak

Порукаод vuk » 10 Апр 2016, 16:02

Oskar Vajld

Zvezdani dečak


Adaptacija

SCENA1.
PROPLANAK U ŠUMI (ZIMSKA NOĆ)

NARATOR: Jednoga dana, pre godina mnogo, bila je strašna zima, da čak ni zveri, ni ptice male nisu znale kako da se zaštite. Za mećavom đavoli se kriju. Duša nam se ježi. Smrzao se ceo svet i na nebu ptica let...
VEVERICA: Za zimu ne marim baš me briga. Ovo je divno vreme...
VUK: Uf!... Baš odvratno vreme! Ne pamtim ovakvu zimu, smrzlo mi se teme... O, gospode užasne li nepogode...
VEVERICA: Šta si se uplašio zime? Strašljivac! Tojetvojeime.
VUK: Auuuuu!... Pitam se samo što li naša Vlada ne preduzima nešto u vezi s tim? Gde su im oči? Pomrećemo ove noći!
LISICA: Bakica Zemlja je umrla i evo je gde leži prekrivena belim pokrovom!
VEVERICA: Nije umrla već se udaje. Radosna je lica, a sneg joj je bela venčanica...
VUK: Koješta! Kažem vam da je za sve kriva Vlada i ako mi ne verejute sve ću vas proždrati! Ja volim činjenice! Sada je zaista zima i to svima.
VEVERICA: Šta te hvata jed? Ja baš volim led! Ciča, ciča, ciča, najlepša je bela priča...
LISICA: Što se mene tiče, ja vam kao objašnjenje ne prihvatam nikakvu atomsku teoriju. Stvari su naprosto onakve kakve jesu, a činjenica je da je trenutno užasno hladno!
VUK: A-uuuuu-au! Slušajte!
LISICA: Severac s planine sleće!
VEVERICA: Bežimo, Bog nam dao sreće!
MILINGTON: Gde li je naše selo? Izgubićemo glave!
DRVOSEČA: Kad vidim da je život stvoren za bogataše, a ne za nas sirotinju, bolje da nas je snašla smrt od hladnoće u pgumi ili da nas se neka divlja zver dočepala!
MILINGTON: Istinu veliš! Neki imaju previše, a neki premalo. Nepravda je izdelila svet i osim u čemeru ni u čemu drugom nije jednaka...Čuješ li nešto?
DRVOSEČA: Samo vetar huji!
MILINGTON: Pogledaj napred!
DRVOSEČA: Neka svetla mala, možda ja to sanjam.
MILINGTON: Ne sanjaš! To su svetla kašeg sela. A štačuješjoš?
DRVOSEČA: Samo vetar huji, Milingtone.
MILINGTON: A ja čujem kako zvono bruji sa naše crkve.
DRVOSEČA: I ja čujem sada, to je spasonosni zvon... Pogledaj u nebo!
MILINGTON: Pada zvezda!
DRVOSEČA: Kako samo sija!... Kako brzo leti!...
MILINGTON: Naliči kometi.
DRVOSEČA: Sve je bliže, do nas stiže!
MILINGTON: Vidi, kraj vrbaka pada...
DRVOSEČA: Hej! Ko nađe ćup zlata njegov je!
MILINGTON: Daj mi to! To pripada meni!
DRVOSEČA: Ja sam prvi ugledao zvezdu...
MILINGTON: A ja sam ga prvi našao u snegu. Ja što kažem tako biće...
DRVOSEČA: Bestidniče!...Nema tu ni zlata ni srebra, ni ikakvog blaga...
MILINGTON: Samo detence koje mirno spava.
DRVOSEČA: Ovo je zaista gorak kraj naših nada! Ostali smo bez blaga, jdr, od kakve je čoveku koristi neki ogrtač? Ostavimo to dete ovde i nastavimo svojim putem. Siromašni smo ljudi i imamo već dovoljno svoje dece, pa nećemo valjda od njihovih usta odvajati da hranimo ovo nahoče? Ko zna ko nam zamke pravi... Hajde mo u selo!
MILINGTON: Ostaviti ga ovde je greh!
DRVOSEČA: Hajdemo, ja se tog greha ne bojim!
MILINGTON: Ne, bilo bi zlodelo ostaviti nemoćno dete da propadne u snegu... I premda sam siromašan kao i ti, i imam kod kuće mnogo usta koja valja hraniti - a tako malo u loncu - uzeću ga k sebi i moja će se žena brinuti o njemu! .
DRVOSEČA: Ti imaš dobro srce, al' si lud.
MILINGTON: Tako mi svi kažu.
DRVOSEČA: Čuj, pošto si već uzeo dete, valjalo bi da meni daš njegov ogrtač, pošto treba da podelimo ono što smo našli!
MILINGTON: Ne!.,. Ogrtač ne pripada ni tebi ni meni, već jedino detetu!
DRVOSEČA: Hajdemo kući!
MILINGTON: Kad bi nas tamo čekali kolačići vrući
LISICA: Mesto zlata od komete dobili su malo dete.
VUK: Šta će sa njim biti sada? Da l' se njemu crno piše?
VEVERICA: Ciča, ciča, ciča, teče bela zimska priča!
NARATOR: Hladnim noćnim nebom jezde svetlucave zvevde. Sad krenimo stazom bajke koju čusmo od voljene staramajke!...

SCENA2.
MILINGTONOVA KOLIBA

GIRI: Milingtone, gde si tako dugo? Rekao si da ćeš doći pre mraka.
MILINGTON: Izgubili smo put!... Nemoj da plačeš!... Sad se smiri, moja Giri!... Vidi, našao sam nešto u šumi i doneo ti na dalje staranje!
GIRI: A šta ti je to? Pokaži mi, molim te, jer nam je kuća gotovo prazna i potrebne su nam mnoge stvari!
MILINGTON: Videćeš?
GIRI: Dete?
MILINGTON. Našli ga u šumi...
GIRI: Oh, dobričino, pa zar nemamo dovoljno i vlastite dece, nego mi još donosiš u kuću odbačeno dete da zauzima mesto kraj ognjišta? I, ko zna neće li nam doneti zlu sreću? I kako da se o njemu staramo? U kući nema mleka...
MILINGTON: Sjajna ga zvezda spustila u vrbak. Sažali se, Giri, gledaj kakav lepotan viri iz povoja...
GIRI: Ti si čudan čovek i takav ćeš ostati doveka.
MILINGTON: To svi kažu...
GIRI: Ni naša deca nemaju dovoljno hleba, pa zar još i ovo dete da hranimo? A ko će o nama voditi računa? I ko nas hrani? Milingtone, juče umesih poslednji hleb.
MILINGTON: Smiri se... Dobri Bog brine se čak i o sićušnim vrapcima i hrani ih! Gledaj kako se dete smeje. Nisam mogao da ga ostavim u šumi. Drvo od mraza puca! Draga Giri, ljudsko srce kuca u nama.
GIRI: A moje od kamena je, je li? To želiš reći!... Buji, paji, buji, paji, lepotane moj, došao si NOVOJ* naji, ničeg se ne boj...
MILINGTON: Dobrota ti iz očiju viri... A sad, skini s njega zlatni brokat.
GIRI: Ovu nisku ćilibara staviću u brokat. A sad treba ime dati! Kako će se zvati?
MILINGTON: Neka bude, neka bude... Neka bude, Zvezdan!
GIRI: Buji, paji, buji, paji, Zvezdane moj, došao si novoj naji, ničeg se ne boj. Nek nam s tobom radost svane lepotane moj, spavaj, spavaj, naš Zvezdane, ničegse ne boj. I ma kakve muke bile, nek te štite dobre vile i moj Milington.

SCENA 3.
PROPLANAK (PROLEĆNI DAN)

VEVERICA: Što pravi pesnik smisli, vreme ne može da briše. U knjizi sve tačno piše... „I tako, iz dana u dan rastao je Zvezdan sa decom drvoseče. Iz godine u godinu bio je Zvezdan sve lepši. Svet se divio njegovoj lepoti!... Ali, lepota zvezdanog dečaka njegova nesreća beše..."
DECA: Ha,ha,ha!...
KĆI DRVOSEČE: Zvezdane! Hajde da se igramo „Kuce pospane."
SIN DRVOSEČE: Zvezdane, da skačemo u dalj!
DRUGI DEČAK: Da se igramo: „Idi mi - dođi mi!"
SIN DRVOSEČE: Da se igramo „Broda na buri!"
KĆI DRVOSEČE: Zvezdane, požuri!
ZVEZDAN: Neću da se igram s vama.
KĆI DRVOSEČE: Zašto?
ZVEZDAN: Vi ste prostaci.
KĆI DRVOSEČE: Rastemo u istoj kući. Naša majka te voli isto k'o i nas. I sad te njen nežni glas mazi.
ZVEZDAN: Vi ste deca drvoseče, a ja, tu nema tajne, vodim poreklo od sjajne zvezde...
DRUGA DEVOJČICA: Zvezdane, što si takav?
ZVEZDAN: Bežite od mene!
DECA: Da se igramo...
ZVEZDAN: Kad mi se bude igralo, ja ću vas pozvati.
KĆI DRVOSEČE: Zvezdane, šta.ti je sad?
ZVEZDAN: Da vas slušam nisam rad. Bežite mi ispred očiju...
DRUGI DEČAK: Pustite ga. Hajdemo da se igramo „Broda na buri!"...
ZVEZDAN: „Šta je lepše, lice il' oči, ne zna se sad. Moju lepotu ne vidi samo čovek slep." Pevajte!... Pevajte!...
PESMA
Ovo lice bajno, a čelo sjajno,
ova kosa zlato.
Ovo lice bajno, a čelo sjajno.
Zato ga zovu zvezdani dečak
ili Zvezdan.
Lep je k 'o san,
ko blistavi prolećni dan.
Oh, što je lep, oh, što je divan,
oh, što je silan.
NJegovu lepotu ne vidi samo čovek slep...
ZVEZDAN: Gledaj, na onoj grani je ptica što ne peva u slavu moje lepote... Sad ću da te maknem, sad ću da te smaknem!... Evo ti!... Evo ti!...
MILINGTON: Šta ti je skrivila jadna ptica?
GIRI: Kakva ti omraza ruku vodi. I najmanja mušica ti je najbliži rod i stoga joj nemoj činiti zlo. Pticama nebeskim, koje lete šumom, neophodna je sloboda i stoga ih nemoj kinjiti samo radi svoga zadovoljstva. Bog ih je stvorio i crva-slepića i krticu, te i one imaju svoje mesto na ovoj zemlji. Ko si ti da unosiš pateu u božji svet?
ZVEZDAN: Ostavite me na miru. Dosadili ste mi!
MILINGTON: Mi nismo nikada prema tebi postupali kao što ti postupaš prema nemoćnima! Zbog čega si toliko surov?
ZVEZDAN: Odlazi odavde i cepaj svoja drva.
GIRI: Zar te nije stid da tako govoriš?
ZVEZDAN: Ućuti!
MILINGTON: A ja sam ti dao lepo ime: Zvezdan!
GIRI: A ja spevala uspavanku za tebe: Buji, paji, buji, paji, lepotane moj...
ZVEZDAN: Odlazite!... Baš me briga i zbog te stare frule! Deco, deco, ovamo!... Igrajte moju najdražu igru, što tera svaku brigu!...
PESMA:
Svaka naša noga igra,
kao tancurasta čigra.
Okrećemo se oko ose
kao da nas vile nose.
Ko može brže, ko može bolje,
ko ima snage, ko ima volje?
Brzo, brže, brzo, brže,
brzo, brže, brzo, brže, sjaj!
PROSJAKINJA: Udelite, deco! Gladna sam, tri dana nisam ništa jela! Malo meni treba: samo parče hleba. Umorna sam, svela...
ZVEZDAN: Ne prekidaj igru, kad se naljutim ja sam sličan tigru!
PROSJAKINJA: Udelite, dobra deco!
ZVEZDAN: Odlazi, gaduru!...
PROSJAKINJA: Onda mi bar dopusti da se odmorim u hladu ovog kestena.
ZVEZDAN: Ne dozvoljavam! To je kesten moj! To je senka moja, a ne tvoja. Deco naređujem kišu od kamenja!...
MILINGTON: Prestani, Zvezdane! Šta ti je ta jadna žena rđavo učinila da se prema njoj tako ophodiš?... Očito ti je srce od kamena i ne znaš za milost! Sine!
ZVEZDAN: Ko si ti da mi kazuješ šta mi valja činiti? Nisam tvoj sin, da bih morao da te slušam! Ja sam zvezdin od rođenja!...
MILINGTON: Istina je da nisi moj sin! Pa ipak, sažalio sam se na tebe kada sam te kao dete našao u šumi!
ZVEZDAN: Jesi, pa šta?... Deco, za mnom da se takmičimo ko će najviše da makne ptica sa grane.
PROSJAKINJA: Jesi li maločas rekao da si onog dečaka kao dete našao u šumi?
MILINGTON: Od našeg sela nedaleko.
PROSJAKINJA: Pre dvanaest godina?
MILINGTON: Tako je, ima već dvanaest godina!
PROSJAKINJA: I padala je zvezda repatica?
MILINGTON: Da, padala je!
PROSJAKINJA: A da li si još nešto našao? Nije li bio umotan u ogrtač od zlatne tkanine sa izvezenim zvezdicama?
MILINGTON: Da!
PROSJAKINJA: I nije li, možda, oko vrata imao nisku ćilibara?
MILINGTON: Da! Bilo je baš tako kako kažeš.
PROSJAKINJA: Taj dečak je moj sin, moj jedinac, koga sam izgubila u šumi. Molim te, pozovi ga da odmah dođe, jer u traganju za njim obišla sam čitav svet!... Gospode, hvala!
MILINGTON: Zvezdane, Zvezdane, brzo ovamo, da vidiš ko ti je došao!
PROSJAKINJA: Našla sam ga!... Najzad!...
ZVEZDAN: Šta hoćeš?
MILINGTON: Zvezdane, ovo je tvoja majka.
ZVEZDAN: Kakva majka? Ne vidim ovde nikog, osim ove odvratne prosjakinje!
PROSJAKINJA: Ja sam tvoja majka!...
ZVEZDAN: Mora da si načisto poludela!
PROSJAKINJA: Ti si zaista moj sin, koga sam u pgumi izgubila!... razbojnici su te od mene oteli kad sam te rodila i ostavili da umreš u ovoj šumi!
MILINGTON: Onda sam te ja našao.
PROSJAKINJA: Bio si umotan ogrtačem od zlatne tka-nine, a imao si i ogrlicu od ćilibara. Molim te, pođi sa mnom, tvoja ljubav mi je potrebna!
ZVEZDAN: Ja ne mogu biti tvoj sin, ti ružna i dronjava prosjakinjo! Smesta se gubi odavde. Odlazi!
PROSJAKINJA: Kad bi ti znao šta sam ja sve propatila dok te nisam našla, sine moj!
ZVEZDAN: Odlazi rugobo!... Gubi se!...
PROSJAKINJA: Ti nemaš srca!
MILINGTON: Smiri se! Hajdemo u našu kuću da se malo odmoriš. Da pojedeš nešto...
PROSJAKINJA: Hvala... Ne mogu... Odoh ja svojim putem... Moj sin!... Gospode, ne mogu da verujem!... Posle dvanaest godina... To je strašno!... Pomozi, Gospode!...
ZVEZDAN: I da više nikad nisam video to tvoje gadno lice!... Pljunuću te ako te ikad spazim. Odlazi rugobo!... Deco, ovamo! Brzo!... Čujete li šta vam kažem?... Sviovamo!...
DECA: Auuuu-uuuuuu!...
ZVEZDAN: Šta vam je?... Što tako gledate u mene?
SIN DRVOSEČE: Nećemo da se igramo s tobom.
DRUGI DEČAK: Ti si gadan kao krastava žaba.
ZVEZDAN: Šta izmišljate?
KĆI DRVOSEČE: LJigav si kao zmija.
DRUGA DEVOJČICA: Odlazi iz ovog voćnjaka!
DECA: Odlazi, rugobo!
ZVEZDAN: Kako se usuđujete, da govorite takve laži.
KĆI DRVOSEČE: Zvezdan više nije lep!...
ZVEZDAN: Odlazite, hulje i lažljivci!...
SIN DRVOSEČE: Ružniji je nego ala!
DRUGA DEVOJČICA: Grdilo, a ne Zvezdan...
DRUGI DEČAK: Ružan kao žaba!...
ZVEZDAN: Odlazite!... Ja sam lep, ja znam da nemam premca... O, čista vodo pokaži moj lik!... „Bože mili, oni su govorili istinu. Ja sam najružniji na svetu. Najružniji!"...
Horska pesma kroz eho: Najružniji
naj, naj, naj,
ružniji...
užniji...
niji... ijiiiiji...
... To je kazna!... To je kazna!... Strašna kazna za moj greh!... Ja sam se odrekao svoje majke, bacao kamenje na nju. Oterao sam je. Strašno, strašno!... Odlazim iz ovog dela. Lutaću po svetu dok ne nađem svoju majku i zamolim od nje oproštaj.
GIRI: Molim te, nemoj da ideš!... Ostani kod nas.
ZVEZDAN: Ne mogu.
GIRI: Ne boj se! Ja ti se neću rugati. Ti si bio i ostao za mene Zvezdan.
ZVEZDAN: Ne mogu, dobra Giri, moram da okajem svoj greh. Moram da pronađem svoju majku.
GIRI: Hajdemo našoj kući! Zvezdane, poslušaj me. Ja ću te paziti, čuvati, brinuti o tebi...
ZVEZDAN: Ne mogu, Giri, rastanimo se tiho, što tiše. Ostavi me mojoj tuzi...
GIRI: Zvezdane, Zvezdane...
ZVEZDAN: Zvezdana nema više...

SCENA 4.
TRAGANJE ZA MAJKOM

NARATOR: Sledimo Zvezdana i o njemu bajku. Tri godine lutao je i tražeći majku. Pretražio zemlju s kraja na kraj. Uzalud je zvao...
ZVEZDAN: Vrati se majko, oproštaj mi daj...
NARATOR: Deca su se rugala njegovoj rugobi. Nije se našla živa duša da ga sasluša...
ZVEZDAN: Jeste li videli moju majku? O, majko, o majko...
NARATOR: Svako ga grdi i svak ga se gnuša...
ZVEZDAN: Majko, majko, javi se, majko... Kajem se i reč ti dajem. Više nikad neću biti zao!...

SCENA 5.
MOLITVA ZA ZVEZDANA

GIRI: Gospode, molim te da mu pomogneš!
PROSJAKINJA: Pomozi mom sinu, molim te, Gospode. Gospode, sačuvaj mu zdrav um, sačuvaj njegovo pamćenje.
GIRI: Ne kažnjavaj mu telo, održi mu oko, sluh i kretanje.
ZAJEDNO: Gospode, molim te skrušeno i duboko, pomozi mu da ne pobegne sa scene života, jer na njoj pišemo istinu o Tebi. Usliši me! Pruži mu ruku. Laku noć! Gospode moj!... Laku noć!...

SCENA 6.
KAPIJA (ULAZ U CRNI GRAD)

STRAŽAR: Stoj!... Ko si ti?... Kakvog posla ti imaš u ovom gradu?
ZVEZDAN: Tražim svoju majku. Pusti me da uđem! Možda je ona u ovom gradu.
STRAŽAR: Istini za volju, sumnjam da će ti se mati obradovati kada te vidi!... Odlazi nakazo!... Gubi se odavde! Smesta! Tvoja majka ne živi u ovom gradu!
OFICIR: Šta hoće taj nakazni odrpanko?
STRAŽAR: Neki prosjak!... Traži svoju majku. Ja sam mu zabranio da uđe u grad.
OFICIR: Ko je tvoja majka i zbog čega je tražiš?
ZVEZDAN: Moja je majka prosjakinja, baš kao što sam i ja prosjak!... Poneo sam se prema njoj nevaljalo i stoga te molim da mi dopustiš da prođem, kako bih od nje, ukoliko se nalazi u ovom gradu, izmolio oproštaj!
STRAŽAR: Da ga oteram odavde?
OFICIR: Ne, ne!... Radije bih da tu grdobu prodamo kao roba!
ZVEZDAN: Ne!
OFICIR: Cena neće biti visoka: taman toliko da za njega dobijamo bačvu vina!
ČAROBNJAK: Evo, ja ću ga uzeti po tu cenu! Ažbar i giban! Kantaran, ban, van, ran, lac i dac, evo vam novac. Dam -daš!... Kreni sa mnom, robe!...
OFICIR: Za ovaj novac kupićemo Lisabonski „Porto"!
STRAŽAR: Porto, Porto!...
ČAROBNJAK: Praćeš podove i prozore!... Ložićeš vatru i nosićeš drva!... Bun, van, ran. Ti si moj rob! Ažbar i giban!... Kantaran!... Kantaran!...
ZVEZDAN: Pustite me, molim vas. Ja moram da nađem svoju majku.
ČAROBNJAK: Gajbar bešmek! Slušaj me bedniče! Ja sam najveštiji čarobnjak! Svoje mračne veštine sam izučio u skrovitim grobnicama na Nilu!... Slušaj me dobro, u ovoj šumi u neposrednoj blizini kapije ovog ćaurskog grada nalaze se tri zlatna grumena... Jedan od belog, drugi od žutog, a treći od crvenog zlata. Danas ćeš mi doneti grumen od belog zlata - i ako to ne učiniš, udariću ti stotinu batina. U smiraj sunca čekaću te na vratima vrta. Gledaj da doneseš baš taj beli grumen, inače ćeš se loše provesti, jer, moj si rob, pošto sam za tebe platio cenu bačve slatkog vina!
ZVEZDAN: Kako naći zlato?
ČAROBNJAK: Sam se snađi, zlato nađi!...
ZVEZDAN: Ne mogu više ova šuma krije tajne...
ZEC NIK: Tu je leglo i šumskog duha, a najčuveniji njen stanovnik sam ja - zeka Nik!... Jao, jao, jao! U zamku sam pao!... Za slobodu sve bih dao!... Jao, jao, jao!...
ZVEZDAN: Neko viče ,jao", a to nisam ja...
ZEC NIK: Nisi ti, to sam ja, jao, u zamku sam pao, jadni zeka Nik. Oslobodi me iz ove zamke!
ZVEZDAN: Ja možda jesam rob, ali bar tebi mogu darovati slobodu!... Ova zamka nije slamka. Neće biti lako i zato polako...
ZEC NIK: Hvala celom ljudskom rodu, vratio si mi slobodu! Kako da ti uzvratim dobrotu?
ZVEZDAN: Čitav dan proveo sam u šumi tražeći jedan grumen od belog zlata, ali nisam uspeo da pronađem. A opet, ako mu ga ne donesem, moj će me gospodar dušmanski istući!
ZEC NIK: Ja znam gde je skriven taj grumen od belog zlata!
ZVEZDAN: Gde, pokaži mi!
ZEC NIK: Ćiribu - ćiriba! Baš na mestu na kome stojiš!...
ZVEZDAN: Hvala ti! Spasio si me!
ZEC NIK: Onakav kakav si ti bio prema meni, ja sam bio prema tebi.
GUBAVAC: Zvono moje zlokobno zvoni, jer gubavac sam ja. Zvono moje od smrti vas goni, na koju osuđen sam ja!... Udeli mi neki novčić ili ću umreti od gladi! Isterali su me iz grada i niko da naiđe i sažali se na mene!...
ZVEZDAN: Imam pri sebi samo jedan grumen od belog zlata...
GUBAVAC: Zlata?
ZVEZDAN: Ali, ne pripada meni već mom gospodaru. Ja sam njegov rob i ako mu ne donesem grumen na smrt će me isprebijati!
GUBAVAC: Zar nemaš milosti, zar nemaš srca? Daj mi taj grumen! Spasi me!
ZVEZDAN: Evo ti, uzmi, a meni šta bude.
ZEC NIK: Neka ti se nađe, ako te zlo snađe...
ČAROBNJAK: Jesi li mi našao ono što sam tražio?... Nisi! I prkosiš mi ćutanjem?... Sad dobro otvori uši! Uskoro će svanuti. Do zore moraš da pronađeš grumenje od žutog i crvenog zlata. To je nejređe i najdragocenije grumenje. Ako ih doneseš oslobodiću te ropstva. A ako ih ne doneseš - onda!... Fik!... Ubiću te, dobro znaj. Tvog života to će biti kraj.
ZEC NIK:
O, luna, luna, luna, o, luna,
o, kako sija mesec pun
smeje mi se svaki žbun.
Nek se skrije od meseca puna,
svaki dragulj, svaka kruna,
o, luna, luna!...
...Zbog čega plačeš? I šta to opet tražiš u šumi, u ove noćne sate?
ZVEZDAN: Ovog puta tražim dva grumena od zlata, žutog i crvenog koji su negde skriveni u šumi. I ako ih ne pronađem moj će me gospodar ubiti! Kako da ih nađem? I ko to ume?
ZEC NIK: Ne boj se!... Okreni se!...
ZVEZDAN: Vidim svetlost u pećini.
ZEC NIK: Grumenje od žutog i crvenog zlata, za kojim tragaš, nalaze se u toj pećini. Baš tamo, uđi u nju. Deset koraka pravo, pet levo, i gle - krčaga evo! U njemu zlato spava!...
ZVEZDAN: U mojoj ruci zlato! Oh zečiću, kako da ti zahvalim?
ZEC NIK: Zar nisi ti bio taj koji se na mene prvi sažalio? Ako ti zatreba pomoć bilo podne ili ponoć dođi do mene, raspevanog zeca!... Hej, pogledaj tamo. Požar se širi šumom. Zvezdane, zbogom! Ja ću da bežim, vatra je sve bliže!...
GUBAVAC: Našao sam te! Prosjakinja jedna otrcana, bedna, dade mi pred gradom ovu frulu...
ZVEZDAN: Mojamajka! O Bože!
GUBAVAC: Reče mi požuri, Zvezdan je u šumi koju požar guta... Ako budeš hrabar svirka ove frule ugasiće požar!... Sviraj Zvezdane!... Sviraj!... Spasli smo šumu!... A jesi li, bato, našao zlato crveno i žuto?
ZVEZDAN: Jesam, i radostan sam zato.
GUBAVAC: Velike su moje muke. Iscelitelj slavni neće da me leči, ako mu ne donesem dva zlatna grumena, jedan žuti, a drugi crveni!
ZVEZDAN: Ja osećam tvoj bol i svestan sam tvojih jada. Ali, bez tog zlata biću ubijen...
GUBAVAC: Spasi me! Ti si moja jedina nada!
ZVEZDAN: Zar nisi čuo da će me čarobnjak ubiti.
GUBAVAC: Ti se ne vraćaj njegovoj kući. Preruši se ili beži. Smiluj se mukama mojim.
ZVEZDAN: Bojim se, bojim. Al' nevolja je tvoja veća od moje. Dajem ti ih, jer su tebi potrebniji nego meni!
GUBAVAC: Ja sam spasen, spasen...
CEREMONIJAL MAJSTOR: Dame i gospodo! Čujte i počujte. Naš drevni slavni grad na tri zelene reke, naš Zelengrad, danas je otvorenih vrata za sve dobre ljude. Dame i gospodo mi danas slavimo praznik cveća...
OFICIR: Narode! Čujte i počujte. Iz dvora nam šalju stara proročanstva. Narode Zelengrada. Ovo proročanstvo kaže: U naš grad na dan sveća i proleća doći će dečak, doneti sreću u našu zemlju. Ovo proročanstvo dalje kaže da će taj dečak biti čudo od lepote...
CEREMONIJAL MAJSTOR: To je on. To je ovaj lepotan...
OFICIR: Ti si naš gospodar koga smo tako dugo iščekivali i sin našeg kralja! Pozdrav sinu našeg kralja.
ZVEZDAN: Ne klečite. To je teška greška. Ja... ja... ja nisam kraljev sin, već dete jedne prosjakinje!... I povrh svega, kako možete da kažete da sam lep, kad sam grdoba koju je užasno i pogledati!...
OFICIR: Šalili se to naš gospodar s nama? Kako može da kaže da nije lep?
ZVEZDAN: „Da, lep, lep kao nekad!... Shvataš li, ludo, desilo se čudo!..."
CEREMONIJAL MAJSTOR: Čeka te kraljevska kruna!
ZVEZDAN: Ali ja toga nisam dostojan! Odrekao sam se rođene majke i neću imati mira i spokoja sve dok je ne nađem i izmolim od nje oproštaj... I zato vas molim da me pustite da odem i tražim je po svetu... Ne mogu rstati ovde...
NAROD: O, ne, ne idi!...
ZVEZDAN: Majko, u času oholosti bio sam te se odrekao... Molim te da me prihvatiš sada, u ovom času moje smernosti... Majko, bio sam te zasuo mržnjom, a sada te molim da mi uzvratiš ljubavlju!... Evo me, majko, vratio sam ti se i preklinjem te da uzmeš svoje dete natrag!... Dva puta sam se sažalio na tebe... Preklinjem te, učini nešto da mi moja majka rekne bar jednu reč!... Majko, moja patnja prevazilazi moje snage. Udeli mi svoj oproštaj i dopusti mi da se vratim u šumu!...
KRALJICA: Ustani. Ovo je otac tvoj, o čije se molbe nisi oglušio kada mu je pomoć bila potrebna!
KRALJ: A ovo je tvoja majka, čije si noge zacelio svojim suzama!... Stavljam ti kraljevsku krunu na glavu i dajem ti kraljevsko žezlo u ruku. Od danas vladaj ovim gradom.
ZVEZDAN: O, Giri, hvala... Prijatelji moji. Ja kralj Zvezdan neću nikad dopustiti da iko surovo postupa ni sa pticama, ni sa ostalim životinjama...
OFICIR: Živeo mladi kralj.
NAROD: Živeo!...
ZVEZDAN: Siromašnima ću dati hleba, a golima odeće. Drvoseči, koji me je spasao u šumi i njegovoj dobroj ženi, koja me je odnegovala, predajem ove darove, a njihovu decu, kad izuče školu, uzvisiću do velike časti...
SVA DECA: Živeo Zvezdan, naš kralj lepotan!
NAROD: Živeo!...
CEREMONIJAL MAJSTOR: I kao uvek na kraju - igra, zaigrajmo kao čigra...
VUK i LISICA: Ovo je naše bajke kraj.
ZEC NIK i VEVERICA: Videste poraz zlobe i dobra sjaj.

[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable