Iz dnevnika u kome papir polako žuti

Naša osećanja, dnevnici...
Корисников грб
proleće
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 103
Придружен: 17 Феб 2015, 00:13
Место: u snovima

Iz dnevnika u kome papir polako žuti

Порукаод proleće » 17 Феб 2015, 01:13

Plakala sam jer
je to bilo najbolje što sam imala
i izgubila sam to
otišlo je,
otišlo...
Ali...
ispuzeš iz kreveta
obučeš se
odeš na posao
smeješ se i pričaš
zaboraviš
i uskoro
ne plačeš više
jer zaboraviš te osećaje
slomljenog srca, bol,uspomene i
jebeno nastaviš sa životom!
/nepoznat autor/

Da, bilo je to, tada sam razmišljala nešto najlepše što mi se moglo dogoditi ali...kako pesma kaže otišlo, otišlo ali bar sam imala!
Eh žene...imaju zaštitni znak ,,suze,,. Zašto se dobrota i iskrenost plaća suzama. Ma neka, i nije strašno suze nisu skupe. Kako god, svaka suza mi je davala snagu i istrajnost. Kažu da se svaki poraz mora suzama ispratiti, valjda mora...
Pitali su me za tebe? Ma zašto mi vraćaju uspomene i molila sam se da me suze ne izdaju.
Da ne bi zaplakala postajala sam pričljivija, govorila glasnije i smejala se.
I opet kako kažu: ,,nisu teške suze kad padnu, teže su one koje ostaju u očima,,!
One suze koje pustiš odnose sa sobom i onoga za kim su puštene.
A vreme, moj saveznik, radi za mene. Pošalje vetar da osuši suze, daje ubrzanje za zaborav...
Eh ta mladost...
Neprestano koračam a sve sam dalje...