Daljine...

Naša osećanja, dnevnici...
Корисников грб
proleće
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 100
Придружен: 17 Феб 2015, 00:13
Место: u snovima

Daljine...

Порукаод proleće » 17 Феб 2015, 01:15

Daljina, mrzim tu reč. Ispod istog smo neba, udišemo isti vazduh, gledamo isto sunce i isti mesec...
Ne plašim se daljine, plašim se navike na nju:(
Ti nikada nećeš biti dovoljno daleko , daljina je samo izgovor...smešiš mi se kao da govoriš jednom će sve ovo biti juče.
Ništa ne treba čekati, svemu treba ići u susret, rekao je Meša Selimović. Hajde da pobegnemo negde daleko!
Sva lepota ovog sveta za mene je skrivena u tvojim plavim očima. Znaš, pitali su jednog mudraca koja je žena najlepša, on se samo nasmejao i rekao ,,ona koja voli,,! I ako uopšte znam da volim onda je to tvoja zasluga.
Daljina, sastoji se od samo šest slova i mnogo boli. Sve je tako prazno...ona nas kida i slama.
Pada mrak, kilometri me od tebe dele.
Negde se čuje muzika, da li ti to slušaš Balaševića? Ili Zvonka...
Znaš kako si našao jedan Balaševićev citat, poslao si mi onako, svideo ti se a za mene je to bio znak da mi poznaješ dušu...

large.jpg


Da li znas sta je to daljina
i kako je kad si daleko
ja zelim to da osjetim sad
u jedno vjerujem, mnogo vise cu da znam

Daljina zove me
planino pusti me
da vidim da li znam
ili bar da pokusam

Da vidim drugi svijet
na vrh se popenjem
u more zaronim
da te ne ostavim

Daljina zove me!
Neprestano koračam a sve sam dalje...